Kanconijer

Kanconijer je zbirka pesama sastavljena od dva dela. Zahvaljujući ovom delu, Petrarka je postao slavni pesnik modernog vremena. Cela zbirka pesama bila je rezultat pesnikove nadahnutosti i velike ljubavi prema Lauri. Ovo delo poslužilo je kao obrazac svim sledećim generacijama pesnika.

Prvi deo se odnosi na vreme tokom Laurinog života, dok je drugi posvećen periodu nakon njene smrti. Pesme su napisane tako da prate tok ljubavi po vremenu, ali i duhovni razvoj. Lik Laure predstavlja više toga, od Petrarkine ljubavi prema jednoj ženi i težnju za ostvarenjem nečeg skoro nedostižnog.

Iako je Petrarka veličao Lauru do te mere da su se mogli videti uticaji pređašnje tradicije kada se žena slavila kao nešto čisto i božansko, no Laura nije bila alegorijska figura već pravi zemaljski lik. U zbirci pesama se otkriva njena lepota i moć koju poseduje i ispoljava prema zaljubljenom pesniku.

Laura kod Petrarke izaziva pravu, zemaljsku ljubav i strast, borbu, nemir i promene raspoloženja. Petrarka iz jedne pesme u drugu otkriva promene u svojim mislima i osećanjima, otkriva snove, radost, ali patnju i bol koje u njemu može prouzrokovati ljubav prema Lauri. Praćenjem svih tih pesnikovih stanja nastao je “Kanconijer”.

Ova pesnička zbirka ne nudi čitaocu klasičnu i jednostavnu ljubavnu ispovest. Pisac nije napisao svoj dnevnik događaja u stihovima, već oni iskazuju sukobe savesti, razuma, strasti i osećanja. Pesnik, sa jedne strane čak i uživa u samoći jer se tada može udubiti u svoj unutrašnji svet koji je protkan nemirima, neskladom i sukobima.

Pesnik je Lauru opisao kao nešto božansko, čarobno i anđeosko, ona je oličenje najboljih vrlina i čednosti. No, u isto vreme Laura je i okrutna jer zaljubljenom pesniku konstantno nudi kolebanja koja u njemu pobuđuju nadu, potištenost ili očajanje.

Petrarka ljubav opisuje kao stalnu čežnju, zaljubljeni čovek je rob žene koju voli, a takva osećanja su bolest i jedna vrsta mučenja kojima čovek ne može da se odupre.

I. sonet ili “Rasute rime” u kojima se naglasak stavlja na ljubavnu patnju, mladalačko maštanje i umetničko stvaranje. Radi se o autobiografskoj odnosno intimnoj ispovesti. Stil je antiteza (“no svako je dugo, sada dobro vidim, o meni brbljao i tiho i glasno”), aforizam (“kratak je san na svetu htenje svako”), gradacija (“I plod je mojih iluzija da se stidim, i da se kajem i da spoznam jasno”…) i metafora (“Vi koji zvukom rasutih rima slušate uzdah što je srcu hrana”)

Struktura soneta su 2 kvartine i 2 tercine, a poenta je u poslednjem stihu. Rima je abba, abba, cde, cde.

U LXI sonetu ljubav je izvor njegovog nadahnuća koje ga je proslavilo, što je kasnije poslužilo kao inspiracija za hrvatske Petrarkiste. Stilova ima nekoliko: epiteti (lepi kraj, slatki pečal (bol), blaženi glasovi), polisindeton (“Blažen nek je dan, i mesec, i leto, i vreme, i sat, i čas…”), sinegdoha, metafora i oksimoron. Struktura su 2 kvartine i 2 tercine.

U CXXXIV sonetu vlada osećanje nemira, bezizlaznosti i unutrašnjeg sukoba. Jedan od najpoznatijih soneta koji Zoranić uvršćava u svoj roman “Planine”. Javlja se nekoliko stilova: antiteza (“po nebu letim, a na zemlju padam”), oksimoron (“led sam, a gorim”), paradoks (“bez vida vidim, nem glasa ne gubim”) i alegorijske pesničke slike (“Ona me kazni da sred uza stojim, ni omču dreši, ni okove steže”). Struktura su 2 kvartine i 2 tercine.

U delu preovlađuju formom soneti, a mogu se uočiti i balade, kancone, šestine i madrigali. Sonet ne potiče od Petrarke, ali on ga je usavršio i tako postao i najpopularniji u doba renesanse.

Likovi: pesnik i Laura

Beleška o autoru

Frančesko Petrarka rođen je 20. jula 1304. godine. Otac Pietro radio je kao notar, a samo dve godine pre rođenja sina Frančeska proteran je iz Firence. Cela porodica je kratko vreme živela u Pizi, a kada je Frančesko imao samo devet godina, preselili su se u Karpentras.

Godine 1316. upisao je studij za advokata u Montpeljeru, a samo četiri godine posle pridružio se svom bratu sa kojim je nastavio da studira u Bolonji. Godine 1326. vraća se u Avinjon i postaje veoma popularan u društvu cenjenih i bogatih stanovnika.

Frančesko je ostao poznat kao italijanski renesansni pesnik. Putovao je Francuskom, Nemačkom i Italijom. Mladost provodi u Avinjonu gde se zaljubio u Lauru i ostao joj odan iako mu nikad nije uzvratila ljubav. Nakon njene smrti, odlazi iz Francuske u Italiju gde je živeo sve do 1374. godine kada je umro.

Svojim stilom pisanja “Kanconijera”, koji je bio rezultat te neuzvraćene ljubavi, Petrarka je uticao na ljubavno pesništvo u Evropi (petrarkizam). Njegova najpoznatija dela su: “Afrika”, “O slavnim ljudima”, “Secretum”.