Snežana i sedam patuljaka

Snežana i sedam patuljaka obrađena lektira braće Grim. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Snežana, ili kasnije popularno nazvano Snežana i sedam patuljaka, delo je braće Grim koja su napisala brojne poznate bajke, a koje mnogi i danas rado čitaju. Braća Grim slavu su stekla nakon publikacije svoje prve zbirke starih narodnih priča Bajke za decu i dom. Nisu se bavili samo istraživanjem i sakupljanjem narodnih priča, nego su i na zahtev pruskog kralja počeli da pišu Nemački rečnik na kojem su radili do kraja života.

Snežana je samo jedna od priča koje čine zbirku odabranih dela Treći carev sin, a ostale su Živa voda, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Sova, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Kućica u šumi i Pčelinja matica.

Uz to su napisali i mnoge interesantne priče među kojima se nalazi i ova koju ovde obrađujemo.

Snežana i sedam patuljaka je klasična bajka o zavisti, ljubavi i iskrenom drugarstvu. Glavni lik bajke je prelepa Snežana koja je još kao dete izgubila majku. Njen otac se oženio lepom, ali zlom ženom koja je bila ljubomorna na Snežanu. Zla carica je imala čarobno ogledalo koje joj je svakog dana govorilo da je ona najlepša na svetu, ali jednog dana nije dobila odgovor koji je očekivala.

Budući da carica nije mogla da podnese da postoji neko ko je lepši od nje, naredila je lovcu da Snežanu odvede duboko u šumu i ubije, ali on to nije mogao napraviti. Snežana je pronašla skrovište kod novih drugara, ali njen spokoj nije dugo potrajao jer joj je kraljičina zloba neprestano pretila. Carica je pravi primer negativnog lika kojeg često možemo da vidimo i u pričama drugih autora.

Poput svake ostale bajke, tako i ova o lepoj devojci bele puti ima pouku. Kroz celu priču ističe se Snežanina lepota i čisto srce zbog kojeg je na kraju uspela da pobedi nepravdu. Snežana je oličenje nevinosti i dobrote koja na kraju uvek bude nagrađena. Budući da u njoj uopće nema zlobe, lako ju je nasamariti jer je pomalo naivna.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: bajka

Vreme radnje: jednom davno

Mesto radnje: dvorac, šuma, kuća patuljaka

Tema dela: klasična priča o ljubavi, iskrenom prijateljstvu i ljubomori zle carice prema lepoj Snežani koja beži kako bi si spasela život, ali uspeva pobediti i na tom putu pronađe ljubav i sreću

Ideja dela: važno je biti dobar prema svima jer takvi ljudi uvek budu nagrađeni. Tko je dobar prema drugima, može da očekuje podršku prijatelja, a tko je zao prema svima, ne može da očekuje pomoć od drugih

Prepričano delo, citati

Jednom usred zime, jedna je carica sedela pored prozora boje crne ebanovine i gledala snežne pahulje kako, kao perje, padaju s neba i šila. U momentu kad je bacila pogled na sneg, carica se ubola iglom u prst i na sneg su kapnule tri kapi njene krvi. Pomislila je da crvene kapi krvi izgledaju prelepo na snegu i poželela da rodi dete bele puti kao sneg, crvenih obraza kao krv i crne kose kao okvir prozora. Posle nekog vremena carica je rodila prelepu devojčicu baš onakvu kakvu je poželela – put joj je bila bela poput snega, obrazi crveni kao krv, a kosa crna poput crne ebanovine i zbog toga joj carica da ime Snežana.

Nažalost, carica je na porodu umrla i tako je Snežana rano ostala bez majke. Posle godinu dana od majčine smrti, Snežanin otac se ponovo oženio, ali ovog puta prelepom ženom koja je bila ohola i gorda, ali i veštica koja nije mogla trpeti da neko nadmaši njenu lepotu. Za sebe je mislila da je najlepša žena na svetu i uz sebe je uvek imala čarobno ogledalo koje joj je govorilo ono što je želela.

