Mačak u čizmama

Braća Grim su, uz Hansa Kristijana Andersena, najpoznatiji svetski pripovedači bajki. Kao i većina pisaca dečjih priča i bajki iz tog vremena i oni su uglavnom sakupljali, zapisivali i prepričavali bajke usmene predaje i neretko ih prilagođavali tadašnjem čitalaštvu. Ne samo da su ih tako učinili više zanimljivima, već su ih ponekad i ublažavali da bi bila primereniji deci ili aristrokraciji. Čak se i danas  njihove bajke ublažavaju jer su u svom originalnom izdanju previše strašne i jezive za decu.

Braća Grim su svoje bajke izdavali u vreme kada Nemačka kakvu danas poznajemo nije postojala, već se sastojala od mnogo malih kneževina. Ujedinjavanje nemačkog naroda moglo se postići jedino jedinstvenim jezikom koji je uvek značio nacionali identitet, a braća Grim su svojim delima pomagali da se stvori upravo to. Kroz svoje bajke, dali su svoj doprinos stvaranju standardnog nemačkog jezika, pa ove bajke nemaju samo književno-umetničku vrednost, već i mnogo važniju, kulturološko-lingvistčku. Uz bajke, baraća Grim su sastavila i nemački rečnik.

Kao što smo već pomenuli, bajke braće Grim imaju svoje temelje u usmenoj književnosti, folkloru, lokalnim legendama i mitovima. Osim izvorno nemačkih, u njihove zbirke ušlo je i mnogo francuskih priča. Ipak, sve one imaju neke zajedničke odlike. Kao i sve bajke, i one braće Grim moraju da sadržavaju zanimljivu radnju, nestvarne likove i neobična mesta radnje. Ono što je posebno važno je ideja dela ili pouka. Ona mora da bude jasna i moralna. Za sve bajke, pa tako i za ove, posebno je dominantno da u njihovom svetu ne vrede ista pravila realnosti kao u stvarnom. Ne samo da su ove priče pune mitskih bića, da prkose zakonima fizike, već i neke posve nelogične stvari i situacije moramo da prihvatimo kao normalne. Sve je to čar bajki.

Bajka Mačak u čizmama deo je poznate zbirke Treći carev sin u kojoj se nalaze i bajke Živa voda, Pčelinja matica, Snežana, Kućica u šumi, Mudra seljakova kći, Sova, Doktor Sveznalić i Čudesni svirač. Sve one sadrže osnovne standarde koje karakterizuju bajke, a Mačak u čizmama ima i elemente basne jer sadrži personifikovane životinje koje sadržavaju sve ljudske osobine. Ne samo to – životinja je u ovoj priči superiorna čoveku.

Priča govori o mudrom i veoma sposobnom mačku koji je svojom veštinom uspeo da privredi bogatstvo svom gospodaru i tako mu se oduži što ga ovaj nije ubio. Pouka priče je da svojom pameću i vredim radom, unatoč spoljnim nedostacima ili drugačijim uvetima života, možemo sebi da stvorimo bogatsvo ili, mnogo važnije, život kakav želimo.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: nekad davno

Mesto radnje: daleka zemlja

Tema dela: priča o sposobnom i mudrom mačku koji je uspeo da privredi bogatstvo svome gospodaru i tako mu se oduži za to što ga ovaj nije ubio

Ideja dela: uprkos spoljnim nedostacima ili drugačijim uvetima života, svojom pameću i vrednim radom možemo da stvorimo život kakav želimo

Kratak sadržaj prepričano, citati

Jednom davno, jedan vodeničar je imao tri sina. Imao je i vodenicu, magarca i jednog mačka. Svako od njih imao je svoj posao: sinovi su mleli, magarac nosio žito i odnosio brašno, a mačak lovio miševe. Kad je vodeničar umro, sinovi su među sobom podelili očevo nasledstvo. Najstariji sin dobio je vodenicu, srednji sin magarca, a najmlađi ono šta je ostalo – mačka.

Najmlađi sin se bunio da je on najgore prošao jer ne mu mačak za ništa nije koristio. Dok najstariji brat ima mlin i može da melje žito, srednji ima magarca, pa može da ga jaše, on ne može ništa, osim da napravi par rukavica od svog mačka. Mačak se na to pobuni, pa predloži gospodaru da ga ne ubije, već da mu naruči čizme da bi mogao da hoda svetom jednak čoveku, a on će se njemu već nekako za to odužiti. U to je prolazio obućar, pa najmlađi sin pristane i naruči mačku čizme.

Kad su čizme bile gotove, mačak ih obuje, zatim u jednu vreću naspe žita, a gore stavi uzicu da bi ju mogao privezati. Prebaci vreću preko ramena i poput čoveka, na dve noge, ode u šumu. U šumi rastre vreću sa žitom, jedan kraj uzice zaveže za živicu, a drugi stavi u travu i tako napravi zasedu za jarebice. Sakrio se i čekao da jarebice dođu na žito. Kad ih se već dovoljno nakupilo, mačak povuče uzicu i ulovi ih sve u svoju vreću. Zavrne im šiju i krene prema dvorcu gde je živeo car. Car je silno voleo da jede jarebice, ali ih se u njegovom kraljevstvu retko kad uspevalo uloviti jer su bile jako plašljive.

