Crvenkapa

Crvenkapa obrađena lektira braće Grim. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Crvenkapa je jedna od najpoznatijih bajki svih vremena. Verziju koju danas znamo donela su nam Braća Grim, poznati nemački pisci bajki. Kao i većina pisaca, oni su inspiraciju za svoja dela tražili u narodnim pričama. Braća Grim su izdala prvu zbirku sa 86 priča, a kasnije su je dopunili i stigli do 200. Bajke koje su ova braća objavljivala menjale su se vremenom, pa se tako novija izdanja razlikuju od prvobitnih, jer su ranije verzije smatrane neprikladnim za decu. Neke od njihovih najpoznatijih bajki su Pepljuga, Ivica i Marica, Trnova Ružica, Snežana i sedam patuljaka, Zlatokosa, Mačak u čizmama, Treći carev sin, Kućica u šumi, Živa voda, Čudesni svirač, Sova, Pčelinja matica, Mudra seljakova kći, Doktor Sveznalić i mnoge druge.

Iako je ovo jedna od retkih bajki u kojoj nema veštica, vila i drugih mitskih bića, ona je jednako omiljena i popularna poput svih ostalih bajki. Odsustvo nestvarnih bića zamenili su neobični i nestvarni događaji. Upravo jedan od takvih dođaja je i spasio devojčicu i baku iz vukovog stomaka, nakon što ih je obe pojeo.

Deca širom sveta odrastaju sa pričom o lepoj, maloj devojčici koja je uvek nosila ljupku, crvenu kapicu, pa su je zato svi zvali Crvenkapa. Na samom početku se upoznajemo sa njenim likom i saznajemo da je ona jedna veoma vredna i poslušna devojčica, ali i vrlo naivna. Uvek je slušala sve što joj je majka govorila, ali ovoga puta, dok je nosila baki hranu, nije poslušala majčin savet, pa je skrenula sa puta da ubere cveće. Kada se pojavio veliki, strašni vuk, Crvenkapa je pričala sa njim, iako je znala da ne sme da priča sa nepoznatima.

A pričanje sa nepoznatima je nešto o čemu nas i danas uče. Možda u našem slučaju neće biti strašni vuk, nego neki loš čovek, ali činjenica da se ne sme pričati sa nepoznatima je jako bitna. To je jedna od glavnih pouka koju nosi ova čuvena bajka. Zato je ovo jedna od bajki koje bi roditelji trebalo da iznova čitaju svojoj deci. Iako napisana u staro vreme, može se primeniti i danas.

Priča o Crvenkapi postojala je u fokloru mnogih evropskih naroda, sve dok je u XVII veku nije zabeležio Šarl Pero. Najpoznatija verzija je ipak ona koju su u XIX veku napisala braća Grim. Prvobitne verzije svih bajki, pa tako i ove, su bile brutalne i često su imale veoma teške momente za odraslog čoveka, a kamoli za decu. Tako je u toj verziji, vuk pojeo baku i Crvenkapu i to je bilo to, nema oslobađanja ni srećnog kraja. Takvu verziju je zapisao Pero i smatrao je da ona nosi dobru pouku svoj deci, da ne pričaju sa nepoznatima. Ipak, braća Grim su je promenila i unela lik drvoseče, koji spašava ove dve junakinje.

Ova bajka je često adaptirana u raznim formatima ili je Crvenkapa kao motiv bila inspiracija za stvaranje mnogih likova. Čak su i mnogi muzičari stvarali pesme sa tematikom bajke, među poslednjima je bila Lana Del Rej sa pesmom „Big bad wolf“ („Veliki strašni vuk“). Filmovi poput „The Company of the Wolves“ zasnovani su na motivima bajke, a čuvena je savremena adaptacija „Freeway“ sa Riy Viterspun i Kiferom Saterlendom. Takođe, mnogi mjuzikli i likovi u televizijskim serijama potekli su iz ove čuvene bajke.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: bajka

Mesto radnje: šuma, bakina kuća

Vreme radnje: nekada davno

Tema: devojčica Crvenkapa odlazi u posetu baki, uz put sreće vuka, koji na kraju pojede i nju i baku, al one uspeju da se spasu

Ideja: deca se svakodnevno mogu susresti sa lošim ljudima i naći u lošim situacijama, zato je najveća uloga roditelja da ih o tome uče i savetuju, kako bi znali kako pravilno da postupe kada se u takvim situacijama nađu

Prepričano delo, citati

Nekada davno, živela je jedna dobra i mila devojčica koju su voleli svi koji su je poznavali. Bila je toliko ljupka i umiljata da su svi voleli da provode vreme sa njom, a posebno njena baka.

