Otelo

„Otelo“ je jedna od najznačajnijih drama Vilijama Šekspira. Tragedija je nastala u 16. veku, a najbitniji likovi su Otelo, Dezdemona, Jago, Emilija i Kasio. Radnja je smeštena u Italiji i na Kipru.

„Otelo“ je tragedija u pet činova. Prvi čin se odvija u Mlecima, dok se preostala četiri čina odvijaju na Kipru. Kroz celo delo se protežu motivi laži, obmane, mržnje i ljubomore. Autor ovim delom prikazuje koliko su pojedini ljudi zlonamerni i pohlepni te kako moramo paziti kome verujemo i dajemo ovlast. Osim „Otela“, najznačajnije tragedije Vilijama Šekspira su „Romeo i Julija„, „Hamlet“ i „Kralj Lir„.

Celim delom isprepliću se motivi laži, spletaka, mržnje i osvete. Jago ogorčen zbog funkcije koju obnaša planira razne spletke kako bi se rešio Kasija i naneo bol Otelu kojeg ne može da podnese. Kasija se odluči rešiti tako što će ga prvo, uz Roderigovu pomoć, maknuti iz službe, a onda će uveriti Otela kako su Kasio i njegova supruga ljubavnici.

Izbačen iz službe, Kasio odlazi k Dezdemoni i moli je da razgovara s Otelom kako bi mu ovaj oprostio i vratio ga natrag u službu. Otelo odlazi Emiliji i ispituje ju je li videla nešto sumnjivo. Emilija mu govori kako su to besmislice i kako ga Dezdemona ne vara. Otelo joj ne veruje i odluči da razgovara s Dezdemonom. Optužuje ju kako ga vara, a ona pokušava da ga razuveri.

Otelo poprilično ljut odlazi Jagu i govori mu kako mora da mu donese dokaz o neveri njegove supruge jer će u suprotnom ostati bez glave. Kasnije, tokom razgovora, Jago ispituje Kasija o Bjanki tako da skriveni Otelo misli kako Kasio priča o Dezdemoni. Dolazi Bjanka i daje rubac Kasiju koji je ovaj pronašao u svojoj sobi. Ljuta zbog svega, Bjanka ga optužuje da ima drugu i Kasio i ona odlaze.

Otelo postaje besan i odluči kako mora da ubije Kasija i Dezdemonu jer rade budalu od njega iza njegovih leđa. Jago mu govori kako treba da udavi Dezdemonu u postelji koju je oskvrnula, a da njemu prepusti Kasija. Jago kaže Roderigu kako mora da se riješi Kasija i ovaj na to pristaje. Roderigo udari Kasija, Kasio rani Roderiga, a Jago rani Kasija.

Nakon što je pristigla pomoć, Jago ubija Roderiga. Otelo odlazi Dezdemoni, ljubi je i zatim ubija. Emilija uto dolazi javiti Otelu kako je Roderigo mrtav, a Kasio ranjen i nalazi mrtvu Dezdemonu. Otelo joj priznaje kako je on ubio Dezdemonu zbog nevere i da mu je Jago donio dokaz o tome. Emilija ne vjeruje da je njen muž to uradio i kada Jago dođe u dvor, ispituje ga o tome. Jago priznaje kako je on rekao Otelu za neveru i Emilija tada priznaje kako je ona dala Jagu rubac. Otelo želi da probode Jaga, no Jago ubije Emiliju i pokuša da pobegne.

Kasija donose na nosilima i pokazuju pisma koja su pronašli kod Roderiga, koja dokazuju da Jago stoji iza svega. Otelo je ranio Jaga, a sebe je ubio. Časnici koji su bili s njima u tim trenucima, postavljaju Kasija na vlast i spremaju se vratiti u Mletačku Republiku javiti duždu i senatorima o tragediji koja se dogodila na Kipru.

Vrsta dela: tragedija

Mesto radnje: Mleci (Mletačka Republika) i lučki grad na Kipru

Vreme radnje: 16. vek

Tema dela: Ljubomora i osveta

Motivi: Rasizam, mržnja, laži, prevara, ljubomora, osveta

Ideja dela: Uvek trebamo sami da istražimo i proverimo činjenice jer nam ne žele svi dobro.

