Palčica

Palčica obrađena lektira književnika Hansa Kristijana Andersena. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Palčica je delo danskog autora Hansa Kristijana Andersena koji se u svojoj spisateljskoj karijeri najviše proslavio bajkama. Njegove bajke pročitala su deca diljem sveta jer su prevedene na više od 40 jezika. Andersen je napisao više od 150 priča za decu što ga čini jednim od najznačajnijih svetskih pisaca. Neke od njegovih najpoznatijih bajki su „Snežna kraljica, „Mala sirena„, Ružno pače„, „Carevo novo odelo„, „Princeza na zrnu graška“ itd. Velik broj Andersonovih dela do danas je pretočen u razne animirane filmove, balete i kazališna dela.

Međutim, njegove bajke nisu oduvek bile svetski poznate i prihvaćene. Kritika i publika im nisu pridavali previše pažnje te se smatralo da nemaju preveliku vrednost. Upočetku je Andersen prepričavao priče koje je čuo od drugih i koje su mu pričali u detinjstvu, ali kako je vreme odmicalo i sam se počeo da smišlja i stvara priče. U njegovim bajkama se na odličan način spajaju fantastika te mitovi i legende sa stvarnim svetom.

Jedna od takvih bajki je i „Palčica“. Ova bajka je u pojedinim delovima pomalo strašna, ali kao i svaka druga bajka, na kraju donosi srećan kraj i važnu pouku. U priči se radi o sitnoj devojčici veličine palca koju odmah na početku zadesi nekoliko nesreća. Palčica svojom dobrotom i poštenjem uspije da savlada sve probleme i na kraju biva nagrađena iskrenom ljubavi i srećom.

Palčica se na svom putovanju susretala s raznim likovima. Susrela je strašnu žabu koja je htela da je uda za svog sina, zatim milostivu mišicu koja ju je s dobrim namerama htela da uda za dosadnog krta. Palčica se izvukla od obe udaje i na kraju upoznala Malog Princa koji je bio iste veličine kao i ona. Odmah se zaljubila, a ubrzo su se venčali i ziveli srećno do kraja života.

Pouka ove priče jeste da ćemo u životu često nailaziti na razne probleme i prepreke te da će mnogi pokušati da nas navedu da radimo nešto što ne želimo, ali sve dok smo dobri, pošteni i verni sebi, prevladaćemo svaku zapreku i biti nagrađeni onime što je najbolje za nas. Neka nesrećna vremena samo treba da izguramo, a onda se u pravi čas pronađe neka dobra duša koja nam pomogne da rešimo svoje probleme, isto kao što mi trebamo da pomognemo nekom drugom u nevolji. Ne trebamo samo da tražimo slamku spasa, nekad moramo i da budemo slamka spasa.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: bajka

Vreme radnje: jednom davno

Mesto radnje: na potoku, u vrtu punom cveća, u miševoj kući

Tema dela: Život malene Palčice koju otpočetka prati nesreća, ali njena dobrota i poštenje na kraju budu nagrađeni

Ideja dela: U životu treba da budemo dobri, pošteni i ustrajni pa će sve da nam se vrati. Možda ćemo naići na probleme i prepreke, ali ne smemo da se predamo.

Prepričano delo

Palčica nije obična devojčica. Ona je slatko malo biće koje je nastalo na jedan neuobičajen način i to tako je što je izrasla iz semena. Bila je zaista posebna, a njena priča počinje dobrom ženom koja nije mogla da ima dece.

Jednom davno živela je žena koja nije mogla da ima decu i zbog toga je bila tužna. Sve se promenilo onog trenutka kada je u svojoj kući ugostila staru ženu koja joj se potom odužila zanimljivim, posebnim i vrednim poklonom. Bilo je to seme, koje je u sebi skrivalo posebnu tajnu. Nakon kratkog vremena iz semena je izrastao cvet, a nakon toga i devojčica malena kao palac. Žena joj je zbog toga dala ime Palčica.

Iako je bila malena Palčica je bila znatiželjno dete i tako je jednog dana krenula u istraživanje sveta koji je za nju bio zaista čaroban. Uskoro se susrela sa zlom žabom koja je htela da je uda za svog sina. Ne želeći da provede tako život Palčica beži, a kako je bila dobre naravi, nije trebalo puno vremena da postane omiljena među životinjama iz šume.

Bežeći od žabe za Palčicu su nastupila zanimljiva vremena, pa je tako neko vreme boravila kod mišice koja ju je ugostila, a bila je gost i kod gundelja. Kod mišice je ostala sve do trenutka dok gospodin Krtica nije počeo često da zalazi i traži da se Palčica uda za njega. To je bio dovoljan razlog da opet pobegne i krene dalje, pa je tako jedan deo vremena provela u šumi.