Na ulazu u dvorac, stražar zaustavi mačka, ali kad im on kaže da ide caru, ipak ga propuste, misleći da će mačak svojim frkanjem i predenjem razveseliti cara kojem je u životu bilo dosadno. Mačak ode do cara, rastre mu vreću s jarebicama i kaže da je to poklon od njegova gospodara grofa. Car se obradovao kada je video sve te lepo ugojene jarebice, pa mačku u vreću sipa zlata iz riznice koliko god je mogao da ponese. Kaže mu da to odnese svom gospodaru u znak zahvalnosti.

Vodeničarev sin je za to vreme kod kuće, sedeći uz prozor, očajavo. Naslonio je glavu na šaku i razmišljao o mačku i tome kako se prevario šta je poslednji novac šta je imao dao mačku na čizme. Mačak je sada otišao i tko zna da li će se mačak ikad vratiti. U taj čas, dođe mačak na vrata s punom vrećom zlata. Gospodar se obraduje bogatstvu, ali mu mačak kaže da to nije sve jer će on i sutra otići u lov na jarebice za cara.

„Sada, doduše, imaš dovoljno para, ali nećemo se zaustaviti na ovome. Sutra ću ponovo obuti čizme pa ćeš postati još bogatiji. Sem toga, ja sam caru rekao da si ti grof“.

Tako je i bilo. Mačak je svaki dan lovio jarebice i nosio ih caru. Car se već toliko bio navikao na mačka, da mu je dozvolio da slobodno luta dvorcem i spava gde hoće.

Tako je jednom prilikom dremao pred ognjištem kad je čuo kočijaša kako psuje što sad mora da odveze cara i njegovu kćerku u šetnju uz jezero, a taman je hteo da ode u krčmu da pije i igra karte. Na to mačak skoči i odjuri svom gospodaru. Kaže mu da mora odmah s njim ići na jezero ako želi da od njega učini grofa. Vodeničarev sin nije znao šta mačak smera, ali ga je poslušao i pošao s njim na jezero. Tamo se, po mačkovom naređenju, skinuo go i zaplivao.

Kada se dovezao car s princezom, mačak počne da žalostivo kuka. Kaže caru da je njegov gospodar gorf krenuo da pliva, ali su mu lopovi ukrali odeću koja je ležala na obali, pa sad ne može od sramote da izađe go iz jezera. A ako još malo ostane u vodi, umreće od hladnoće. Kad to čuje, car naredi kočijašu da naredi jednom čoveku iz njegove pratnje da mačkovom gospodaru donese odeću, pa ga obuku u lepe careve haljine. Car je voleo gospodara za kojeg je mislio da mu on šalje jarebice pa mu naredi da sedne pored njega u kočiji. Ni njegova ćerka se nije ljutila jer je grof bio lep i mlad čovek.

Uđu svi u carevu kočiju da bi ozeblog lažnog grofa odveli kući. Ali mačak krene ispred svih njih, pa se zaustavi na jednoj ogromnoj livadi i pita seljake čija je to livada. Oni kažu da je čarobnjakova, a mačak im naredi da, kad kočija prođe i pitaju čija je to livada, da kažu da je grofova. Ako ne budu, svi će umreti.

Onda otrči dalje i stane pored ogromna polja žita kojem se nije moglo videti kraj. Pita seljake čije je to žito, a oni kažu da je čarobnjakovo. I njima pod istom pretnjom naredi da kažu da je žito grofovo. Otrči dalje do velike šume, koje je isto bila čarobnjakova, pa i drvosečama naredi da kažu da je šuma grofova, inače će umreti. Kako je izgledao neobično zato što je hodao u čizmama na dve noge, oni ga se uplaše.

Napokon mačak dođe do čarobnjakovog dvorca. Čarobnjak ga besno dočeka, ali mu mačak slatkorečivo kaže da je došao da bi se uverio u njegovu moć. Kaže da je čuo ljudi kako pričaju da je čarobnjak velik i moćan, da može da se pretvori u razne životnje, ali da on u to ne veruje dok ne vidi svojim očima. Čarobnjak pristane da se pretvori u slona i u lava da bi ubedio mačka u svoju moć. Mačak kaže da je sve to lepo, ali da ne veruje da može da se pretvori u neku malu životinju, poput miša. Čarobnjak, sav samodopadan, lako se pretvori u malog miša, a mačak onda skoči, ulovi ga i pojede.