Kratak sadržaj prepričano

Jago (Otelov zastavnik) i Roderigo (ugledan Mlečanin) razgovaraju o Otelu (crnac u službi mletačke države). Jago iskazuje svoju mržnju prema Otelu i ogorčenost što ga je zasenio Kasio (Otelov poručnik).

„Ali on je izabran… U zavjetrinu bacio me taj

Račundžija, da taj piskaralo.“

Jago i Roderigo odlaze Brabanciju (senator) i govore mu kako je njegova kćer Dezdemona s Otelom i kako je zgrešila s bludnim crncem.

„Vaša kćerka, ako niste dopustili joj, zgrešila je teško

Privezav svoju dužnost i lepotu i um i blago uz tog skitnicu.“

Jago odlazi Otelu i govori mu kako je Roderigo otišao k Dezdemoninom ocu govoreći ružno o njemu i kako sada Brabancio dolazi k njemu sa svojom stražom. Uto dolazi Kasio s još nekoliko ljudi, pozdravlja Otela i govori mu kako ga dužd hitno traži zbog situacije vezane uz Kipar na koji se Otelo sprema otići. Otelo je krenuo k duždu kada su mu u kuću stigli Roderigo, Brabancio i njegovi stražari. Roderigo pokaže na Otela i Brabancio krene da ga napada kako je začarao njegovu kćer i kako će da odgovara za taj čin.

„Začarao si

Nju, prokletniče.“

„Ko sužanj sada jer ti kvariš svet,

Jer zabranjena i nedopuštena

Vračarstva činiš.“

Dužd i ostali senatori nalaze se u većnici i raspravljaju o Osmanlijama koji pokušavaju da zauzmu Kipar. Tokom rasprave dolaze Brabancio, Otelo, Jago, Roderigo i časnici. Dužd obaveštava Otela o situaciji s Osmanlijama i pozdravlja Brabancija. Brabancio se požalio duždu kako mu je Otelo oteo i začarao kćer. Otelo priznaje da je oženio Dezdemonu (Brabancijeva kćer) i šalje Jaga po nju kako bi svoje osećaje prema Otelu otkrila pred ocem. Dok čekaju Jaga da se vrati s Dezdemonom, Otelo im ispriča kako su se on i Dezdemona zaljubili. Otelo je pričao o svim nedaćama koje su ga zadesile još u detinjstvu i o svim svojim putovanjima.

„Na taj mig joj rekoh sve – Zavolela me zato što toliku

Opasnost prepatih, a ja pak nju

Zavoleh što me požalila za to.“

Dolazi Dezdemona koja priznaje ocu kako voli Otela. Brabancio nije imao drugog izbora, nego da prihvati situaciju kakva jest. Dužd hitno šalje Otela na Kipar. Dezdemona traži od dužda da ide s Otelom na Kipar i dužd na to kaže: „Nek bude kako sami vi odlučite…“ . Otelo odlazi i ostavlja Dezdemonu da dođe za njim u pratnji Jaga i njegove žene Emilije.

Nakon Otelovog i Dezdemoninog odlaska, Roderigo govori Jagu kako će da se utopi jer je nesrećan zbog ljubavi koju oseća prema Dezdemoni, a ona mu ne uzvraća. Jago iskorištava Roderigovu slabost i uverava ga kako je Otelo zavodnik i kako neće dugo da izdrži s jednom ženom, a i da će Dezdemona da ga ostavi kada shvati koliko je pogrešila. Ulivši nadu Roderigu, savetuje mu da prikupi nakit i novac, a zatim preotme Dezdemonu Otelu.

Na Kipru, Montano (upravitelj koji je bio na tom položaju prije Otela), s još dva gospodina prati stanje na moru kada do njih dolazi treći gospodin i javlja im kako je oluja slomila osmanlijske brodove te da je rat završio. Dolazi Kasio i govori kako je izgubio Otela na moru i kako se nada da će uskoro doploviti. Za to vreme, Jago, njegova žena Emilija i Dezdemona su stižu na Kipar. Ubrzo se Otelo vraća s mora i odvodi Dezdemonu.

