Anabel Li

Anabel Li pesma je slavnog američkog pisca i pesnika Edgara Alana Poa. Ovo je poslednja pesma koju je Po napisao i završio pre smrti. Pesma je završena 1849. godine, ali je objavljena iste godine nakon njegove smrti.

Kao i u svim njegovim delima, pa tako i onim poetičnim, glavni motiv i ove pesme je smrt. Smrt kao motiv u delima Edgara Alana Poa uvek pronađe svoje mesto, najčešće na samom tronu teme, ali i ideje. Smrt u Poovim delima može biti destruktivna, osvetoljubiva, ona dolazi kao kazna ili neočekivani sud. U ovoj pesmi, smrt nije ništa od toga. Ona je tragičan događaj koji je odvojio pesnika, lirskog subjekta i naratora od njegove prve i najveće ljubavi – Anabel Li, a posledica je ljubomore. Anabel Li i lirski subjekat voleli su se još otkako su bili deca, a njihova ljubav bila je toliko snažna da su ih ljubomorni anđeli odlučili rastaviti. Ali ovu ljubav ni smrt nije moga uništiti.

Teoretičari književnosti mnogo su raspravljali tko je Pou mogao da bude inspiracija za pesmu i lik Anabel Li. Iako je lista kandidatkinja bila velika, najviše šanse pridaje se Poovoj supruzi Virginiji. Smrt lijepe žene glavna je tema mnogih dela ovog pesnika. Sam Po je rekao da je ta tema „najpoetičnija tema na svetu“. Postoje i druge tematske sličnosti između Anabel Li i drugih ženskih likova Poovih dela. Na primer, i ona je mlada upoznala ljubav, ali ju je mladu i zahvatila bolest, a na kraju i smrt.

Nakon Anbeline smrti, pesnikova ljubav prema njoj pretvorila se u obožavanje. Za tu smrt pesnički subjekat krivi anđele, koji su odveli njegovu dragu. Ovo je infatilna vizija smrti, koja pokazuje da pesnički subjekat nije mnogo sazreo otkako se zaljubio, izgubio svoju ljubav i počeo da piše pesmu. Kao da se sve to dogodilo u nekom kratkom roku, što nagovešta da je narator izgubio ljubav dok je još bila najjača, najstrastvenija i neiživljena.

Sve ovo pridonosi tragici pesme Anabel Li.

Anabel Li – analiza pesme, citati

Anabel Li pesma je koja se sastoji od šest strofa. Među strofama ima najviše sekstina, ali ima i septima, oktava i jedna nona (deveterostih). Anabel Li je po svom tematskom žanru balada, jer je to tužna pjesma koja govori o dvoma zaljubljenim ljudima koje je razdvojila smrt.

Pesmu tematski možemo da podelimo u tri celine. U prvoj tematskoj celini, koja obuhvata prve dve strofe, pesnik priča istoriju jedne ljubavi. Govori kako se ona rodila i kakva je bila. U drugoj celini, koju čine treća i četvrta strofa, pesnik govori o Anabelinoj smrti. Njena smrt je mistična i poetična, ali pri tome ništa manje tragična. U trećoj tematskoj celini, koju pronalazimo u poslednje dve strofe, pesnik govori kako dvoje ljubavnika, lirski subjekat i Anabel Li, ni nakon smrti nisu rastavljeni. Njihova ljubav je prevelika da bi je išta uništilo, pa tako ni smrt. Ljubavnici u ovoj pesmi su sjedinjeni i dok su razdvojeni.

Početak pesme počinje poput početka neke priče. Pesnik nas vodi u prošlost, ali ne određuje točno koju. Jedino u što čitaoc može da bude siguran je da se to dogodilo „Pre mnogo i mnogo leta“. Kao da se radi u bajci, pesnik kaže da se njihova ljubav dogodila „U kraljevstvu na obali“. To je poetičan naziv za neko mesto uz more, ali ova metafora naglašava kako je to mesto za ovo dvoje aktera bilo poput kraljevstva – jer to je bilo mesto gde su se susreli i samo zato ono dobiva na ogromnoj vrednosti.