Svaki dan bi carica upitala svoje čarobno ogledalo:

„Kaži mi, kaži, ogledalce moje, najlepša na svetu ko je?“

A ogledalo bi joj odgovaralo:

„Carice, vi ste najlepši na svetu“

Svaki put joj je čarobno ogledalo govorilo da je najlepša, a ona je bila zadovoljna jer je znala da čarobno ogledalo uvek govori istinu. Svakog dana, Snežana je sve više rasla u prelepu mladu devojku, a kad je napunila sedam godina, postalo je očito da je lepša od same carice (svoje maćehe) jer je bila lepa kao beli dan.

Jednog dana, carica je, kao i obično, upitala svoje čarobno ogledalo koja je najlepša na svetu, ali tog dana čarobno ogledalo joj odgovori da je ona najlepša ovde, ali da je Snežana hiljadu puta lepša. Kako je čarobno ogledalo uvek govorilo istinu to je izazvalo strašan bes kod carice, ona pozeleni i požuti od zavisti. Nije bilo potrebno mnogo vremena da maćeha počne osećati ljubomoru jer bi joj se srce prevrnulo svaki put kad bi ju ugledala. Nije mogla izdržati da postoji neko ko je lepši od nje, zavist joj je bio kao korov i zbog njega nije mogla imati mira, pa je smislila strašan plan.

Naredila je jednom od lovaca da odvede devojku u šumu i tamo je ubije.

„Odvedi devojčicu u šumu, ne želim da mi više izađe pred oči. Ubićeš je, a kao dokaz donećeš mi pluća i jetru.“

Lovac povede Snežanu u šumu, ali kad izvadi nož i krene da je probode u srce, Snežana počne da plače i moli da joj ne uzima život. Ako ju pusti da pobegne u divlju šumu, ona se više nikad neće vratiti u kuću i tako niko neće saznati da nije izvršio svoj zadatak. Lovac ipak nije mogao da ju ubije, pa ju pusti da pobegne u šumu misleći da će ju u šumi proždreti zveri i tako će Snežana svejedno umreti. Ali ipak mu je pao ogroman teret sa srca što nije morao on da bude taj koji će da je ubije.

Umesto nje, lovac zakolje divlje prase koje je u tom momentu natrčalo na njega. Izvadi mu jetru i pluća i ponese carici kao dokaz da je ubio Snežanu. Carica je naredila da se jetra i pluća skuvaju i posole, a kasnije ih je pojela misleći da jede Snežaninu jetru i pluća. Posle toga je carica opet bila mirna.

Snežana je, u međuvremenu, bežala od strašne maćehe i sve je više zalazila u ogromnu šumu, ne znajući gde se nalazi. Toliko se uplašila da je samo gledala oko sebe u lišće jer je bila sama samcata i nije znala šta da radi. Trčala je kroz granje s trnjem i preko oštrog kamenja, sve dok nije počeo padati mrak i dok su je noge nosile. Najzad je konačno došla do male kuće u kojoj se odluči odmoriti.

Kad je ušla u kuću videla je da je sve jako maleno, ali čisto i ljupko. Ugledala je jedan mali sto na kojem je bio mali beli stolnjak, a na njemu sedam malih tanjirića, kašičica, viljuški, nožića i peharčića. Uz zid su stajali mali kreveti naslagani jedan na drugi s čistim belim čaršavima. Pošto je Snežana bila jako gladna, ona uzme parče hleba sa svakog tanjirića i popije jedan gutljaj vina iz svakog peharčića jer nije htela da samo od jednog uzme sve. Bila je jako umorna, pa odluči da malo odmori i odspava. Nijedan joj krevet nije bio po meri – prvi je bio prekratak, drugi predugačak, a tek sedmi joj je bio taman. Ona se pomoli bogu i zaspe.

