Robinzon Kruso

Robinzon Kruso pripada vrsti avanturističkog romana, a neki ga čak smatraju začetnikom te vrste romana. Radi se o izmišljenoj autobiografiji engleskog brodolomca koji je 28 godina svog života proveo na tropskom ostrvu gde je doživeo razne avanture. Roman je objavljen 1719. godine i odmah je postigao velik uspeh. Do današnjih dana roman je ostao svetski slavan, a mnogi pretpostavljaju da je Danijel Defo napisao priču prema istinitom događaju.

Smatra se kako je knjiga bazirana na stvarnim događajima koje je preživeo Aleksandar Selkirk. Radi se o škotskom moreplovcu koji je četiri godine proveo na ostrvu u Tihom okeanu, a čileanske vlasti su ga preimenovale u poznato ime Robinzon Kruso.

Roman je priča o snazi čovekovog duha u poređenju sa prirodom. Tema je preživljavanje brodolomca na pustom ostrvu, njegova nesvakidašnja upornost i borba za opstanak. U fabuli je uočljiva borba čoveka sa prirodom, a pisac je dao tačne vremenske odrednice radnje. Smestio ju je u sredinu 17. veka kako bi pojačao verodostojnost priče.

Kratak sadržaj

Robinzon Kruso se rodio 1632. godine u gradu Jorku kao treći sin, a kako nije izučio skoro nikakav zanat već je od rane faze svog detinjstva počeo da razmišlja o avanturama i istraživanju drugih svetova. Njegov otac je stekao velik imetak baveći se trgovinom, zbog čega je porodica pripadala srednjoj klasi.

Robinzon Kruso imao je dvojicu braće. Jedan njegov brat je poginuo, a drugi je nestao. Kruso je živeo u Engleskoj i kako nije znao ni jedan drugi posao, otac ga je zamolio da počne da radi kao trgovac i tako nasledi deo posla koji je on radio. Otac i majka su nastojali da ga upozore na sve opasnosti mornarskog života, pokušavajući ga upozoriti da taj poziv može značiti propast, ali što su ga više uveravali to je Robinzon više želeo da krene na putovanje.

Detinjstvo mu je proteklo u posmatranju brodova i kako mu je želja oduvek bila zaputiti se u nepoznato, pristao je i krenuo raditi posao trgovca i moreplovca. Tako se jednog dana zaputio na pučinu. Prvo putovanje je bilo strašno i Robinzon se predomislio i shvatio kako posao moreplovca ipak nije za njega i da će tražiti oproštaj od oca. Ali kada se oluja smirila i plovidba postala opet ugodna Robinzon je zaboravio na svoju odluku i nastavio putovanje.

Željan novca i slave Robinzon se zaputio prema Gvineji sa namerom da trguje. Bilo je to jedino uspešno putovanje kada je zarađeni novac uložio u trgovačku robu. Zbog spomenutog uspeha ponovo je krenuo na putovanje, ali ovog puta prema Africi, ali tada su brod napali gusari. U zarobljeništvu je proveo više od dve godine, a nakon toga je uspeo da pobegne malim čamcem zajedno sa jednim dečakom. Nakon trideset dana plovidbe spasio ih je portugalski brod koji je plovio za Brazil.

Kapetan je bio ljubazan i pomogao Robinzonu, a nakon što su stigli u Brazil kapetan je Robinzona preporučio prijatelju koji je imao plantažu šećera. Kupio je neobrađenu zemlju i napravio plantažu šećerne trske. Nakon četiri godine nemiran duh ga je povukao opet na more i tako je nakon što je osigurao da ne izgubi plantažu krenuo na put. Posle dvanaest dana mirne plovidbe brod je uleteo u oluju. Pokušali su da se spase tako što su se ukrcali u pomoćni čamac, ali od jedanaestorice putnika spasio se samo Robinzon.