Motiv kraljevstva ima i drugu ulogu. Ono je mesto gde živi Anabel Li, pa nazvavši ga kraljevstvom, pesnik je automatski svoju ljubav nazvao kraljevnom. Već sljedeća strofa to potvrđuje:

„Življaše deva zanosom cveta,
Ime joj beše Anabel Li.“

Iako su tek bili deca, ovo dvoje ljudi brzo su spoznali veličinu svoje ljubavi. Svjest o veličini te ljubavi učinila ju je još i većom. Na kraju je narasla toliko velikom da su i anđeli postalju ljubomorni. Ove slike vide se u stihovima:

„Anđeli s neba žuđahu stravno
Da takva ljubav u njima zri.“

Upravo ovo je bio razlog za nesreću

„I eto razlog, znate ga svi
I kob očajna, osveta glupa“

Smrt Anabel Li posljedica je ljubomore anđela koji su se išli osvetiti tako što su smrću razdvojili dvoje ljubavnika. Ovaj stih kao da je pesnikovo dječje opravdanje za smrt, koja bi u suprotnom bila uzaludna. Lirskom subjektu je lakše dati razlog smrti, pa premda bio apstraktan – njen uzrok je grandioznost njihove ljubavi – nego da mora da prihvata kako je ona bezrazložna, jer tada bi i sva patnja bila besmislena i slučajna.

Smrt Anabel Li ponovo se povezuje s morem, pa čitaoc može lako da zamisli kako se smrt dogodila upravo na moru. Iako to nije izrečeno.

Nakon tragične smrti, pesnik opisuje i pogreb. To je tužna i mračna slika, toliko karakteristična za pesništvo Edgara Alana Poa. Pesnik se koristi motivima povorke i groba koji će sakriti mlado telo Anabel Li. Pesnik tu sliku ponovo preseca utehom – unatoč tome što je Anabel Li pokopana, njih dvoje još uvek su spojeni u svojoj velikoj ljubavi: „Al ljubav naša bi nadljubavna“. Epitet „nadljubavna“ veoma je neobičan izraz. Po ponovo upotrebljava riječ koju kao da je dete izmislilo, ali ona posve dobro vizualizira veličinu njihove ljubavi.

Poslednje strofe opisuju patnju, isprepletenu s nadom da smrt nije kraj. Motiv mesečine sugeriše mrak, ali i utešnu svetlost u tom mraku, što je za pesnika sećanje na Anabel Li u mraku njezine smrti. Motiv duha i groba pojačava jezu i stvara pravu Poovsku atmosferu pesme, pa poslednji stihovi u kojima se pominje more zapravo zvuče nekako zlokobno. Huktanje mora samo pojačava taj strah u noći – bilo da je to strah od smrti, rastanka ili duša umrlih.

Belešeke o piscu

Edgar Alan Po rođen je 19. januara 1809. godine u Bostonu, kao srednje od troje dece. Otac mu je bio advokat, koji počinje da se bavi glumom, oženivši se engleskom glumicom. Oba roditelja mu umiru 1811. godine od tuberkuloze.

Kada su mu bile tri godine, Edgara je u svoj dom primio imućniji škotski trgovac Džon Alan, čije je prezime Edgar kasnije dodao svom. Od 1815. do 1820. godine, Alanovi žive u Engleskoj. Vrativši se u SAD, Edgara upisuju na Virdžinijski univerzitet, gde Edgar počinje da se opija, karta i zadužuje. Saznavši to, očuh ga ispisuje s univerziteta i zapošljava kao činovnika.

Ne želeći taj posao, Edgar beži u Boston, gde objavljuje svoju prvu zbirku pesama Tamerlan (1827.). Zbog nemaštine stupa u vojsku, ali ga očuh otkupljuje i upisuje na Vest Point, odakle je Edgar, svojom zaslugom, vrlo brzo izbačen. Dolazi do nesuglasica između Edgara i očuha, pa Edgar biva izbačen iz kuće. 1831. godine Alan umire, ne ostavljajući Edgaru nikakvo nasleđe.

Ostavši na ulici, Edgar pokušava da zaradi izdavanjem zbirke pesama Pesme. No, to mu ne uspeva, pa se seli u Baltimor kod svoje tetke. Počinje da se bavi novinarstvom, a 1835. godine ženi se svojom rođakom od 13 godina, Virdžinijom Klem.

Seli se u Njujork, Filadelfiju, pa se, ne postigavši mnogo, opet vraća u Njujork. 1847. godine umire njegova žena Virdžinija. Verovatno osećajući svoj skori kraj, Edgar zapada u misticizam koji kulminira delom Eureka – transcendentalnim tumačenjem svemira. 1849. godine obećava brak trima ženama. Ne oženivši se ni s jednom, odlazi u Baltimore i umire 7. oktobra 1849. godine. Sahranjen je na lokalnom groblju uz svoju dragu Virdžiniju i svoju svekrvu.

Po je strahovito pogrešio kad je svoju književnu zaostavštinu poverio Rufusu Grizvoldu, osrednjem antologičaru i piscu članaka, koji je Poa mrzeo i bio mu zavidan. Grizvold je nakon Poove smrti učinio sve da ga ocrni, čak je krivotvorio njegova pisma. Tek je stotinjak godina kasnije Artur Hobson Kvin utvrdio netačnost Grizvoldovih tvrdnji o Poovom životu.

Autor: V.B.