Treći carev sin kratka je zbirka odabranih bajki braće Grim namenjenih za obradu lektire u osnovnoj školi. Prvo izdanje objavljeno je 1991. godine i štampano u 20.000 primeraka. Zbirku sačinjava devet bajki: Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Snežana, Sova, Živa voda, predgovor koji nas upućuje u čitanje bajki i zaključak koji pitanjima decu navodi na razmišljanje o pročitanim pričama.
Bajke nas odvode u magične svetove i krajeve gde upoznajemo razne čarobnjake, dobre i zle likove, princeze i prinčeve, životinje koje pričaju, ulazimo u tajanstvene šume, raskošne kuće i zamke, trošne kolibe. Upoznajemo šareni svet u kojem nam junaci postaju dragi, iščekujemo da vidimo da li će zli likovi stradati, a dobri pobediti. Saznajemo kakvi ljudi uvek na kraju pobeđuju, kako prolaze neiskreni smutljivci i prevarantni, kakvu sudbinu imaju najmlađi (pa čak i ostali) sinovi i ćerke careva koji su uvek rođeni treći po redu.
Pripremite se da otkrijete kako prolaze treći carevi sinovi i ćerke na kraju bajki, koji su junaci najplemenitiji, strepite nad njihovom sudbinom dok im zlikovci podmeću zlo. Pripremite se da se u ovom šarenom svetu nađete i vi.
Čudesni svirač
Čudesni svirač promoviše sve ono što bi bajke trebale – ljubav, poštenje, umerenost, mudrost, poniznost, veru i mnoge druge osobine. Osuđuje se zlo, bahatost, mržnja i gnev. Kao što je gore pomenuto, bajke su veoma cenjene, ali to se ne postiže lako. One su korisne predškolcima da od ranog uzrasta usvoje poželjna ponašanja i pravila. Likovi se razvijaju kroz priču, razvijajući se na licu mesta.
Na početku, naš svirač izjavljuje da mu treba pratioc, pa seda pod hrast i počinje da svira svoju violinu. Ovde odmah vidimo mnogo različitih simboličkih značenja (hrast – simbol znanja i mudrosti, praćen idejom muzičke veštine), a isto možemo i da se pitamo da li je svirač i mađioničar kad svojom pesmom može tako da doziva životinje i ljude. Njegova pesma privlači tri bića koja ga mole da ih nauči svirati, a svaka životinja kao odgovor koristi istu liniju.
„O sviraču, slušaću te kao đak učitelja“
Braća su bila glas nemačke nacije. Da li im se dopala ova bajka kada su je zapisivali? Mislimo da jeste. Imamo svirača, nekoga ko ima veliko znanje, traži pravu publiku, ali sve što dobiva su loši likovi. Životinje su ovde predstavljene kao aristokracija ili opresivni likovi koji bi pokušali da pokvare ideju sopstvenim željama. Drvoseča je njegova ciljana publika i pratioc, radnik, osoba iz naroda koji ne želi da pokvari ideju, već da je sluša i brani.
Čudesni svirač prepričano, citati i analiza likova >>
Doktor Sveznalić
Doktor Sveznalić je, u odnosu na neke druge, manje poznata bajka braće Grim. To je priča o siromašnom seljaku Raku koji jednog dana odluči da bude doktor. Proglasio se „Doktorom Sveznalićem“ i neko se vreme bavio „doktorisanjem“, a onda se na njegovim vratima pojavio ugledni gospodar kojem je ukraden novac. Gospodar je čuo za „sposobnosti“ Sveznalića i odlučio je da zatraži njegovu pomoć. Ta će njegova molba promeniti život siromašnog seljaka Raka.
Iako su bajke, po definiciji, priče koje sadrže neke čudesne i nadnaravne elemente koji prkose zakonima stvarnog sveta kakav danas poznajemo, u Doktoru Sveznaliću nema nikakvih nadnaravnih, čudesnih elemenata, a ni nestvarnih bića. Ono što je inače takođe karakteristično za bajke su jasno izraženi dobri i loši likovi. Ovde nema naročito loših likova kao što je to u slučaj u nekim drugim bajkama, postoje samo sluge čiji je greh to što su ukrali novac svom gospodaru.