Beg od mišice nije bio jednostavan, ali kako je Palčica bila dobra osoba i uvek se trudila svima da pomogne, tako je i ovog puta imala podršku. Pomogla joj je lastavica kojoj je jednom prilikom pomogla da izleči ranjeno krilo. Palčica i lastavica su ubrzo postale nerazdvojne i tako su u begu srele lepog i ljubaznog dečaka u koga se Palčica odmah zaljubila.

Nije mogla da veruje da je upoznala mladića koji je iste visine kao i ona, pa tako više nije bila jedino maleno biće. Mladića je upoznala dok je sedeo na cvetu u vrtu čiji je bio vladar. Kako je bio kralj koji se zaljubio u ovu mladu damu odlučio je da joj da drugačije ime, pa je tako Palčica promenila ime i postala Maja.

Analiza likova

Likovi: Palčica, gundelj, leptir, mišica, krt, lasta, kralj cveća, žaba i njen sin

Palčica – bila je mala devojčica veličine palca. Došla je svojoj majci na dar, jer joj majka nije mogla da ima svoje dece. Iako su joj se već na početku života počele da događaju nesreće, ona se iz svega srećno izvukla. U tome oj je pomogla i njena dobrota, kao i osećajnost. Ptica kojoj je ona pomogla da preživi, njegujući joj slomljeno krilo, kasnije je Palčicu spasila od udaje za krta. Dobro joj se dobrim vratilo.

Palčica je bila jako nesebična i uvek je prvo mislila na tuđu sreću. Pristala je da se uda za krta, samo kako ne bi razočarala mišicu koja je bila dobra prema njoj. Bila joj je važnija sreća njene prijateljice, njego njezina. Ipak, na kraju se sve dobro rešilo za Palčicu.

Mišica – mišica je mala životinjica koja se smilovala nad Palčicom i spasila je od hladnoće, tako da joj je ponudila da živi s njom u njenoj toploj kući. Za uzvrat, naredila je Palčici da joj mora pomagati u čišćenju kuće i da joj svaki dan mora pričati priče, koje je mnogo volila da sluša.

Mišica je predložila Palčici da se uda za starog krta, jer je on bio bogat, pa po njenom mišljenju i jako dobra prilika. Palčica nije htela da izneveri svoju prijateljicu, pa je pristala. Mišica nije imala nikakve zle namere. Čak se potrudila da joj pripremi bogat miraz, na kojem je radila celu godinu.

Beleška o piscu

Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. u Odenseu. Bio je sin siromašnog obućara i majke koja ga je odgajala sama nakon muževe smrti.

Pre očeve smrti Hans je mogao uživati i u pozorištu lutaka koje mu je napravio njegov otac, a osim toga puno je vremena proveo čitajući Andersenu priče iz „Hiljadu i jedne noći„i komedije. U kući Andersenovih se mnogo čitalo, pa nije ni čudno što je i najmlađi član odlučio da krene stopama najvećih književnika.

Teško se probijao do književne afirmacije. U četrnaestoj godini Andersen se, bez školovanja, novca i bilo kakvih planova, uputio u Kopenhangen kako bi pohađao pozorišnu školu. Međutim, ubrzo biva izbačen. Iako je majka htela da izuči zanat, Hans je uspeo da je nagovori da ga pusti samog u grad kako bi sam izgradio svoj život i budućnost.

Njegovo prvo uspešno delo je bio putopis „Šetnja od Holmenskog kanala do istočne tačke ostrva Amagera“ iz 1829. godine. No, postao je poznat tek po romanu „Improvizator“ iz 1835. godine, oslikavajući u njemu borbu mladog pisca da stekne afirmaciju. Roman je bio preveden na nekoliko stranih jezika.

Andersenove bajke među kojima su najpoznatije „Palčica„, „Carevo novo odelo“ i „Princeza na zrnu graška“ zadržale su svoju moć očaravanja velikim delom razgraničavanjem univerzalnih tema. Ako je univerzalnost priča sposobna da stvori pojedinačne veze sa čitaocima širokog spektra društvenih slojeva, uopće ne treba da nas začudi da potiču iz ličnog iskustva. Andersen je bio pisac opsednut čistoćom književnog stvaralaštva. Uživao je gledajući kako manje talentovani pisci uživaju veću popularnost i uspeh zahvaljujući moći i novcu.

Nevinost koja se stalno suočava sa varljivom prirodom sveta odraslih u Andersenovim bajkama govori o zrelom intelektu koji nikad nije izgubio dodir sa boli iz detinjstva koja je opipljivija u autobiografskim pričama Andersenove Snežne kraljice, Ružnog pačeta i Male sirene.

Umro je u Kopenhagenu, 4. avgusta 1875. godine.