Kod kuće je najgore

Kod kuće je najgore zbirka je humoreski izraelskog pisca mađarskog porekla Efraima Kišona. Reč je o najupešnijoj i najprodavanijoj od svih Kišonovih knjiga, a izdanje na hebrejskom jeziku se po broju prodanih primeraka nalazi odmah iza Biblije. Razlog tolike uspešnosti ove knjige možda leži u činjenici da je Efraim Kišon najzabavniji kada piše o svojoj porodici, odnosno o „najboljoj od svih žena“ te o sinovima Amiru i Rafiju i kćerki Renani.

Radi se o svakodnevnim zgodana i nezgodama koje se dešavaju roditeljima širom sveta pa ova zbirka s razlogom nosi podnaslov porodične priče.

Pripovedač (Efraim Kišon) živi u Tel Avivu sa suprugom koju redovito pominje kao „najbolju suprugu na svetu“ te sinovima Rafijem i Amirom i kćerkom Renanom. Kišon radi od kuće i uzdržava porodicu od honorara koji dobiva kao pisac, a njegova žena vodi brigu o kućanstvu i odgoju dece.

Zbirka Kod kuće je najgore sadrži 34 humoreske u kojima se nižu zgode i nezgode kakve porodice diljem svijeta. U to se ubrajaju problemi sa školom i učenjem, dečje tvrdoglavosti koje mogu da izlude odrasle ljude, odnosi s rodbinom i drugovima, problemi oko uređivanja kuće, iščekivanje novog člana porodice u rodilištu, nabava namirnica i kućanskih aparata, odlasci u restorane, letovanja, svakodnevna dešavanja na ulici itd.

Kišon je pomenute teme obradio na duhovit način. Uglavnom se šali na svoj račun ili na račun svoje supruge. Teme koje je uzeo za osnovu svojih humoreski dosta su različite. Uz probleme s decom, rodbinom, dadiljama i slično, autor govori i o borbi za preživljavanje gde se običan čovjek s obitelji pokušava snaći u gradskoj sredini te pritom sačuvati pošten obraz i status ugledna građanina.

Ono što je specifično za Kišonove humoreske jest kratkoća, jednostavan rečnik, česta uporaba hiperbola i izražena poanta na kraju. Autor humor gradi na suprotnosti između jednostavnosti nastalog problema i silnih komplikacija koje nastaju dok se taj problem ne reši. Na kraju sve završava sasvim suprotno od očekivanog – ponekad čak i katastrofalno. Međutim ti porazi ili katastrofe prikazani su smešnima, a oni koji uzrokuju probleme nisu prikazani kao negativci, nego kao simpatični pojedinci koji su zapravo nesvesni pokretači humorističnih situacija.

Kompozicija ovih humoreski tipična je za ovu vrstu proze. U uvodnom delu je opširno izložen postojeći problem, a dalje se on razrađuje uvođenjem više likova koji nastoje da reše situaciju koja na prvu izgleda jednostavno, a zapravo je sve više čine komplikovanom. Na kraju dolazi do naglog obrata, koji je u katastrofalan za glavnog junaka, a ta „katastrofa“ je ujedno i humoristička poanta koja može da se tumači na više načina.

Kišon ima nameru da zabavi čitaoca, a to čini tako što vedro i šaljivo pripoveda o svojoj peteročlanoj porodici, pritom imajući na umu da se iste ili slične stvari dešavaju i drugim porodicama u bilo kojem delu sveta. Koristeći se blagim humorom on ustvari usmerava ironiju prema ljudskim slabostima, ali i prema društvu i i društvenim institucijama – državnoj administraciji, školstvu, turizmu, trgovačkim institucijama, gradskim upravama te nacionalnom egoizmu.

Vrsta dela: zbirka humoreski – kraćih priča ispričanih u šaljivom, humorističnom tonu

Mesto radnje: Tel Aviv, Izrael

Vreme radnje: osamdesete godine 20. veka

Tema dela: život porodice Kišon

Ideja dela: svaka nas porodična situacija, bila ona dobra ili loša, na neki način povezuje. Svima nam se dešavaju slične zgode i nezgode, a zdravi humor nam život čini lakšim.