Doktor Sveznalić prepričano, citati i analiza likova >>
Kućica u šumi
Kao i mnoge druge bajke braće Grim i Kućica u šumi ima zaplet koji se sastoji od žestokog sukoba dobra i zla, a magija i sreća određuju srećan završetak. Iako svaka kultura i geografki region imaju svoje narodne bajke i bajke koje smatraju „sopstvenim“, određene teme i motivi često se ponavljaju u mnogim kulturama i vremenskim periodima. Univerzalne ljudske emocije poput ljubavi, mržnje, hrabrosti, ljubaznosti i okrutnosti pojavljuju se podebljanim, širokim potezima na platnu bajki.
Ovo je očaravajuća priča o drvoseči koji ima tri ćerke. Bajka u pravom Grimovom stilu, veoma moralistička, ekološki prihvatljiva. Iako smo pomalo navikli na ovakve tipove priča jer ima elemente iz toliko bajki: drvoseča ostavlja tragove mrvica koji jedu ptice, princ je pod čarolijom, junakinja se izgubila u šumi, ono što je najzanimljivije u ovoj bajci je zaplet i dragoceni element teme u kojoj se ističe važnost brige za životinje.
Karakteristika bajke je, naravno, neodređeno mesto i neodređeno vreme koje je u većini Grimovih bajki smešteno u prošlost (obično „jednom davno“), a iz čega može da se predstavi kao istorijska činjenica iz prošlosti. Likovi su arhetipski, bez određenih imena, a kao i u Kućici u šumi glavni lik je devojka. U bajci se takođe nalaze i „ravni“ likovi koji se nikad ne razvijaju, što je češće u bajkama nego u drugim vrstama dela, iako su one najpopularnije zapravo one gde likovi imaju svoja imena, na primer Ivica i Marica ili Crvenkapa. Iako bajke obično sadrže jasno definisane dobre i zle likove, u ovoj bajci se zao lik (veštica koja je začarala princa) pojavljuje samo jednom i to u obliku reči/spominjanja. Nema nikakvu ulogu i ne predstavlja lik u delu, ali zato su tu dve starije ohole sestre koje brinu samo o sebi umesto drugima.
Zaplet je usredsređen na problem ili sukob koji treba rešiti – protagonist napušta svoj dom, uključuju se čarobni elementi (magični ljudi – veštica, životinje koje govore, čarobni uroci). Magija može da bude ili pozitivna ili negativna, a u ovom delu je svakako negativna, a heroinu često na početku zadesi zla sreća koja rešavanjem zadataka dolazi do dobrog i biva nagrađena.
Tema dela je, kao i kod većine Grimovih bajki, moral koji se nagrađuje; dobro nasuprot zla gde se dobro nagrađuje, a zlo kažnjava, podsticanje društvenih vrednosti gde devojka srednje klase se veri/udaje za princa.
Kućica u šumi prepričano, citati i analiza likova >>
Mačak u čizmama
Kao što smo već pomenuli, bajke braće Grim imaju svoje temelje u usmenoj književnosti, folkloru, lokalnim legendama i mitovima. Osim izvorno nemačkih, u njihove zbirke ušlo je i mnogo francuskih priča. Ipak, sve one imaju neke zajedničke odlike. Kao i sve bajke, i one braće Grim moraju da sadržavaju zanimljivu radnju, nestvarne likove i neobična mesta radnje.
Ono što je posebno važno je ideja dela ili pouka. Ona mora da bude jasna i moralna. Za sve bajke, pa tako i za ove, posebno je dominantno da u njihovom svetu ne vrede ista pravila realnosti kao u stvarnom. Ne samo da su ove priče pune mitskih bića, da prkose zakonima fizike, već i neke posve nelogične stvari i situacije moramo da prihvatimo kao normalne. Sve je to čar bajki.
Priča govori o mudrom i veoma sposobnom mačku koji je svojom veštinom uspeo da privredi bogatstvo svom gospodaru i tako mu se oduži što ga ovaj nije ubio. Pouka priče je da svojom pameću i vredim radom, unatoč spoljnim nedostacima ili drugačijim uvetima života, možemo sebi da stvorimo bogatsvo ili, mnogo važnije, život kakav želimo.