Našao se na pustom ostrvu, u tom trenutku nije znao gde se nalazi, bilo mu je samo važno da se spasio. Talasi su ga odbacili na usamljeno ostrvo gde je počeo da živi sam. Kada je završio na ostrvu počeo je da traži sklonište i našao pećinu u kojoj je počeo praviti kalendar kako bi mogao da zna koja je godina i dani u mesecu.

Počeo je da sam pravi svoju odeću, odnosno sve stvari koje su mu bile potrebne nakon što su njegove počele propadati. Nekoliko puta je pravio čamac i pokušavao pobeći, ali mu to nikako nije polazilo za rukom. Tokom neuspešnih pokušaja odlaska sa ostrva uleteo je u oluju i jedva se izvukao. Nažalost brod koji se našao u blizini ostrva nije dobro prošao i svi koji su bili na njemu su potonuli. Uspeo se spasiti samo pas kojem je Kruso dao ime Džek.

Kruso je otkrio da na ostrvu ima mnogo divljih koza, a uz malo lukavosti naučio je da lovi. Da ne izgubi pojam o vremenu napravio je kalendar i nožićem beležio vreme na drvenom krstu, koji se nalazio na obali. Da bi se zaštitio od kiše napravio je krov i šator prekrio granama. Napravio je stolice i sto i počeo da vodi dnevnik. Kako je imao mnogo vremena Kruso je napravio razno oruđe, a savladao je i umeće pečenja zemljanog posuđa. Sve mu je to pomagalo da ne poludi.

U sledeće četiri godine Robinzon je uspeo da uzgoji žito i pirinač kako bi imao za seme i za hranu. Nakon što se pobrinuo za hranu i stanovanje krenuo je istraživati ostrvo i otkrio kako na ostrvu ima i kornjača. Kako nikada nije odustao od odlaska izgradio je i čamac, ali je čamac bio pretežak i nije ga mogao porinuti u vodu, pa je napravio kanu sa kojim je hteo oploviti ostrvo. Ali kada je izašao na otvoreno more skoro je nastradao i tako je u desetoj godini odustao da otplovi sa ostrva.

U jednoj od šetnji ostrvom, nakon nekoliko godina boravka, Kruso je čuo buku i video čoveka kog su dva ljudoždera pokušavala da ulove. Kruso ga je spasio, a kako je to bilo na petak, nazvao ga je Petko. Nakon nekoliko meseci, na njihovo ostrvo su došli gusari koji su zarobili brod i kapetana tog broda. Kruso je oslobodio brod i kapetana za kojeg se kasnije ispostavilo da je Petkov otac.

Robinzon se nakon toga brodom vratio u Englesku. Kada je napokon uspeo doći do oca saznao je kako mu je majka umrla. Petko koji nije navikao na zimu i sneg, iznenadio se vremenskim nepogodama, a Kruso mu je pomogao da se navikne. Na kraju su odlučili da zajedno žive.

Beleška o autoru

Danijel Defo rođen je 1659. godine u Londonu. Bio je engleski pisac i novinar, a najveću slavu je stekao svojim romanom “Robinzon Kruso”. Roman se popularisao u Velikoj Britaniji i među osnivačima engleskog romana. Ni do danas roman nije izgubio na svojoj privlačnosti i zanimljivosti.

Osnovna osobina Defoovog pisanja je jednostavnost i sažetost. Stvarao je priču običnim, tečnim jezikom kao da doslovno beleži nečije pričanje. U njegovim romanima je naglašena poučnost, odnosno svaki roman ima svoju pouku. Defo je napisao više od 500 dela, brošura i časopisa o mnogobrojnim temama. Objavio je oko 400 knjiga iz različitih oblasti geografije, zločina, ekonomije i psihologije.

Pisao je političke pamflete kao što je “Pravi Englez” iz 1701. godine. Dve godine kasnije je uhapšen i odveden u Njugejt zbog knjige “Najkraći postupak sa otpadnicima” u kojoj je prikazao ironiju spram Anglikanske crkve. Umro je 16. aprila 1731. godine.