Kućica u šumi

Poznato je da su bajke braće Grim pisane pod jakim utjecajem usmenih predaja, a bajka Kućica u šumi nije iznimka. Objavljena u velikoj zbirci bajki braće Grim, toliko je posebna da je između 86 bajki koje sačinjavaju ovu veliku zbirku uvrštena i u zbirku Treći carev sin gde se nalazi samo par odabranih dela – Snežana, Mačak u čizmama, Živa voda, Pčelinja matica, Mudra seljakova kći, Doktor Sveznalić, Sova i Čudesni svirač.

Kao i mnoge druge bajke braće Grim i Kućica u šumi ima zaplet koji se sastoji od žestokog sukoba dobra i zla, a magija i sreća određuju srećan završetak. Iako svaka kultura i geografki region imaju svoje narodne bajke i bajke koje smatraju „sopstvenim“, određene teme i motivi često se ponavljaju u mnogim kulturama i vremenskim periodima. Univerzalne ljudske emocije poput ljubavi, mržnje, hrabrosti, ljubaznosti i okrutnosti pojavljuju se podebljanim, širokim potezima na platnu bajki.

Ovo je očaravajuća priča o drvoseči koji ima tri ćerke. Bajka u pravom Grimovom stilu, veoma moralistička, ekološki prihvatljiva. Iako smo pomalo navikli na ovakve tipove priča jer ima elemente iz toliko bajki: drvoseča ostavlja tragove mrvica koji jedu ptice, princ je pod čarolijom, junakinja se izgubila u šumi, ono što je najzanimljivije u ovoj bajci je zaplet i dragoceni element teme u kojoj se ističe važnost brige za životinje.

Karakteristika bajke je, naravno, neodređeno mesto i neodređeno vreme koje je u većini Grimovih bajki smešteno u prošlost (obično „jednom davno“), a iz čega može da se predstavi kao istorijska činjenica iz prošlosti. Likovi su arhetipski, bez određenih imena, a kao i u Kućici u šumi glavni lik je devojka. U bajci se takođe nalaze i „ravni“ likovi koji se nikad ne razvijaju, što je češće u bajkama nego u drugim vrstama dela, iako su one najpopularnije zapravo one gde likovi imaju svoja imena, na primer Ivica i Marica ili Crvenkapa. Iako bajke obično sadrže jasno definisane dobre i zle likove, u ovoj bajci se zao lik (veštica koja je začarala princa) pojavljuje samo jednom i to u obliku reči/spominjanja. Nema nikakvu ulogu i ne predstavlja lik u delu, ali zato su tu dve starije ohole sestre koje brinu samo o sebi umesto drugima.

Zaplet je usredsređen na problem ili sukob koji treba rešiti – protagonist napušta svoj dom, uključuju se čarobni elementi (magični ljudi – veštica, životinje koje govore, čarobni uroci). Magija može da bude ili pozitivna ili negativna, a u ovom delu je svakako negativna, a heroinu često na početku zadesi zla sreća koja rešavanjem zadataka dolazi do dobrog i biva nagrađena.

Tema dela je, kao i kod većine Grimovih bajki, moral koji se nagrađuje; dobro nasuprot zla gde se dobro nagrađuje, a zlo kažnjava, podsticanje društvenih vrednosti gde devojka srednje klase se veri/udaje za princa.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: neodređeno; jednom davno

Mesto radnje: šuma, kućica u šumi

Tema: priča o najmlađoj ćerki koja svojom dobrotom oslobađa začaranog princa od čarolije

Ideja: dobro se nagrađuje, a zlo kažnjava; uvek treba biti saosećajan prema životinjama jer su i oni živa bića

Kratak sadržaj prepričano, citati

Jednom davno živeo je jedan siromašan drvoseča sa ženom i tri ćerke u kolibici na ivici samotne šume. Jedno jutro, kad se spremao krenuti na posao rekao je svojoj ženi da pošalje najstariju ćerku da mu donese večeru u šumu inače neće nikad završiti sa svojim poslom. Da ne bi zalutala, on je planirao posipati put zrnima prosa.