Mačak u čizmama prepričano, citati i analiza likova >>
Mudra seljakova kći
U bajci Mudra seljakova kći nema nikakvih nadnaravnih elemenata koji su inače karakteristični za ovu književnu vrstu. Ne postoje ni neki naročito loši i zli likovi, šta je isto jedna od karakteristika bajki. Međutim, postoji obična, prosta devojka koja kasnije postaje carica i sa svojim mužem živi srećno do kraja života.
Mudra seljakova kći je bajka o siromašnoj devojci koja sa svojim ocem, na poklonjenom komadu zemlje, pronađe avan od zlata. Ona je znala da postoji šansa bi nju i njenog oca mogli zadesiti problemi ako predaju taj avan caru, ali je njen otac hteo da bude pošten zbog čega je, na kraju, završio u tamnici. Kad je otkrio caru da je njegova ćerka savetovala da nikome ne kažu za avan i otkrio mu razlog zbog kojeg je ona to predložila, car je zaključio da je ta devojka mudra i zatražio je da odmah dođe kod njega na dvor.
Devojka je od cara dobila zagonetku koju je trebala da reši, a ako to uspešno napravi, car je obećao da će ju oženiti. Devojka je napravila sve šta joj je rečeno i njih dvoje su se venčali. Posle nekoliko godina došlo je do problema između njih jer je carica pomogla jednom seljaku. Car ju je zbog njene neiskrenosti poslao nazad u siromašnu seljačku kuću, ali ona je, zahvaljujući svojoj mudrosti, na kraju opet uspela da pridobije cara.
Mudra seljakova kći prepričano, citati i analiza likova >>
Pčelinja matica
Pčelinja matica je jedna od bajki poznate braće Grim. U bajci se radi o trećem, najmlađem carevom sinu kojeg starija braća smatraju glupim. Nakon što su se dvojica starije braće uputila u svet i više se nisu vraćala kući, najmlađi je krenuo da ih traži.
Iako nije bio najpametniji, on se po dobroti najviše izdvajao od trojice carevih sinova. Svoja dva starija brata je sprečavao da rade loše stvari, a ta njegova dobrota mu se na kraju višestruko vratila. Njemu je pripala najmlađa i najljupkija ćerka cara čiji je dvorac bio začaran, a na kraju je i sam postao car.
Od elemenata koji su karakteristični za bajke ovde je prisutna podela na dobre i loše likove i nekoliko čudesnih motiva: okamenjene životinje i ljudi koji se kasnije vraćaju u svoj prvobitni oblik i životinje i kukci koji dolaze u pomoć glavnom liku u znak zahvale zato što im je ranije spaseo život.
Za bajke je karakteristično da u njima preovladava pravda i da nose pouku koja upućuje na to da dobro uvek pobeđuje i da dobri likovi, po zasluzi, dobiju samo najbolje, a loši uvek budu kažnjeni. U bajci Pčelinja matica to baš i nije potpuno tako. Ovde su loši likovi dva starija brata, a oni na kraju ne budu kažnjeni, već se ožene drugim carevim ćerkama.
Pčelinja matica prepričano, citati i analiza likova >>
Snežana i sedam patuljaka
Snežana, ili kasnije popularno nazvano Snežana i sedam patuljaka, delo je braće Grim koja su napisala brojne poznate bajke, a koje mnogi i danas rado čitaju. Braća Grim slavu su stekla nakon publikacije svoje prve zbirke starih narodnih priča Bajke za decu i dom. Nisu se bavili samo istraživanjem i sakupljanjem narodnih priča, nego su i na zahtev pruskog kralja počeli da pišu Nemački rečnik na kojem su radili do kraja života.
Snežana i sedam patuljaka je klasična bajka o zavisti, ljubavi i iskrenom drugarstvu. Glavni lik bajke je prelepa Snežana koja je još kao dete izgubila majku. Njen otac se oženio lepom, ali zlom ženom koja je bila ljubomorna na Snežanu. Zla carica je imala čarobno ogledalo koje joj je svakog dana govorilo da je ona najlepša na svetu, ali jednog dana nije dobila odgovor koji je očekivala.
Budući da carica nije mogla da podnese da postoji neko ko je lepši od nje, naredila je lovcu da Snežanu odvede duboko u šumu i ubije, ali on to nije mogao napraviti. Snežana je pronašla skrovište kod novih drugara, ali njen spokoj nije dugo potrajao jer joj je kraljičina zloba neprestano pretila. Carica je pravi primer negativnog lika kojeg često možemo da vidimo i u pričama drugih autora.
