Vođa

Pripovetku „Vođa“ napisao je srpski pisac Radoje Domanović. Radoje Domanović najveći je uspeh postigao pišući alegorično-satirične pripovetke te je takvu vrstu pripovetke uveo i u srpsku kinjiževnost.

Kritičari su jednoglasno zaključili da je upravo u pripovetki „Vođa“postigao jedinstven sklad između alegorije i satire. U „Vođi“ je opisao opsednutost kolektiva vođom.

Pisac je na satiričan, ali i ironičan način pričao o jednom narodu i njegovom vođi. Oboje su bili na udaru od velike kritike pisca, a on nam je to prikazao svojim ironičnim rečenicama.

Vrsta dela: pripovetka

Kratak sadržaj prepričano

Na samom početku pripovetke upoznajemo se s narodom koji živi siromašno u jednom kraju. Oni su odlučili da potraže neku bolju zemlju jer na ovoj zavičajnoj zemlji više ne mogu da opstanu. Svi su se saglasili da treba da krenu u potragu za obećanom zemljom.

Nakon toga došao je čas da izaberu vođu koji će ih voditi na tom putu i koga će svi da slušaju. Odlučili su da će za vođu izabrati nekog nepoznatog starca. Naime, njega nitko nije poznavao, već se on u tom času tamo slučajno zatekao.

Starca su izabrali iz dva razloga. Prvi je bio taj jer je stranac, a drugi jer stalno šuti što im je davalo znak da je mudar i pametan i da dobro poznaje svet.

I tako je na put za novim vođom krenulo više od dve stotine porodica koje su delile pomešane osećaje. Bili su radosni jer su se nadali da ih tamo negde u daljini čeka bolji život, no bili su i tužni jer su morali ostaviti svoja ognjišta i grobove svojih najmilijih.

Vođa ih nikako nije vodio uobičajenim putevima, već uvek tamo gde je najteže. No, masi to nije smetalo. Oni su bili opčinjeni vođom i sledili su ga gdje god je to bilo potrebno iako je pravi put bilo lako naći, mogla su ga videti i deca. Oni su ipak nastavili da ga slede jer su bili uvereni da samo vođa može da ih povede do boljeg života, odnosno do cilja.

Put je s vremenom bio sve teži i sve je više ljudi stradavalo na njemu. Tada se najednom vođa strmeknuo u ambis, a masa je potom skočila za njim u provaliju.

Nakon što su stradale i poginule sve porodice, njih čak dve stotina, broj  pratilaca vođe sveo se na trojicu sledbenika vođe.

Krenuli su dalje i tako su se trojica i vođa našli u pustom kamenitom bespuću. Obuzeo ih je očaj te su poeželili da razgovaraju s vođom. Tada su došli do saznanja! Otkrili su da je vođa slep od rođenja!

Na kraju možemo zaključiti da pripovetka ima doslovno, simbolično i alegorijsko, odnosno preneseno značenje. Domanović je bio pisac koji je krizovao realizam pa da bi izebegao šikaniranja od vlasti, ideje je zamaskirao u alegoriju i u aluzije.

Zaključak je da je Domanović ustvari hteo da kritikuje radikalnu stranku i njihovog vođu Nikolu Pašića. No, on je kritikovao i narod koji je u potpunosti verovao Nikoli Pašiću te mu predao u sudbinu u svoje ruke, a radilo se ustvari o lažnim vođama.

Ova pripovetka je protest pisca na zloupotrebu poverenja. On smatra da su ljudi slepi jer su dovedeni do očajanja. Zato pristaju da ih vodi bilo tko kako bi došli do boljeg života. Iz svih tih razloga, pripovetka „Vođa“ izdigla se iz prošlosti i dobila je značanje i danas, a imat će ga i u budućnosti.

Beleške o autoru

Radoje Domanović bio je osnivač satirične pripovetke te je istu i uveo u srpsku književnost. Rodio se 1873. godine u selu Ovsište kod Kragujevaca u jednoj seoskoj porodici. Otac mu je bio učitelj.

Osnovnu školu završio je u susjednom selu Jarušicama završio je osnovnu školu dok je gimnaziju pohađao u Kraljevu. U Beogradu na Velikoj školi završio je filološke i istorijske studije. Radio je u Pirotu, Vranju i Leskovcu kao nastavnik istorije i maternjeg jezika.

Rano je počeo da piše, još za vreme đačkih dana. Te pripovetke su se često sastojale od njegovih beleška sa sela i palančkog života. Dela iz tog perioda su: „Iz beležaka sa sela“, „“Sima penzioner“, „Pozorište u palanci“.

Kao napredni intelektualac često je menjao mesto poslovanja. Bio je član samostalne radikalne stranke, a nakon 1903. godine kada je pao apsolutizam odvojio se od samostalnih radikala te je pokrenuo politički list „Stradija“.

S vremenom je postao pravi boem, a takav život uništio ga je fizički i psihički. Umro je napušten od svih i sam, u 35. godini, 1908. godine.

Najpoznatiji je bio kao satiričar, a njegova alegorijsko-satirična dela postigla su najveći uspeh. To su dela: „Vođa“, „Straduja“, „Danga“, „Ukidanje strasti“, „Mrtvo more“.

Autor: M.L.