Za to vreme, car je s kočijom prolazio pored livada, polja i šume i gde god bi zapitao čije je to, svi su rekli da je grofovo. Napokon dođu do čarobnjakovog dvorca, a mačak izađe van i predstavi zamak kao grofov posed i primi cara i princezu kao počasne goste. Grof povede princezu uz stepenice u dvoranu koja se sva presejavala od dragog kamenja i zlata. Uskoro su se vodeničarev sin i princeza oženili. Ona se odmah zaljubila u mladog i lepog grofa, a nakon careve smrti nasledili su celo carstvo. Vodeničarev sin je tada postao car, a njegov mačak prvi ministar.

Analiza likova

Likovi: mačak u čizmama, mlinarev sin, car, princeza, kočijaš

Mačak

Domišljata je životinja koja je svojom pameću uspela da priskrbi bogatstvo svome gospodaru. Da nije bilo tako, verovatno bi bio pretvoren u par loših rukavica. Bio je marljiv pa je svaki dan odlazio u lov na jarebice da bi dobio carevu naklonost. Bio je i ljubazan, pa mu je car dopustio da se odmara u njegovom dvorcu gde god i kad god je želeo. Mačak je znao da bude i veoma uverljiv kad je to hteo. Zapretio je smrću svim seljacima da lažu čija je zemlja i oni su to napravili jer su se plašili životinje koja je u čizama stajala, poput čoveka, na dve noge. Ipak, sve šta je radio, radio je iz dobrih namera. Obogatio je svog vlasnika, koji ga je, pošto je mačak bio pametan, kasnije postavio za svog prvog ministra u vođenju carstva.

Car

Dobar, ali i lakoveran čovek. Mnogo je voleo da jede jarebice, pa se obradovao kad je video da mu je mačak doneo celu vreću tih ptica i to svaki dan novu, pogotovo jer se jarebice nije moglo lako uloviti u njegovom carstvu. Stekao je veliko poverenje u mačka. Bio je odmah spreman pomoći kad je vidio da je mačkov gospodar u nevolji. Na kraju mu je dao i ruku svoje ćerke, jer ne samo da je vodeničarev sin bio mlad i lep, već je car mislio i da je grof.

Beleške o piscu

Jakob i Vilhelm Grim su bili nemački lingvisti koji su najpoznatiji po svom sakupljanju i adaptiranju narodnjih bajki. Jakob je rođen 1785. godine, a Vilhelm godinu dana kasnije. Imali su još četvoro braće i sestara. Otac im je bio sudija pa su živeli poprilično imućno, ali je nakon njegove smrti porodica zapala u finansijske probleme i Jakob je sa 11 godina bio prinuđen da se stara o svima.

Studirali su pravo, ali su se tokom studija okrenuli lingvistici i upoznali su pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnjih pesama i poezije. Braća Grim su se posebno usmerili na priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za ozbiljno jezičko izučavanje, ali su oni osetili potrebu da ih zapišu i sačuvaju.

Osim interesovanja za narodne priče, postojao je i politički motiv iza njihovih postupaka. Napoleon je u to vreme osvojio taj deo Nemačke i učeni ljudi tog vremena su se trudili da očuvaju nemačko nasleđe, a jedni od njih bili su i Grimovi. Sakupljali su koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira koliko da su bile nasilne ili mračne. U to vreme, u visokim društvenim krugovima bile su popularne bajke koje su napisane tako da budu književne i imaju moralne poruke.

Braća su smatrala da je takav pročišćeni francuski stil izveštačen jer korišćen veštačko književni jezik i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je bio drugačiji – narodne priče su zapisivali na narodnom jeziku. Cilj je bio dvostruk – i književni i naučni.

Malo je poznato da je njihova knjiga „Kinder und Hausmärchen“ („Dečije i porodične priče“) prvobitno napisana kao naučno delo o lokalnoj kulturi, a tek kasnije prerađeno kako bi ga čitala deca.

Jakob Grim je u jednom od svojih zapisa naveo: „Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem.“

Knjiga je doživela 17 izdanja i u gotovo svakom su vršene izmene iz različitih razloga. Neke od starijih verzija su sačuvane i što ih više izučavaju, lingvisti često kritikuju braću Grim za nanošenje štete u čuvanju kulturološkog nasleđa. Osim što su majke menjali u maćehe iz donekle logičnih razloga, unosili su i sopstvene stavove, menjali tokove priča i dešavanja zbog kritika koje im je upućivala crkva, a neka istraživanja navode da mnoge od sada naširoko čuvenih bajki uopšte ne potiču iz naroda već su ih braća Grim čula tokom studija ili od svojih kolega.

Još jedna zanimljivost je poznanstvo Jakoba Grima sa Vukom Stefanovićem Karadžićem pa postoji pretpostavka da su neke od bajki koje su preradila braća Grim poreklom sa naših prostora.

Bez obzira na sve, ova dva brata su ostala u istoriji upamćena kao sakupljači i autori mnogih nadaleko čuvenih bajki među kojima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Trnova Ružica, Zlatokosa, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Sova, Živa voda i mnoge druge.