Kad je sunce izašlo tačno iznad šume u kojoj je drvoseča sekao drva, najstarija ćerka je krenula prema ocu s loncem čorbe. Ali češljugari, kosovi, zebe, ševe i šumski i poljski vrapci su već do tada pozobali sva zrna pa devojka nije mogla pratiti put. Nasumce je odabrala smer i krenula. Hodala je sve dok sunce nije zašlo i dok se nije spustila noć. Sove su hukale, drveće je šumorilo u tami, a devojku je počeo hvatati veliki strah. Zatim je kroz drveće ugledala da se u daljini vidi neka svetlost i pomislila da onde žive neki ljudi pa ih je odlučila zamoliti da prenoći kod njih i krenula ravno prema treperavoj svetlosti.

Posle nekog vremena stigla je do jedne kuće čiju je svetlost videla duboko u šumu. Pokucala je, a neki hrapav i grub glas joj je rekao da uđe. Devojka je prošla kroz mračni trem i došla do vrata od sobe pa pokucala. Isti grub glas ju je pozvao da uđe.

„“Ulazi samo“, viknu onaj glas.“

Kad je devojka otvorila vrata videla je da unutra sedi sedi starac koji je naslonio svoju glavu na obe šake dok mu se seda brada spuštala sve do zemlje. Kraj peći su ležale tri životinje: jedna krava šarulja, jedan petlić i jedna kokica. Kad je devojka ispričala starcu šta joj se desilo i zamolila ga da prenoći, on upita životinje šta misle o tome.

„Moja lepa kokice,
moj petliću lepi,
i ti, lepa šarulja,
šta velice vi na to?“

Životinje su odgovorile „hum!“ šta je sigurno značilo da se slažu i dozvoljavaju devojci da prenoći u njihovoj kući. Starac joj je rekao da u kući ima svega u izobilju pa ju je zamolio da ode do peći i skuva im večeru. Devojka je zaista u kuhinji našla svega pa je skuvala ukusno jelo, ali nije mislila na životinje. Iznela je punu činiju na sto i sela pored starca pa počela da jede. Kad se zasitila bila je veoma umorna pa je upitala gde se nalazi neka postelja u koju bi mogla da legne i otpočine. Ali životinje su joj odbile pomoći.

„Ti si s njime jela,
ti si s njime pila,
na nas nisi ni mislila;
pa sad gledaj gde ćeš noć provesti.“

Starac joj kaže da se popne uz stepenice gde će naći jednu sobu s dva kreveta, pa da protrese posteljinu i složi belim čaršavima.

„Rastresi ih i zastri belim čaršavima, a onda ću i ja doći da legnem.“

Devojka se popne uz stepenice kako joj je rekao i kad je rastresla posteljinu i zastrala bele čaršave ona legne u jedan od kreveta bez da je sačekala starca. Posle izvesnog vremena, kad je sedi čovek došao, obasjao je devojku svetlom i samo zavrteo glavom negodovajući. Kad je video da je čvrsto zaspala, otvorio je vratašca na patosu i ona „potone“ u podrum.

Uveče, kad se drvoseča kasno vratio kući stao je prekoravati ženu što ga je pustila da celi dan bude gladan. Ali ona se branila da to nije istina, da je poslala najstariju ćerku s loncem čorbe kako joj je naložio, ali da se sigurno izgubila i da će se sutra vratiti.

Sutradan je drvoseča ustao pre zore i kad se spremao da krene u šumu opet naloži ženi da pošalje drugu ćerku da mu donese večeru u šumu. Ovog puta je planirao da ponese vreću sočiva jer ima veće zrno od prosa tako da devojka može bolje da ga vidi i neće pogrešiti put.