Kratak sadržaj prepričano

Na sliku i priliku

Ovo je prva u nizu humoreski za koju je karakterističan upravo tipični Kišonov nagli obrat. Glavnom liku rodilo se dete. “ Najbolja supruga“ odlučila je da donese Rafija na svet usred noći tako da je pripovedač morao da čeka sve do jutra da ga vidi. Lekar mu je savetovao da prvi put dođe sam, međutim on je poveo svoju majku, ženine roditelje, tetku Ilku, ujka Jakova te Ziglerove. Svi su detetu kupili odeću, a pisac je hteo da iznenadi ženu s nečim posebnim pa je otišao u draguljarnicu, no kada je video cenu ogrlice odustao je od kupnje. Umesto skupocene ogrlice kupio joj je buket crvenih karanfila i obukao tamno odelo.

Kada su svi stigli u bolnicu, teta Ilka je prva ugledala dete, oprezno je podigla pokrivač i onesvestila se kada je ugledala Rafija. Pripovedačeva punica briznula je u plač te su svi počeli da traže neke sličnosti sa svojom rodbinom. Teta Ilka govori da je isti stric Oskar, njen suprug, da ima uši na njegovu baku, a Jakov pak da mu je brada ista kao u Viktora. Pripovedač je samo ćutao, zaljubio se u Rafija na prvi pogled. Dok su tako svi i dalje nabrajali sličnosti malog Rafija sa svojim poznatima, ulazi sestra te odvodi dete. Na pitanje gde je gospođa Kišon, sestra govori da ne zna o kome se radi te da to dete pripada gospođi Mizrahi i da je reč o curici.

Srećna Nova godina!

Pripovedač i njegova supruga nameravaju da idu na doček Nove godine kod prijatelja. Međutim, oko pola deset navečer dolazi do problema jer supruga ne zna šta da obuče. Garderoberi su joj puni, skoro da se ne mogu zatvoriti, a ona ne zna šta da obuče. Sledi isprobavanje haljina, bluza i ostalih komada odeće. Suprug se u međuvremenu obrijao. Ona i dalje isprobava čarape, nakit i slično, i opet nikako da se odluči. On seda da čita novine. Već je jedanaest sati, no ona još nije zadovoljna. On pokušava da se posluži trikom: viče glasno da ide sam i zalupi vratima, ali uzalud.

Već je pola dvanaest, a ona još nije našla prikladnu odeću. On piše scenarij, razrađuje ga u detalje, malo i odspava. Probudio se u pola dva, a supruga upravo doteruje frizuru te u dva sata izjavljuje da je gotova. Njemu je ponovo narasla brada pa su mogli krenuti tek u tri sata. I dok se on brije, supruga nestrpljivo čeka i prigovara : „Ta dođi već jednom! Uvek te moram čekati!“

Latifa od uroka

Nakon što su promenili nemali broj dadilja jer je mali Rafi „pravi stručnjak za rasterivanje kućnih pomoćnica“, napokon su našli Latifu. Na Latifu je Rafi dobro reagovao pa su bili presrećni kada je Latifa prihvatila posao. No, nevolje s Latifom su ubrzo krenule. Prva u nizu desila se onda kada je žena odlučila da obesi zrcalo u kut. Latifa je uzviknula da to donosi nesreću. Sledeća je bila kada su odlučili da oboje strop.

„Nećete valjda zahtevati od mene da se verem po merdevinama u kući u kojoj je dete? Samo nam treba da koji slučajem propuže ispod njih, pa da za celi život ostane patuljak i završi u cirkusu.“

Slično je bilo i sa zavesama. Došao je januar i supružnici su rekli Latifi da skine zavese, međutim Latifa je rekla da će Rafi da dobije tešku bolest pa su morali da potpišu izjavu da ih je Latifa upozorila. Rafi se razboleo pa su otišli kod lekara koji je ustanovio da ipak nije bilo pametno skidati zavese. Otada Latifu slušaju za sve.

Malo proletno čišćenje

Supruga je ove godine za proletno čišćenje odlučila da neće detaljno da očisti stan kao i inače, nego će samo dobro da pomete. Kada se suprug vratio kući, pred kućom ga je dočekao vijugav potočić. Supruga je odlučila dobro pokvasiti pod pa ga tek onda pomesti. Za to je unajmila i dve žene. Sem toga, odlučila je i osvežiti zidove, promeniti pločice u kupaoni i srušiti zid u Rafijevoj sobi. Svi ti radovi su poprilično koštali, a još su radnici s vremenom i povisili cenu pre blagdana. Sve to vreme suprug je jeo jaja, a jedan dan je otišao da spava na klupi u parku. Kada se sledeći dan vratio kući dočekalo ga je iznenađenje. Na mestu gde je stajala kuća iskopan je dubok rov. Žena i Rafi bili su u vrtu.

