Zlatokosa

Zlatokosa obrađena lektira Braće Grim. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Zlatokosa je jedna od najpoznatijih bajki koju su adaptirali braća Jakob i Vilhem Grim, a koja potiče iz nemačkog folklora. Ova priča, koja je kroz vekove zaokupljala srca mnogih, govori o lepoj devojci zlatne kose, koju je zla veštica zatvorila u kulu. Iako su njeni junaci adaptirani i preimenovani u različite verzije, suština priče ostaje dosledna.

Kao i mnoge bajke tog vremena, Zlatokosa je napisana u kontekstu društvenih i ekonomskih problema koji su mučili mnoge porodice. U 19. veku, kada su siromaštvo i neimaština bili široko rasprostranjeni, priče su često oslikavale težak život i borbu za opstanak. U ovoj bajci Zlatokosa je simbol nade i otpora, dok veštica simbolizuje zlo i opasnost.

Braća Grim su vešto kombinovali elemente fantazije i stvarnosti i tako stvarali priču koja nosi važnu poruku. Zlatokosa i princ, koji je dolazio da je spase, prikazani su kao heroji koji ljubavlju i hrabrošću savladavaju prepreke. Njihova veza simbolizuje moć ljubavi koja može da prevaziđe i najteže izazove.

U originalnoj verziji priče, Zlatokosa nije imala ime, već je opisana samo kao devojka sa zlatnom kosom. Međutim, kako bi bajku učinili što privlačnijom za decu, autori su je obogatili dodatnim detaljima i likovima. Veštica, koja se pojavljuje kao negativac, oličenje je straha i opasnosti koje deca mogu iskusiti u stvarnom svetu.

Zlatokosa je i priča o snalažljivosti i hrabrosti. Kada se suoči sa opasnostima, Zlatokosa ne gubi nadu i pronalazi načine da se oslobodi. Njena borba za slobodu i sreću inspiriše čitaoce, podsećajući ih na važnost hrabrosti i vere u bolje sutra.

Priča o Zlatokosi je dobila i brojne adaptacije na filmu i u pozorištu, pri čemu su neke predstave ostale verne originalnom narativu, dok su druge tumačile priču na nove, često modernizovane načine. Bez obzira na to, poruka o borbi dobra i zla, kao i o snazi ljubavi, ostaje univerzalna i večna.

Zlatokosa se može uporediti sa mnogim drugim bajkama, a svaka od njih nudi jedinstvene perspektive na teme ljubavi, hrabrosti i borbe dobra i zla. Na primer, mogu se uočiti sličnosti sa bajkom Snežana i sedam patuljaka. Obe junakinje, Zlatokosa i Snežana, suočavaju se sa zlim ženama – vešticom u Zlatokosi i zlom kraljicom u Snežani. Ove zle figure predstavljaju strah i opasnost, ali i izazove koje heroine moraju savladati da bi pronašle sreću.

Takođe, bajka o Ivici i Marici deli temu borbe za opstanak i snalažljivost u teškim okolnostima. Baš dok se Ivica i Marica bore protiv zle veštice i pokušavaju da se vrate kući, Zlatokosa koristi svoju domišljatost da se oslobodi kule. Obe priče naglašavaju važnost hrabrosti i ljubavi, kao i sposobnost junaka da se suoče sa preprekama i pronađu put do slobode.

Do izražaja dolazi i poređenje sa bajkom o Pepeljugi. U Pepeljugi, junakinja prolazi kroz nevolje i zlo koje je izazvala njena maćeha, dok Zlatokosa mora da se nosi sa opasnostima koje joj prete od veštice. Obe junakinje doživljavaju transformaciju – Pepeljuga postaje princeza zahvaljujući svojoj dobroti, dok Zlatokosa kroz hrabrost pronalazi ljubav i slobodu.

Osim toga, u svim ovim bajkama je zajednički motiv spasenja kroz ljubav. U Zlatokosi, princ dolazi da je spasi, baš kao što Pepeljuga dobija šansu za sreću preko princa koji je prepozna. Ove priče naglašavaju moć međuljudskih veza i ljubavi kao ključnih pokretača promene i nade.

Na kraju, možemo primetiti da se zle figure u bajkama često prikazuju kao simboli društvenih strahova. U Zlatokosi, veštica predstavlja opasnosti koje vrebaju u senci, dok maćeha u Ivici i Marici simbolizuje porodičnu neizvesnost. Ove teme su univerzalne i prevazilaze vreme i prostor, pokazujući kako bajke i dalje odjekuju kod savremenih čitalaca.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: bajka

Vreme radnje: nekada davno

Mesto radnje: kula u kojoj je Zlatokosa zatvorena, šuma, kraljevstvo

Tema: priča o devojci sa zlatnom kosom koju zla veštica zatvara u kulu, njenom putu ka slobodi i ljubavi i borbi protiv prepreka koje joj se nađu na putu.

