Humoreska

Humoreska je kratka prozna vrsta vedrog i šaljivog sadržaja. Pojam je nastao kao prevod francuske reči humoresque što bi značilo šaljiva priča.

Najčešće se radi o novelama i kratkim pričama čija je glavna zadaća nasmejati i zabaviti čitaoca pa je stoga pisana jednostavnim jezikom kako bi se lako čitala te se odlikuje zabavnim stilom.

Humoreska kao književna forma

Humoreska kao književna forma nastala je iz usmene predaje, iz šaljivog pučkog pripovedanja. Iz početne usmene predaje, pisci počinju zapisivati te kratke humorističke pripovetke koje se danas u književnosti nazivaju humoreskama.

Iako ima sličnosti sa satirom i groteskom, glavna je razlika u tome što je humoreska pozitivnog i optimističkog karaktera i za razliku od groteske i satire ne koristi se sarkazmom kako bi kritikovala društvo ili čoveka i općenito već na opušten i komičan način prikazuje ljude i situacije, bez kritike i prenošenja neke dublje pouke.

U humoreski se na razne načine u pripovedanje uvodi humor; kroz neobične situacije i likove, čudne navike i osobine raznih društvenih skupina ili veštom i vrckavom igrom reči i zabavnim komentarima pripovedača.

Kompozicija humoreske

Tipična kompozicija humoreske sastoji se od uvodnog dela u kojem se opširno opisuje neki problem koji se u zapletu razrađuje uvođenjem jednog ili više likova koji nastojeći razrešiti situaciju još je više komplikuju da bi na kraju u zaključnom delu došlo do naglog obrata u kojem se razrešava problem i to često nekom „katastrofom“ po glavnog junaka.

Najpoznatija zbirka humoreski je ona izraelskog pisca mađarskog porekla Efraima Kišona, a nosi naziv „Kod kuće je najgore„. Sastoji se od 34 humoreske u kojima Kišon opisuje svakodnevne porodične situacije na topao i duhovit način, najčešće se šaleći na svoj račun i račun svoje supruge koju pominje kao „najbolju suprugu na svetu“.

Humor se gradi na prikazivanju suprotnosti između jednostavno nastalih malih problema koji se uplitanjem više likova sve više komplikuju i na kraju rešavaju suprotno svim očekivanjima, a ponekad i katastrofom. Sve te životne okolnosti prikazane su na vedar i šaljiv način, a sudionike nipošto ne prikazuje negativno već kao simpatične likove, svakog sa svojim specifičnim navikama i osobinama, nesvesne pokretače humorističkih situacija.

Slavni ruski pisac Anton Pavlovič Čehov još je jedan veliki književnik, poznat po drami „Tri sestre„, ali i po svojim novelističkim delima među kojima su mnoge humoreske u kojima se likovi prikazuju kao nespretni i nedorasli ljudi slabog karaktera koji se u živote snalaze teško ili nikako što se vidi kroz njihove odluke i postupke koji ih na kraju dovode u tragikomične situacije.

To se dobro ocrtava u noveli „Činovnikova smrt“ u kojoj činovnik Čerjakov, nesiguran, bojažljiv, veliki kukavica i ulizica, u jednoj situaciji kihne i poprska pljuvačkom generala Brizgalova te počinje da mu se izvinjava i opravdava stalno iznova, konstantno mu dosađujući, što dovodi do toga da umesto oprosta izaziva generalov bes kod činovnika na kraju izaziva takav užas i strah da nije mogao da preživi.

Neke od poznatih humoreski s naših prostora su „Ko s đavolom priče piše“ Branka Čopića, „Zlosutni broj“ i „Šilo za ognjilo“ Milovana Glišića.

Humoreska van književnosti

Obeležja humoreske učestalo se pojavljuju i u savremenoj dečijoj književnosti, a također se i u novinarstvu često susreću kao zasebna forma.

Osim u književnosti, humoreska se u glazbi javlja kao romantični žanr za koji su karakteristične skladbe maštovitog i vedrog raspoloženja.