Kad je pao mrak, kući su se vratili domaćini koji su ovde živeli – bila su to sedmorica patuljaka koja su tokom dana išli u planinu kopati i vaditi rudu. Kad uđu u kuću, upale svako svoju svećicu, a kad sve osvetle, primete da se neke stvari ne nalaze na mestima gde su ih ostavili i da je u njihovoj kući neko bio.

Prvi reče: „Ko je sedeo na mojoj stolčici?“
Drugi reče: „Ko je jeo iz mog tanjirića?“
Treći reče: „Ko je štrpnuo od mog hlebčića?“
Četvrti reče: „Ko je jeo moje povrće?“
Peti reče: „Ko je nabadao mojom viljuščicom?“
Šesti reče: „Ko je sekao mojim nožićem?“
Sedmi reče: „Ko je pio iz mog peharčića?“

Onda prvi primeti da je neko ležao na njegovom krevetu. To isto primete i drugi patuljci, a sedmi, kad pogleda u svoj krevet, ugleda Snežanu. Počne vikati od čuda: „Ah, bože blagi!“, patuljci uzmu svoje svećice i osvetle Snežani lice. Zaključe da je devojka prelepa i toliko su se obradovali da su ju hteli probuditi, ali ju ipak ostave da se naspava. Sedmi patuljak u čijem je krevetu spavala Snežana je spavao u krevetima svojih drugara, kod svakog po sat vremena.

Kad je došlo jutro, Snežana se probudila i videla sedam patuljaka, pa se uplaši. Ali su oni bili prijatni i upitali ju kako se zove i kako je dospela u njihovu malu kućicu. Ona im ispriča celu priču – da je maćeha htela da ju ubije, ali da ju je lovac pustio i tako joj poklonio život, pa je dugo trčala dok nije naišla na njihovu kuću u šumi.

Simpatični patuljci su se sažalili nad sudbinom devojke i dozvolili joj da ostane kod njih. Pokazala se korisnom i dobrom, pa im je tako čistila kuću i kuvala i svi su bili srećni novonastalom situacijom. Patuljci su ujutro odlazili u planinu, a Snežana je ostajala i brinula se za kuću.

Kako je devojčica preko dana bila sama, oni ju savetovaše da nikog ne pušta u kuću.

Došao je dan kad je maćeha opet upitala čarobno ogledalo ko je najlepša žena na svetu. Očekivala je da će čuti svoje ime jer je verovala da je devojka mrtva. Bila je šokirana kada je opet čula Snežanino ime. Pored toga što je saznala da je devojka živa, ogledalo joj je reklo i gde se devojka sada nalazi. Znala je da ju je lovac prevario i da se mora sama pobrinuti da Snežana umre. Tako ona počne da razmišlja i kuje planove.

Odlučila je da se preruši u staru torbarku jer je tako niko neće poznati i preće sedam gora do sedam patuljaka. Kad je došla pred kuću, ona pokuca na vrata vičući da prodaje lepe vrpce i gajtane u svim bojama. Snežana ju nije prepoznala i pusti ju u kuću pa kupi lep pojas. Kad krene da proba, starica joj hitro priveže pojas i toliko pritegne da se Snežana odmah srušila, a starica pobegne.

Kad je pao mrak, patuljci su se vratili kući i ugledali Snežanu kako leži na podu i strahovito se uplaše da je mrtva. Primete da ima pojas koji pre nije imala i da je suviše stegnut pa ga presekoše, a Snežana počne polako da diše. Kad dođe sebi, ona ispriča patuljcima što se desilo, a oni joj kažu da stara torbarka nije bila ono za šta se predstavljala, da je to bila bezbožna carica i da više nikog ne pušta u kuću kad su oni u planini.

Zla carica, kad se vratila kući, odmah krene pred ogledalo, ali ne dobije odgovor koji je očekivala.