Ideja: ljubav i hrabrost mogu da prevaziđu svako zlo

Prepričano delo, citati

U davna vremena živeli su muž i žena koji su dugo čekali dete. Kada im se želja konačno ostvarila, radovali su se dolasku novog člana porodice. Majka je često sedela pored prozora i divila se prelepoj bašti koja je pripadala zloj veštici.

Jednog dana dok je sedela pored prozora videla je leju sočnog zelenog motovilca i poželela da ga pojede. Zamolila je muža da joj ga donese, ali da to uradi tajno, da ga veštica ne primeti da su krali iz njene bašte.

Muž je noću otišao u veštičinu baštu i sakupio punu korpu motovilca. Žena je bila presrećna.

Međutim, njoj se opet jeo motovilac i muž je ubrzo opet morao potajno da ode u veštičinu baštu da ga nabere. Ali tada ga je veštica uhvatila. Naljutila se i pretila mu, ali je on pokušao da objasni zašto je to uradio i molio je vešticu za milost. Na kraju, veštica je pristala da ga pusti, ali pod jednim uslovom: mora da joj da svoje novorođeno dete.

U strahu, muž je pristao na dogovor.

„Veštica je pristala da ga pusti, ali mu je rekla da joj mora dati dete kada se rodi. U strahu, željan da što pre ode iz bašte zle veštice čovek na sve pristaje“

Kada im se konačno rodila ćerka, najlepša na svetu, odmah se pojavila veštica, uzela dete i odvela ga sa sobom. Zvala ju je Zlatokosa i brinula se o njoj sa puno ljubavi.

Kada je Zlatokosa napunila dvanaest godina, veštica ju je zaključala u kulu bez vrata i prozora, gde je postojao samo jedan mali prozor kroz koji je mogla da vidi svet.

Zlatokosa je odrasla u toj kuli, nije poznavala nikoga osim zle veštice. Svaki put kada bi veštica htela da je vidi, pozvala bi je da pusti svoju zlatnu kosu kroz prozor, a veštica bi se popela.

Jednog dana, dok je jahao kroz šumu, mladi princ je čuo prelepu pesmu koja je dopirala sa kule. Fasciniran je pokušao da sazna ko peva, ali nije mogao da uđe jer nije bilo vrata. Očaran, vraćao se svake noći da sluša Zlatokosu.

Jednog dana je primetio da dolazi veštica, pa se sakrio. Kada je zatražila da joj pusti kosu, princ je odlučio da pokuša isto, oponašao je njen glas. Zlatokosa mu je poverovala i pustila kosu. Princ se popeo, i čim su se upoznali, odmah su se zaljubili.

Dogovorili su se da se sledeće noći vrate sa merdevinama da zajedno pobegnu od veštice. Međutim, Zlatokosa, naivna i nepromišljena, nije mogla da zamisli šta bi se moglo desiti.

Sledećeg dana veštica je ponovno došla, ali Zlatokosa se izlane i pita vešticu kako to da je ona teža kada se penje po njenoj kosi nego mladi princ. Veštica se razbesnila i u besu uzela makaze i odsekla Zlatokosi kosu. Zatim je svojim činima poslala devojku u pustinju na kraju sveta i ostavila da se bori protiv svoje sudbine.

Veštica se vratila u kulu i sačekala princa. Kada je mladić došao, pozvao je Zlatokosu da pusti kosu, a veštica jedan kraj kose priveže, a drugi spusti niz kulu.

Kada se popeo, umesto Zlatokose, na prozoru se pojavila veštica, rugala mu se, govorila mu da nikada više neće videti Zlatokosu. Princ je, očajan, pokušao da pobegne, ali je pao na oštro trnje ispod kule i oslepeo.

Iako je bio slep, princ nije zaboravio Zlatokosinu pesmu. Godinama je lutao svetom, ne gubeći nadu da će je ponovo naći. Jednog dana je naišao na pustinju na kraju sveta i čuo poznatu melodiju. Presrećan, pozvao je Zlatokosu po imenu.

Kada su se sreli, Zlatokosa ga je prepoznala i plačući od radosti, zagrlila ga i milovala po licu. Njene suze su pale na njegove slepe oči i on je, nekim čudom, progledao. Sretno su se ponovo okupili i odlučili da se vrate u njegov dvor, gde su živeli srećno do kraja života.

Više nije bilo ni traga od zle veštice koja je pokušala da ih razdvoji. Njihova ljubav je prevazišla sve prepreke i uživali su u srećnom zajedničkom životu.

Analiza likova

Likovi: Zlatokosa, veštica, princ, majka, otac

Zlatokosa

Zlatokosa je prelepa devojka duge zlatne kose. Ona je nežna i hrabra, iako na početku priče ne zna mnogo o opasnostima sveta. Zlatokosa je bila zarobljena u kuli bez vrata, gde je odrasla sama, bez prijatelja. Njena kosa postaje važan deo priče, jer pomaže princu da je pronađe. Kada upozna princa, njihova ljubav joj daje snagu i hrabrost da se bori protiv zle veštice. Zlatokosa simbolizuje nadu i ljubav i pokazuje da je važno verovati u sebe i boriti se za svoju slobodu.

