Novela

Novela je zatvoren i kratak prozni oblik koji, zbog svoje dužine, odnosno kratkoće, ima čvršću i postojaniju strukturu od romana. Najviše je vezana za svoj praoblik usmenoga pripovedanja u zatvorenom krugu. Sam naziv pojma „novela“ nam govori da se radi o formi koja nam donosi novost i nagoveštava nam da će se ispričati nešto što još uvek nije ispričano. Geteova definicija novele glasi: „Događaj koji se desio neočekivano“.

Šta je novela

Novela se definiše kao narodna pripovetka realistične sadržine, po svojoj strukturi bliska bajci gde podudarnost nalazimo sa Bokačovim Dekameronom koji je najreprezentativniji primer i na kome se u 19. veku često tumačila teorija novele. Ovakav princip pisanja novele dosledno upotrebljava Veselin Čajkanović u Srpskim narodnim pripovetkama 1853. godine.

Renesansa obiluje zbirkama pripovedaka od kojih veliki broj predstavljaju novele. Mnoge se od bajki razlikuju samo po sadržinskoj suštini događaja, a ne po svojoj strukturi. Događaji jesu preuveličani, ali radnje moraju biti iz svakodnevnog života, moraju biti verovatne. Junak se nalazi u čudnim okolnostima, ali uspeva da izbegne smrt. Dinamičnost lika proizilazi iz toga što on poseduje mogućnost da se menja i transformiše. Suprotno poslovicama u kojima se poruke formulišu na osnovu iskustva, u noveli se preporuke i saveti potvrđuju ličnim iskustvom. Ako se pak saveti parodiraju novela tada prerasta u šaljivu priču.

Karakteristike novele

• Novela poseduje sažeto zbivanje u trenutku kada je došlo do krizne situacije. U središtu događaja je čovek čija je subina povezana sa njegovim karakterom. Karakteriše je obrt situacije.
• Koncentracija pripovedanja je takođe karakteristična za novelu koja se koristi sličnom tehnikom kao drama (ekspozicija, zaplet, obrt, rasplet, kraj).
• Dužina može varirati od duže do kraće forme.
• Apstrahovanje i koncentracija osnovni su alati za oblikovanje građe.
• Ekonomičnost je jedno od osnovnih načela.
• Novela najčešće prikazuje jedan događaj.
• Sama radnja je ograničena vremenom i prostorom.
• Opis radnje je zanimljiv, uverljiv i slikovit.
• Razvoj radnje je sažet sa bitnim završetkom.
• Rasplet radnje novele nije mnogo razgranat, nema preterane motivacije, često pisac završava novelu završnim komentarom ili apelom. Nekada se čak završi jednom rečenicom i time se zaokruži radnja.

Vrste novele

Novela se može podeliti na:

• istorijsku
• romantičku
• realističku
• impresionističko-naturalističku
• psihološku
• pustolovnu
• detektivsku
• utopijsku
• satiričnu

Ovakva podela nam najavljuje o kojoj temi će se zapravo raspravljati u noveli, tj. šta će se problematizovati.

Istorija novele

Početke novele pronalazimo čak u mletskim pričama, pustolovnim i ljubavnim čiji je primer Petronijev Satirikon. Ipak tek od Bokačovog Dekamerona novela postaje literarni pojam. Nakon Bokača u istom stilu su pisali Čoser u Kenteberijskim pričama, Margerit de Navar u Heptameronu (aristokratsko društvo se sastalo u samostanu i pripoveda priče), Migel de Servantes u Uzornim novelama i drugi. Kasnije se javlja cikliziranje novele u veće prozne vrste kao na primer kod Turgenjeva u Lovčevim zapisima, zatim kod Miroslava Krleže u delu Hrvatski bog Mars i drugi.

U drugoj polovini 19. veka novela se razgranala u tri pravca i postigla najveće umetničke uspehe:

1. Novela sa temom sećanja i lirskim elementima
2. Psihološka novela sa savremenim problemom
3. Tragična novela sa pojedinačnim sudbinama

Predstavnici su: Stendal, Gi de Mopasan, J.P.Jakobsen, Aleksandar Sergejevič Puškin, Nikola Vasiljevič Gogolj, Lav Nikolajevič Tolstoj, Ivan Sergejevič Turgenjev, Anton Pavlovič Čehov i drugi.

Preteče mederne novele bili su: Čehov i Mopasan. Najznačajnija formalna obeležja su unutrašnji monolog i tok svesti. Glavna tema je život u svom ništavilu i njegov junak usamljenik. U ovakvim delima prikazuje se banalnost života, monotonija, smrt koja se donosi kao kraj sveg bola, što je i jedan od preduslova za umetnost. Kod nas su primeri Ivan Cankar i Antun Gustav Matoš.
U ekspresionizmu glavne osobine novele su postal patos-ekstaza i groteska, dok je glavni predstavnik Franc Kafka.

Novela u srpskom jeziku

Kod Vuka Karadžića za novelu postoji termin „muška pripovetka“ u kojoj se pripoveda ono što se zaista moglo dogoditi.

U novije vreme novela se svodi na kratku priču, dok sve drugo prelazi u kratak roman: Laza Lazarević, Simo Matavulj, Stevan Sremac, Branislav Nušić, Vladan Desnica, Antonije Isaković, V. Novak, A.G. Matoš, Miroslav Krleža, S. Kolar, Ivan Cankar, Aleksandar Tišma i drugi.