Kad se sunce već diglo iznad šume, druga ćerka je krenula u šumu, ali su ptice već pozobale sočivo kao i prethodnog dana pa devojka nije znala naći put do oca. Krenula je istim putem kao i njena sestra i došla do kuće starca, čula poziv da uđe i zamolila za hranu i krevet da prenoći. Čovek sa sedom bradom je opet upitao životinje za mišljenje:

„Moja lepa kokice,
moj petliću lepi
i ti, lepa šaruljo,
šta velite vi na to?“

Životinje se opet oglase sa „hum“ što starac shvati kao pristanak i sve se odigra kao prethodnog dana. Devojka je skuvala ukusno jelo, sela da jede i pije sa starcem, a na životinje nije ni obratila pažnju. Kad se stala raspitivati gde bi mogla leći, oni joj odgovore isto što i njenoj sestri:

„Ti si s njime jela,
ti si s njime pila,
na nas nisi ni mislila,
pa sad gledaj gde ćeš noć provesti.“

Kad je zaspala, starac uđe u sobu, zagleda se u nju i zavrti glavom, pa je spusti u podrum kao i sestru.

Trećeg dana drvoseča je rekao svojoj ženi da pošalje i njihovu najmlađu ćerku u šumu. Ona je uvek bila poslušna i dobra pa je mislio da će se ona, za razliku od njenih sestara, držati puta, a ne lutati.

„Pošalji danas s jelom u šumu našu najmlađu ćerku. Ona je uvek bila dobra i poslušna pa će se držati pravog puta i neće tumarati okolo poput divljih bumbara, kao njene sestre.“

Majka nije htela pristati pa ga upita da li treba da izgubi i svoje najdraže dete, ali muž joj je rekao da se ne brine jer je najmlađa ćerka razborita i pametna. Ovog puta je odlučio poneti vreću graška da devojka sigurno primeti označen put.

Kad se sunce diglo iznad šume, devojka je krenula s kotarnicom u ruci, ali grašak je već bio u voljkama golubova koji su živeli u šumi pa nije znala na koju stranu treba da krene. Zatim se počela brinuti i neprestano misliti kako će njen otac biti gladan i kako će jadna majka biti tužna ako ne dođe kući na vreme. Konačno, kad je padao mrak, ugledala je svetlost u daljini kako treperi. Došla je do kuće u šumi i učitivo zamolila starca da ju primi da prenoći, a on ponovo upita životinje za mišljenje:

„Moja lepa kokice,
moj petliću lepi,
i ti, lepa šaruljo,
šta velite vi na to?“

Životinje opet odgovore jednostavnim „hum“, pa joj starac naloži da napravi večeru. Devojka je odmah prišla životinjama koje su ležale kraj peći pa rukom pomazila petlića i kokicu, prelazeći malom ručicom preko njihovog perja, a kravu šarulju pomiluje između rogova. Pa krene da kuva čorbu kako je starac tražio. Kad je bila gotova i iznela činiju na sto ona ga upita što bi trebala životinjama da pripremi.

„Zar da se ja nahranim, a ove dobre životinje da ništa ne dobiju?“ U kući ima svega u izobilju, pa ću se najpre za njih pobrinuti.“

Ona izađe i donese prosa i ječma pa istrese pred petlića i kokicu, a pred kravu šarulju stavi naramak mirisnog sena.

„Prijatno vam bilo, životinje drage“, reče, „a kad ožednite, dobićete sveže vode.“

Zatim unese vedro sveže vode i petlić i kokica skoče na ivicu vedra pa zamoče svoje kljunove, izvuku glave kao što ptice piju, a i krava šarulja se svojski napila. Kad je podmirila sve životinje, devojka je sela za sto pored starca i počela jesti ono što joj je on ostavio. Nije prošlo dugo vremena, a petlić i kokica počnu zavlačiti svoje glavice pod krila i spavati, a krava šarulja počne žmirkati očima.

Devojka ih pozove da pođu na počinak, a starac ih pita za mišljenje, ali ovog puta mu životinje odgovoriše:

„Hum, ti si s nama jela,
ti si s nama pila,
mislila si na sve nas,
želimo ti laku noć.“

Zatim se devojka popela uz stepenice, rastresla perine i zastrala čaršave kako joj je starac rekao pa kad je završila pričeka starca da legne u postelju. Kad je došao, seda brada mu je dosezala sve do nogu, pa legne u krevet. Kad je on zaspao, devojka legne u drugi krevet i zaspe.

