Lepotica i zver obrađena lektira Šarl Peroa. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
Lepotica i zver je popularna bajka poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput „Mačka u čizmama„, „Pepeljuge„, „Plavobradog„, „Crvenkape“ i mnogih drugih.
Prva objavljena priča ovog pisca bila je Uspavana lepotica objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek posle toga je objavio svoju prvu zbirku priča Priče i bajke iz starih vremena s poukom. Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i kod odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljive sadržine do veoma jednostavnog jezika. Priče su bile razumljive pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.
Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost, i to kod najslavnijih svetskih autora dečjih baki poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Njegove bajke su bezvremenske i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojem učimo svoju decu.
Bajka Lepotica i zver posebna je po tome što se ljubavna priča između dvoje glavnih likova dešava postepeno te zapravo iz drugarstva prerasta u istinsku ljubav. Lepotica je bila devojka koja je igrom slučaja zarobljena u dvorcu Zveri. Iako ga se u početku plašila, postepeno je otkrivala da on ipak ima dobro srce. Tek je nakon izvesnog vremena shvatila koliko se dobrote krije u Zveri, bez obzira na njegov spoljašnjii izgled. Važno je istaknuti da su dobrota i pažnja to što je osvojilo Lepoticu, a ne spoljašnji izgled, što je važna poruka. Ova priča ističe šta je zaista važno kod ljudi, a to sigurno nije samo izgled.
Zver je mislio da ga određuje njegov spoljnji izgled i da ga ljudi mrze zbog toga, ali Lepotica mu je otkrila da se računa ono „iznutra“. Da bi pronašao nekoga ko će ga voleti, Zver je prvo morao da prihvati sam sebe. To poručuje čitaocima da sve dobro prvenstveno polazi od nas samih.
Prije ove verzije koju danas mnogi čitaju, napisano je nekoliko drugih verzija. Prva je objavljena 1740. godine, a sadržavala je 362 stranice.
Književni elementi
Književni rod: epika
Književna vrsta: narodna bajka
Mesto radnje: seoska kuća, dvorac
Vreme radnje: zima
Tema dela: priča o prijateljstvu, a zatim i ljubavi između Lepotice i Zveri
Ideja dela: ne treba videti samo ono što je spolja, bitno je ono što je unutra, ne trebamo suditi knjigu po njenim koricama, već po njenoj sadržini
Prepričano delo, citati
Jednom davno u dalekom gradu živeo je jedan trgovac sa svojim sinovima i tri ćerke. Trgovac je čitav život bio neizmerno bogat, ali se sreća okrenula i odjednom je izgubio sav svoj novac i bogatstvo, a preostala mu je jedino seoska kuća u kojoj je živeo sa svojom decom.
Dve najstarije ćerke su bile toliko ohole da nisu htele ići da žive na selo, to im je bilo ispod časti, ali nisu imale drugog izbora. Najmlađa trgovčeva ćerka Lepotica koja je dobila ime zbog svoje neizmerne lepote je jako volela svog oca pa je odlučila da mu pomogne kako god može. Shvatala je da je otac u neprilici i da ga je snašla nevolja, pa je odmah krenula da radi po kući čim su došli u seosku kuću. Braća su takođe bila jako vredna i pomagali su ocu raditi u polju.
Meštani su često govorili da im je žao Lepotice jer ju je snašla teška sudbina, dok su njene sestre dobile ono šta su zaslužile jer su bile jako umišljene dok su bile bogate.
Jednog dana otac je primio pismo u kom je pisalo da je jedan od njegovih izgubljenih brodova pronađen i da je srećno uplovio u luku. Umišljene sestre su odmah molile oca da im donese bogate haljine. Otac je rekao da će im doneti najraskošnije haljine koje su ikad videle, pa pitao i Lepoticu šta ona želi da joj donese. Lepotica je rekla da ne želi ništa osim jedne crvene ruže koju ne može tako često da vidi u njihovom kraju.