„Carice gospo, najlepšaš ovde vi ste, ali Snežana, iza planina kod sedam patuljaka, hiljadu je puta lepša od vas.“

Kad čuje, ona se prenerazi. Nije joj bilo jasno kako je Snežana opet živa, pa sada mora smisliti nešto što će ju upropastiti. Uzme prelep češalj i uz pomoć magije i vračanja, ona ga učini otrovnim. Preruši se i preuzme obličje druge starice, pa još jednom pođe preko sedam gora do sedam patuljaka.

Kad stigne pred vrata, ona pokuca, ali joj Snežana govori da pođe dalje jer ne sme nikog da pušta. Ali starica ju nagovori tako što joj kaže da gledanje nije zabranjeno i pokaže joj prelep češalj. Snežana se oduševi i pristane. Kad se pogode, starica joj stavi češalj u kosu, Snežana se sruši bez svesti, a starica ponovo pobegne.

Kako veče nije bilo daleko, patuljci su se uskoro vratili kući i ponovo videli Snežanu kako leži na podu. Iako su se uplašili, opet su posumnjali na maćehu pa počnu da traže nepoznat predmet i nađu češalj. Čim su ga izvukli, Snežana se ponovo vrati svesti, a patuljci ju opet opomenu da ne sme nikom da veruje i da nikog ne pušta u kuću.

Kad se starica vrati kući, ona stane pred ogledalo i upita ga ko je najlepša lepotica na svetu, a ogledalo joj odgovori kao i pre – Snežana. Kad čuje njeno ime, ona sva uzdrhti od besa i odluči da Snežana sad mora umreti, jednom i zauvek. Ode u jednu skrivenu sobicu u koju niko nikad nije ulazio sem nje pa pomoću magije napravi jednu otrovnu jabuku. Spolja je jabuka izgledala prelepo, pola bela, pola crvena tako da svako ko ju ugleda poželeće da ju zagrize, ali i umre od najmanjeg parčenca. Kad je završila sa stvaranjem jabuke, namazala je lice i prerušila se u siromašnu seljanku i takva pošla preko sedam gora do sedam patuljaka.

Kad je došla do kuće, pokucala je na vrata, ali Snežana joj kaže da su joj patuljci zabranili da priča s neznancima. Seljanka joj odgovori da je to u redu, da će prodati svoje jabuke na nekom drugom mestu, ali da joj ostavlja jednu kao poklon. Snežana joj kaže da ne sme ništa da primi, a seljanka ju upita da ne misli možda da je jabuka otrovana. Da bi joj dokazala, ona zagrize u beli deo jabuke, a Snežani ponudi crveni. Kako je jabuka neodoljivo ukusno izgledala, Snežana je sa žudnjom gledala u nju, pa gledajući kako seljanka jede, ona pruži ruku i uzme otrovnu polovicu. Čim je zagrizla jabuku, Snežana je odmah pala mrtva na zemlju. Carica ju nastavi promatrati i govori kako ovog puta patuljci neće moći da je spase i probude.

Kad je stigla kući odmah je upitala ogledalo ko je najlepša lepotica na svetu, a čarobno ogledalo joj odgovori da je ona najlepša. Tek tada se njeno zavisno srce smirilo.

Kad su se vratili kući, patuljci su je pronašli kako leži na podu i počnu tražiti nepoznate predmete, ali ovog puta nisu ništa uspeli pronaći. Dah joj više nije izlazio na usta, ali oni nisu odustali. Raščešljali su joj kosu u potrazi za češljem, nisu ga našli. Razvezali su joj pojas sa haljine misleći da je prejako stegnut, ali nije bio. Umili su je i okupali u vinu i vodi, ali ništa nije pomoglo. Kada nisu uspeli da je vrate u život, oni polože njeno telo na nosila i počnu je oplakivati. Plakali su za svojom Snežanom puna tri dana, a onda su odlučili da je sahrane.

Primete da je Snežana sveža kao da je još živa i bilo im je žao da tako lepu devojku zakopaju u crnu zemlju, pa su odlučili da naprave stakleni kovčeg jer će tako moći da je gledaju još neko vreme. Kovčeg su pokrili cvećem, gore su napisali zlatnim slovima njeno ime, kao i to da je ona careva ćerka. Izneli su kovčeg sa Snežanom na breg i svaki dan je jedan od patuljaka stajao na straži.