Jago i Roderigo su ostali sami i Jago je počeo da „puni“ glavu Roderigu da će, nakon što Dezdemona shvati kakav je Otelo i kako joj je lagao, novi kandidat postati Kasio. Jago nagovara Roderiga da na straži razljuti Kasija kako bi ga ovaj udario i tako bio svrgnut sa svoga položaja. Ako to učini, Jago ga uverava kako će mu lakše pomoći i Roderigo na to naivno pristaje. Roderigo odlazi, a Jago ima monolog o tome kako veruje da mu je Otelo spavao sa ženom i kako će da mu vrati (oko za oko, zub za zub).

Glasnik dolazi i javlja narodu kako je vreme za slavlje zbog završenog rata, ali i zbog Otelove ženidbe. Jago i Kasio razgovaraju o Dezdemoni i Kasio je opisuje: „…ona je sama savršenost.“. Jago ga poziva na piće, no Kasio mu govori kako je piće njegova slabost i Jago ugleda priliku. Kasio odlazi na stražu, a Jago „baca bubu“ u uho Montanu o tome kako je Kasio sklon piću. Tokom tog razgovora, u prostoriju utrčava Roderigo bežeći od ljutog Kasija. Montano se umeša i biva ranjen.

Otelo dolazi i ispituje Jaga o tome šta se desilo. Nakon što je Jago ispričao sled dešavanja, Otelo je razrešio Kasija dužnosti. Jago teši nesretnog Kasija i savetuje ga da traži Dezdemoninu pomoć jer će nju Otelo sigurno saslušati. Jago odluči kako će u trenutku kada Kasio zatraži Dezdemoninu pomoć dovesti Otela i uveriti ga kako Kasio saleće njegovu suprugu.

Kasio je poslao po Jagovu ženu Emiliju koja je ujedno i Dezdemonina pratilja. Zamolio ju je da dovede Dezdemonu kako bi mogao da razgovara s njom. Emilija ga uverava kako će mu Otelo sigurno oprostiti i vratiti ga u službu, no da to zasada nije moguće zbog Montanovog statusa na Kipru. Ipak, Kasio je zamoli da bez obzira na sve to razgovara s Dezdemonom.

Dezdemona, Kasio i Emilija nalaze se u vrtu u dvoru. Dezdemona obećaje Kasiju kako će mu pomoći, a Kasio joj iznosi svoju zabrinutost da će ga Otelo zaboraviti i zameniti. Videvši Otela i Jaga kako dolaze, Kasio se povuče. Dezdemona priđe Otelu i moli ga da oprosti Kasiju i da mu još jednu šansu jer se on zalagao da Dezdemona popusti i da šansu Otelu. Otelo joj govori neka Kasio dođe kada hoće. Jago ispituje Otela o tome kako je Kasio bio posrednik između Otela i Dezdemone i otkriva mu svoju sumnju u to da su Kasio i Dezdemona ljubavnici i kako bi trebao da bude na oprezu.

Otelo je poručio Jagu sledeće:

„Ako više spaziš,

Dojavi mi. I ženi svojoj reci nek pripazi“.

Dezdemoni je ispao rubac koji joj je darovao Otelo. Emilija ga je uzela i dala Jagu koji će ga podmetnuti Kasiju. Otelo se vratio srdit zbog svega i zapretio Jagu:

„Dokaži tako bar da ne bude

Na dokazu mi ni kvačice ni petlje

O kojoj bi se sumnja obesila –

Il ode tvoja glava.“

Jago mu ispriča da je čuo Kasija koji je spavao kako spominje Dezdemonu i to rasplamsa Otelov gnev. Otelo razjaren izjavi: „Prokleta bila gadna bludnica! Prokleta bila! Hajde sa mnom. Idem da preka smrtna sredstva namaknem za lepog toga đavla. Sad si ti moj poručnik.“

Dezdemona razgovara s lakrdijašem koji je u Otelovoj službi i pošalje ga po Kasija. Dezdemona ostane sama s Emilijom i pita je gde je mogla izgubiti rubac. Emilija joj kaže kako ne zna i Dezdemona nastavi o tome kako je Otelo postao ljubomoran. Dolazi Otelo i on i Dezdemona razgovaraju. Dezdemona govori Otelu kako je poslala po Kasija i kako treba da održi svoje obećanje. Otelo joj govori kako ga je uhvatila „ljuta kihavica“ i neka mu da rubac koji joj je on poklonio. Dezdemona mu govori kako ga nema kod sebe.

