Johan Volfgang fon Gete

Johan Volfgang Gete rođen je 28. augusta 1749. godine u Frankfurtu, u Nemačkoj, u imućnoj porodici. Zbog porodice, Gete je imao privilegije bogatstva i obrazovanja što mu je omogućilo da izučava sve uobičajene teme i da se specijalizira za jezike i književnost.

Gete je pohađao Univerzitet u Lajpcigu, gde je studirao pravo, mada je u jednom trenutku otišao u Strazbur, gde je završio svoje studije. Dok je bio u Strazburu, dozvoljeno mu je da procveta njegov književni i filozofski talenat. Njegovo prvo delo, Gotz von Berlichingen, doživelo je neposredan uspeh širom Nemačke.

Gete je okarakterisao renesansnog čoveka u ulogama pesnika, romanopisca, naučnika, administratora i kritičara. Neki ga nazivaju nemačkim Šekspirom, jer je bio majstor nemačkog jezika. Tokom karijere obnašao je većinu glavnih pozicija u veimarskoj vladi, uključujući tajnog savetnika pri dvoru vojvode od Vajmara, gde je koordinirao velike projekte miniranja, izgradnje puteva i navodnjavanja. Pored toga, Gete je slikao, radio na anatomiji i botanici, stvarao teoriju boja i 26 godina režirao predstave u pozorištu.

Gete je tokom života bio prijatelj sa mnogim važnim evropskim misliocima i filozofima. Kao student, Gete je postao blizak Johanu Gotfridu Herderu čije su teorije estetike, posebno u Šekspirovom delu, bile ključne za rana Geteova dela. Nemački pokret Sturm und Drang nastao je upravo iz Herdera i njegovog uticaja na Getea. Kasnije u životu, Gete će uspostaviti blisko prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom čiji je rad pokušao da sintetiše Kantovu filozofiju sa drugim evropskim školama mišljenja.

Najpotpunije nemačko izdanje Geteovih dela, pisama i dnevnika ispunjava 143 sveske. Njegov roman Stradanja mladog Vertera, završen 1774. godine, toliko je moćan da je u stvari nadahnuo mnoge mladiće i žene da izvrše samoubistvo; priča o tragičnom Verteru pronađena je na mnogim njihovim leševima. Dve njegove kasnije drame, Ifigenija u Biku (1787) i Torkuato Tasso (1790), poznate su po klasičnoj suzdržanosti.

Međutim, Geteovo remek-delo je Faust, koji se fokusira na potragu za smislom postojanja i duše. Originalna publikacija 1790. godine nosila je naziv Faust: Fragment. Faust je ubrzo postao opsesija Getea koji je čitavu dramu radio više od 60 godina, a konačni nacrt je završio samo nekoliko meseci pre nego što je umro 22. marta 1832. Tada mu je bilo 82 godine.

Faust je razjasnio ideje da nijedan filozofski sistem ne može da objasni svet, da se čovek ne može svesti na pojedinačne koncepte i da literatura može da odražava proizvoljnost života. Geteova pisanja privukla su i inspirisala pesnike i filozofe poput Ničea, Beketa i Kafke.