Poput svake ostale bajke, tako i ova o lepoj devojci bele puti ima pouku. Kroz celu priču ističe se Snežanina lepota i čisto srce zbog kojeg je na kraju uspela da pobedi nepravdu. Snežana je oličenje nevinosti i dobrote koja na kraju uvek bude nagrađena. Budući da u njoj uopće nema zlobe, lako ju je nasamariti jer je pomalo naivna.
Snežana prepričano, citati i analiza likova >>
Sova
Bajke braće Grim u svom izvornom obliku pune su seksualnih i nasilnih scena, jezivih radnja sa strašnim motivima, žrtvama, zlostavljačima i ubicama. One su tokom vremena modifikovane i adaptirane da bi više bile prikladnije mlađim čitaocima i samim tim čitanije. Međutim, i danas se u nekim slikovnicama i izdanjima mogu naći neki od ovih detalja, verno prikazujući stil i veštinu braće Grim. Često progovaraju nagrađivanje dobra i kažnjavanje zla, ali ova je bajka izuzetak. Ovde se dobrota ne nagrađuje, a kukavičluk se kažnjava smrću.
Glavni lik bajke je velika sova koja ulazi u štalu u jednom malom selu. Kad stigne dnevna svetlost (dan), ptica se plaši da napusti štalu. Sluga nalazi sovu i plaši se onoga što naziva „čudovištem“. Svi ljudi u selu su pozvani da se okupe. Niko, pa čak ni najsnažniji čovek koji nosi oklop, nije dovoljno hrabar da istera pticu. Napokon seljani odlučuju da zapale štalu i oslobode se ptice.
U ovoj priči uplašeni seljani dovode u krajnost situaciju i spale štalu i sav njen sadržaj da bi se rešili prestrašene ptice. Moral ove priče je da ne treba preterano reagovati, čak i kada se situacija čini stravičnom.
Sova prepričano, citati i analiza likova >>
Živa voda
U delu Živa voda vidimo klasični Grimov obrazac koji se pojavljuje i u pričama drugih pisaca: najmlađi brat ili najmlađa sestra, ona koju svi drugi smatraju nesposobnom, uspeva u zadatku ili u potrazi za onim gde „mudra“ braća/sestre ne uspeju. Radeći to, oni si obezbeđuju novi život.
Graciozno, saosećajna priča u kojoj tri princa kreću da pronađu vodu života da bi spaseli svog umirućeg oca. Prva dvojica su tvrdoglavi i arogantni i na svom putu traže od magičnog patuljka nešto zauzvrat, a patuljak ih kažnjava bacajući uroke koje ih sprečavaju da dalje putuju. Ali treći, uistinu dobar, lepo se ponaša prema njemu i patuljak mu pomaže. Konačno dolazi u zamak, pronalazi vodu i oslobađa princezu, spašava svoju braću i tri carstva koja su na putu kući obuzeta ratom i glađu, a potom ga njegova braća, ljubomorna na uspeh svog brata, izdaju. Ali kada vest o njegovim dobrim delima dođe do oca, sve se ispravlja.
Tu je intrigantan i labav kraj: carević uzima prstenje s ruku „začaranih carevića“ u dvorcu, ali ni prinčevi ni prstenovi se više nikad ne pominju. Izvrsno oslikani likovi braće Grim u potpunosti ulepšavaju priču svojom ličnom misterijom i simbolikom. Likovi se stapaju s mitskim kvalitetom, modernim angstatom i šaljivim karikaturama. Izbor detalja je elegantan, a pojavljuju se hrišćanski simboli: krst, ljiljani, a grupa začaranih prinčeva može se iščitati kao Poslednja večera.
Priča je toliko lucidna i jednostavna da gotovo prkosi analizi. Situacija, govor i radnja stapaju se u jednu pripovest i stvaraju klasiku koju pronalazimo u gotovo svakoj bajki ili priči za decu, kao i pouka da dobro uvek pobeđuje zlo ili dobrota i ljubaznost se uvek nagrađuju.
