Edgar Alan Po

Edgar Alan Po rođen je 19. januara 1809, u Bostonu, Masačusets. Bio je američki pisac, pesnik, kritičar i urednik najpoznatiji po inspirativnim kratkim pričama i pesmama koje su plenile maštu i interesovanje čitalaca širom sveta. Njegovo maštovito pripovedanje i priče o misterijama i strahotama početak su moderne detektivske priče.

Mnoga Poova dela, uključujući "Srce ispričanih priča" i "Pad kuće Ašer", postala su književna klasika. Neki aspekti Poovog života, poput njegove književnosti, obavijeni su tajnom, a granice između činjenica i izmišljotina znatno su nejasne od njegove smrti.

Po zapravo nikada nije poznavao svoje roditelje. Odvojen od brata Vilijama i sestre Rozalije, pa je otišao da živi sa Džonom i Frensis Alan, uspešnim trgovcem duvanom, i njegovom suprugom u Ričmondu u Virdžiniji. Do 13. godine Po je bio plodan pesnik, ali njegov književni talenat obeshrabrio je njegov direktor i Džon Alan, koji je hteo da ga Po prati u porodičnom poslu. Dajući prednost poeziji nad profitom, Poe je navodno pisao pesme na poleđini nekih Alanovih poslovnih novina.

Novac je takođe bio problem između Poa i Džon Alana. Po je 1826. godine otišao na Univerzitet u Virdžiniji, gde se istakao u svojim predavanjima. Međutim, od Alana nije dobio dovoljno sredstava da pokrije sve svoje troškove, pa se okrenuo kockanju da bi pokrio razliku, ali završio je u dugovima. Vratio se kući samo da bi se suočio sa još jednim ličnim neuspehom - njegova komšinica i verenica Sara Elmira Rojster bila je verena za nekog drugog. Slomljenog srca i frustriran, Po se preselio u Boston.

1827. godine, otprilike u vreme kada je objavio svoju prvu knjigu, Po se pridružio američkoj vojsci. Dve godine kasnije saznao je da Fransis umire od tuberkuloze, ali dok se vratio u Ričmond, ona je već preminula.

Po odlasku iz Vest Pointa, Po je objavio svoju treću knjigu i fokusirao se na puno radno vreme. Putovao je uokolo tražeći priliku, živeći u Njujorku, Baltimoru, Filadelfiji i Ričmondu. Pou, koji se i dalje borio živeći u siromaštvu, dobio je priliku kada je jedna od njegovih kratkih priča pobedila na književnom takmičenju. Počeo je da objavljuje nekoliko kratkih priča, a 1835. dobio je uredničko mesto u Južnom književnom glasniku u Ričmondu gde je stvorio reputaciju kritičara pišući kritike na radove svojih savremenika. Njegove oštre kritike donele su mu nadimak "Čovek Tomahavk". Njegov rad u časopisu bio je kratak. Poov agresivni stil recenziranja i ponekad borbena ličnost zaoštrili su njegov odnos sa čitaocima i napustio je časopis 1837. Prema nekim izveštajima, ulogu su imali i njegovi problemi sa alkoholom.

Krajem 1830-ih Po je objavio zbirku pripovedaka Priče groteske koja je sadržavala nekoliko njegovih najrečitijih priča, uključujući Pad kuće Ašer i Vilijam Vilson. 1841. godine lansirao je novi žanr detektivske fantastike sa svojim delom "Ubistva u mrtvačnici Ru". Književne inovacije donele su mu nadimak "Otac detektivskih priča". Pisac u usponu dobio je književnu nagradu za misterioznu priču o tajnim kodovima i lovnom blagu.

Poova kratka priča "Crna mačka"objavljena je 1843. godine, a 1845. pesmu "Gavran" koje je od Poa stvorilo književnu seznaciju. Uprkos svom uspehu i popularnosti kao pisac, Po je nastavio da se finansijski bori i zalagao se za veće plate pisaca i međunarodno pravo autorskih prava.

Kasnije u svojoj karijeri, Po je nastavio da radi na raznim oblicima književnosti, ispitujući sopstvenu metodologiju i pišući u nekoliko eseja, uključujući "Filozofiju kompozicije", "Poetski princip" i "Objašnjenje stiha".

Po je umro 7. oktobra 1849. Njegovi poslednji dani ostaju pomalo misteriozni. Po je napustio Ričmond 27. septembra 1849. godine i navodno je bio na putu za Filadelfiju. 3. oktobra viđen je Baltimoru gde se našao u velikoj nevolji. Po je prebačen u bolnicu u Vašingtonu, gde je umro četiri dana kasnije. Njegove poslednje reči bile su "Gospode, pomozi mojoj jadnoj duši". Tada se pričalo da je Poe umro od "zagušenja mozga", ali stvarni uzrok smrti bio je predmet beskrajnih špekulacija. Neki stručnjaci veruju da je alkoholizam doveo do njegove smrti, dok drugi nude alternativne teorije. Besnilo, epilepsija i trovanje ugljen-monoksidom samo su neki od uslova za koje se smatra da su doveli do smrti ovog velikog pisca.