Kosovka devojka obrađena lektira. Lektira sadrži detaljnu analizu dela, književne elemente i prepričani sadržaj, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Kosovka devojka >>
Analiza dela
Kosovski ciklus srpske narodne poezije zbirka je epskih pesama čija je tema Kosovski boj i događaji vezani za njega. Boj na Kosovskom polju bio je sukob između srpske i turske vojske, a desio se na Vidovdan 1389. godine. Iako se nazivaju narodnima, većina ovih pesama izvorno je nastala u crkvi, kao deo propovedi, pa su se kasnije one pevale u narodu i time malo menjale. Na kraju su pesme dovele do stvaranja tzv. kosovskog mita, odnosno pojednostavljenih i netočnih verovanja o boju na Kosovu. Uz to, imale su velikog uticaja na srpsku umetnost uopšte, jer i same imaju veliku umetničku vrednost, usprkos tome što su historijski nepouzdane.
Iako se ne zna kada su pesme ovog ciklusa točno nastale (veruje se da sežu od 15. do kasnog 16. veka) većinu je zabeležio Vuk Karadžić u 19. veku. Posebno su se aktivno pevale u drugoj polovini 18. veka, do početka 19. Srpske junačke pesme pevale su se najviše u južnim krajevima Srbije, u Crnoj Gori i delovima Bosne i Hercegovine, dok su na severu zemlje bile zaboravljene. Dok ih je zabeležavao, Karadžić je zapisivao i imena svojih izvora. Kasnije je primećeno da su neke pesme ispevane od istih autora te da sadrže određene umetničke odrednice svojstvene tom autoru. Zaključeno je da su pojedinci tog vremena imali ključnu ulogu u stvaranju poslednje, zapisane verzije nekog junačkog epa, što je kasnije imalo uticaja i na pisanu književnost.
Ove pesme govore o vremenu kada je srpska država bila pod Turcima, pa kako narod nije mogao da se odupre tiraniji, za to su bili potrebni junaci. Junaka ima puno, ali najznačajniji je ipak Kraljević Marko koji, iako historijska ličnost, s vremenom postaje mit, odnosno priče o njemu više nisu historijski relevantne, već pretvorene u junačke priče koje gotovo da graniče sa fantastikom, odnosno bajkama.
Unatoč tome što nisu historijski relevantne, ove pesme najuspelija su dela srpske narodne epike. Imaju složeniju strukturu, dramatičnog sadržaja i tematski su vezane za bitku, bilo da govore o vremenu neposredno pred boj, za vreme ili neposredno nakon boja. U svim pesmama možemo da primetimo dva osnovna motiva – izdaju i herojsku pogiblju. Narodni pevači likove su u pesmama delili u dve skupine: one koji su poginuli i time zaradili herojsku smrti i one koji su preživeli, šta znači da su izdajnici naroda. Čak je i krivica za poraz u bitki spala na Vuka Brankovića koji je optužen za izdaju samo zato što je preživeo, dok je njegov suborac Miloš Obilić heroj zbog svog žrtvovanja.
Književni elementi
Vrsta dela: junački ep
Vreme radnje: 14. vek
Mesto radnje: Kosovsko polje
Tema: devojka koja traži svog verenika na polju posle bitke
Ideja: u ratu ne stradaju samo vojnici, nego i oni koji ih vole
Prepričano delo
Uranila je Kosovka devojka, u nedeju pre jakog sunca. Zasukala je rukave do laktova i na plećima nosila beli hleb, crveno vino i hladnu vodu. Šetala se po bojištu kneza Lazara i prevrtala krvave junake. Kojeg god bi pronašla živog, umila bi ga hladnom vodom, dala mu vina i hleba. Tako je došla i do junaka Pavla Orlovića, mlada kneževa barjaktara. Imao je odsečenu desnu ruku i levu nogu do kolena, rebra mu beše slomljena i krvario je posvuda, ali ona ga je umila hladnom vodom i dala mu vina i hleba. Junaku je od toga zaigralo srce, pa pita devojku zašto prevrće tela po bojištu, traži li brata ili bratića ili možda roditelja?
Kosovka devojka mu kaže da nikoga ne traži od svog roda, već nekog drugog. Ispričala mu je kako je za vreme pričesti vojske bila kod Samodreže crkve i tada joj je došao vojvoda Miloš, veliki junak, sa sabljom i kolastom azdijom. Prišao joj je i dao kolastu azdiju pa rekao da će je po njoj prepoznati. Sada ide u rat, gdje će da pogine za čestitog kneza, a ako se iz tabora vrati živ, udat će je za njegova Milana. Milan je njega pobratimio pred Bogom i svetim Jovanom, pa će zato njoj Miloš biti vjenčani kum.
Za Milošem je došao Kosančić Ivan, takođe veliki junak. Prišao joj je i dao zlatnu burnu koju ju nosio na ruci, pa joj rekao da će se po burmi spomenuti njegova imena. Ide i on poginuti u rat, ali ako se vrati, udaće je za njegova Milana, koji ga je pobratimio, pa će on njima biti ručni dever.
Za Ivanom dolazi Toplica Milan, krasan junak. On joj dade zlatnu koprenu i kaže joj da će se po njoj njega spomenuti. Ide poginuti u rat, ali ako se živ vrati, uzeti će nju za vernu ženu. Otišli su tri vojvode i ona ih danas traži po razboju.
Pavle Orlović sve to posluša, pa joj pokaže na najviša bojna koplja. Kaže joj da su joj tu poginula tri junaka koje traži. Neka ode k svome dvoru i ne krvavi više svoje ruke i haljine. Djevojka od tih reči zaplače, pa ode k svome dvoru govoreći – da se veri i za zelen bor, on bi se osušio!
V.B.
Ostavite odgovor