Glava šećera obrađena lektira Milovana Glišića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi. Pročitajte kompletno delo Glava šećera >> Analiza dela Najpoznatija pripovetka Milovana Glišića je Glava šećera. Prvi put je … [više]
Milovan Glišić
Milovan Glišić rođen je 6. januara 1847. godine u selu Gradac blizu Valjeva. U Valjevu u to vreme nije bilo škole pa su ga otac Đorđe i majka Jevrosima podučavali kod kuće. Čim se otvorila škola, odmah je primljen u drugi razred, a Beogradsku nižu gimnaziju upisao je tek sa 17 godina. Porodica je bila siromašna pa se zbog neimaštine sam morao da snalazi za sve u svom detinjstvu, a finansijska situacija se pogoršala po smrti njegova oca 1865. godine. Školovanje je nastavio u Velikoj školi gde je započeo da uči tehniku, a zatim se prebacio na filozofiju.
Po prekidu školovanja počeo je da radi kao korektor Državne štamparije, uz razne poslove koje je mogao da nađe da bi preživeo. Iako mu je tokom školovanja ovo oduzimalo veoma puno vremena, Glišić je bio dobar đak i pokazivao je interesovanje za nemački, francuski i ruski. Bio je dramaturg Narodnog pozorišta, dva puta urednik "Srpskih novina" i pred kraj života pomoćnik upravnika u Narodnoj biblioteci.
Oženio je jednu od pet ćerki bogatog trgovca iz Beograda Nikole Stefanovića, od koje se posle razveo zbog čega je jedan period života živeo ispod Kalemegdana u sobi hotela "Nacional". Sestra Stanka Glišić bila je ugledni prevodilac ruskog i francuskog te je izdala knjigu "Moje uspomene" 1933. godine.
Svoj književni rad započeo je prevođenjem dela za satirične listove, a zatim prešao na pisanje pripovetki. Njegov opus obuhvata dva pozorišna komada: "Podvala" i "Dva cvancika" i dve zbirke pripovedaka u kojima su objavljene njegove satirične i humoristične pripovetke" Redak zver", "Zloslutni broj", "Šetnja posle smrti", "Šilo za ognjilo", "Ni oka šta", "Prva brazda", "Roga" i "Glava šećera".
Najviše je radio na prevodima francuske i ruske književnosti, a osamdesetih godina je prozvan najboljim prevodiocem tog doba. Poznat je po tome što je svojim prevodima upoznao srpsku publiku sa ruskim piscima Gogoljem, Tojstojem, Ostrovskim i Dančenkom, pa je tako zaslužan za prevode dela "Mrtve duše", "Taras Buljba", "Krajcerova sonata", "Rat i mir" i "Oblomov". Takođe je preveo "Šagrinska koža" francuskog pisca Balzaka, "Kolomba" autora Merimea, radio na prevodima Žila Verna i mnogih drugih.
Film "Leptirica" je snimljen po njegovoj pripoveci "Posle dvadeset godina".
Umro je 1. februara 1908. godine u Dubrovniku, a sahranjen na pravoslavnom delu groblja.
Prva brazda
Prva brazda obrađena lektira Milana Glišića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi. Pročitajte kompletno delo Prva brazda >> Analiza dela Milovan Glišić tvorac je srpske realističke pripovetke. U svom delu negovao je … [više]