Kad je otac došao u luku po svoju robu, rekli su mu da nema pravo na nju pa je krenuo kući isto siromašno kao i pre. Na putu kući se izgubi u šumi, ali ubrzo je vide svetlost u daljini. Krenuo je prema svetlosti i kako se približavao video je da je to osvetljeni dvorac. Vani je jako padao sneg pa je odlučio pitati da prenoći. Ušao je u dvoranu i ugledao stol na kom je bila poslužena večera. Razmišljao je da li da sjedne i jedde ili ne, ali odlučio je uzeti komadić pileta i pojeo ga je u dva griza. Bio je jako gladan. Popio je čašu vina i odlučio da potraži gde bi mogao leći jer mu se jako spavalo.
Išao je kroz dvorac ne bi li našao mesto za leći kad je odjednom naišao na sobu gde je bila nameštena lepa i udobna postelja, pa odluči leći. Ujutro kad se probudio vidi pored kreveta složenu i sveže opranu odeću, a na stoliću ga je čekala vruća čokolada. Zahvaljivao je dobrim vilama misleći da su one mislile na njega.
Popio je čokoladu i krenuo prema štali po konja, a kad je krenuo prema kući, odjednom je ugledao cveće u bašti dvorca i setio se da ga je najmlađa ćerka molila da joj donese jednu crvenu ružu. Kad je otkinuo jednu grančicu čuo je buku. Prvo se preplašio, a kad je vidio da pred njim stoji besna, ružna zver umalo se onesvestio.
„Čovek nije znao da u palati živi strašna zver koja je nekad bila lepi princ.Čarobnica ga je začarala zbog njegove okrutnosti, a čaroliju je mogla da skine samo ljubav devojke kojoj ružnoća zveri neće smetati.“
Zver mu je rekla da nije srećan što kida ruže u njegovoj bašti i da će zbog toga da izgubi život. Trgovac ga je molio da mu oprosti i da ga poštedi i ispričao mu da je ta ruža za njegovu najmlađu ćerku. Zver je zahtevao da ode kući i pošalje jednu od ćerki koje će da se žrtvuju radi njega i njegove krađe. Trgovcu nije bilo milo, ali je dao obećanje da će sam da se žrtvuje i da svoj život ako nijedna od ćerki ne bude htela da dođe. Zver mu je rekla da napuni svoj sanduk sa čime god želi i da će ga sve čekati kad dođe kući.
Kad se vratio, ispričao je svojoj deci šta mu se desilo i rekao Lepotici da ga je njena ruža skupo stajala.
„Ubrao sam ružu u vrtu čudovišne zveri i ona se zaklela da će me ubiti…“
Ona je odbila da otac žrtvuje svoj život zarad nje i odlučila da krene u dvorac. Ipak, na kraju su oboje otišli u nameri da se suoče sa Zveri čemu su se njene sestre posebno obradovale jer su mislile da će umreti i tako je se napokon rešiti.
Kad su stigli u dvorac, videli su postavljen stol i posluženu večeru, ali ni otac, ni Lepotica nisu bili gladni. Ubrzo se pojavila Zver i pitala ih da li im je večera prijatna. Odgovorili su da jeste, a Zver im je saopštila da otac rano ujutro mora da napusti dvorac dok će Lepotica ostati sa njim. Trgovac je rekao da će rađe on da ostane umesto ćerke, ali Lepotica nije htela ni da čuje.
Te noći, Lepotici se u snu pojavila dobra vila koja je pohvalila njeno lepo ponašanje i rekla joj da će zbog toga biti bogato nagrađena.
Ujutro je Lepotica ispričala sve o svom snu ocu, pa se on malo primirio i utešio. Pozdravili su se, a trgovac je plačući otišao iz dvorca. Lepotica se pomolila i krenula da istražuje dorac. Došla je do sobe na čijim je vratima pisalo „Lepotičine odaje“, a kad je ušla unutra, ostala je iznenađena koliko je soba bila veličanstvena. Bila je sretna kad je primetila ormar, a još više kad je videla da na jednoj od knjiga piše „Zahtevajte šta god želite, zapovedajte: ovde ste kraljica i gospodarica!“. Ali ona je samo htela da vidi svog oca. U tom momentu se u ogledalu prikazao lik njenog oca koji je ubrzo nestao, pa je zaključila da Zver nije opako biće i da nema razloga da ga se plaši.
