Kandid ili Optimizam je filozofski roman francuskog književnika Voltera. Objavljen je 1759. godine, ali već nakon mesec dana gradsko veće ga zabranjuje. Bez obzira na to, roman je postigao veliku popularnost u Parizu i drugim evropskim gradovima.
Svojim delom Volter je najavio modernog čoveka i mudrost inženjera, nepotpunu, ali itekako korisnu mudrost. Smatra da je sve u dotadašnjoj književnosti bilo loše, ali da se može popraviti. Roman je nastao iz ogorčenja i nezadovoljstva koje su kod Voltairea izazvali filozofi tog vremena.
Kratak sadržaj
Pristojan i pametan, ali naivan mladić Kandid (što u prevodu znači čist, nevin, naivan) živi u Nemačkoj, u Vestfaliji, u dvorcu barona Tunder-ten-tronka u kom žive i baron, baronica, njihova deca i dvorski učitelj Panglos.
Učitelj Panglos je veran Lajbnicovoj doktrini i veruje kako je sve dobro u najboljem od svih mogućih svetova. Tako i Kandid prihvata tu doktorinu bez prigovora. Međutim, jednog dana Kandid bude proteran iz dvorca jer pokuša poljubiti baronovu kćerku Sinegondu.
Na taj način počinju njegova lutanja i otkrovenja koliko je zla, patnje i ljudske gluposti prisutno u svakodnevnom životu i svetu. Nedugo zatim Kandida regrutuju na prevaru u bugarsku vojsku, koja je bila u ratu sa Avarima. Kandid je jedva izvukao živu glavu i beži u Holandiju, sav zgrožen ratnim strahotama kojima je bio izložen.
U Holandiji sretne bednog prosjaka i veoma se iznenadi kada shvati da je to njegov stari učitelj Panglos. Ovaj mu ispriča da su Bugari razorili baronov dvorac i da su ubili Sinegond i njenu porodicu. Uprkos svemu što je doživeo, stari Panglos i dalje tvrdi da je to najbolji od svih mogućih svetova i da je sve baš onako kako i treba da bude.
Strahoviti potres uništi grad Lisabon, taman kada su Kandid i Panglos stigli u Portugal. Zbog svojih izjava, uhapsili su ih inkvizitori: Panglosa obese, a Kandida krvnički išibaju. Zatim ga leči nepoznata žena koja ga na kraju odvede do Sinegond. Ona mu ispriča sve o užasima kroz koje je prošla i o svom trenutnom stanju. Da je u vezi sa dvojicom muškaraca – jevrejskim bankarom i Velikim inkvizitorom lično.
Kandid ih igrom slučaja obojicu ubije i beži sa Sinegond u Buenos Aires. Tamo se u prelepu Sinegond zaljubljuje španski guverner. Kandid nedugo zatim beži u Paragvaj, kojim upravljaju jezuiti.
Sveštenik – pukovnik koji mu pruža gostoprimstvo je zapravo Sinegondin brat kog kad Kandid otkrije da želi da se venča sa Sinegond u dvoboju probode mačem jer se ovaj protivio. Opet bežeći, ovaj put sa slugom Kakambom, dolazi u zemlju ljudoždera gde ih Kakambova prisebnost spašava od sigurne smrti. Potom završe u mitskoj zemlji Eldorado, gde se zlato i drago kamenje mogu naći na svakom koraku. Nemaju ni sud ni zatvor ni crkvu jer su svi ljudi plemeniti, dobri, mudri i istinski religiozni. Životni standard je vrlo visok, a država pomaže nauku i umetnost.
On ubrzo napušta Eldorado jer ga vuče ljubav prema Sinegondi. Natovari se zlatom i dragim kamenjem, dijamantima i zlatom i napušta Eldorado. Kandid se ukrca na brod za Evropu, a Kakambu pošalje u Buenos Aires da traži od guvernera da pusti Sinegond na slobodu. Stari naučnik Martin mu pravi društvo. Martin ima pesimistički pogled na svet koji u potpunosti odudara od onoga čemu je Kandida učio Panglos. Raspravljaju o dobru i zlu tokom cele plovidbe.
Kandid stiže u Veneciju, gde najpre sreće bogatog Pokokurantea koji, uprkos, neprocenjivom bogatstvu ni u čemu ne uživa, a potom i 6 kraljeva koji su ostali bez prestola. Kandid je svojim najnovijim poznanstvima i iskustvima sve uvereniji da niko ne može da pobegne nesretnoj sudbini, bez obzira koliko moćan ili bogat bio. Martin i Kandid stignu u Carigrad i tamo nađu i Sinegondu, njenog brata, Kakamba i učitelja Panglosa. Sinegond je ostarila, ali se Kandid uprkos tome oženio njome. Kandid kupi mali posed na kom svi oni ostanu.
Beleška o autoru
Volter (1694.-1776.), francuski književnik, istoričar i filozof; najznačajniji književnik iz razdoblja prosvetiteljstva. Pravo ime mu je Fransoa Mari-Arue, rođen je 21. novembra u Parizu, u porodici siromašnog plemića. Pohađao je jezuitsku gimnaziju, studirao pravo, studije nije završio već se ubrzo posvetio književnoj karijeri.
Zatvoren je u tvrđavu Bastilju zbog uvrede regenta Filipa Orleanskog, gde ostaje zatvoren godinu dana. Tragedija Edip, koja će mu doneti veliku popularnost, nastala je u tih godinu dana, kao i Henrijada, jedan od retkih epova 18. veka U razdoblju od 1717. do 1726. slavljen je kao prvi francuski pesnik, no ponovo dospeva u Bastilju zbog svađe s vitezom Rohanom.
1726. odlazi u Englesku gde ostaje 3 godine, boravak u Londonu predstavlja Volterovu prekretnicu u životu. Rečeno je da je Volter napustio francusku kao pesnik, a vratio se kao filozof. Mogao je slobodno da govori, naučio je novi jezik, novu literaturu… potpuno se preporodio.
Da bi izbegao hapšenje zbog dela Filozofska pisma ili engleska pisma koje je Pariški parlament proglasio skandaloznim i javno spalio, Volter odlazi kod prijateljice u Kiri na njeno imanje. Ostaje tamo 10 godina i to mu je bilo najplodonosnije i najsretnije razdoblje života. Ostatak života provodi na imanju Ferni koje je kupio na švajcarsko-francuskoj granici. Godine 1778. vraća se u Pariz gde ubrzo umire.
Šta je prosvetiteljstvo? Nije preterano reći: to je Volter sam. Ostaće zauvek najbolji primer za borbu evropskog čoveka protiv svih reakcionarnih snaga, a za kulturni i moralni progres i za svoju duhovnu i političku slobodu. On je pravi vođa i organizator prosvetiteljskog pokreta.
Ostavite odgovor