Mirno je spavala do ponoći, a onda je začula u kući neku buku koja ju je probudila. Po uglovima sobe je počelo nešto da pucketa, a vrata su se odjednom otvorila i udarila o zid. U gredama je zatutnjalo, kao da ih je nešto izvaljivalo iz šarki, činilo se kao da će se stepenište urušiti, a na kraju i krov. Ali kako se opet utišalo i devojka nije bila povređena, ponovo je legla i nastavila spavati.

Kad se ujutro probudila videla je da se nalazi usred velike dvorane u kojoj se sve blistalo. Na zidovima su se uvis pružali cvetovi na zelenoj svili, posteljina je bila od slonovače, a pokrivač kojim se pokrivala od crvene kadife. Na maloj stolici pored njenog kreveta stajalo je par biserom izvenih papučica.

Devojka je pomislila da sanja, ali onda su ušle tri bogato odevene sluge i rekle da im nešto zapovedi. Ona im je rekla da se pomere jer se htela ustati, skuvati čorbu i nahraniti životinje.

„“Idite tamo“, odgovori devojka, „ja ću odmah ustati, skuvati čorbu, a onda ću nahraniti i lepu kokicu, lepog petlića i lepu šarulju.““

Mislila je da je starac već ustao, pa se okrenula prema njegovom krevetu, ali u njoj nije ležao sedi starac već nepoznat čovek. Kad ga je pogledala videla je da je mlad i lep. Stranac se probudio i rekao joj da je carević i da ga je jedna zla veštica začarala da živi u šumi kao starac.

„Ja sam carević, ali jedna opaka veštica me je opčinila da kao star i sed čovek živim u šumi. Niko nije smeo biti kraj mene osim moje tri sluge u obličju kokice, petlića i šarulje. A te čini nisu mogle prestati sve fok i nama ne dođe neka dvojka toliko dobra srca da je ljubazna ne samo prema ljudima nego i prema životinjama, a to si bila ti, i noćas u ponoć smo se spasili zahvaljujući tebi i stara kućica u šumi opet se pretvorila u moju carsku palatu.“

Kad su ustali, carević je rekao trojici slugu da dovezu kočiju i da dovedu devojkinu majku i oca na svadbu, ali ona je odmah upitala za svoje dve sestre. Carević joj je rekao da ih je zatvorio u podrum jer su bile ohole, ali da će sutra biti puštene i odvedene u šumu da rade kao sluškinje sve dok ne poprave svoje ponašanje i nikad više ne ostave jadne životinje da budu gladne.

Analiza likova

Likovi: najmlađa ćerka, starije ćerke, starac

Najmlađa ćerka (devojka)

Protagnost ove bajke, kao i u mnogim bajkama braće Grim njene karakteristike su to da je dobra, vredna, lepo se ophodi prema svima pa čak i prema životinjama. Ne vodi se pameću, nego srcem. Uz svoje dve sestre, majci je najdraža ćerka koja joj ne dozvoljava da ode od kuće u strahu da je ne izgubi.

„Majka ne htede pristati, nego reče: Zar da izgubim i najdraže dete?“

Otac ima poverenja u nju da će ona, za razliku od svoje dve sestre, doneti mu večeru u šumu.

„Pošalji danas u šumu našu najmlađu ćerku. Ona je uvek bila dobra i poslušna pa će se držati pravog puta i neće tumarati okolo poput divljih bumbara, kao njene sestre.“

Brižna prema ocu jer kad je videla da ne može videti znakove (grašak) koji jojj je otac ostavljao ka put do njega, ona se nije plašila i brinula zao što se izgubila već zato šta neće moći odneti ocu večeru i tako će on ostati gladan i kako će njena majka biti tužna ako se ne vrati kući na vreme.