Za vreme večere Zver je hteo da razgovara sa Lepoticom. Dugo su pričali o njegovom dobrom srcu, pameti, ali i ružnom izgledu. U tom momentu je Lepotica primetila da nema ništa ružnog i nimalo zlobe u sebi. Zver je zahtevao da uživa u dvorcu, a na kraju ju je pitao da se uda za njega. Lepotica je ostala iznenađena i nije pristala jer joj je bio samo dobar prijatelj.
Od te večeri, Zver je svako veče Lepotici pravio društvo i uvek bi pitao isto pitanje da li će se udati za njega. Lepotici je već bilo veoma žao što ga svaki put mora odbiti, ali nije želela da misli da su više od prijatelja. Objasnila mu je da se to verovatno nikad neće desiti, a on joj odgovori da mu je dovoljno da mu obeća da nikad neće otići iz dvorca. Međutim, Lepotica ni to nije mogla da mu obeća jer je jako želela videti svoju porodicu i oca koji se razboleo. Zver joj je dopustila da ga poseti, ali pod uvetom da se za osam dana vrati u dvorac.
Već sledeće jutro Lepotica je bila u svojoj porodičnoj seoskoj kući presretno grleći svog oca. Sluškinja joj je donela odeću koju joj je Zver poslao, a Lepotica je obukla najjednostavniju haljinu. Kad su sestre to videle, bile su jako ljubomore i krenule su da smišljaju plan da je se reše jednom zauvek. Glumile su da su dobre, a sve da bi je ubedile da ostane više od osam dana. Tako se i desilo. Desetog dana Lepotica je osećala grižnju savesti zato što je prekršila dato obećanje. Setila se silne tuge koju će Zver osećati ako se ne vrati.
Tu noć je sanjala Zver kako u bašti umire zbog njenog prekršenog obećanja. Probudila se u suzama i pomislila koliko je zlobna zbog toga što je uradila Zveri. Shvatila je koliko je on dobar i odlučila je da mu se vrati. Ostavila je svoj prsten na stoliću i ponovo se vratila u krevet i zaspala.
Sledeće jutro se probudila u dvorcu i odmah je krenula da traži Zver, ali nije mogla nigde da ga nađe pa se prisetila sna. Potrčala je do bašte i videla ga kako leži na zemlju. Brzo ga je zagrlila i iz potoka koji je tekao blizu uzela malo vode i sipala mu po glavi da dođe sebi. Zver se osvestio i priznao da je poželeo sebi da oduzme život zato što nije održala svoje obećanje. Lepotica mu je priznala da će se udati za njega jer gaji duboka osećanja za njega i da ga voli.
U tom momentu je čitav dvorac zasijao. Lepotica nije bila previše oduševljena, gledala je samo u njega. Ali više nije videla Zver. Sada je pred njom bio prelep kraljević. Pitala se gde je nestala Zver, a on joj je ispričao kako ga je zla veštica začarala da će biti Zver sve dok ne pronađe ljubav svog života. Ona je jedina primetila njegovu istinsku dobrotu i pristala da se uda za njega i to je skinulo sve uroke zle veštice.
Krenuli su prema dvorcu gde ih je čekala njena porodica, a Lepotici je dobra vila šapnula da će postati kraljica. To je bila Lepotičina nagrada o kojoj joj je pričala u prvom snu. Njene sestre je pretvorila u kamene statue sve dok se ne poprave i ne promene mišljenje, ali nije verovala da će se to skoro desiti i verovatno će takve ostati zauvek. Lepotica i kraljević su se venčali i živeli srećno do kraja svog života.
Ljepotica i kraljević živjeli su sretno i zadovoljno u dvorcu te uživali u ljubavi zasnovanoj na dobroti srca.
Analiza likova
Likovi: Lepotica, Zver, otac, dve sestre
Lepotica – dobra devojka koja je ime dobila zbog svoje neizmerne lepote. Volela je oca više nego bilo koga i nije htela da mu se nešto loše desi. Kada joj je ispričao o svom susretu sa Zveri, Lepotica je odlučila da se zbog njega žrtvuje. Otac se protivio njenoj odluci, ali ipak je verovao da će sve da bude u redu, teška srca poslušao i otišao iz dvorca kad je Zver to od njega tražila.
