Aždaja i carev sin srpska je narodna bajka koja govori o mladiću, carevom sinu, koji uz pomoć svoje mudrosti i hrabrosti uspeva da porazi aždaju. Ova bajka ima sve elemente tradicionalnih bajki – dobre i hrabre junake, braću koju treba spasiti, zle aždaje koje treba poraziti i carevne koje na kraju dolaze kao nagrada. Uz to, sama radnja ima odlika karakterističnih za bajke – aždaje govore i nisu baš jako pametne, lako ih ne nadmudriti i njihova jedina prednost je veličina i snaga. Kao i u mnogim bajkama, zaplet se ostvaruje nagomilavanjem radnje čija je svrha jedino da bude zanimljiva – kao što je na primer sve ono što mladić mora učiniti da bi oslobodio braću iz pećine.
Likovi u ovoj bajci su crno-beli i zapravo nemaju karaktera. Oni samo predstavljaju neke bazične ljudske odlike, koje se dele na dobre i loše, baš kao što se u ovoj priči dele i likovi. Najvažniji elementi ove bajke su radnja i pouka. Radnja mora da bude zabavna i da ide u korist glavnog lika, a pouka mora da predstavlja ideju priče i da čitaoca nečemu nauči.
Radnja je zapravo vrlo jednostavna: aždaja uspeva da otme dvojicu carevih sinova, pa treći, najmlađi sin – i inače onaj koji je u bajkama uvek najmudriji i najhrabriji – odlazi da ih pronađe i spasi. Otkrije da mu je braću otela aždaja, pa smisli plan kako da je porazi. U tome mu pomaže starica koja sa aždajom i živi. Otkrije gde se nalazi jakost aždaje, pa mladić odlazi da je pronađe i porazi. Budući da se jakost ove aždaje nalazi u drugoj aždaji, najpre nju mora da porazi. U tome mu pomaže careva kći. Jednom kada je misija ostvarena, ta carevna će mu postati žena.
Pouka ove priče je da se ustrajnošću, mudrošću i hrabrošću mogu poraziti i najljući neprijatelji, odnosno ostvariti i najteži ciljevi. U tome nam mogu pomoći drugi hrabri i dobri ljudi, ali čak i tada, većina posla je na nama da obavimo. A što je cilj teže ostvariti, to je nagrada na kraju veća. Baš kao što je ovaj junak za nagradu dobio oslobođenje braće i ruku careve kćerke, tako i mi možemo trudom i radom dobiti ono što nam srce najviše želi.
Vrsta dela: bajka
Vreme radnje: nepoznato
Mesto radnje: šuma i livada pored jezera
Tema dela: mladićev sukob s aždajom
Ideja dela: neprijatelji se mogu poraziti mudrošću i hrabrošću
Kratak sadržaj
Živio jednom jedan car koji je imao tri sina. Najstariji sin je jednog dana išao u lov i primetio zeca dok je iskočio iz grma. Krenuo je za njim u vodenicu gde je ovaj otrčao, pa kada je ušao, vidio je da to nije zec nego aždaja koja je htela da ga pojede. Kako stariji sin nakon toga danima nije dolazio kući, srednji sin odluči da ode i potraži ga, ali i njega stigne ista sudbina. Celi dvor se zabrinuo kada ni on nije dolazio kući nekoliko dana, pa onda mlađi sin ode da potraži svoju nestalu braću. I njemu je zec iskočio pred put, ali on odluči da neće ići za njim sada, nego kada se bude vraćao kući.
Kako u kraljevstvu nije pronašao braću, najmlađi sin vrati se u vodenicu i tamo sretne jednu babu. Pita je je li videla jednog zeca, a ona mu odvrati da nije to nikakav zec nego aždaja koja tu s njom živi i koja je pomorila mnogo ljudi. Mladić shvati da je upravo ta aždaja otela i njegovu braću. Kaže babi da će joj pomoći da se oslobodi te aždaje, a ona neka je pita odakle crpi svoju snagu, pa neka poljubi mesto koje joj pokaže. Baka ga posluša, pa kada aždaja dođe kući, pita je gde je njega snaga. Aždaja kaže da joj je snaga u ognjištu, pa na drvetu pred kućom i baka stade ljubiti oba ta mesta. Ali onda se aždaja nasmeje i kaže da je njena snaga daleko odavde, u drugom carstvu gde ima jedno jezero, u jezeru je aždaja, u aždaji vepar, u vepru zec, u zecu golub, a u golubu vrabac. U tom vrapcu je njena snaga.
Kada joj je sutradan došao carev najmlađi sin, baba mu kaže šta se desilo, pa se on preruši u pastira i pođe u drugo carstvo. Dođe do cara i kaže mu da želi čuvati ovce. Car mu pokaže jezero, sa lepom pašom pored, ali ga upozori da ovce vole da idu do jezera, odakle se ni jedan čobanin nije vratio.
