Braća Grim

Jakob i Vilhelm Grim su bili nemački lingvisti koji su najpoznatiji po svom sakupljanju i adaptiranju narodnjih bajki. Jakob je rođen 14. januara 1785. godine, a Vilhelm 24. februara 1786. godine. Imali su još četvoro braće i sestara. Otac im je bio sudija pa su živeli poprilično imućno, ali je nakon njegove smrti porodica zapala u finansijske probleme i Jakob je sa 11 godina bio prinuđen da se stara o svima.

Studirali su pravo, ali su se tokom studija okrenuli lingvistici i upoznali su pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnjih pesama i poezije. Braća Grim su se posebno usmerili na priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za ozbiljno jezičko izučavanje, ali su oni osetili potrebu da ih zapišu i sačuvaju.

Osim interesovanja za narodne priče, postojao je i politički motiv iza njihovih postupaka. Napoleon je u to vreme osvojio taj deo Nemačke i učeni ljudi tog vremena su se trudili da očuvaju nemačko nasleđe, a jedni od njih bili su i Grimovi. Sakupljali su koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira koliko da su bile nasilne ili mračne. U to vreme, u visokim društvenim krugovima bile su popularne bajke koje su napisane tako da budu književne i imaju moralne poruke.

Braća su smatrala da je takav pročišćeni francuski stil izveštačen jer korišćen veštačko književni jezik i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je bio drugačiji - narodne priče su zapisivali na narodnom jeziku. Cilj je bio dvostruk - i književni i naučni.

Malo je poznato da je njihova knjiga "Kinder und Hausmärchen" ("Dečije i porodične priče") prvobitno napisana kao naučno delo o lokalnoj kulturi, a tek kasnije prerađeno kako bi ga čitala deca.

Jakob Grim je u jednom od svojih zapisa naveo: "Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem."

Knjiga je doživela 17 izdanja i u gotovo svakom su vršene izmene iz različitih razloga. Neke od starijih verzija su sačuvane i što ih više izučavaju, lingvisti često kritikuju braću Grim za nanošenje štete u čuvanju kulturološkog nasleđa. Osim što su majke menjali u maćehe iz donekle logičnih razloga, unosili su i sopstvene stavove, menjali tokove priča i dešavanja zbog kritika koje im je upućivala crkva, a neka istraživanja navode da mnoge od sada naširoko čuvenih bajki uopšte ne potiču iz naroda već su ih braća Grim čula tokom studija ili od svojih kolega.

Još jedna zanimljivost je poznanstvo Jakoba Grima sa Vukom Stefanovićem Karadžićem pa postoji pretpostavka da su neke od bajki koje su preradila braća Grim poreklom sa naših prostora.

Bez obzira na sve, ova dva brata su ostala u istoriji upamćena kao sakupljači i autori mnogih nadaleko čuvenih bajki među kojima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Trnova Ružica, Zlatokosa, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Sova, Živa voda i mnoge druge.