I životinje su svaki dan prilazile i oplakivale lepu devojku. Najpre je došla sova, zatim gavran, a onda i golubić. Tako je Snežana ležala u staklenom kovčegu jako dugo. Njeno telo nije trunulo nego je izgledala kao da spava. Još uvek je bila bela ko sneg, rumenih obraza i crne kose kao abonos.

U to vreme šumom je prolazio mladi carević i pošto mu je trebao odmor on krene da upita patuljke da li može da prenoći u njihovoj kućici. Na bregu ugleda stakleni kovčeg i Snežanu, a čim je ugledao lepu devojku kako leži, odmah se zaljubio i upitao da mu daju taj kovčeg, a on će im dati sve što požele. Patuljci mu odgovore da mu ne bi dali kovčeg sa Snežanom ni za svo zlato na ovom svetu.

Carević ih tada upita da mu ga poklone jer ne može živeti a da ne gleda Snežanu. Kaže im da će joj odavati čast kao nečemu što mu je najmilije. Zbog njegovih reči su ga patuljci počeli žaliti i oni odluče da mu daju kovčeg. Carević naredi svojim slugama da ga ponesu na svojim ramenima u njegov dvor, ali oni se sapletu u neki žbun, kovčeg im ispadne i od siline udarca Snežani izleti komad jabuke iz grla.

Nije prošlo dugo vremena, a Snežana otvori oči, podigne poklopac od kovčega i upita gde se nalazi. Carević, presrećan, govori joj da je s njim i ispriča joj šta se sve dešavalo. Prizna joj da ju voli više nego bilo koga na svetu i upita da li bi pošla s njim na dvor i bila njegova žena. U tom trenutku ga Snežana zavole i pođe s njim na dvor. Imali su raskošnu i velebnu svadbu na koju je bila pozvana i Snežanina maćeha. Ona odene svoju najleppšu haljinu, stade pred čarobno ogledalo i upita koja je lepotica najlepša na svetu, a ogledalo joj odgovori da je mlada carica najlepša.

Od besa joj se otme kletva i toliko se uplašila da nije znala šta će. Najpre uopšte nije htela da pođe na svadbu, ali nije imala mira. Morala je otići da vidi tu novu mladu caricu. Čim je ušla u dvoranu poznala je Snežanu, a od užasa i straha ostala je ukopana u mestu. Htela je otići, ali već su joj bili stavili gvozdene papuče na noge pa je u njima morala da pred njima igra sve dok nije mrtva pala na zemlju.

Analiza likova

Likovi: Snežana, 7 patuljaka, maćeha, lovac, princ

Snežana

Lepa devojka tamne kose, puti bele poput snega i rumenih obraza i crne kose. Sem toga što je bila lepa, Snežana je bila i dobra osoba. Rano je ostala bez majke, čije je mesto zauzela zla maćeha. Nakon što je pobegla iz dvorca da bi se spasela od zle carice, Snežana je otišla daleko u šumu i tamo upoznala nove drugare. O patuljcima se brinula kao da su joj braća. Bila je marljiva i ništa joj nije bilo teško, ali u svoj svojoj dobroti bila je i pomalo naivna pa je maćeha uspela da je nasamari. Bez obzira na sve probleme s kojima se susretala, Snežana se zahvaljujući pravom prijateljstvu i ljubavi na kraju ipak spasela.

Sedam patuljaka

Simpatični i vredni radnici koji svakog dana odlaze na posao u planinu kopati rudu. Jednostavni su i dobra srca, što su pokazali kada su prihvatili Snežanu. Jako su je voleli jer se dobro brinula o njima pa su je pokušavali zaštititi od opasnosti, ali nisu uvek uspevali u tome.