Brine za životinje jer je prvo njima dala da jedu, pa je onda ona sela za sto. Takođe je bila dobra i prema starcu jer ga je u svemu slušala i prvo pustila njega da legne u krevet, pa je onda ona krenula na spavanje. Zbog svojih postupaka i dobre duše je bila nagrađena. Kućica u šumi se pretvorila u palatu, a starac u prelepog princa.

Starije ćerke

Ohole i misle samo na sebe. Kad se izgube u šumi, prvo što pomisle je da si nađu prenoćište, a kad stignu u kućicu u šumi, prvo one jedu i legnu spavati bez obzira na životinje i starca u čiju su kuću došle. Zbog toga budu kažnjenje. Starac, koji se posle pretvori u princa ih kažnjava proterivanjem u šumu gde će da budu sluškinje i nauče lepom ophođenju prema životinjama.

Starac (princ)

Pod činima opake veštice, lep i mlad princ je osuđen na život u šumi sa svoje tri sluge koje su pretvorene u životinje – petlića, kokicu i kravu šarulju. Sve šta je on hteo je dobru i vrednu devojku koja mari ne samo za ljude već i životinje. Kao starac imao je sedu bradu do poda.

„… i kad devojka otvori, vide kako unutra a stolom sedi neki str potpuno sed čovek, naslonio glavu na obe šake dok mu se seda brada spušta preko stola sve do zemlje.“

Beleške o piscu

Braća Grim su Jakob (4. januara 1785. – 20. septembra 1863.) i Vilhelm (24. februara 1786. – 16. decembra 1859.) Grim, profesori koji su najpoznatiji po objavljivanju zbirki narodnih priča i bajki i radu u lingvistici, a koji se odnosi na to kako se zvukovi u rečima menjaju s vremenom (Grimov zakon). Braća Grim su sakupljala usmene nemačke predaje i prvu seriju objavila kao Kinder-und Hausmärchen 1812. godine.

Oni su prvi tvorci u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze neposrednih narodnih materijala, ne pokušavajući da ih prikažu kao sofisticirane priče. Pri tome su postavili normu za disciplinu folklora. Koncept folklora razvio se kao deo ideologije romantičnog nacionalizma u devetnaestom veku, što je dovelo do preoblikovanja usmene tradicije da bi služilo savremenim ideološkim ciljevima. Tako se Johan Gotfried von Herder zalagao za svjesno snimanje i očuvanje njemačkog folklora kako bi dokumentovao autentični duh, tradiciju i identitet njemačkog naroda; ubeđenje da bi takva autentičnost možda postala središnja tema romantičarskog nacionalizma. Tek u dvadesetom veku etnografi su počeli da pokušavaju da snimaju folklor bez preglasavanja političkih ciljeva.

Bili su prvi tvorci u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze neposrednih folklornih materijala, ne pokušavajući da ih prikažu kao sofisticirane priče. Pritom su postavili normu za disciplinu folklora. Koncept folklora razvio se kao deo ideologije romantičnog nacionalizma u devetnaestom veku, što je dovelo do preoblikovanja usmene tradicije da bi služilo savremenim ideološkim ciljevima.

Grimove bajke su među najpoznatijim u zapadnom svetu. Mnoge od njih odražavaju jednostavnu duhovnu istinu, obično u obliku moralne lekcije. Njihova moć je da su lekcije univerzalne i jednostavne, dostupne svima, čak i deci.

Jakob i Vilhelm rođeni su u Hanau, blizu Frankfurta. Školovali su se u Kaselu, a posle su obojica studirala pravo na univerzitetu u Marburgu.

Dva brata bila su u svojim ranim dvadesetim godinama kada su započeli jezičke i filološke studije koje će kulminirati i Grimovim zakonom i sabranim izdanjima bajki i narodnih priča. Iako su njihove zbirke priča postale neizmerno popularne, u osnovi su bile nusproizvod lingvističkog istraživanja što je bila i njihova glavna svrha.