Veštica

Veštica je zla čarobnica koja brine samo o sebi. Ljubomorna je na lepotu i sreću Zlatokose, pa odlučuje da je uhvati. Veštica koristi svoje magične moći da kontroliše Zlatokosu i otežava joj život. Iako se u početku pretvara da je dobra, brzo se otkriva da je okrutna i nemilosrdna. Veštica simbolizuje strah i opasnosti koje postoje u svetu i pokazuje kako zlo može pokušati da nas odvoji od onih koje volimo.

Princ

Princ je hrabar i plemenit mladić. On je odan i voli Zlatokosu. Kada prvi put čuje njen prelep glas, odmah se zaljubljuje u nju. Princ se ne plaši i vraća se svake noći da je sasluša, čak i kada ne može da uđe u kulu. Kada sazna za vešticu, odlučuje da je spase. Njegova hrabrost i ljubav pomažu mu da se suoči sa svim opasnostima. Princ simbolizuje nadu i sreću i pokazuje kako ljubav može da prevaziđe sve prepreke.

Majka

Majka Zlatokose jako je želela da ima dete, pa je zbog toga kradom htela motovilac iz veštičine bašte. Njena željadovela je do toga da su ona i otac napravili dogovor s vešticom, što je imalo strašne posledice. Njena namera nije bila dobra i njeni postupci su izazvali tragediju. Ona simbolizuje ljubav i želju, ali i posledice nepromišljenih odluka.

Otac

Otac Zlatokose, takođe, krade matovilac iz veštičinog vrta kako bi zadovoljio želju svoje žene. Iako ga vodi ljubav prema porodici, on ne razmišlja o opasnostima koje će uslediti. Njegova slabost i nepromišljeni postupci dovode do toga da izgubi svoju kćer. Na kraju, otac je lik koji se pokaje i shvata težinu svojih odluka, simbolizujući kako nepažnja može dovesti do teških posledica.

Beleške o piscu

Jakob i Vilhelm Grim su bili nemački lingvisti koji su najpoznatiji po svom sakupljanju i adaptiranju narodnjih bajki. Jakob je rođen 1785. godine, a Vilhelm godinu dana kasnije. Imali su još četvoro braće i sestara. Otac im je bio sudija pa su živeli poprilično imućno, ali je nakon njegove smrti porodica zapala u finansijske probleme i Jakob je sa 11 godina bio prinuđen da se stara o svima.

Studirali su pravo, ali su se tokom studija okrenuli lingvistici i upoznali su pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnjih pesama i poezije. Braća Grim su se posebno usmerili na priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za ozbiljno jezičko izučavanje, ali su oni osetili potrebu da ih zapišu i sačuvaju.

Osim interesovanja za narodne priče, postojao je i politički motiv iza njihovih postupaka. Napoleon je u to vreme osvojio taj deo Nemačke i učeni ljudi tog vremena su se trudili da očuvaju nemačko nasleđe, a jedni od njih bili su i Grimovi. Sakupljali su koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira koliko da su bile nasilne ili mračne. U to vreme, u visokim društvenim krugovima bile su popularne bajke koje su napisane tako da budu književne i imaju moralne poruke.

Braća su smatrala da je takav pročišćeni francuski stil izveštačen jer korišćen veštačko književni jezik i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je bio drugačiji – narodne priče su zapisivali na narodnom jeziku. Cilj je bio dvostruk – i književni i naučni.

Malo je poznato da je njihova knjiga „Kinder und Hausmärchen“ („Dečije i porodične priče“) prvobitno napisana kao naučno delo o lokalnoj kulturi, a tek kasnije prerađeno kako bi ga čitala deca.

Jakob Grim je u jednom od svojih zapisa naveo: „Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem.“

Knjiga je doživela 17 izdanja i u gotovo svakom su vršene izmene iz različitih razloga. Neke od starijih verzija su sačuvane i što ih više izučavaju, lingvisti često kritikuju braću Grim za nanošenje štete u čuvanju kulturološkog nasleđa. Osim što su majke menjali u maćehe iz donekle logičnih razloga, unosili su i sopstvene stavove, menjali tokove priča i dešavanja zbog kritika koje im je upućivala crkva, a neka istraživanja navode da mnoge od sada naširoko čuvenih bajki uopšte ne potiču iz naroda već su ih braća Grim čula tokom studija ili od svojih kolega.

Još jedna zanimljivost je poznanstvo Jakoba Grima sa Vukom Stefanovićem Karadžićem pa postoji pretpostavka da su neke od bajki koje su preradila braća Grim poreklom sa naših prostora.

Bez obzira na sve, ova dva brata su ostala u istoriji upamćena kao sakupljači i autori mnogih nadaleko čuvenih bajki među kojima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Trnova Ružica, Zlatokosa, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Sova, Živa voda i mnoge druge.

Autor: M.Z.