„Jednom joj je poklonila prekrasnu kapicu od crvenog pliša, koja joj je tako dobro pristajala da je devojčica više uopšte nije htela skinuti, pa su je nakon toga prozvali Crvenkapica.“

Jednoga dana, baka se razbolela i majka je rekla Crvenkapi da ode da je poseti. Rekla joj je da ponese kolač koji je ispekla i bocu vina, jer je baka bila bolesna i slaba. Darovi će joj sigurno pomoći da što brže ozdravi. Majka je još posavetovala devojčicu da što pre krene, dok nije jako toplo i da uz put bude pažljiva i da ne skreće sa puta. Pored toga, majka je rekla da kod bake mora pristojno da se ponaša, da ne sme da zaviruje u svaki kutak kuće i da joj pre svega mora reći „Dobar dan“. Crvenkapa je obećala majci da će je poslušati i veselo je krenula na put.

Bakina kuća nije bila daleko i do nje je vodio jedan put kroz šumu. Majka je znala da devojčici treba oko pola sata kroz šumu da prođe, ali ono o čemu nije ni sanjala je to ko će se pojaviti pred njenom ćerkom kada zađe u šumu. Čim je Crvenkapa ušla u šumu, pred nju je iskočio strašni vuk. Ali ona nije znala koliko vuk može biti opasan, pa se nije ni uplašila. Vuk ju je pozdravio i upitao gde ide i šta nosi. Crvenkapa mu je rekla da ide kod svoje bolesne bake i da nosi vino i kolače.

„A gde živi tvoja baka, Crvenkapo?“ „U šumi, na kilometar odavde. Njena kuća se nalazi pored tri stara hrasta, ispod stogodišnjeg bresta. Sigurno je poznaješ.“ odgovori Crvenkapa.“

Vuk je tada presrećan pomislio kako je Crvenkapa sigurno jako ukusna, više nego njena baka. Upozoravao je sebe da mora biti strpljiv i da će na kraju moći da ih pojede obe. Dok je polako išao sa njoj kovao je mudar plan. Još neko vreme hodao je sa Crvenkapom da bi joj onda rekao da bi bilo lepo da nabere baki malo prelepog, šumskog cveća. Uverio je da će se baka sigurno obradovati tom poklonu. Crvenkapa je zastala i osvrnula se oko sebe. Videla je prelepo cveće kako izviruje uz šumski put, između drveća i svugde oko nje.

„“Sigurna sam da će se baka obradovati. A kako je još rano, uspeću da uberem malo cveća i stići ću na vreme do bake“, reče Crvenkapa i skrene sa staze u šumu u potrazi za lepim cvetovima.“

Cveće je bilo toliko lepo, da je devojčica brala sve više i više i samim tim zalazila sve duže u šumu. A za to vreme je lukavi vuk krenuo prečicom do bakine kuće. Kada je stigao zakucao je na bakina vrata. Baka je upitala ko je to, a on je rekao da je to Crvenkapa koja joj nosi vino i kolače. Baka, ne sluteći ko se ustvari nalazi pred njenim vratima, reče vuku da uđe, jer je ona preslaba i ne može da ustane iz postelje.

Vuk je velikom brzinom otvorio vrata i zatrčao se do bakinog kreveta. U jednom trenutku je progutao baku, toliko brzo da ona nije mogla ni da se usprotivi. Onda je obukao bakinu spavaćicu, stavio njenu noćnu kapicu na glavu, navukao zavese na prozoru i legao u njen krevet. A naša Crvenkapa je za to vreme brala cveće baki. Ubrala je toliko da više nije mogla da ga nosi u rukama. Tada je shvatila da je već prošlo dosta vremena, da se dugo zadržala i da je vreme da krene ka bakinoj kući.

Crvenkapa je bila iznenađena kada je shvatila da su vrata bakine kuće otvorena. Ušla je polako, unutra je bilo mračno i ona viknu još sa vrata „Dobar dan“. Ali odgovor nije dobila. Tada je otišla do prozora, razgrnula zavese i prišla krevetu da vidi svoju baku. U postelji je ležala baka malo čudnog izgleda, pa se Crvenkapa još više iznenadila.

