Individualizam

Individualizam je teorija koja ističe univerzalnost čoveka, zagovara nezavisnost pojedinca te smatra da je svako celovita i nedeljiva ličnost i duhovna individua.

Karakteristike individualizma

Pojam individualizam skovan je od latinske reči individuus, u prevodu „nedeljiv“ ili „nepodeljen“. Počeo je da se koristi već u ranom 17. veku, međutim postaje ustaljen tek u 18. veku kada se razvija novovekovna filozofija koja je isticala važnost i vrednost uloge pojedinca u društvu te njegovu osebujnost spram generalnog i opšteg. U Oksfordskom rečniku engleskog jezika reč „individualno“ je definisana kao „ono što je svojstveno pojedinačnom ljudskom biću“.

Individualizam postavlja pojedinca na pijedestal ističući kako su opšte dobro, društveni napredak i postignuća na oblastima svih delatnosti, rezultat njegovih težnji, rada, odluka i delovanja. I dok pojedinac može da bude pripadnik neke zajednice, društva, organizacije i slično, ta skupina nikada ne može da odrazi sve vrednosti svakog člana odnosno individue.

Individualizam je pre svega filozofski pravac, a njegove su se ideje protezale kroz sve vrste umetnosti, ali i politiku i ekonomiju.

Individualizam se u književnosti proteže kroz razne periode, javlja se u renesansi, najistaknutiji je u periodu romantizma, a kasnije se javlja i u nekim avangardnim i modernističkim pravcima.

Individualizam u periodu renesanse

Renesansa je period od 14. do 16. veka, javlja se u Italiji, a obeležio ga je intelektualni i umetnički procvat. Obzirom da se individualizam kao ideja počeo širiti Evropom u 18. veku, ideja renesansnog individualizma predstavljena je, moglo bi se reći, naknadno 1855. godine u knjizi francuskog istoričara Džulsa Mišeleta.

U renesansi je čovek postavljen u prvi plan gde se ističu njegova individua i slobodna volja kao misaonog i emotivnog bića. Slave se subjektivizam i individualnost svakog umetnika do te mere da se javlja takozvani kult genija, pojedinca inspirisanog od boga. Najpoznatiji genij, renesansni čovek, je Leonardo Da Vinči.

Međutim, renesansa je razdoblje mnogih ideja pa je tako individualizam bio samo jedna od struja koja je obeležila taj period.

Renesansni talijanski pesnik Frančesko Petrarka smatra se prvim individualistom. Svojom zbirkom pesama „Kanconijer“ uveo je individualizam u ljubavnu liriku.

Jedno od najpoznatijih dela danas koje je okarakterisano odlikama renesansnog individualizma je „Don Kihot„, roman španskog književnika Migela de Servantesa. Lik Don Kihota je putnik koji traga za ličnom veličinom, živi svoj život van ustaljenih normi društva, napušta dom te se prepušta pustolovini, životu usamljenog nomada koji sledi svoj sopstveni put ne osvrćući se na društvo i njegove norme.

Individualizam u periodu romantizma

Romantizam se javlja krajem 18. veka u evropi i obeležilo ga je protivljenje umetnika i intelektualaca spram tadašnjih društvenih normi i strogih pravila. Naglašava se i daje prednost emocijama o kojima umetnici žele da govore slobodno. Za razliku od umetnika koji su do tada često stvarali po narudžbi, sada umetnici teže nezavisnosti i slobodi da stvaraju onda kada osete unutrašnju inspiraciju.

Romatizmom prevladava subjektivizam i individualizam, umetnik uživa visoki status, izdvaja se iz zajednice zbog svog nadahnuća i stvaralaštva.

Razdoblje romantizma u književnosti obeleženo je individualizmom. U književnim delima fokus je na individualnim sudbinama junaka, neretko nesrećnih, osamljenih i pogrešno shvaćenih, koji se zbog svog genija teško uklapaju u zajednicu.

Jednim od najpoznatijih predstavnika individualizma američki je književnik Edgar Alan Po. Njegova dela odišu emocijama, slobodom i individualizmom.

Johan Volfgang Gete još je jedan poznati individualist. U njegovom delu „Faust„, istoimenog glavnog junaka karakteriše izražen ego i samocentričnost. Faust je lik koji se ne može da se pomiri sa ograničenim potencijalom čoveka, pokušava da pronađe način da pređe granice postavljene na ljudsko iskustvo, odlučuje da uradi nešto što niko još nije uradio te istraje u tome pod svaku cenu, to jest po cenu večnog prokletstva prodavši dušu vragu.

Ostali predstavnici individualisti iz perioda romantizma su Vilijam Blejk, Džejn Ostin, Lord Bajron i mnogi drugi.