Marko Kraljević i Musa kesedžija obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu dela, književne elemente i prepričani sadržaj, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Marko Kraljević i Musa Kesedžija >>
Analiza dela
Ciklus pesama o kraljeviću Marku narodne su pesme koje govore o jednom od najslavnijih junaka u srpskoj usmenoj književnosti. Ovaj ciklus nastavlja se na Kosovski ciklus narodnih pesama, a posle njega sledi Postkosovski ciklus. Kraljević Marko omiljeni je lik srpske narodne poezije, opisan kao najveći junak. Zbog toga je pesmama opevan njegov celi život, od rođenja, pa sve do smrti. Opisan je sa svim vrlinama koje jedan čovek i junak mogu imati: on je plemenit, pošten, nežan prema svojoj majci, a pravedan prema narodu. Krasi ga ljubav prema svima, a pogotovo siromašnima i nezaštićenima. Ipak, u pesamama se spominju u njegove mane: nekada je previše samovoljan, surov, čak i pohlepan.
Zbog kompleksnosti i slojevitosti njegova karaktera, prikazan je kao kompletna, zaokružena ličnost te je time jedan od najrealnije opisanih likova narodnih pesama. Njegove mane koriste mu kao vrline, jer potrebna je jaka, strastvena, hrabra osoba da vodi narod u pobede, pa takva često ima i svoje negativne strane. Osobnost i delovanje Kraljevića Marka predstavlja celi srpski narod, te su kroz njegov lik prikazane njihove težnje, nade i želje. Čak ni njegova smrt nije konačna, već se naglašava da će se Kraljević Marko ponovo uzdignuti i vratiti ako ustreba ljudima.
Ove pesme pripadaju epskoj poeziji i ispevano je više od 300 pesama o Kraljeviću Marku. Tematski one pripadaju pretkosovskom, kosovskom i pokosovskom ciklusu, ali se ipak svrstavaju u poseban ciklus, baš zbog toga što ih toliko ima. Ipak, lik Marka opevan je i u drugim ciklusima, gde se najčešće javlja kao sporedna ličnost. I u tim je pesamama on opisan prema težnjama naroda – kao jaki, snažni i lukavi borac koji se nikome ne pokorava, nikoga ne plaši, ali koji je i pravičan, pa narod prema njemu nema straha, već strahopoštovanja.
Pri tome su zanemarene neke historijske činjenice. Kraljević Marko je vladao kraljevinom svoga oca nakon izgubljene Maričke bitke 1371. godine, ali ne kao slobodan kralj, već kao turski vazal, koji je odgovarao samom sultanu. Kao takav, morao je da sudjeluje u bitkama koje su vodili Turci, ratujući na njihovoj strani. Istovremeno, na sultanov zahtev, progonio je i ubijao turske velikaše koji su se odmetnuli od sultana i zlostavljali narod.
Oslobođeni narod u tome je vidio veliku hrabrost i svog ličnog osloboditelja, uzdižući Markove pothvate kao pothvate za narod, a ne nešto što mu je ionako bio posao koji je obavljao za sultana. Tako je Marko postao osvetnik i osloboditelj naroda, pa iako u historiji kao vladar nije ostavio veliki trag, u poeziji je opevan kao najveći srpski junak. Upravo zbog toga, i ovaj ciklus pesama, kao i Kosovski, nije historijski relevantan, nego samo književno umetnički.
Književni elementi
Vrsta dela: epska pesma
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovo
Tema dela: Kraljević Marko u borbi sa Musom Arbanasom
Ideja dela: herojstvo kraljevića protiv turskog odmetnika
Prepričano delo
U jednoj krčmi u Stombolu, Musa Arbanas pio je vino. Kad se napio, počeo je da pijan govori kako već devet godina dvori cara u Stombolu i za to vreme nije izdvorio ni konja, ni oružja ni dolame, ali tako mu vere, preseliće se na primorje, zatvoriće skele oko mora i drumove oko primorja, naćiniće tamo kulu i oko nje čengele, pa na njima vešati hodže i hadžije koji njegovim drumom budu prolazili.