Maćeha/carica

Zla i ohola osoba koja voli isključivo sebe i koja misli da je izgled najvažnija stvar na svetu. Imala je potrebu da svaki dan sluša o tome da je najbolja carica i koliko je lepa. Ali nakon što je čarobno ogledalo po prvi put reklo da je Snežana najlepša, zla carica nije mogla da to podnese pa je donela odluku da Snežana mora umreti. Pokušavala je se rešiti na sve načine, ali nije uspela. Na kraju je sama stradala zbog svoje zlobe.

Lovac

U početku kraljičin verni podanik, ali kad je morao da izvrši njenu naredbu i ubije Snežanu, pokazao je da u njemu ima nešto dobrote. Nije izvršio naredbu zle carice iako ga je to moglo koštati života. Poznao je šta je ispravno, a šta ne pa je postupio onako kako mu je srce govorilo, umesto da je poslušao kraljičinu zapoved. Lovac je dokaz da ne trebamo da sledimo naredbe i pravila koja se ne slažu s onim što osećamo u svom srcu.

Princ

Lepi mladić koji je prolazeći šumom naišao na patuljke koji su čuvali Snežanu za koju su mislili da je mrtva. Princ se odmah zaljubio u devojku i nije mogao da odoli njenoj lepoti pa je morao da ponese kovčeg sa Snežanom na dvor da bi mogao svaki dan da ju gleda.

Beleške o piscu

Jakob i Vilhelm Grim su poznati nemački pisci bajki, opšte obrazovani ljudi, lingvisti i oni koje je zanimao folklor i kulturno bogatstvo. Jakob je rođen 4. januara 1785. godine, a brat Vilhelm 24. februara 1786. godine.

Obojica su studirali pravo u Marburgu. Za vreme studija bili su aktivni u kritikovanju kralja Ernesta Avgusta I, tako da ih je on proterao sa univerziteta.

Prvi su tvorci u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze neposrednih narodnih materijala, ne pokušavajući da ih prikažu kao sofisticirane priče. Pri tome su postavili normu za disciplinu folklora. Koncept folklora razvio se kao deo ideologije romantičnog nacionalizma u devetnaestom veku, što je dovelo do preoblikovanja usmene tradicije da bi služilo savremenim ideološkim ciljevima. Tako se Johann Gottfried von Herder zalagao za svjesno snimanje i očuvanje njemačkog folklora kako bi dokumentovao autentični duh, tradiciju i identitet njemačkog naroda; ubeđenje da bi takva autentičnost možda postala središnja tema romantičarskog nacionalizma. Tek u dvadesetom veku etnografi su počeli da pokušavaju da snimaju folklor bez preglasavanja političkih ciljeva.

Bili su prvi tvorci u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze neposrednih folklornih materijala, ne pokušavajući da ih prikažu kao sofisticirane priče. Pritom su postavili normu za disciplinu folklora. Koncept folklora razvio se kao deo ideologije romantičnog nacionalizma u devetnaestom veku, što je dovelo do preoblikovanja usmene tradicije da bi služilo savremenim ideološkim ciljevima.

Grimove bajke su među najpoznatijim u zapadnom svetu. Mnoge od njih odražavaju jednostavnu duhovnu istinu, obično u obliku moralne lekcije. Njihova moć je da su lekcije univerzalne i jednostavne, dostupne svima, čak i deci.

Jakob i Vilhelm rođeni su u Hanau, blizu Frankfurta. Školovali su se u Kaselu, a posle su obojica studirala pravo na univerzitetu u Marburgu.

Dva brata bila su u svojim ranim dvadesetim godinama kada su započeli jezičke i filološke studije koje će kulminirati i Grimovim zakonom i sabranim izdanjima bajki i narodnih priča. Iako su njihove zbirke priča postale neizmerno popularne, u osnovi su bile nusproizvod lingvističkog istraživanja što je bila i njihova glavna svrha.