Bajka je 1988. godine adaptirana kao igrani film na češkom jeziku O Zivej vode (Voda života), 1995. godine na slovačkom jeziku Tajomstvo stazije (Ključ sreće) zasnovan je na delu Živa voda i još jednom sličnom folkloru iz Istočne Evrope, zatim kao petnaesta epizoda prve sezone anime serije Grimmova klasika bajki (japanski: Gurimu Meisaku Gekijō). Epizoda je prvi put emitovana na TV Asahi u Japanu 27. januara 1988. godine. Filmsa TV adaptacija bajke prvi je put na nemačkom jeziku emitovana na kanalu Das Erste u Nemačkoj 25. decembra 2017. godine. Citati iz dela su takođe korišćeni kao uvodni citati u epizodi NBC-ove serije Grimm, a elementi bajke korišćeni su i u Knjizi izgubljenih stvari Džona Konolija.
Živa voda prepričano, citati i analiza likova >>
Beleške o piscu
Jakob Karl Grim rođen je 4. januara 1785. u Hanauu u Nemačkoj. Njegov brat Vilhelm Karl Grim rođen je 24. februara sledeće godine. Oni su bili najstariji preživeli sinovi Filipa Grima, advokata koji je služio kao činovnik grada Hanaua.
Kao mala deca provodili su većinu svog vremena zajedno; osim kratkog perioda zajedničkog života u kojem su bili razdvojeni, trebali su ostati zajedno do kraja života. Njihove hrabre ličnosti olakšale su im da rade zajedno na projektima. Čini se da je glavna razlika u njihovim ličnostima u tome što je Jakob, zdraviji od njih dvojice, imao više ukusa za istraživanje i upravo je on razradio većinu njihovih teorija jezika i gramatike. Vilhelm je bio fizički slabiji, ali nešto topliji čovek, i više ga je zanimala muzika i literatura. Bio je odgovoran za ugodan stil njihove zbirke bajki.
Braća su prvo pohađala školu u Kaselu u Nemačkoj, a potom su započeli studije prava na Univerzitetu u Marburgu. Iako je bio tamo, nadahnuće profesora Fridriha fon Savignija izazvalo je interesovanje za prošle kulture. 1808. godine Jakob je postavljen za dvorskog bibliotekara kralja Vestfalije u Vilhelmshoheu u Nemačkoj. 1816. godine postao je bibliotekar u Kaselu, gde je Vilhelm bio zaposlen od 1814. godine Tamo su trebali da ostanu do 1830. godine, kada su dobili posao na Univerzitetu u Getingenu.
Romantični pokret u Nemačkoj (pokret u umetnosti koji je favorizovao povratak prirodi i veći fokus na nacionalnu kulturu, posebno narodne priče) pobudio je interesovanje Nemaca za prošlost njihove sopstvene države. Iako su neki radovi na ponovnom otkrivanju i uređivanju srednjovekovne (od srednjeg veka, 500 do 1500) nemačke književnosti počeli još u osamnaestom veku, pesnici i teoretičari sledećeg veka prvo su nacionalnu pažnju usmerili u poreklo nemačke kulture i književnosti. Dok je većina pesnika na srednjovekovnu književnost gledala uglavnom kao na inspiraciju za novo pisanje, oni su skrenuli pažnju na istraživanje prošlosti.
1812. godine, sledeći svoje zanimanje za folklor i legende, braća su predstavila prvu zbirku priča, Kinder-und Hausmarchen koja je sadržavala 86 priča. Te priče su sakupljene zapisivanjem priča seljaka. Vilhelm ih je komponovao pismeno i dao im udoban, dečiji stil. Braća su dodala brojne beleške u vezi sa izvorima i različitim verzijama.
Pored toga, Grimovci su radili i na uređivanju postojećih dela drugih folklora i rane literature. Između 1816. i 1818. godine objavili su dve zbirke „Deutsche Sagen“ (Nemačke legende). Otprilike u isto vreme, objavili su i zbirku studija istorije drevne književnosti, „Altdeutsche Valder“ (Stara nemačka šuma).
S više od hiljada tisuća varijanti i prevoda njihovih priča i bajki, one koje mi pamtimo kao najpoznatije su Crvenkapa, Ivica i Marica, Snežana, Trnova Ružica, Palčić, Zlatokosa
Ostavite odgovor