„- Znaš, pomislila sam: kad već ionako čistimo kuću – reče mi ona – neka to bude od temelja…

– Posve si u pravu, draga – odgovorih joj. – Pričekaćemo samo da prođe blagdan jer će onda da bude jeftinije.“

Silom preljubnici

Supružnici su odlučili da provedu letni odmor u mirnom porodičnom pansionu. Kada su došli na recepciju, recepcioner ih je pitao žele li da budu skupa u sobi. Suprugu je kasnije, kada je video da na ženinom koferu piše ime njene majke, bilo jasno zašto je recepcioner to pitao. U hotelu su ih svi čudno gledali i mislili su da su ljubavnici. Suprug je sreo svog poznanika Finkenštajna koji je bio uveren da mu je žena zapravo ljubavnica. Suprug je mislio da u hotel svi dolaze sa svojim ljubavnicama, a muškarci su se otvoreno nabacivali njegovoj ženi. U jednom trenutku su oboje prihvatili nove uloge te ju je suprug jednom prilikom i predstavio imenom njene majke. Na kraju se ispostavilo da ostali muškarci u hotelu nisu bili s ljubavnicama, već da su im to sestre, kćeri…

„Sutra smo napustili hotel. Moja je žena postala opet obična domaćica i najbolja supruga na svetu.“

Strašna Crvenkapa

Roditelji su otišli u kino, a Rafi je poveren na čuvanje Regini Puper. Rafi nikako nije mogao da zaspe pa mu je gospođa odlučila pričati priču o Crvenkapici. Međutim kada se u priči pomenuo vuk, Rafi je počeo da vrišti i da beži. Baka je nastavljala dalje s pričom, a Rafi se zavukao pod krevet. Na kraju priče Rafi je bio na garderoberu. Mama se vratila kući i počela da viče na Rafija da se spusti s garderobera. Pitala je gospođu šta se dešava.

„Gđa Puper: Ah, ništa naročito! Mali je danas malo nemiran pa sam mu, da bih ga umirila, ispričala jednu priču.“

U traganju za izgubljenim vremenom

Supruga je imala proslavu mature pa je pozvala i supruga da joj se pridruži na tom slavlju. Suprug se na zabavi osećao usamljenim. Svi su pričali o ljudima koje on ne poznaje i prisećali se starih dogodovština. Nakon nekog vremena, suprug se uključio u razgovor, praveći se da poznaje ljude koje su pominjali. Njegove primedbe izazvale su buru smeha, a supruga je njime bila oduševljena.

„Bio si glavni u društvu! Nisam ni pojma imala da možeš da budeš tako duhovit.“

Podilaze nas mravi

Supružnici žive u prizemlju i imaju problem s mravima u kući. Supruga je odlučila da ih se reši pa je s praškom posula stazu od ulaznih vrata pa sve do slivnika. Nakon nekog vremena mravi su se opet pojavili. Supruga je počela da ih ubija jednog po jednog, međutim nije ni to pomoglo. Negde je čula da miris krastavaca tera mrave pa je narezala krastavce i poređala ih po kuhinji, ali ni to nije pomoglo. Na kraju su odustali, a mravi su postali su dio domaćeg ugođaja.

S kompjuterom nema šale

Suprug je zabunom, zato što se preziva kao jedan od pritoka reke Jordan, dobio račun za nepodmirene troškove za radove popravka luke na reci. Otišao je da osobno riješi problem te se ustanovilo da je račun ipak pogrešno poslan. Saznao je da je centrala u Jeruzalemu prešla na automatski sistem i da tehničari koji su opsluživali kompjuter još nisu bili dobro uvežbani te da je sustav pomahnitao. Suprug je sav srećan došao kući, ali već u ponedeljak došli su da mu zaplene frižider. Poslao je dokumente u Jeruzalem, nadajući se da mu više ništa neće uzimati. Na kraju su sve rešili, a Kišon je zaključio kako budućnost pripada kompjuterima.

Pakao zvani kakao

Amir od rođenja slabo jede. Supružnici su, po savetu iskusnih roditelja, pustili dete da ogladni pa će sam tražiti da jede. Međutim, Amir je toliko oslabio da su na kraju oni njega molili da nešto pojede. Vodili su ga i specijalisti, ali ni tad nije bilo nikakvog pomaka. Na kraju je otac preuzeo tu brigu na sebe. Deda mu je davao da pije kakao i Amir bi malo i popio. Deda se s vremenom dosetio ideje kako da Amir popije celu šalicu – tako da prevare tatu.

„Rekao sam mu da ispije celu šalicu, da ćemo je tada napuniti vodom, a tati ćemo kazati kako Amir opet nije hteo da popije ni gutljaja. Ti ćeš se naljutiti i zapretiti da ćeš sam popiti kakao, a zatim ćeš otkriti da si naseo.“

Njemu se to baš nije svidelo, ali na nagovor supruge prihvatio je igru. S vremenom je Efraimu ta igra dosadila, ali  na kraju je šaljivo zaključio: „kad ne bi od svega bilo najvažnije da Amir popije kakao, doista ne bih znao zašto postojim.“

Poraz za zelenim stolom

Efraim je svom sinu iz inostranstva doneo stolni fudbal. Rafiju se isprva igra svidela, iako u tome nije naročito vešt. Rafi silno želi da pobedi. Efraim je počeo da namerno popuštati u igri, samo kako bi Rafi pobedio, međutim ispalo je Rafi ni tako nije mogao da pobediti. Rafi je briznuo u plač i počeo da trga šipke, golove, igrače… Razbio je i o ne Efraimove. Nakon toga su nastavili igru i Rafi je uspeo da pobedi.

„Ujutro su svi moji igrači osvanuli odrubljene glave. Ja sam ih vlastoručno odrubio. Učinio bih i više od toga, samo da svom prvencu vratim samopouzdanje.“

I stroj je samo čovek

Supruga je kupila novi stroj za pranje veša. Nazvali su ga Džonatan. Ubrzo je stroj počeo da skače po kući kad se upali centrifuga. Džonatan je jedan dan toliko skakao da je zdrobio Amirov tricikl. Odlučili su ga zavezati za bojler, no uspio je istrgnuti i bojler. Odustali su od svega i od tada Džonatan obavlja svoje dužnosti uz punu slobodu kretanja.

Otišli su kod stručnjaka koji im je rekao da se to dešava jer ima premalo robe u bubnju. Kada se vratio kući da to saopšti ženi, uočili su da je Džonatan nestao. Nakon što su ga našli, punili su ga s dve kile veša.

„Iz sedmice u sedmicu moja bi ga žena dupkom punila, a on je samo radio i radio. Srce mi se paralo od žalosti. Jednog dana više nisam izdržao. Zaustavio sam ga usred programa i izvukao iz bubnja jedno dve kile veša. Džonatann je veselo poskočio i zaputio se ravno k svojoj italijanskoj lepotici preko puta.“

Ćuti i plivaj!

Amir se bojao vode i nikako nije hteo da uđe u bazen. Efraim mu je pokušao objasniti da se ne može utopiti jer su plićaku. Odlučio mu je to i pokazati, ispružio se na leđa po površini, no u tom trenutku netko skoči pored njega, zapljusne ga val i Efraim potone na dno. Amir brizne u plač, ali akon nekog vremena ipak uđe u vodu do kolena, no ubrzo izađe. Nakon dugotrajnog navlačenja s Amirom, Efraim ga uhvati i na silu odvuče u bazen. Amir plače i trga se, ali otac ne odustaje. Odjednom preko zvučnika čuje čuvara koji govori da pusti dete na miru. Efraim odustaje i izvodi ga van. Besan zbog cele situacije skače nazad u vodu ne bi li sinu pokazao kako se to radi.

„Zatim elegantnim skokom zaronim ponovo u vodu da bih toj maloj budali pokazao kako se to radi. Ali što je to? Nikako da uskladim ruke i noge, kao da su se posvađale… Čini mi se kao da tonem… pa ja tonem… U pomoć!… Mama!“

Saga o Forsajtima

Supružnici svaku večer prate seriju Saga o Forsajtima. Bilo ko da zvoni u to doba, oni ne reaguju. Iz Renanine sobe čuo se plač, ali poslali su Amira da vidi šta je sa sestrom. Amir nije otišao da proveri sestru. Ubrzo je Renana dopuzala iz sobe. Supružnici su i dalje napeto pratili seriju te nisu ni primetili da su im provalili u kuću. Efraim se i uvredio kad mu je supruga rekla da počne da razlikuje likove u seriji jer je ona do prve dve epizode ispala budala.

Duda Cuci

Renana ne želi niti jednu drugu dudu, već ima samo jednu kojoj je privržena. Nazvali su je Cuci. Jednom prilikom je Efrraim otišao u apoteku i kupio identičnu Cuci, međutim Renana je odmah shvatila da to nije njena Cuci. Jedan dan, dok su supružnici bili na operi, baka je zvala da je Cuci nestala. Počeli su da misle da ju neko ukrao, ali na kraju ju je žena našla iza kauča. Supružnici su strepili da se duda ne izgubi pa su je osigurali na 20.000 funti. Jedne su večeri potajice gledali u Renaninu sobu i videli kako je Renana sama gura u procep između jastuka, potom se vrati nazad u krevet i zaurla svom snagom. Zaključili su da jednostavno uživa da ih muči.

Prohujalo kroz prozor

Renana sve šta joj padne pod ruku baca kroz prozor. Supružnici su odlučili da povise i sakriju sve predmete. S vremenom, kako je Renana rasla, popela bi se na jastuke i dohvaćala stvari. Unajmili su i dečaka koji bi skupljao bačene stvari. Ubrzo su počeli da žive „u oblacima“. Slike što su visile na zidovima, sada vise na stropu, a oni jedu u kuhinji na najvišoj stalaži.

„Živimo takoreći u oblacima. Kažu da je to vrlo zdrav način života: natrag na drveće! Postupno učimo da hodamo po stropu… Renana i dalje raste.“

 Nadnaravni odrezak

Subotom porodica Kišon ruča divovske odreske u restoranu. Deca nikako nisu uspevala da pojedu do kraja te divovske odreske, a supružnicima je bilo žao svaki put ostavljati hranu pa su odlučili da ih ponesu kući. Efraim je sledeći put rekao konobaru da mu spremi ostatke pa će ih poneti kući svome psu. Konobar je zamotao sve te nadodao još kostiju. Poučen iskustvom, Efraim je sledeći put rekao da ništa ne dodaje. Međutim, konobar se usprotivio i krenula je rasprava zašto pas ne bi jeo kosti, da je to najbolje za njega, bolje nego odresci. Od tada ih je svake subote mučilo pitanje kako da se reše neželjenog dara. Sledeći put kada su došli na ručak, Efraim je rekao da je pas uginuo i da ne moraju više da ostavljaju odreske.

Lutke na uzici

Renana je izrazila želju da ide u pozorište. Efraim je popustio i odveo kćerku na lutkarsku predstavu. Kad su došli u pozorište, Renana se prepala kada se ugasilo svetlo, ali ubrzo je zaboravila na mrak kada se zastor digao i pojavile se lutke. Renana je počela da postavlja razna pitanja. Počela je da viče da to nisu lutke nego lutke-glumci. Efraim je nekako uspeo da je smiri. Kad su izašli, Renana je zaključila da ipak neće igrati u pozorištu.

Kad bi sve životinje sveta

Efraimu nakladnik savetuje da počne pisati knjige za decu jer se to još jedino donekle čita. A najbolje se prodaju knjigee o životinjama. Smišljao je tako o kojoj će životinji pisati jer su sve već bile upotrebljene. Dosetio se da bi mogao pisati o morskoj spužvi. Nakladnik je bio oduševljen. U dva dana završio je prvi nastavak.

Operacija Apolo

Vreme je mačkara. Rafi se odlučio maskirati u gusara, Renana će biti kraljica Estera, jedino Amir nije bio zadovoljan. Za Amira je bilo pripremljeno odelo kauboja, ali Amir nije hteo da bude kauboj već astronaut. Efraim, sav u mukama, počeo je da smišlja kako napraviti odelo za astronauta. Sve što je predložio Amiru se nije svidelo. Efraim se dosetio da nazove „strica astronauta“( ženu sa stranim naglaskom) da mu kaže šta astronauti nose.

„Šta, dakle, nosiš? Hlače s resama… čizme s visokom potpeticom… šešir široka oboda…

Amir je obukao kaubojsko odelo srećan misleći da je astronaut.“

Vrtuljak

Kad god se kod Kišonovih nađe neka nepotrebna stvar, oni kažu: to može da posluži kao dar. Jedan su dan na dar dobili bombonijeru umotanu u celofan. Hteli su je staviti u pretinac „pod razno“, ali ih je jednom uhvatila želja za slatkim. Otvorivši kutiju imali su šta da vide – tucet buđavih čokolada. Odjurili su drugu i vratili bombonijeru. On je sav probledio i rekao da je bombonijeru dobio od Bar-Honiga. Nazvali su Bar-Honiga i napali ga. Ovaj se ispričavao i rekao da ju je dobio od nekog trećeg. Tako su dalje istraživali i došli do 60-ih godina te ustanovili da je to bombonijera od tetke Ilke.

Za kim suđe zvoni

Supružnici Kišon nisu neki zagriženi vernici, ali blagdane poštuju. Efraim je predložio ženi da pozovu drugove na večeru, no ženi se nije dalo pripremati večeru pa prati silno suđe. Ona predloži suprugu da ode do njih i kaže da ne mogu da ih ugoste jer im se pokvarila pećnica. Pre nego što je Efraim izgovorio svoju izliku, presrela ga je drugarica s istom pričom – i njima se pokvarila pećnica. Skupa su se dogovorili da pitaju neke druge drugove, međutim oni baš u to vreme farbaju stan. Otišli su kod još jednih drugova koji, na njihovo čudo, nisu imali nikakvu izliku i bili su srećni što će ih ugostiti.

„Tu ipak nešto nije u redu, ne damo se mi tako lako navesti na tanak led… Svi ćemo lepo ostati kod kuće.“

Telekomplikacije

Efraim je otputovao u Njujork i u jednom momentu zove doma da proveri je li sve u redu. Javi se Renana, pa Amir, pa Rafi, a minuta poziva košta osam dolara.

„Telefonistica reče ljupkim glasom: – To je 166 dolara i 70 centi, Mr. Kičen.“

Kikiriki s grožđicama

Supružnici nisu sigurni je li ih gospođa Špigel pozvala na večeru. Na taj dan, kada su trebali da idu kod Špigelovih, supružnici nisu stigli da jedu.

Kada su došli kod Špigelovih pogledom su tražili neku hranu, no jedino što su uočili bili su kikiriki, masline i nešto sira. Efraim se bacio na kikiriki, a žena na masline. Stavljali su u usta sve šta su stigli. Nakon nekog vremena uhvatila ih je muka, i to baš u momentu kada je gđa Špigel postavila stol s puranom, juhom, krumpirima…

Moje zlato spava

Amir odlazi na spavanje između pola dvanaest i dva sata ujutro, a ujutro se jedva budi. Efraim krivi sebe i suprugu što Amir ide tako kasno spavati. Naime, za šestodnevnog rata radio je javljao vesti s fronte koje su supružnici pratili cele noći te nisu imali srca Amira oterati u krevet. Efraim i supruga su pokušali Amira naterati da ide ranije spavati, međutim postajalo je sve gore. Supruga je onda došla do ideje da mu daju potpunu slobodu, misleći da će tom obrnutom psihologijom da postignu ravnotežu. Amir je išao da spava u različita doba. Tek je nakon dvadeset i prvog dana legao u osam i trideset.

„Naš sin tako redovito odlazi na spavanje i ustaje da po njemu možemo da ravnamo sat. Osim ako ne lažemo, kao i svi roditelji.“

Raja iz turističkog raja

Supružnici ne podnose vlagu pa su se odlučili za vikend osvežiti na obali Tiberijskog jezera. U hotel u kojem su se smestili, dolazili su važni turisti zbog kojih su se supružnici morali stalno premeštati. Dobili su neki mračan i zagušljiv sobičak, a hranu su im gurali kroz podrumski prozorčić. Na kraju su im dodelili malu splav na jezeru.

Ko pita, ne skita

Amir je Efraima došao pitati zašto se Zemlja okreće oko Sunca. Jedino čega se Efraim setio iz fizike jest to da je njegov profesor nosio indijansku kravatu i da je brzo govorio.

Nije znao odgovor na sinovo pitanje, ali nije hteo da prizna. Pokušao je da mu to zorno prikaže s gumicom i čavlima koje je vrteo oko svetiljke. No, ni to mu nije uspelo. Potajno je zvao svoje drugove da mu objasne taj fenomen. Svi su imali neke nejasne odgovore. Zatim je, čim se Amir udaljio, uzeo enciklopediju i počeo panično da traži odgovor. Na kraju je odustao i nastavio pisati, ali onda je Amir opet došao.

„Pogledao sam ga i zaurlao: – Navuci već jednom te čarape!“

Ulepi bližnjega svoga

Efraim govori kako je pre nekoliko meseci nepoznati genij otkrio da deca kupuju slikovnice samo ako mogu sama u njih ulepiti sličice, a ostatkom lepila premazati pokućstvo i tepihe. Amir obožava slikovnice i sav svoj novac potroši na njih. Jednom je Efraim uhvatio Amira kako mu krade novac kako bi drugu kupio slikovnicu. Sazvan je roditeljski sastanak te je jedan roditelj predložio dansku metodu: preplaviti tržište nalepnicama sve dok ih se deca ne zasite. Metoda se nije pokazala delotvornom.

„Čuda sveta dobila su konkurenciju – izišao je novi album Svet sporta“.

Kako je Napoleon izgubio bitku kod Voterlua

Napoleon dogovara bitku kod Voterlua. U međuvremenu, njegova supruga Bela sprema doručak. Zove Napoleona na doručak i viče da će mu se ohladiti. Bela mu dalje prigovara da razbacuje stvari po kući i da se požuri jer će mu se sve ohladiti. Napoleon i dalje dogovara poteze za bitku sa svojim generalima. Bela naređuje generalima da izuju cipele da joj ne raznose blato jer nema služavku i sve mora sama da čisti. Napoleon sa svojim generalima izlazi iz kuće u bitku, a Bela viče za njim:

„- Ni doručak nisi pojeo! – I ne zaboravi: služavka! I nemoj se vratiti kasno!“

 Zlatna zaliha

Efraim je otišao kod psihijatra koji ga je dugo ispitivao o njegovom detinjstvu, bračnom životu i snovima. Zaključio je da je uzrok njegovim traumama nedostatak šećera. Jedan čovek sa šubarom objasnio mu je kako su Amerikanci ogorčeni na Izraelce jer se nisu dali zastrašiti njihovim ekonomskim ucenama pa im sada uskraćuju pošiljke šećera. Efraim je svugde tražio šećer, ali nigde nije mogao da ga dobije. „Najbolja supruga na svetu“ kući čuva zalihe šećera, ali mu ne želi reći gde ih je stavila. Na kraju je kući doneo četiri kilograma gipsa, pretvarajući se da je to šećer. Žena se smilovala i izvadila zlatnu zalihu šećera na stol te dodala da pospremi gips koji je doneo.

„Doduše… – najednom se žena priseti – tada ćemo primetiti da je to gips!

– Pa šta onda? Kad si u doista katastrofalnoj situaciji, ne menja puno na stvari imaš li u kući četiri kile šećera ili nemaš.“

Poklonjenom konju ne gleda se u zube

Efraim kaže kako novac kod njih ne igra ulogu sve dok postoji kredit. Muku muče samo s pitanjem šta kupiti jedno drugome za brojne blagdane. Kroz godine su se darivali raznim poklonima i sada više ne znaju šta da poklone jedno drugome. Dogovorili su se da ove godine više neće da se međusobno darivaju. Kada je došao taj dan, žena ga je ipak dočekala u svečanoj haljini i s pregršt poklona na stolu. Briznula je u plač kada je shvatila da je došao praznih ruku.

„Tek kad se dobro isplakala, posegao sam u džep i izvukao zlatni sat optočen dragim kamenjem.“

Podeli pa vladaj

Efraim preispituje šta mu je još ostalo iz dana mađarskog izbeglištva te je otkrio da još uvek mađarski deli. S obzirom na to da mu teže idu matematičke operacije, nabavio je japansko džepno računalo. Amir je otkrio da Efraim ima računalo pa je počeo pomoću njega rešavati zadatke iz matematike. Efraim nije hteo da se Amir služi računalom, već da vežba matematiku olovkom i papirom. Rešio je taj problem jednim potezom ruke – azbio je računalo. Supružnici su ubrzo počeli da sumnjaju da Amir ima negde svoje računalo.

„Bilo kako bilo, naš sin Amir ima sve bolje ocene iz matematike, a na licu mu titra smešak Mona Lize.“

Veličina na malom ekranu

Efraim, iako je imao razna književna postignuća, ipak je ostao nepoznata ličnost. Ali ubrzo je došao veliki preokret.  Jednoga dana, usred ulice, pristupilo mu je neko dete i pitalo ga šta misli o opštem stanju u svetu. Efraim je odgovorio da nema razloga za zabrinutost. Od tada gde god da je otišao bio je prepoznat. Ljudi su ga zvali na telefon, slali cveće… „Najbolja supruga“ je počela da se ponaša drugačije, bila je više zainteresovana za njega. Međutim, s vremenom su ljudi počeli da ga zaboravljaju. Efraimu se to nije svidelo i svim se silama trudio vratiti popularnost. Jednom je počeo da kopa nos pred kamerom, samo kako bi ga primetili. Onda je saznao da je za svoju priču dobio Bialikovu nagradu. Otišao je na televiziju raspitati se hoće li prenositi dodelu njegove nagradu. Nisu mu ništa obećali, ali mu je čistačica obećala da će ga prokrijumčariti među statiste TV-serije „Čoveče ne ljuti se“.

Radosti porodičnog prevoza

Efraim u svojoj poslednjoj priči ističe kako je pristalica braka. Govori o tome da muškarac teži za ženom koja će podeliti s njim breme života, teži za nekim kome može da se izjada. Nevolja s kojom se pisac suočava u braku jest vožnja automobilom s vlastitom porodicom. Svakih petnaest metara njegova supruga krene da viče: Crveno! Crveno! Efraim je odavno prestao da prosveduje zbog njenih primedbi jer ona ionako ima već četiri prekršajne kazne. Deca su uvek na ženinoj strani u tim prepirkama. Efraim je zaključio da mu je najbolja metoda „uradi sam“, neka vrsta preventivnog smirivanja samog sebe.

„…pre svakog križanja sam sebe upozoravam: „Stop“ znak ispred mene! – govorim naglas vozeći jedva brzinom od četrdeset kilometara.“

Analiza likova

Likovi: Pripovedač (Efraim Kišon), „najbolja supruga na svetu“, Rafi, Amir i Renana. Likovi koji se još pojavljuju u ovim pričama su uglavnom njihovi znanci, rođaci, susedi…

Efraim – obitelji Kišon i pripovedač. Po zanimanju je pisac i porodicu prehranjuje novcem od honorara koje dobiva za svoje knjige. On i „najbolja supruga na svetu“ vode brigu o svom ugledu i nastoje da porodica ne oskudeva ni u čemu. Često između supružnika dolazi do prepirke, ali kako je on popustljiv, obično bude kako supruga kaže. Bez obzira na slavu koju je stekao pišući knjige, junak ovih priča ponaša se sasvim jednostavno. Njegov je svakodnevni život ispunjen sasvim običnim zgodama i nezgodama u kojima svako može da prepozna sebe, s razlikom u tome što Kišon u tim beznačajnim dešavanjima pronalazi neiscrpno vrelo zdravog i vedrog humora. Često se šali na svoj račun, kao i na račun svoje porodice. Međutim, te šale nikako ne deluju uvredljivo, nego samo pridonose komičnosti situacije.

„Najbolja supruga na svetu“– Efraimova supruga koja, kada iskrsne problem, obavezno se obraća Efraimu i redovito njega krivi ako problem ne reši. Često preteruje ili paničari kada panici zapravo nema mesta.

Rafi, Amir, Renana – djeca kakva se susreću u svakoj porodici. Njihove nestašluke pisac prikazuje uobičajenim humorističkim pretjerivanjem, tako da ti nestašluci ponekad poprimaju neverojatne razmere. Kao, na primer, kada mala Renana baca kroz prozor sve šta joj dođe pod ruku pa cela porodica ima posla premeštajući pokretne stvari visoko iznad njena dosega, zbog čega pisac na kraju piše svoju priču „na visini 1,80 cm iznad poda“. Slična, simpatična zgoda dešava se i s Amirom koji skuplja sličice za album, a to skupljanje pretvori se u pravu pošast koja se nezaustavljivo širi gradom.

Beleške o piscu

Efraim Kišon je izraelski scenarista, humorista i dramaturg. Rodio se 23. avgusta 1924. godine u Budimpešti gde je završio osnovnu školu i srednju školu. Godine 1941. želeo je da upiše fakultet, ali kako su Mađarskom vladali nacisti Kišon kao Jevrejin nije imao pravo na studiranje, pa je naučio zanat zlatara.

Pred kraj Drugog svetskog rata 1944. godine odveden je u logor u Slovačkoj, a pre nego što je trebao da bude odveden iz radnog logora u onaj za istrebljenje, uspeo je da pobegne u Budimpeštu. Tamo se skrivao sve dok rat nije završio.

Nakon nemačke okupacije usledila je sovjetska i Kišon se opet nalazio u opasnosti. Bio je na putu za logor u Sovjetskom savezu, ali uspeo je da pobegne i vrati se svojoj kući.

Uspeo je da završi studije vajanja nakon čega je dobio posao u uredništvu mađarskog lista „Ludas Matyi“. Tada je počeo da piše komedije za pozorište i radio, a krenuo je i sa objavljivanjem humoreski.

Godine 1949. je odlučio da pobegne iz tadašnje komunističke Mađarske i preko Italije je došao u Izrael. Službenik imigracijske kancelarije promenio mu je ime od Ferenca Hofmana u Efraim Kišon. Nastavio je sa objavljivanjem dela pod novim imenom.

Osim što je bio uspešan u književnosti Efraim Kišon je snimio i pet uspešnih filmova. Od njegovih dela ne treba zaboraviti na: Nema nafte, Nije fer, Davide, Kod kuće je najgore, Lisac u kokošinjcu, Još malo pa istina, Šalu na stranu, Pomozi sirotu na svoju sramotu. Umro je 29. februara u Švajcarskoj 2005. godine.