„“Oh! Bako!“, reče, „kako velike uši imaš!“ „Da te bolje čujem, dete moje.“ dobije odgovor. „Ali bako, kako su ti velike oči!“, reče ona. „Da te bolje vidim, draga moja.“ „Ali bako, imaš tako velike ruke!“ „Da te mogu bolje zagrliti.“ „Ali, bako! Zašto imaš tako velika usta?“ „Da te bolje pojedem!“ zaurla vuk, iskoči iz kreveta i proguta Crvenkapu.“

Nakon toga, vuk je bio sit i srećan. Legao je u krevet i zaspao. Počeo je glasno da hrče. Pored kuće je prolazio jedan lovac i iznenadio se zvukom koji je dolazio iz kuće. Pomislio je da je strašno što se baka tako čuje i da mora da uđe unutra i da vidi da li jadnoj baki nešto treba. Ušao je unutra i prišao krevetu. Na svoje veliko iznenađenje u postelji je našao velikog strašnog vuka. To je bio vuk koga je ovaj lovac dugo tražio. Prvo je pomislio da treba da ubije vuka, ali je shvatio da je on možda pojeo baku, pa je doneo makaze i zarezao vuku stomak. Kada je zarezao nekoliko puta, prva je iskočila Crvenkapa, a zatim iza nje i baka.

Crvenkapa je bila jako uplašena. U vučijem stomaku je bilo jako strašno i mračno. Zatim je otišla do dvorišta i sakupila dosta kamenja, koje je lovac stavio vuku u stomak, a zatim su ga zajedno zašili. Kada se vuk napokon probudio, osetio je jaku žeđ. Teškom mukom se odvukao do bunara, vukući svoj preteški stomak. Kada se nagnuo da popije vodu, kamenje u stomaku ga povuče preko ivice i on padne duboko u bunar.

„A baka, Crvenkapa i lovac proslaviše uz kolač i vino. A Crvenkapa obeća sama sebi: „Od sada ću uvek, uvek raditi onako kako mi kaže majka, i nikada neću skretati s puta.““

Analiza likova

Likovi: Crvenkapa, vuk, baka,  lovac

Crvenkapa – glavna junakinja bajke. Ljupka, mala devojčica koju su svi obožavali. Bila je dobra i pametna, ali i jako naivna. Uvek je slušala sve što joj majka kaže. Ali ovoga puta nije poslušala njen savet, skrenula je sa puta i pričala sa nepoznatim vukom. Čak je i poslušala njegov savet da nabere cveće, iako je znala da ne sme da skrene sa puta. Bila je mnogo naivna, pa je zbog toga vuk pojeo i nju i baku, ali je na kraju naučila svoju lekciju. Obećala je sama sebi da će od sada uvek slušati svoju majku, jer je ona bila mudrija i starija i znala je svet mnogo bolje od nje.

Vuk – kao i svaki vuk, tako je i ovaj uvek bio gladan i samo je čekao da nađe žrtvu. Bio je i mudar i lako je uspeo da nasamari malu devojčicu. Pretvarao se da je njen prijatelj i ona mu je poverovala i poslušala njegov savet. A on je u glavi već skovao plan da pojede i nju i njenu bolesnu baku. Ali je zaboravio da dobro uvek pobeđuje, pa ga je tako jedan lovac nadmudrio i izbavio je baku i Crvenkapu iz vukovog stomaka. Na kraju je dobio što je zaslužio, jer dobro mora pobediti zlo.

Baka – baka je veoma volela svoju unuku toliko da joj je poklonila crvenu kapu od pliša zbog koje su je svi i zvali Crvenkapa. Volela je da provodi vreme sa njom, a budući da je bila stara i bolesna, Crvenkapa ju je često posećivala. U priči brzo nastrada (pojede ju vuk) jer je bila toliko nemoćna da nije mogla da pogleda ko kuca na vrata. Takođe doznajemo da se za nju brinuo i posećivao ju je i lovac koji je, dok je šetao šumom, zastao pored bakine kuće da vidi kako je, u najbolje vreme da spase baku i njenu unuku zbog čega ova priča dobiva srećan kraj.

