Figure konstrukcije ili sintaktičke figure, spadaju u stilske figure koje se zasnivaju na posebnom poretku reči u stihu, rečenici ili nekoj većoj književnoj celini.
Obzirom da kod korišćenja figura konstrukcije raspored reči odstupa od prirodnog reda i uvreženog gramatičkog poretka, uspostavlja se novo značenje ili smisao što ostavlja poseban utisak na čitaoca i pojačava njegov doživljaj književnog dela.
U figure konstrukcije spadaju:
- asindeton (izostavljanje veznika)
- elipsa (izostavljanje delova misli)
- inverzija (obrnuti red reči u rečenici)
- polisindeton (nagomilavanje veznika)
- retoričko pitanje (pitanje koje ne zahteva odgovor)
Asindeton
Asindeton (lat. a = ne, sýndetos = vezan, nepovezan, bez veznika -> asýndeton = nepovezano) je stilska figura konstrukcije koja nastaje izostavljanjem veznika prilikom nizanja reči. Služi za postizanje ritma kako bi tekst bio upečatljiviji.
Asindeton je figura slična elipsi, a suprotna od polisindetona.
Primeri:
“Dođoh, videh, pobedih!” (lat. Veni, vidi, vici) – Gaj Julije Cezar
“Gvožđe, otrov, konop, nože,
Palu, oganj, kolac grozni,
Ulje vrelo i sto muka
U čas jedan junak smišlja.” – Smrt Smail-age Čengića, Ivan Mažuranić
Elipsa
Elipsa (grč. élleipsis = izostavljanje) je stilska figura konstrukcije koja nastaje izostavljanjem nekog dela rečenice, a da pritom rečenica ne gubi smisao, ali se narušava uobičajeno sporazumevanje odnosno uvreženo očekivanje čitaoca književnog dela.
Njenim se korištenjem celu rečenicu svodi na reč koja predstavlja emocionalno ili logičko težište rečenice kako bi se postigla dramska napetost.
Primer:
“U mom redu počela da ludi neka žena. Vikala je: “Gori! Ljudi gori! Kuća gori! Ljudi!”” – Jama, Ivan Goran Kovačić
Česta je u narodnim poslovicama kako bi se postigla lapidarnost što znači kratkoća, sažetost, jezgrovitost. Npr. Ko tebe kamenom, ti njega hlebom.
Inverzija
Inverzija (lat. inversio = okretanje, izvrtanje) je stilska figura konstrukcije kojom se obrće uobičajen red reči (ili delova rečenice) u rečenici, radi isticanja nečega što pisac želi da posebno naglasi.
Primer:
“… te sada te molim oboje:
da me ishraniš
i da utešiš buru ljutu, duše moje i tela mojega.” – Pohvala svetom knezu Lazaru, Jefimija
Više informacija o inverziji >>
Polisindeton
Suprotno od asidentona kojim se izostavljaju veznici, za polisindeton (grč. poly = mnogo, syndetos = sveza) je karakteristično ponavljanje, odnosno nagomilavanje veznika bez da je to gramatički potrebno.
Korištenjem polisindetona stvara se efekat sporog razmišljanja, pojačava se pažnja čitaoca i ističe motiv, a koristi se i u proznim delima i u poeziji.
Primeri:
“Čovjek je na njoj kao na čarobnoj ljuljačci: i zemlju prelazi, i vodom plovi, i prostorom leti, i opet je čvrsto i sigurno vezan za kasabu i svoju bijelu kuću.” – Na Drini ćuprija, Ivo Andrić
“I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan leži,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je već,
I sniježi.” – Balada iz predgrađa, Dobriša Cesarić
Više informacija o polisindetonu >>
Retoričko pitanje
Od antike pa sve do danas, retoričko pitanje koristi se u retorici i kao pesničko pitanje koje se postavlja, ali se ne očekuje odgovor.
Retoričko pitanje zapravo je konstatacija, izjavna rečenica postavljena u obliku pitanja, a na njega je moguć samo jedan odgovor, njime se sagovornika uvlači u konverzaciju no on nema mogućnost da na takvo pitanje odgovori suprotno govornikovom stavu.
Primer:
Zar se tako razgovara s roditeljima?
Odgovor je očit: Tako se ne razgovara s roditeljima
U književnosti se postavljanjem retoričkog pitanja naglašava važnost neke teme ili motiva, cilj je privuči pozornost čitaoca na problem koji se razmatra.
Primeri:
“Teče i teče, teče jedan slap;
Što u njemu znači moja mala kap?” – Slap, Dobriša Cesarić
“Jeste li mi rod?… siročići mali
Il’ su i vas, možda, jadi otrovali,
ili vas je slabe progonio svet?” – Na Liparu, Đura Jakšić
Ostavite odgovor