Palčica

Palčica je veoma lepa bajka jednog od najpoznatijih svetskih pisca bajki svih vremena Hansa Kristijana Andersena. Iako je u nekim delovima jeziva, na kraju ipak završava srećno i s poukom, što i priliči jednoj bajci. Ovo je priča o maloj devojčici Palčici, koja je bila velika koliko i jedan palac. Već na početku svog života upadne u nevolje, ali ih ona svojim poštenjem i dobrim srcem sve savlada. Na kraju završi srećno sa svojom pravom ljubavi.

Nesreće koje se događaju Palčici događaju se zbog sebičnosti ili zloće bića oko nje. Najprije je jedna žaba htela primorati Palčicu da se uda za njenog sina, a onda je mišica htela da je uda za starog krta, jer je mislila da je taj krt dobar ženik jer je bogat. Za razliku od žabe, mišica nije bila zla. Htela je da pomogne Palčici, ali nije znala da to što čini za nju nije dobro. Može reći da je u ovom slučaju “put do pakla bio popločan dobrim namerama”. Srećom Palčica je na vreme bila spašena, pa je imala priliku da upozna i uda se za malog plačića zvanog Mali princ. Njega je odmah zavolela pa su srećno živeli do kraja života.

Priča nam iznosi neke važne pouke. Prva je da se svi problemi u životu mogu prevladati, pogotovo ako smo pošteni i dobri. Neka nesrećna vremena samo treba da izguramo, a onda se u pravi čas pronađe neka dobra duša koja nam pomogne da rešimo svoje probleme, isto kao što mi trebamo da pomognemo nekom drugom u nevolji. Ne trebamo samo da tražimo slamku spasa, nekad moramo i da budemo slamka spasa. Ako sve nedaće stoički prevladamo, na kraju nas čeka nagrada, a ona je uvek ono što nam najviše treba, nabolje odgovara i uvek je po našom meri. Baš kao što je to za Palčicu bio njen Princ, plačić njenog kova, s kojim je jedino mogla da bude sreća do kraja života.

Kratak sadržaj

Palčica nije obična devojčica. Ona je slatko malo biće koje je nastalo na jedan neuobičajen način i to tako je što je izrasla iz semena. Bila je zaista posebna, a njena priča počinje dobrom ženom koja nije mogla da ima dece.

Jednom davno živela je žena koja nije mogla da ima decu i zbog toga je bila tužna. Sve se promenilo onog trenutka kada je u svojoj kući ugostila staru ženu koja joj se potom odužila zanimljivim, posebnim i vrednim poklonom. Bilo je to seme, koje je u sebi skrivalo posebnu tajnu. Nakon kratkog vremena iz semena je izrastao cvet, a nakon toga i devojčica malena kao palac. Žena joj je zbog toga dala ime Palčica.

Iako je bila malena Palčica je bila znatiželjno dete i tako je jednog dana krenula u istraživanje sveta koji je za nju bio zaista čaroban. Uskoro se susrela sa zlom žabom koja je htela da je uda za svog sina. Ne želeći da provede tako život Palčica beži, a kako je bila dobre naravi, nije trebalo puno vremena da postane omiljena među životinjama iz šume.

Bežeći od žabe za Palčicu su nastupila zanimljiva vremena, pa je tako neko vreme boravila kod mišice koja ju je ugostila, a bila je gost i kod gundelja. Kod mišice je ostala sve do trenutka dok gospodin Krtica nije počeo često da zalazi i traži da se Palčica uda za njega. To je bio dovoljan razlog da opet pobegne i krene dalje, pa je tako jedan deo vremena provela u šumi.

Beg od mišice nije bio jednostavan, ali kako je Palčica bila dobra osoba i uvek se trudila svima da pomogne, tako je i ovog puta imala podršku. Pomogla joj je lastavica kojoj je jednom prilikom pomogla da izleči ranjeno krilo. Palčica i lastavica su ubrzo postale nerazdvojne i tako su u begu srele lepog i ljubaznog dečaka u koga se Palčica odmah zaljubila.

