Gi de Mopasan

Gi de Mopasan bio je poznati francuski pisac iz epohe realizma. Rođen je kod Djepa u Francuskoj 1850. godine, a potiče iz stare lorenske porodice poreklom iz Normandije. Gija je podizala uglavnom majka, budući da je bila razdvojena od muža. Ona je već u detinstvu imala snažan uticaj na Gijevo kasnije stvaralaštvo, jer je i sama imala izuzetnog literarnog ukusa, šta je prenela i na decu. Gi je odrastao u primorskom selu, gde se družio s lokalnim ribarima i s njima razgovarao na njihovom dijalektu.

Kao dečak Gi je upisan na bogoloviju, ali je činio sve da ga od tamo izbace, kako bi mogao da se vrati majci. Verojatno upravo iz tog razdoblja života potiče Gijeva odbojnost prema religiji.  Nakon bogoslovije, Gi je poslan u ruanski Licej. Tamo je krenuo da se bavi glumom i poezijom. Nakon što je završio koledž, započeo je Francusko- pruski rat, u koji se Gi prijavio kao dragovoljac. Nakon rata napustio je Normandiju i preselio se u Pariz. Tamo je deset godina radio kao pomorski službenik.

U to vreme mu je porodični prijatelj Gustav Flober postao učitelj i vodič pri Gijevom ličnom razvoju pisanja i književnosti uopšte. S njime je započeo i svoje novinarske ammbicije. Flober je Gija upoznao s Ivanom Turgenjevim i Emilom Zolom, kao i s mnogim drugim uticajnim piscima realizma i naturalizma. I sam Gi je u tom razdoblju počeo da piše i to uglavnom kratke drame i pesme.

Uskoro je Gi postao urednik nekoliko važnih novina tog razdoblja, prešavši u Ministarstvo javnog informisanja. Tada je počeo da piše pripovetke i romane. 1880. godine obajvio je knjigu pripovedaka "Boule de suif", koje se smatra ne samo njegovim ličnim remek-delom, nego, po rečima Flobera, remek delom svetske književnosti za sva vremena. Knjiga je brzo postigla veliki uspeh.

Drugu knjigu pripovedaka, Gi je objavio 1881 godine. To je zbirka "Kuća Telijeovih" i u dve godine dostigla je 12 izdanja. Sledeće godine Gi završava svoj prvi roman, "Jedan život", koji je za manje od godinu dana pordan u 25 000 primeraka, a njegov drugi roman "Bel Ami", izdan 1885. godine, u četiri meseca izdan je u sedam izdanja.

Gi je za svoja remek-dela bio jako dobro plaćen. Volio je samoću, pa je često putovao. Obišao je Evropu i Bliski istok, a na putovanjima bi i predano pisao, vraćajući se kući s gotovim delima. Mnogo se družio sa značajnim književnim ličnostima svoga vremena i bio veoma cenjen u društvu, ali se s godinama sve više osamljivao. Morio ga je sve veći strah od smrti, strah da ga progone, a onda i strah od simptoma sifilisa kojeg je u mladosti zaradio. S vremenom je posve izgubio razum, a dve godine nakon toga, umro je.

Umro je nešto pre 43. rođendana, 1893. godine, a pokopan je u Parizu.