Lovac – pojavljuje se na samom kraju bajke, ali spašava našu glavnu junakinju i njenu baku. To je bio jako hrabar i dobar čovek. Kada je čuo glasno hrkanje iz bakine kuće, rešio je da uđe unutra i pita baku da li je nešto treba. Iznenadio se kada je u krevetu zatekao velikog, lošeg vuka kojeg je dugo tražio. Nije se uplašio, niti je odreagovao kako je prvo mislio. Nije ubio vuka, jer se dosetio da je ovaj možda pojeo baku. Uspeo je da spasi njih dve i da se reši vuka na kraju.

Beleške o piscu

Jakob i Vilhelm Grim su bili nemački lingvisti koji su najpoznatiji po svom sakupljanju i adaptiranju narodnjih bajki. Jakob je rođen 14. januara 1785. godine, a Vilhelm 24. februara 1786. godine. Imali su još četvoro braće i sestara. Otac im je bio sudija pa su živeli poprilično imućno, ali je nakon njegove smrti porodica zapala u finansijske probleme i Jakob je sa 11 godina bio prinuđen da se stara o svima.

Studirali su pravo, ali su se tokom studija okrenuli lingvistici i upoznali su pesnika Klemensa Brentana koji ih je zamolio da mu pomognu u sakupljanju narodnjih pesama i poezije. Braća Grim su se posebno usmerili na priče koje do tada niko nije zapisivao. Priče starih žena bile su za stare žene i decu, nikako za ozbiljno jezičko izučavanje, ali su oni osetili potrebu da ih zapišu i sačuvaju.

Osim interesovanja za narodne priče, postojao je i politički motiv iza njihovih postupaka. Napoleon je u to vreme osvojio taj deo Nemačke i učeni ljudi tog vremena su se trudili da očuvaju nemačko nasleđe, a jedni od njih bili su i Grimovi. Sakupljali su koliko god je bilo moguće priča širom zemlje, bez obzira koliko da su bile nasilne ili mračne. U to vreme, u visokim društvenim krugovima bile su popularne bajke koje su napisane tako da budu književne i imaju moralne poruke.

Braća su smatrala da je takav pročišćeni francuski stil izveštačen jer korišćen veštačko književni jezik i očigledno je namenjen obrazovanim klasama. Njihov pristup je bio drugačiji – narodne priče su zapisivali na narodnom jeziku. Cilj je bio dvostruk – i književni i naučni.

Malo je poznato da je njihova knjiga „Kinder und Hausmärchen“ („Dečije i porodične priče“) prvobitno napisana kao naučno delo o lokalnoj kulturi, a tek kasnije prerađeno kako bi ga čitala deca.

Jakob Grim je u jednom od svojih zapisa naveo: „Nisam napisao knjigu priča za decu, iako se radujem što im se dopada; ali na njoj ne bih radio sa toliko zadovoljstva da nisam verovao da će biti važna za poeziju, mitologiju i istoriju najozbiljnijim starijim ljudima u koje i sebe uključujem.“

Knjiga je doživela 17 izdanja i u gotovo svakom su vršene izmene iz različitih razloga. Neke od starijih verzija su sačuvane i što ih više izučavaju, lingvisti često kritikuju braću Grim za nanošenje štete u čuvanju kulturološkog nasleđa. Osim što su majke menjali u maćehe iz donekle logičnih razloga, unosili su i sopstvene stavove, menjali tokove priča i dešavanja zbog kritika koje im je upućivala crkva, a neka istraživanja navode da mnoge od sada naširoko čuvenih bajki uopšte ne potiču iz naroda već su ih braća Grim čula tokom studija ili od svojih kolega.

Još jedna zanimljivost je poznanstvo Jakoba Grima sa Vukom Stefanovićem Karadžićem pa postoji pretpostavka da su neke od bajki koje su preradila braća Grim poreklom sa naših prostora.

Bez obzira na sve, ova dva brata su ostala u istoriji upamćena kao sakupljači i autori mnogih nadaleko čuvenih bajki među kojima su: Crvenkapa, Ivica i Marica, Mačak u čizmama, Snežana i sedam patuljaka, Trnova Ružica, Zlatokosa, Čudesni svirač, Doktor Sveznalić, Kućica u šumi, Mačak u čizmama, Mudra seljakova kći, Pčelinja matica, Sova, Živa voda i mnoge druge.