Braća Grim počela su sakupljati narodne priče oko 1807. godine, kao odgovor na talas interesovanja koji su se probudili u nemačkom folkloru posle objavljivanja zbirke Ludviga Ahima fon Arnim i Klemensa Brentanoa u narodnoj zbirci, Des Knaben Vunderhorn 1805-1808. godine. Do 1810. godine, braća Grim su izradila rukopisnu zbirku od nekoliko desetina bajki, koje su zabeležili prilikom poziva pripovedača u njihov dom i zapisivanjem njihovih priča.

1812. godine objavili su zbirku 86 njemačkih bajki u zborniku pod naslovom Kinder-und Hausmarchen. 1814. godine objavili su i drugi svezak od 70 priča koji zajedno čine prvo izdanje zbirke, a koje sadrži 156 priča. Drugo izdanje, koje je usledilo u periodu od 1819 do 1822, proširilo se na 170 priča. Još pet izdanja objavljeno je za vreme života braće (Dva sveska drugog izdanja objavljena su 1819. godine, a treća zbirka 1822. godine. Treće izdanje pojavilo se 1837. godine, četvrto izdanje 1840. godine, peto izdanje 1843., šesto izdanje 1850. i sedmo izdanje 1857. godine. Sve su bile u dva sveska, osim trojedinog drugog izdanja u kojem su priče dodavane ili oduzimane, sve dok sedmo izdanje 1857. godine nije sadržavalo 211 priča, mada je dugo bilo poznato da su mnoge od tih kasnijih priča dodate iz štampanog, a ne usmenog izvora.

Ova izdanja, opremljena naučnim beleškama, zamišljena su kao ozbiljna folklorna dela. Braća su takođe objavila Kleine Ausgabe, ili “malo izdanje”, koje je sadržavalo izbor od 50 priča koje su izričito napisane za decu (za razliku od formalnijeg Grossea Ausgabea ili “velikog izdanja”). Deset izdanja “malog izdanja” objavljeno je između 1825. i 1858. godine.

Braća Grim nisu bili prvi koji su objavili zbirke folklora. Francuska zbirka Šarla Peroa iz 1697. godine je najpoznatija, mada je bilo i raznih drugih, uključujući nemačku zbirku Johana Karla August Musausa objavljenu u periodu od 1782. do 1787. godine. Ranije kolekcije, međutim, malo su se okrenule strogoj vernosti izvorima. Braća Grim bili su prvi radnici u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze vrsta neposrednih narodnih materijala koji podupiru sofisticiranost adaptera kao što je Pero. Radeći to, Grimovci su preduzeli osnovni i suštinski korak ka savremenim studijama folklora.

Vek i po nakon što su braća Grim počeli da objavljuju, međutim, pažljivo, skeptično i vrlo kritičko preispitivanje dovelo je u pitanje Grimove osnovne tvrdnje o njihovom radu. Braća zapravo nisu koristila isključivo nemačke izvore za svoju kolekciju; i daleko od održavanja vernosti ovim izvorima, oni su prepisivali i revidirali i prilagođavali svoje priče, baš kao što su to činili i Pero i njihovi prethodnici. Različite štampane verzije priče pokazuju poslednju činjenicu; i rukopisi iz 1810., objavljeni 1924., 1927. i 1974., ističu doslednu naviku braće Grim da menjaju i prilagođavaju svoje originalne materijale. Ironija je u tome što su braća Grim pomogla da se stvori ozbiljna naučna disciplina koju oni sami nisu praktikovali.

Vilhelm je umro 1859. godine, a njegov stariji brat Jakob umro je 1863. godine. Sahranjeni su u Berlinu. Braća Grim su pomogla u razvijanju nacionalnog demokratskog javnog mišljenja u Nemačkoj i neguju se kao potomci nemačkog demokratskog pokreta, čije su revolucije 1848. i 1849. godine brutalno svrgnute od strane Kraljevine Pruske, gde je uspostavljena ustavna monarhija. Njihova najpoznatija dela poznamo svi – Crvenkapa, Zlatokosa, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Ivica i Marica i Trnova Ružica.