Smrt Smail-age Čengića poznata je epska pesma koju je napisao Ivan Mažuranić. Mažuranić je iskoristio stvarne, istorijske događaje da bi ispričao priču o turskom osvajaču, silniku i tiraninu, Smail-agi Čengiću, koji je izvršio bezdušno nasilje nad Crnogorcima. Pesma je prvi put izdana 1846. godine u almanahu Iskra.
Sastoji se od pet pevanja: Agovanje, Noćnik, Četa, Harač i Kob. Pesma sadrži ukupno 1134 stiha, a svi zajedno pričaju priču o osveti hrabrih Crnogoraca nad okrutnim agom koja je dovela ne samo do pada samog age, nego i do pada celog carstva koji je nastao na nasilju i pljački.
Mažuranić vrlo slikovito priča o patnji, bedi i potčinjenosti Hrvata i Južnih Slovena pod Turcima. Sve to veliča herojstvom i borbom koja dovodi do pada velikog moćnika i celog njegovog carstva. On se zalaže za borbu za najveće ljudske ideale, a to je sloboda i osveta potčinjenih.
Radnja pesme odigrava se u vrlo kratkom periodu, pa je sama radnja dosta sažeta. Likovi su okarakterizovani u nekoliko stihova, pa pravu karakterizaciju ima samo Smail-aga s još nekoliko manje okarakerizovanih učesnika priče. Ne doznajemo puno o likovima, osim o njihovom delovanju u datom trenutku.
Pripovedač ovog epa takođe nije klasičan. Umesto obektivnog (nepristranog) naratora, distanciranog od radnje i likova, imamo emocionalno angažovanog pripovedača, pa se i od čitaoca zahteva da se opredeli za pripovedačeve favorite.
Iako ep ne obiluje opisima likova, pejzaža, pa ni borbi, što je čest slučaj u epskoj poeziji, Mažuranovićeva epika ipak obiluje stilskim figurama. Pisac koristi gotovo svaku figuru kao da je sveža i nova. Emotivno nabijena pesnička slika izražava upravo pesnikova osećanja prema tematici epske poezije.
Bogatstvo jezika sastavljeno je od brojnih trucizama koje Mažuranić koristi u delu, ali i mnogi biblijski izrazi. Pored toga, Mažuranić u tekst ubacuje i arhaizme, ali osnova jezika mu je štokavica sa čakavskim karakteristikama, ali i neki elementi jezika antičkih dubrovačkih pesnika.
Vrsta dela: epska pesma
Vreme radnje: 19. vek
Mesto radnje: Cetinje
Tema:
Ideja:
Kratak sadržaj prepričano
1. Agovanje
Turski aga Čengić, surovi je moćnik koji, nezadovoljan haračem koji se skupio, naređuje nemilosrdno ubistvo crnogorskih zarobljenika. U naletu besa naređuje ubistvo i svog savetnika – Turčina Duraka – koji mu je savetovao da pusti zatvorenike da kasnije ne bi postali žrtve osvete.
Turčin Durak imao je sina Novicu, koji je bio kraljev dželat i njegov veran podanik. Kad je čuo aginu odluku, Novica ga je molio da mu poštedi oca, ali ga je aga ipak ubio.
2. Noćnik
Novica želi da se osveti za očevu smrt, pa noću napušta turski logor i kreće prema crnogorskoj družini. On je jedini koji je video strašan zločin i zato želi da izravna račune.
Kreće se isključivo noću i tako dolazi na Cetinje. Vođen je željom za osvetom, rešen da ubije Čengića. Njegov jedini strah bio je da će Crnogorci u njemu videti neprijatelja, ubiti ga i tako ga sprečiti u njegovoj nameri.
Kad je stigao kod Crnogoraca, s neba je pala jedna zvezda. To je bio znak da se bliži kraj Čengićevoj vladavini.
3. Četa
Pre nego je mogao da pređe u crnogorsku četu, Novica je morao da se krsti. Posle toga je postao dio čete koja je odlučila da stane na kraj aginom teroru.
Pre nego što su krenuli u napad na Čengićev logor, poslušali su govor starog sveštnika. On im je govorio koliko je važna i sveta dužnost koju izvršavaju i njihova borba za svoju zemlju i narod.
Za Novicu je ovo bio osvetnički pohod kojim je želeo da umiri savest zbog ubistva oca.
4. Harač
Smail- aga dolazi na gatačko polje da prikupi harač. Ljudi koje tamo susreće su gladni, goli, bosi i nemaju ništa da mu daju. Dok on od njih zahteva harač, oni mole i preklinju za hleb, jer ga nisu već odavno videli. Besan što nije uspio da dobije ono po što je došao, aga se okomi na narod i počne da ih muči.