Braća Grim počela su sakupljati narodne priče oko 1807. godine, kao odgovor na talas interesovanja koji su se probudili u nemačkom folkloru posle objavljivanja zbirke Ludviga Ahima fon Arnim i Klemensa Brentanoa u narodnoj zbirci, Des Knaben Vunderhorn 1805-1808. godine. Do 1810. godine, braća Grim su izradila rukopisnu zbirku od nekoliko desetina bajki, koje su zabeležili prilikom poziva pripovedača u njihov dom i zapisivanjem njihovih priča.

1812. godine objavili su zbirku 86 njemačkih bajki u zborniku pod naslovom Kinder-und Hausmarchen. 1814. godine objavili su i drugi svezak od 70 priča koji zajedno čine prvo izdanje zbirke, a koje sadrži 156 priča. Drugo izdanje, koje je usledilo u periodu od 1819 do 1822, proširilo se na 170 priča. Još pet izdanja objavljeno je za vreme života braće (Dva sveska drugog izdanja objavljena su 1819. godine, a treća zbirka 1822. godine. Treće izdanje pojavilo se 1837. godine, četvrto izdanje 1840. godine, peto izdanje 1843., šesto izdanje 1850. i sedmo izdanje 1857. godine. Sve su bile u dva sveska, osim trojedinog drugog izdanja u kojem su priče dodavane ili oduzimane, sve dok sedmo izdanje 1857. godine nije sadržavalo 211 priča, mada je dugo bilo poznato da su mnoge od tih kasnijih priča dodate iz štampanog, a ne usmenog izvora.

Ova izdanja, opremljena naučnim beleškama, zamišljena su kao ozbiljna folklorna dela. Braća su takođe objavila Kleine Ausgabe, ili „malo izdanje“, koje je sadržavalo izbor od 50 priča koje su izričito napisane za decu (za razliku od formalnijeg Grossea Ausgabea ili „velikog izdanja“). Deset izdanja „malog izdanja“ objavljeno je između 1825. i 1858. godine.

Braća Grim nisu bili prvi koji su objavili zbirke folklora. Francuska zbirka Šarla Peroa iz 1697. godine je najpoznatija, mada je bilo i raznih drugih, uključujući nemačku zbirku Johana Karla August Musausa objavljenu u periodu od 1782. do 1787. godine. Ranije kolekcije, međutim, malo su se okrenule strogoj vernosti izvorima. Braća Grim bili su prvi radnici u ovom žanru koji su predstavili svoje priče kao verne prikaze vrsta neposrednih narodnih materijala koji podupiru sofisticiranost adaptera kao što je Pero. Radeći to, Grimovci su preduzeli osnovni i suštinski korak ka savremenim studijama folklora.

Vek i po nakon što su braća Grim počeli da objavljuju, međutim, pažljivo, skeptično i vrlo kritičko preispitivanje dovelo je u pitanje Grimove osnovne tvrdnje o njihovom radu. Braća zapravo nisu koristila isključivo nemačke izvore za svoju kolekciju; i daleko od održavanja vernosti ovim izvorima, oni su prepisivali i revidirali i prilagođavali svoje priče, baš kao što su to činili i Pero i njihovi prethodnici. Različite štampane verzije priče pokazuju poslednju činjenicu; i rukopisi iz 1810., objavljeni 1924., 1927. i 1974., ističu doslednu naviku braće Grim da menjaju i prilagođavaju svoje originalne materijale. Ironija je u tome što su braća Grim pomogla da se stvori ozbiljna naučna disciplina koju oni sami nisu praktikovali.

Vilhelm je umro 1859. godine, a njegov stariji brat Jakob umro je 1863. godine. Sahranjeni su u Berlinu. Braća Grim su pomogla u razvijanju nacionalnog demokratskog javnog mišljenja u Nemačkoj i neguju se kao potomci nemačkog demokratskog pokreta, čije su revolucije 1848. i 1849. godine brutalno svrgnute od strane Kraljevine Pruske, gde je uspostavljena ustavna monarhija. Njihova najpoznatija dela poznamo svi – „Crvenkapa“, „Zlatokosa“, „Mačak u čizmama“, „Snežana i sedam patuljaka“, „Ivica i Marica“ i „Trnova Ružica“.