Otelo joj priča kako je Ciganka dala taj rubac njegovom ocu koji ga je dao Otelovoj majci. Ako izgubi taj rubac ili ga nekome drugom daruje, uslediće nevolja. Dezdemona se uplašila i Otelo ju tera da mu kaže gdje je rubac. Dezdemona se opire i govori mu kako sve to radi jer želi da izbegne razgovor s Kasijem, no Otelo inzistira da mu donese rubac. Dezdemona navaljuje da primi Kasija i Otelo razjaren odlazi.

Dezdemona ostaje sama s Emilijom i čude se koliko je Otelo ljubomoran. Emilija joj govori da kada se muškarci zasite žena onda se počnu da se iskaljuju na njima. Uto dolaze Jago i Kasio. Kasio ponovo zatraži Dezdemonu da razgovara s Otelom i traži da ga Otelo vrati u službu. Dezdemona odgovara kako nije pravo vreme jer se već zalagala za njega, ali da Otelo više nije isti i da je ljut i srdit.

Jago ostane iznenađen nakon te Dezdemonine izjave jer, kako on tvrdi, Otelo ni u najgoroj situaciji nije u stanju da se razljuti. Nakon toga odlazi Otelu. Dezdemona razmišlja naglas i govori kako su sigurno uzrok njegovom čudnom ponašanju državni poslovi – problemi – „Iz Mletaka – Il tu na Kipru neka urota“. Emilija joj govori kako se nada da su državni problemi jer ljubomora je grdoba.

Dezdemona moli Boga da čuva Otela od ljubomore i zatim govori Kasiju da ostane u slučaju da se Otelo smirio i odlučio razgovarati s njim. Kasio na tome zahvaljuje Dezdemoni, a zatim ona i Emilija odlaze. Ulazi Bjanka (Kasijeva draga) i pozdravlja ga. Kasio počne ispitivati šta radi izvan kuće i ispričava se što ga dugo nije bilo. Bjanka odgovara kako je pošla k njemu, a Kasio joj obećaje: „Ali zato ću vam posle trajnim društvom podmirit račun te nenazočnosti.“ i daje joj Dezdemonin rubac uz zahtev da mu izveze isti takav.

Bjanka počne da sumnja kako Kasio ima drugu. Videvši njenu sumnju, Kasio pokušava da je razuveri. Priznaje kako je taj rubac našao u svojoj sobi i toliko mu se sviđa da od nje traži da izveze takav rubac pre nego što ga vrati osobi kojoj pripada. Bjanka ga pita hoće li doći tu večer k njoj, a on joj potvrdno odgovara. Otelo priznaje Jagu kako misli da ga Dezdemona vara i Jago mu ispriča kako je čuo da se Kasio hvali kako je „ležao“ s Dezdemonom i kako ima njen rubac. Otelo padne u nesvest.

Ulazi Kasio i ugleda Otela na podu. Upita Jaga što se dogodilo, a Jago mu govori da trebaju da puste Otela da dođe k sebi i da će njih dvoje razgovarati kasnije i Cassio odlazi. Kada je Otelo došao k sebi, Jago mu ispriča kako je Kasio malopre bio ovde i da će se ubrzo vratiti. Rekao je Otelu da se skloni, a da će on izvući Kasijevo priznanje o Dezdemoninoj neveri.

Jagov plan je da ispituje Kasija o Bjanki tako da izgleda kao da priča o Dezdemoni. Kasio se vraća i žali se kako ne može da oprosti sebi gubitak položaja, a Jago progovori glasno: „Pa na Dezdemonu navaljujte i vaš će bit zacelo.“. Zatim ga Jago tiho, tako da ga Otelo ne čuje, počne da ispituje o Bjanki. Na spomen njenog imena, Kasio se osmehne, a Otelo polako počinje da ludi i da čeka Kasijevo priznanje.

Jago priča Kasiju kako je čuo da Bjanka okolo govori kako će je Kasio oženiti. Kasio se na to nasmeje i kaže kako je luda i kako ona trči za njim. Dok njih dvojica pričaju, Otelo polako počinje da slaže priču u svojoj glavi o tome šta se dešava između Kasija i Dezdemone.