Lepotica je osoba s velikim srcem. Iako su je njene sestre mrzile zbog njene dobrote, ona je prema njima osećala samo ljubav koju je kasnije pokazala i prema Zveri, kada je shvatila da ga se ne treba plašiti i da je on ipak dobra osoba. S vremenom su se sve bolje upoznavali, a kada Lepotica nije održala svoje obećanje i osmog dana se nije vratila u dvorac, shvatila je da ga voli i da ne može više da živi bez njega. Nakon što mu je priznala svoja osećanja dobila je svoju nagradu – Zver se pretvorila u kraljevića. Lepotici nije bio važan njegov izgled jer bi bila s njim i da je ostao isti kao i pre.
Zver – začarani kraljević koji je bio siguran da prava ljubav postoji i da će prokletstvo nestati istog momenta kada upozna devojku koja će pristati da se uda za njega zbog njegove dobrote. Zbog svog spoljašnjeg izgleda nije bio siguran da li će Lepotica prepoznati njegovu dobrotu. Trudio se zabavljati ju svake večeri, što je dovelo do toga da se bolje upoznaju i da se ona na koncu zaljubi u njega. Lepotica je svoju ljubav spoznala tek nakon neodržanog obećanja. U momentu kad mu je Lepotica rekla da ga voli, nestala je čarolija i on se pretvorio u kraljevića.
Zver se trudio da Lepotici život na dvoru bude dobar i zanimljiv. On se želio preobratiti se u kraljevića, ali prvo je morao da radi na tome da Lepotica zavoli njegovu dušu i da zanemari fizički izgled. To se nakon nekog vremena i desilo, a njihova je ljubav od tada postajala sve veća. Na kraju i on biva nagrađen ljubavlju.
Otac – veoma voli svoje ćerke i sinove i brine se za svoju porodicu. Posebno mu je draga najmlađa kći Lepotica za koju će čak i da žrtvuje svoj život, kao i ona za njega. Nesrećan je u životu, nekad trgovac koji je ostao bez svega, daje sve od sebe da prehrani svoju decu i da ih usreći.
Dve sestre – umišljene i ohole. Bitno im je samo da je njima dobro. Ne misle na očeve probleme i da mu pomognu, traže od njega nemoguće. Ne cene ono šta imaju i šta im pruža iako mu je teško. Iskorištavaju sve oko sebe i jako su sebične. Mrze Lepoticu jer je dobra i nisu joj bitne materijalne stvari. Žele da joj napakoste i silno se raduju kada ona ode da se žrtvuje za oca misleći da su je se napokon rešile. Ne shvataju da je to njihova sestra, njihova porodica i da trebaju da doprinesu zajednici. Kad vide kakve je Lepotica lepe haljine dobila od Zveri, one pokušavaju da urade sve samo da on bude razočaran i da ona zbog toga bude nesrećna.
Beleške o piscu
Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. u Parizu kao sedmo dete bogatih buržuja, a umire 16. maja 1703. Po uzoru na oca studirao je pravo i zaposlio se u državnoj službi. Bio je francuski autor koji se smatra rodonačelnikom žanra bajke.
Mnoge njegove priče zapisi su starih narodnih bajki, koje su se generacijama prenosile usmeno, a neke od njih kasnije su prepričali i braća Grim. Među najpoznatije priče ubrajaju se Crvenkapa, Pepeljuga, Mačak u čizmama, i Modrobradi.
Bio je vrlo uticajna figura u literarnom svetu 17. veka i stajao kao borac za mlado u besnoj prepirci između starih, koji su zastupali oponašanje starijih uzora, i mladih, koji su se zalagali za nov i svež način pisanja. Uključio se i u osnivanje Akademije nauka i Likovne Akademije, a kada je utemeljena Akademija lepe književnosti upravo on je izabran za njenog doživotnog sekretara.
Objavio je i „Priče moje majke guske“, u kojima se nalaze sirove priče koje su se pričale među nižim slojevima, a on ih je sredio za nešto osetljivije dame i gospodu u salonima i izdao pod imenom svoga sina. Njegove priče usađene su danas u sva naša detinjstva i prilagođene za televiziju i film.
Kako je istorijski kontekst u kom su pisane davno iza nas, ponekad nam promaknu njegove ironične primedbe na račun savremenika. Kako je i sam voleo da kaže on je „namigivao roditeljima preko glava njihove dece“.
Ostavite odgovor