Kako je pijani Turčin rekao, tako je trijezan i učinio: ode na primorje, pozatvara skele oko mora i drumove oko primorja kuda je prolazila carevina od trista tovara godišnje. Tu je kulu sagradio i čengele oko nje, pa tamo vešao hodže i hadžije. Kada su caru dojadile tužbe zbog toga, pošalje Ćuprilić-vezira i tri hiljade vojnika s njime, ali čim je stigao, Musa ga ulovi, sveže i pošalje natrag caru u Stombol.
Car počne tražiti nekoga tko bi rešio taj problem, nudio je nebrojena blaga za glavu Muse Arbanasa, ali nitko nije uspeo da ga pogubi. Hodža Ćuprilić kaže caru da bi Musu mogao da pogubi jedino Kraljević Marko. Car mu kaže da je Marko već tri godine mrtav, našto hodža pita šta bi dao onom junaku koji bi mu doveo Marka živa. Car odgovori da bi mu dao vezirstvo u Bosni na devet godina, bez da traži pare i dinara. Hodža skoči i otvori tavnicu, pa izvede Kraljevića Marka.
Kosa mu je bila dugačka do zemlje, nokti veliki da je njima mogao da ore, pocrnio je kao kamen. Car stade kazivati Marku šta mu je Musa učinio i pitao ga može li da ode u primorje da ga pogubi. Marko odvrati da u takvom stanju ne može da ide u bitku ni sa kim, ali ako mu dade da se odmori, dobro najede i napije, javi će mu kada bude spreman za mejdan. Car ga posluša i pozove sluge najpre da ga ošišaju i srede, pa mu sredi mehanu da se u njoj odmori i nahrani.
Marko je tri meseca tamo boravio i car ga pita je li vreme da ode u bitku. Ovaj mu kaže neka mu donese suve drenovine, pa će da vidi je li vreme. Ovaj donese drenovinu i Marko je pocepa na nekoliko delova, ali iz nje ne udari voda. Marko kaže da još nije vreme. Nakon još mesec dana, ponovo mu donesu drenovinu i kada je Marko pocepa iz nje iskapa nekoliko kapi vode. Bio je to znak da je vreme za mejdan.
Marko najpre ode kod kovača da mu iskuje sablju. Bila je toliko jaka da je i nakovanj presekao na pola. Kovač Novak se pohvali da to ipak nije najbolja sablja koju je iskovao, bolju je napravio Musi koji je otišao u primorje. Marko se na to naljuti pa pita ovog da ispruži ruku kako bi mu platio sablju, ali kad je ovaj ispruži, Marko je odeseče. Kaže mu da je to kako više ne bi kovao ni bolje ni gore, pa mu dade 100 dukata da od njih živi do kraja života.
Ode Kraljević Marko u primorje i tamo pronađe Musu. Susreli su se na putu i Marko zatražu da mu se skloni s puta, a ovaj dovrati da Marko možda jest kralj, ali on se nikome ne miče s puta. Njih dvojica se sukobe. Musa nije mogao da obori Marka, ali nije se dao ni oboriti. Borili su se tako do podne, sve dok obojica nisu bili krvavi. Musa vikne Marku da je vreme da odmore, ali ga prevari pa udari i baci ga u zelenu travu.
Marko padne i zazove vilu da mu pomogne u nevolji. Ova mu se javi i kaže mu da mu je lepo govorila da se ne bije u nedelju jer je sramota. Musa u čudu pogleda u nebo prema vili, pa ga Marko raseče nožem dok nije pazio. Ali Musa je imao tri junačka srca, pa kad se jedno ugasilo, drugo je počelo jače da kuca. Tako je mrtav Musa skakao po ledini. Vila kaže Marku da bude sretan šta se nije probudila dok je Musa bio živ.
Kraljević Marko odseče Musi glavu i odnese je u Sombol. Car poskoči kad mu ovaj baci Musinu glavu pod noge i ovaj kaže:
Ne boj mi se, care gospodare!
Kako bi ga živa dočekao,
kad od mrtve glave poigravaš?
V.B.
Ostavite odgovor