Dok njegova vojska muči narod, aga se zabavlja u viteškim veštinama. Jednom prilikom, umesto da strelom pogodi „vlaha“, on pogodi svog slugu Cafera i izbije mu oko.
Ceo dan su agini krvnici mučili narod na različite načine, sve dok nije pala noć. Noć je donela bolne jauke i smrtne jecaje meštana. Agina vojska je stala da razapinje šatore i peče ovnove, gosteći se i zabavljajući se. Uz jelo dolazi i pesma, a pesma se pretvori u porugu i ismejavanje. Kada pevač Bauk krene da peva o aginom promašaju i izbijanju oka vernom slugi, Aga pobesni i počne još jače da muči bespomoćne Crnogorce.
U tom času nailazi četa koju predvodi Novica. Svi kao jedan napadnu Čengićev logor. Ne samo da se celi narod ujedinio protiv zla, već se i sama priroda priklonila pravednicima u nameri da istrebe dušmanina.
5. Kob
U poslednjem pevanju pad Smail-age i čitavog carstva se naslućuje iz slike koja je opisana. Prikazuje se Lovćen gora kako se uzdiže pod nebom. U njoj stoji izba. U izbi je, poput lutke, postavljen štap s glavom, odećom i oružjem Smail-age. Odeća i oružje još uvek izgledaju veličanstveno, ali je posve bezopasno na aginom mrtvom telu.
Više nikada neće videti svetlo dana, baš kao ni aga, a ni carstvo kojim je upravljao.
Likovi: Smail- aga Čengić, Novica, Durak, Safer, Crnogorci
Analiza likova
Smail-aga Čengić turski je osvajač. Poznat je po svojoj surovosti, mučenjima nemoćnih i organizovanim pokoljima. On je tiranin koji misli da je vladar svega. Sebe vidi kao silnika kojeg ne može dotaći ni pravda ni smrt. Misli da mu nitko ništa ne može.
Ipak, došavši na Cetinje, uvidi da ipak nije toliko svemoćan. Došao je da pokupi harač, ali to nije mogao da ostvari. Isprobao je viteške igre i neslavno prošao. Uz to, postao je predmetom poruge naroda. To u njemu izaziva bes i uradi ono što sve kukavice rade – okomi se na nemoćnu gomilu. Svoju moć iskazuje nad onima kojima je najlakše da se naudi – zarobljenicima i golorukim i bosonogim narodom koji ne može da se odbrani.
Ali narod ipak iz ove priče izlazi kao pobednik. Oni se ipak uzdižu protiv terora i od strašnog Smail-age naprave bespomoćnu lutku. Još uvek u sjajnom odelu i s moćnim oružjem za pasom, on je samo simbol nekadašnjeg moćnog carstva, a sada je samo deo istorije.
Novica beše Čengićev veran podanik. Bio je krvnik u njegovoj vojsci, sve dok Čengić nije naredio da se ubije Novičin otac. Novica je to pokušao da spreči, molio je agu za milost, ali otac mu beše svejedno ubijen. Novica se zatim iskrade iz turskog logora i prebegne u crnogorsku vojsku. Njegova jedina vodilja je osveta oca. On postaje hrabri vođa crnogoraca, iako im je nekad bio neprijatelj. Postaje predstavnik celog naroda, a time i Čengićev krvnik. Novica je hrabar i častan čovek. Dok je verovao u agu, on ga je i sledio, ali nakon što mu se zamerio, on će da učini sve kako bi se osvetio.
Beleška o autoru
Ivan Mažuranić rođen je 1814. godine u Novom Vinodolskom u Hrvatskoj. Bio je hrvatski političar, lingvist, pesnik i ban, poznatiji kao „ban pučanin“.
Osnovnu školu završava u Novom Vinodolskom, gimnaziju u Rijeci, a pravo i filozofiju u Zagrebu i Mađarskoj.
Radio je kao gimnazijski profesor i advokat u Karlovcu, a zatim radi na carskom dvoru u Beču.
Bio je presednik Matice ilirske i osnovao je Samostalnu narodnu stranku.
Još kao gimnazijalac počeo je da piše prve stihove, a kasnije je bio jedan od najzapaženijih i najboljih pesnika u „Danici“.
Kao lingvista, ostvario je prvi moderni hrvatski rečnik, dodajući u njega neke sasvim nove reči.
Nadopunio je Gundulićeva Osmana i napisao ep Smrt Smail age Čengića koji spada među najznačajnije hrvatske epove.
Njegova ostala dela su: Nemačko- ilirski slovar, Hervati Magjarom, Pozdrav Vinodolu, Primorac Danici, Danici ilirskoj i druga.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor