Princeza na zrnu graška obrađena lektira književnika Hansa Kristijana Andersena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Princeza na zrnu graška >>
Analiza dela
Princeza na zrnu graška zanimljiva je bajka slavnog Hansa Kristijana Andersena. Andersen se tokom svoje spisateljske karijere proslavio bajkama koje su prevedene na 40 svetskih jezika pa su ih pročitala deca diljem sveta. Napisao je više od 150 priča za decu, a neke od najpoznatijih su „Mala sirena„, „Snežna kraljica“, „Ružno pače„, „Palčica„, „Carevo novo odelo“ i druge.
Andersenova dela nisu bila priznata baš od samog početka. Kritičari i publika nisu pridavali previše pažnje njegovim bajkama jer su smatrali da nemaju veliku vrednost. Isprva je Andersen prepričavao priče koje je čuo i koje su mu pričali u detinjstvu, a s vremenom je sam počeo da smišlja i stvara. U njegovim pričama se fantastika i legende na najbolji način spajaju sa stvarnim svetom.
Iako je jako kratka, bajka Princeza na zrnu graška svejedno je veoma simpatična i nosi valjanu pouku. Bajka govori o princu koji je hteo da oženi nikog drugog nego pravu princezu. Imao je sreće, pa mu je jednog dana na vrata zakucala lepotica koja je za sebe tvrdila da je upravo prava princeza. Kako bi to proverili, prinčeva majka joj je postavila jedinstven test koji je trebao da potvrdi njezinu kraljevsku prirodu.
Iako kratka i bez bajkovitih elemenata poput vila ili životinja koje pričaju, ova priča ipak je jedna odlična bajka, ne samo zato što ima prinčeve i princeze u sebi, nego zato što sadrži jasnu poruku.
Pouka je da svatko pronađe onoga koga želi, ako je dovoljno strpljiv i uporan – baš kao što princ beše strpljiv. Nije htio da oženi ni jednu drugu, nego pravu princezu, a onda mu se onda jednog dana pojavila na vratima. Druga pouka je da ponekad moramo da budemo domišljati, poput prinčeve majke i proverimo ono što nam netko kaže. Majka nije verovala princezi na reč, nego je testirala njezimu izjavi da je prava princeza. Sve to napravila je vrlo mudro, da nitko nije ni primetio da nešto smera.
Književni elementi
Književni rod: epika
Književna vrsta: bajka
Vreme radnje: nekad davno
Mesto radnje: na kraljevom dvoru
Tema dela: Priča govori o princu koji je želeo da pronađe pravu princezu za sebe
Ideja dela: Svi pre ili kasnije pokažu svoje pravo lice. Moramo da budemo oprezni s ljudima, a tuđi postupci će nakon nekog vremena da nam kažu kakva je određena osoba.
Prepričano delo
Jednom davno postojao je princ koji je hteo da se venča princezom, ali onom pravom. Jedino se postavljalo pitanje kako će princ znati koja je prava princeza i odabranica njegovog srca. Bilo je to zaista teško pitanje na koje je trebalo pronaći odgovor. Prvi korak koji je princ napravio bila je naredba slugama da spakuju sve lepe stvari.
Pre puta na koji ide da traži pravu, pravcatu princezu, princ je poručio slugama da spakuju zlatne prsluke, svilene košulje, šešire i sve druge predmete koji bi mu mogli zatrebati na ovakvom putovanju, koje bi moralo biti svečano. Roditelji su bili uzbuđeni kao i princ i poželeli su mu srećan put nadajući se da će se njihov sin brzo vratiti.
I tako je princ krenuo na važno putovanje u zlatnim kočijama. Na putovanju je upoznao mnogo lepih dama, kneginja i ostalih uzvišenih plemkinja, ali nažalost mučilo ga je to što ni za jednu nije bio siguran da je ona prava. Tako se princ na kraju vratio svojim roditeljima pokunjen i tužan jer nije uspeo da pronađe pravu princezu. Priznao je kako nije bio siguran koja je prava od svih koje je upoznao i o kojoj svo vreme sanja.
Jedne noći je došla oluja koja je zvučaka tako preteći, kada su munje jedna za drugom parale nebo, a kiša se slivala poput najvećih slapova. U trenutku dok je napolju besnela oluja neko pokuca na vrata dvorca. Bila je to devojka kojoj se voda slivala niz kosu i odeću. Bila je jadna sva mokra i drhtala je od hladnoće. Uprkos tome što je jadna bila izmučena od nevremena, devojka je bila prelepa.