Nije mogla da veruje da je upoznala mladića koji je iste visine kao i ona, pa tako više nije bila jedino maleno biće. Mladića je upoznala dok je sedeo na cvetu u vrtu čiji je bio vladar. Kako je bio kralj koji se zaljubio u ovu mladu damu odlučio je da joj da drugačije ime, pa je tako Palčica promenila ime i postala Maja.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: jednom davno

Mesto radnje: na potoku, u vrtu punom cveća, u miševoj kući

Likovi: Palčica, gundelj, leptir, mišica, krt, lasta, kralj cveća, žaba i njen sin

Analiza likova

Palčica – bila je mala devojčica veličine palca. Došla je svojoj majci na dar, jer joj majka nije mogla da ima svoje dece. Iako su joj se već na početku života počele da događaju nesreće, ona se iz svega srećno izvukla. U tome oj je pomogla i njena dobrota, kao i osećajnost. Ptica kojoj je ona pomogla da preživi, njegujući joj slomljeno krilo, kasnije je Palčicu spasila od udaje za krta. Dobro joj se dobrim vratilo.

Palčica je bila jako nesebična i uvek je prvo mislila na tuđu sreću. Pristala je da se uda za krta, samo kako ne bi razočarala mišicu koja je bila dobra prema njoj. Bila joj je važnija sreća njene prijateljice, njego njezina. Ipak, na kraju se sve dobro rešilo za Palčicu.

Mišica – mišica je mala životinjica koja se smilovala nad Palčicom i spasila je od hladnoće, tako da joj je ponudila da živi s njom u njenoj toploj kući. Za uzvrat, naredila je Palčici da joj mora pomagati u čišćenju kuće i da joj svaki dan mora pričati priče, koje je mnogo volila da sluša.

Mišica je predložila Palčici da se uda za starog krta, jer je on bio bogat, pa po njenom mišljenju i jako dobra prilika. Palčica nije htela da izneveri svoju prijateljicu, pa je pristala. Mišica nije imala nikakve zle namere. Čak se potrudila da joj pripremi bogat miraz, na kojem je radila celu godinu.

Beleška o autoru

Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Rođen je u porodici siromašnog obućara i majke koja ga je odgajala sama nakon muževe smrti.

Put koji ga je vodio prema velikom književniku nije bio lagan. Sa samo četrnaest godina, bez školovanja, novca i bilo kakvih planova, krenuo je prema Kopenhangenu gde je hteo da pohađa pozorišnu školu. Nije se dugo zadržao jer ga uskoro otpuštaju.

Prvo uspešno delo je putopis “Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera”. Napisao ga je 1829. godine. Pravu popularnost stekao je romanom “Improvizator” iz 1835., u kome je oslikao borbu mladog pisca. Roman je preveden na nekoliko stranih jezika.

Hans Kristijan Andersen bio je poznat kao tvorac realistične proze koji je u svakom svom delu na uspešan način spajao fantastičan svet bajki sa stvarnim svetom.

Sve njegove bajke bile su rezultat priča koje je čuo dok je još bio dete, pa tako nije trebalo mnogo da odluči prepričati sve zanimljive priče koje su obeležile dobar deo njegovog života.

“Mala sirena” nije njegovo najpoznatije delo, tu je i “Snežna kraljica”, a ne treba zaboraviti na “Carevo novo odelo”, Princeza na zrnu graška”, “Devojčica sa šibicama”, “Biti ili ne biti”…

Osim bajki stvaralaštvo Hansa Kristijana Andersena obeležila su mnoga putovanja koja je opisao u putopisima, a najpoznatije delo iz tog dela života je autobiografija “Bajka mog života”. Umro je u Kopenhagenu, 4. avgusta 1875. godine.