Carev sin se zahvali i ode da čuva ovce, ali sa sobom uzme i dva brza hrta i jednog sokola. Kada dođe na jezero, metne hrte pod kladu, a sokola na kladu, pa uđe u jezero. Zazove aždaju da se bore i ona izađe. Borili su se ceo dan, sve do podne, pa kada je sunce upeklo, kaže aždaja mladiću da je pusti da osveži glavu u jezeru, pa će da ga baci u nebeske visine. On odvrati da će nju baciti u nebeske visine ako ga poljubi careva kćerka. Aždaja se izvuče od njega, a on se uredi i vrati u grad.
U gradu su se svi čudili kako je čobanin živ došao s jezera, pa je sutradan car poslao i dva konjanika da prate čobanina i vide šta to ovaj radi. Čobanin se ponovo sukobi s aždajom, ali kao i jučer, vrati se živ kući. Konjanici ispričaju caro šta se desilo, pa ovaj pozove kćer i kaže joj neka ode sutra s čobaninom, pa dok se bude borio sa aždajom, neka ga poljubi u čelo. Ona se najpre bunila jer se bojala ažadaje, ali otac je ipak nagovori jer je to bio jedini način da se napokon oslobode te zveri.
Sutra ujutru mladić i princeza krenu prema jezeru. On je bio vesel, ali ona je bila jako uplašena, pa je on uteši i kaže joj da sve što mora da uradi je da mu potrči usred borbe i poljubi ga u čelo. Kada su stigli na jezero, mladić zazove aždaju i oni ponovo stanu da se bore. Kada je došlo podne i upeklo sunce, ona mu kaže neka je pusti da ohladi glavu u jezeru, a on kaže kad bi ga barem careva kćerka poljubila u čelo. Uto dotrči careva kćerka i poljubi mladića, pa on visoko baci aždaju, ona padne i raspukne se na komade.
Iz nje odmah izleti vepar, pa mladić pusti hrtove i oni ga rastrgaju u komade. Iz vepra tada izleti zec, pa hrtovi i njega ulove i rastrgaju, iz zeca izleti golub, pa mladić pusti sokola i ovaj ulovi pticu i donese je mladiću. Mladić raspori goluba i izvadi iz njega vrapca. Pita ga gde su njegova braća. Vrabac odgovori da će pronaći braću tako što će otići u močvaru iza grada njegova oca i tamo pronaći tri stabljike trske koje treba da poseče i odnese u pećinu. Neka udari njima od vrata pećine i tada će da se otvori veliki podrum. U podrumu su svi ljudi koje je aždaja otela, a među njima i mladićeva braća.
Mladić učini sve kako mu je rečeno i tako ne oslobodi samo svoju braću nego i sve ostale ljude koje je aždaja zatvorila u pećini. To je sve vidio i onaj drugi car, pa mu za nagradu dade ruku svoje kćerke. Tako su svi živeli srećno do kraja života.
Likovi: mladić, baba, aždaja, car, careva kćerka
Analiza likova
Mladić – glavni je junak ove bajke. Treći je carev sin koji odlazi da pronađe svoju braću nakon što su nestala. Sumnjao je da je aždaja imala veze sa njihovim nestankom, što se ispostavilo točnim. Hrabro odluči suočiti se sa aždajom i to čini na dva načina – najpre svojom mudrošću, a onda svojom snagom. Prvo je bilo potrebno da pronađe izvor njene slabosti, a drugo da se sukobi s njom i pobedi je. U tome mu je pomogla i careva kćerka, ali na kraju je najveći junak upravo on. Nakon što je porazio aždaju i pronašao braću, oslobodio je druge njene žrtve, što ga čini još boljom osobom.
Baba – živela je s aždajom kao njena zatvorenica, ali bila je dovoljno dobra da mladiću kaže kako je upravo aždaja kriva za nestanak njegove braće. Pomogla je mladiću saznati gde se nalazi snaga aždaje. Učinila je to mudro, ali i hrabro. Baba je mogla ne pomoći mladiću, ali i ona je htela da postane slobodna.
Aždaja – kao i sve aždaje u bajkama i ova je negativac, suprotan glavnom junaku. Ona otima ljude namamivši ih tako što bi se pretvorila u zeca, a onda bi ih zatvorila u podrum pećine. Ipak, junak naše priče uspeo je da je nadmudri. Prvo je odala baki gde se nalazi njena snaga, a onda je druga aždaja uspela da bude nadjačana od junaka. Aždaja je bila lukava, ali to nije pomogla da je ne stigne kazna za sve loše što je učinila. Na kraju je bila ubijena, što je kazna za njeno otimanje ljudi.
Car – car druge zemlje u koju je mladić došao bio je dobar vladar. Dopustio je mladiću koji se prerušio u čobanina da čuva ovce, ali ga je i opomenuo da ne ulazi u jezero jer se iz jezera nitko živ ne vraća. Kada je vidio da se mladić ipak vraća živ i zdrav sa ispaše, odluči istražiti kako mu to uspeva. Kada je shvatio da se mladić svaki dan bori s aždajom, odlučio je dati i vlastitu kći samo da ta aždaja bude ubijena i time bi se pretnja koja odvodi njegove ljude, napokon pobedila. Nakon što je mladić ubio aždaju, on mu je za nagradu dao ruku svoje kćerke.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor