Zlatokosa

„Zlatokosa“ je bajka poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput „Mačka u čizmama„, „Pepeljuge“, „Lepotice i zveri„, „Crvenkape“, „Plavobradog“ i mnogih drugih. Prva objavljena priča ovog pisca bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek nakon toga objavio je svoju prvu zbirku priča „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljivog sadržaja do veoma jednostavnog jezika kojim je napisana. Priče su bile razumljive, pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.

Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost i to kad najslavnijih svetskih autora dečjih baki, poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Bajke Šarla Peroa bezvremenske su i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojeg radi učimo svoju decu.

Bajke su priče napisane da traju večno. Iz njih uvek dopire važna pouka za čoveka, a ona najvažnija je da će dobro uvek da prevlada. Iako su plod mašte, junaci u bajkama nam daju nadu kako i mi možemo da savladamo prepreke koje se nađu pred nama.

U ovoj bajci ljubav pobeđuje. Glavni junak, Ljubo, hteo je da svome kralju učini uslugu, no nije slutio kako će njemu na tom putu da se dogodi ljubav. Izvršavajući princezine zadatke, pokazao je koliko mu je stalo do nje, pa se i ona kasnije zaljubila. On je bio kraljev poslanik, a njegova ljubaznost došla je do izražaja dok je strpljivo slušao princezine priče ali i naredbe.

Zlatokosa je zapravo smišljala zadatke kako bi preispitala Ljubinu lojalnost. On je bio lojalan svome kralju do poslednjeg trenutka, ali kraljeva ljubomora bila je presudna za propast ljubavi između njega i princeze. Kada je princeza saznala šta je učinio svom vernom poslaniku Ljubi, znala je da nije zaslužio njezinu ruku. Ona nije bila ta koja ga se rešila već je kralj sam sebi oduzeo život, jer je bio preterano samoljubiv.

Vrsta dela: bajka

Mesto radnje: dvor, šuma, mračna pećina

Vreme radnje: nekada davno

Tema dela: ljubav između kraljevog poslanika i Zlatokose

Ideja dela: ljubav uvek pobeđuje

Kratak sadržaj prepričano

Nekada davno, živela je prelepa princeza Zlatokosa. Zbog njezine predivne plave kose dali su joj takvo ime, a dužina kose dopirala je sve do poda. Kada je jedan mladi, vrlo lep i nadasve bogat kralj čuo da postoji takva princeza neopisive lepote, odmah se zaljubio i poslao svog portparola neka je zaruči.

Pripremili su za nju mnoštvo lepih darova, ali kada se portparol pojavio s njima, ona je odbila prosidbu. Kralj je bio razočaran šta ga je tako okrutno odbila. Jedan dvorjanin, kojeg su zvali Ljubo jer je bio izrazito ljubazan, ponudio se da pomogne kralju. Bio je ubeđen kako njega Zlatokosa ne bi odbila da je on otišao do nje. Kralj je najpre pobesneo kada je čuo šta ovaj govori i dao da ga zatvore, no ubrzo se predomislio i s njime porazgovarao.

Ljubo mu je rekao da mu ne trebaju nikakvi skupoceni darovi već neka mu da dobrog konja i pismo. Kralj ga je poslušao i Ljubo se uputio prema Zlatokosi. Putem je naišao na rečicu i pored nje ugledao zlatnog šarana koji je bio na izdisaju. Brzo ga je vratio natrag u reku. Šaran mu se zahvalio i rekao kako će da mu se oduži za pomoć koju mu je pružio.

Ljubo je nastavio svoj put i naletio na gavrana i orla. Orao je hteo da napadne gavrana, ali Ljubo je izvadio luk i strelu te usmrtio velikog orla. Gavran je ostao zaprepašten šta mu je spasao život i rekao kako će da mu se oduži.

Ljubo je krenuo dalje i naišao na sovu. Bila je zatočena u zamci koju su lovci postavili za lov na ptice. Ljubo ju je izvukao iz zamke, a sova je sva jadna i izmorena rekla kako će već nekako da mu se oduži jer da nije naišao, ona bi već bila mrtva.

Ljubo je napokon stigao do dvora gde je živela Zlatokosa. Malo se uredio i počešljao kosu, obukao sjajno odelo držeći u ruci korpu s malim psićem te ušao u veliku dvoranu gde ga je dočekala Zlatokosa. Bio je sav uzbuđen i održao sjajan govor kako ne bi ponovo odbila verenje.

Zlatokosa mu je ispričala priču o izgubljenom prstenu i rekla da neće da pristane na nikakvo verenje dok joj neki od poslanika ne donese taj prsten. On joj je bitniji od svog ostalog nakita koje poseduje.

Ljubo je bio žalostan. Vratio se zajedno s psićem u svoj stan i nije znao šta da učini nakon šta mu je Zlatokosa ispričala svoju priču. Psić mu je rekao da ne odustaje, već da odu da prošetaju uz reku. Ljubo je pristao, no nije mogao da prestane da razmišlja šta će da kaže svome kralju kada se vrati. Tog časa ga je dozvao zlatni šaran kojeg je nedavno spasao. Kako je želio da mu se oduži izvukao je Zlatokosin prsten iz reke i dao ga Ljubi.

Ljubo je potrčao prema dvoru kako bi dao Zlatokosi izgubljeni prsten. Ova je bila sva u čudu, ali i dalje nije želela da pristane na verenje. Rekla mu je kako ima još jedan zadatak pre no što pristane i ako ga ne ispuni neće ništa da bude od svadbe.

Ispričala mu je kako postoji div imenom Galifron koji ubija njezine ljude jer ona nije pristala na udaju za njega. Zamolila je Ljubu neka ga se reše, a kao dokaz neka donese njegovu glavu.

Ljubu je bilo strah tog zadatka jer nije znao kako će da obori diva, ali nije odustajao. Krenuo je prema šumi i začuo glasno urlikanje. Bio je to div Galifron. Izvadio je svoj mač i pred njim se stvorio gavran. Onaj isti kojeg je nekidan spasio od orla. Počeo je da kljuca divove oči dok ga nije oslepio, a Ljubo je uspio da ga savlada. Odnio je princezi glavu, a ona se opet zaprepastila. Ipak, nije mogla da pristane na prosidbu. Ljubo je već bio očajan.

Princeza je smislila zadnji zadatak kojeg Ljubo trebao da izvrši. Rekla mu je neka ode do mračne pećine gde iz izvora teče voda koja daje večno zdravlje i lepotu. Problem je bio šta izvor čuvaju dve aždaje, a ona je pomislila kako Ljubo neće moći da savlada obojicu. No, Ljubo se uputio prema pećini dok su svi bili ubeđeni da mu sledi izvesna smrt. Ni on nije verovao da će uspeti kada je pred pećinom ugledao zeleno-žutu aždaju s dugim repom. Rekao je psiću neka pokupi njegovu krv ako pogine i odnese je kralj te ispriča njegovu strašnu sudbinu.

Ukazala mu se sova koju je spasao od sigurne smrti. Rekla mu je neka joj da staklenku koju će ona da napuni vodom s izvora jer zna svaki kutak mračne špilje i to neće da joj bude nikakav problem. Obećala je kako će da mu se oduži pa je to i učinila. Ljubo je tako izvršio i poslednji zadatak i sav sretan odnio vodu Zlatokosi. Ona više nije imala ispriku i otišla je s njime do kralja.

Princeza je Ljubi čak ponudila neka se on oženi za nju i postane kralj, ali Ljubo je bio veran svom gospodaru i morao je da održi svoju reč. Kada su stigli u kraljevstvo, bilo je vreme za dugoočekivanu svadbu.

Nakon nekog vremena, Zlatokosa je sve češće počela da kralju spominje Ljubu, sve dok ovaj nije postao jako ljubomoran. Odlučio je da ga zatvori u tamnicu jer više nije mogao da podnese priče o njegovoj ljubaznosti. Kako je imao svog vernog prijatelja psa, posećivao ga je svaki dan i prenosio novosti koje se događaju u kraljevstvu.

Zlatokosa je načula da je njezin muž zatvorio Ljubu u tamnicu i nije mogla da veruje šta je učinio jer je mislila kako ima poverenja u svog poslanika. Kralj je pomislio kako ga Zlatokosa ne voli jer on nije dovoljno lep za nju. Primetio je bocu vode na kaminu. Znao je da je to voda lepote, ali nije znao da je jednoj sluškinji ta boca pala na pod. Izlila se sva voda pa od straha da netko za to na dvoru ne sazna, podvalila je drugu bocu, u kojoj je bila voda za trovanje vlastele, ako počine neko kazneno delo.

Ne sluteći šta mu se sprema, kralj je dohvatio bocu s vodom i natrljao njome svoje lice. Kada je to učinio, zaspao je i više se nikada nije probudio jer je to bila otrovna voda. Nakon tog događaja, Zlatokosa je oslobodila Ljubu i okrunila ga. Svi su bili presretni, a oni su živeli dugo i sretno.

Likovi: Ljubo, Zlatokosa, kralj, verni pas

Analiza likova

Ljubo – ljubazan mladić, odan svome kralju. Bio je izrazito poslušan i hteo je da pomogne svome kralju da se oženi. U tom nastojanju dogodila mu se ljubav. Nije slutio kako će ljubav da mu bude uzvraćena i kako će on da postane kralj. Imao je prijatelja psa koji je bio dar za princezu no ona ga nije želela. Pratio ga je celim putem pa čak i onda kada ga je kralj zbog ljubomore strpao u tamnicu.

Zlatokosa – lepa princeza koja je, izgubivši prsten u reci odlučila kako neće da se uda dok joj netko od poslanika ne donese prsten. Upoznala je Ljubu kada je došao da je veri u ime kralja. Nije odmah pristala na prosidbu i davala je Ljubi nemoguće zadatke koje je on uspešno savladao. Na kraju nije imala izbora nego da se uda za kralja. Ali sudbina nije htela da to bude zauvek. Kralj je od silne ljubomore prema Ljubi izgubio pamet i ne znajući, otrovao se vodom. Ona je zapravo celo vreme bila zaljubljena u Ljubu i kada mu je ponudila da on postane kraljem, on nije mogao da pristane jer je bio odan kralju. Na kraju su se ipak oženili.

Kralj – u početku dobar, ali kasnije postaje ljubomoran na Ljubu misleći kako je on lepši od njega jer je princeza svakoga dana lepo pričala o njemu. Znao je da je Ljubo najljubaznija osoba koju poznaje, ali je ljubomora prevagnula. 

Veran pas – životinja verna svome gospodaru. Obožavao je Ljubu i u svakom trenutku htio da mu pomogne. Kada je Ljubo završio u tamnici, verno ga je posećivao i pričao sve novosti koje se dešavaju u kraljevstvu. Onoga dana kada je kralj nehotice natrljao lice otrovnom vodom odmah je pohitao Zlatokosi kako bi je upozorio da mora da oslobodi Ljubu.

Beleške o piscu

Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. godine u Parizu u Francuskoj. Bio je sedmo dete u buržujskoj porodici Pjera Peroa i Paket Leklerk, pa je od samih početka imao sve uslove da se dobro školuje. Zahvaljujući školovanju, postao je visoko obrazovan čovek koji je tokom svog života radio puno toga. Pisao je galantna dela o prijateljstvu i ljubavi, te rasprave o književnosti, ali unatoč svom tom radu do kraja života ostao je najpoznatiji kao autor bajki.

Priče koje je pisao imala su uporište u narodnim pričama, a neke od njih su preuzela čak i braća Grim, dok su neka prenešena usmeno. Šarl iza sebe ima nekoliko poznatih dela kao šta su „Priče moje majke guske“, „Lepotica i zver“ i mnoge druge, sadržane u zbirci „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Pero je bio veliki oslonac za sve mlađe generacije pisaca jer je u večitoj borbi između starijih i mlađih zastupao one koji su smatrali kako treba da se okrene novom načinu pisanja. Stariji su bili ubeđeni da je pravi put onaj koji su sledile generacije pre njih.

Bajke s kojima se proslavio su: „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Pepeljuga“ i „Modrobradi“, a njegova prva objavljena bajka bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine.

Umro je 16. svibnja 1703. godine u Parizu.

Autor: L.V.