Pustili su je u dvorac da se okrepi, a devojka je svo vreme tvrdila da je princeza. Princ je poslao dvorjanina da pozove princezu, a kada je ugledao odmah se zaljubio. U trenutku kada je ugledao osetio je veliku sreću i želeo da veruje kako je ona prava osoba. U tom trenutku je samo razmišljao kako da proveri je li ona zaista prava princeza ili pak nije.
Princ nije ni slutio kako i njegova majka o tome razmišlja i želi da njen sin napokon pronađe ženu za sebe. Dosetila se načina kako bi mogli da provere, pa je tako uzela zrno graška, otišla u sobu za goste, stavila zrno na krevet, naslagala dvadeset madraca. Devojka je morala spavati na takvom krevetu.
Ujutro kada su je pitali kako je spavala ona je rekla da je spavala loše, da celu noć nije mogla sklopiti oči jer je spavala na nečem tvrdom. Tada su svi bili svesni kako je devojka ipak prava princeza, jer je osetila zrno graška. Princ i devojka su se potom venčali, a zrno graška je pohranjeno u riznicu gde se i danas može videti.
Likovi: princ, prinčeva majka, princeza, sluge
Analiza likova
Princ – bio je tvrdoglav čovek koji nije htio pošto-poto da se oženi, već je čekao onu koju želi. Njegova strpljivost i izbriljivost se isplatila, jer mu je upravo takva pokucala na vrata. Nakon toga je mogao da se srećno oženi. Potvrdio je da uvek trebamo da čekamo ono što želimo i nikada ne pristajemo na manje.
Princeza – odrasla je na dvoru gde su se svi jako dobro brinuli o njoj pa je postala osetljiva osoba.
Prinčeva majka – bila je mudra i domišljata žena koja je poštivala odluku svoga sina da čeka onu pravu i oženi pravu princezu. Kada je takva stigla, ona se dosetila da je proveri. Smislila je test s madracima i pokrivačima, koji je dokazao da je pridošla princeza prava princeza. Prinčeva majka opravdano nikome ne veruje na reč, već veruje samo ljudskim delima.
Beleške o piscu
Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Bio je sin siromašnog obućara i majke koja ga je odgajala sama nakon muževe smrti.
Pre očeve smrti Hans je mogao uživati i u pozorištu lutaka koje mu je napravio njegov otac, a osim toga puno je vremena proveo čitajući Andersenu priče iz „Hiljadu i jedne noći„i komedije. U kući Andersenovih se mnogo čitalo, pa nije ni čudno što je i najmlađi član odlučio da krene stopama najvećih književnika.
Teško se probijao do književne afirmacije. U četrnaestoj godini Andersen se, bez školovanja, novca i bilo kakvih planova, uputio u Kopenhangen kako bi pohađao pozorišnu školu. Međutim, ubrzo biva izbačen. Iako je majka htela da izuči zanat, Hans je uspeo da je nagovori da ga pusti samog u grad kako bi sam izgradio svoj život i budućnost.
Njegovo prvo uspešno delo je bio putopis „Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera“ iz 1829. godine. No, postao je poznat tek po romanu „Improvizator“ iz 1835. godine, oslikavajući u njemu borbu mladog pisca da stekne afirmaciju. Roman je bio preveden na nekoliko stranih jezika.
Andersenove bajke među kojima su najpoznatije „Palčica„, „Carevo novo odelo“ i „Princeza na zrnu graška“ zadržale su svoju moć očaravanja velikim delom razgraničavanjem univerzalnih tema. Ako je univerzalnost priča sposobna da stvori pojedinačne veze sa čitaocima širokog spektra društvenih slojeva, uopće ne treba da nas začudi da potiču iz ličnog iskustva. Andersen je bio pisac opsednut čistoćom književnog stvaralaštva. Uživao je gledajući kako manje talentovani pisci uživaju veću popularnost i uspeh zahvaljujući moći i novcu.
Nevinost koja se stalno suočava sa varljivom prirodom sveta odraslih u Andersenovim bajkama govori o zrelom intelektu koji nikad nije izgubio dodir sa boli iz detinjstva koja je opipljivija u autobiografskim pričama Andersenove Snežne kraljice, Ružnog pačeta i Male sirene.
Umro je u Kopenhagenu, 4. avgusta 1875. godine.
Ostavite odgovor