Bjanka dolazi besna i napada Kasija zbog toga što mu je povjerovala da je „pronašao“ rubac u svojoj sobi i kako je to zapravo rubac od neke bestidnice. Otelo ugleda rubac. Bjanka govori kako joj je svejedno hoće li Kasio doći na večeru ili ne i odlazi. Kasio se dogovori s Jagom da i on dođe na večeru kako bi nastavili razgovor i otrči za Bjankom.

Otelo sav besan odluči da će ubiti Kasija i Dezdemonu. Jago mu govori da udavi Dezdemonu u postelji koju je oskvrnula, a on će se pobrinuti za Kasija. Čuju trublje i dolazi Lodoviko (Brabancijev rođak) koji donosi vesti od dužda i mletačkog veća. Dezdemona ispriča Lodoviku kako je Otelo raskrstio s Kasijem i kako se nada da će on razgovarati s Otelom i nagovoriti ga da se predomisli i vrati Kasija na dužnost. Ona govori kako bi htela da se Otelo i Kasio pomire jer voli Kasija. Otelo se lecnuo na to i upita je je li ona pametna.

Lodoviko pokuša da uveri Dezdemonu kako ga je pismo smutilo jer ga vraćaju kući, a vlast će preuzeti Kasio. Dezdemona kaže kako joj je drago, a Otelo joj govori da je luda. Dezdemona započne: „Mili moj Otelo„, a Otelo je nazove vragom i udari. Dezdemona krene da plače, a Lodoviko traži da je Otelo umiri Otelo je ponovo nazove vragom i Dezdemona ode. Ljut što se vraća u Mletke i što će ga zameniti Kasio, Otelo dogovori večeru s Lodovikom i ode.

Lodoviko upita Jaga šta se dešava s Otelom, a Jago mu odgovara: „Ah! Ne bi bilo čestito da kažem što videh i što znadem. Treba na nj da pazite i sam će on se takav pokazati te neću morati govorit“. Otelo ispituje Emiliju je li primetila išta sumnjivo. Emilija mu odgovara kako je ona celo vreme bila s Dezdemonom i Kasijem i da nisu šaputali ili je otpravili. Uvjerava ga kako su to laži i neka Bog kazni onoga ko je izrekao takvu klevetu jer je Dezdemona „poštena, verna i čista“.

Otelo je pošalje po Dezdemonu, ne verujući joj ni reč. Dezdemona ga upita što želi i on joj kaže neka mu se približi i pogleda ga u oči. Otelo od Emilije zahteva da ode i obavesti ostale da im nitko ne sme smetati. Dezdemona prizna Otelu kako ne razume njegovo ponašanje, a Otelo traži od nje da se zakune u svoju vernost.

Ona mu odgovara: „Bog to znade, zaista.“. Otelo je optuži za laž i neveru. Dezdemona ga uverava da greši i da ga nikada nije prevarila. Nakon mnogo pokušaja, Otelo joj zatraži oprost i odlazi. Dezdemona traži Emiliju da joj navečer stavi venčano rublje na krevet i da pozove Jaga. Dolazi Jago i Dezdemona mu ispriča kako ju je Otelo optužio da je bludnica i počne da plače. Emilija na to dodaje kako je to nepošteno s Otelove strane jer se Dezdemona odrekla svoga oca i doma kako bi mogla biti s njim te da je Otelo u nešto takvo mogao da poveruje jedino uz pomoć đavolskog nitkova, varalice i lažova.

Dezdemona traži Jaga da joj pomogne ponovno osvojiti Otela. Jago je uverava kako je sve to zbog državnih poslova i neka obriše suze i ode na večeru s mletačkim poslanicima. Dolazi Roderigo i optužuje Jaga za laži, lopovluk i prevaru. Jago ga uverava kako su njegove namjere čestite. Roderigo zahteva da mu vrati sav nakit koji je ovaj navodno dao Dezdemoni i da će mu ovu prevaru naplatiti.

Jago ga pokuša uveriti kako još uvijek ima šanse s Dezdemonom, ali se prvo moraju rešiti Kasija kako ne bi zamenio Otela, jer će u suprotnom Dezdemona otići s Otelom natrag u Mletačku Republiku. Nakon večere, Lodoviko i Otelo su otišli u šetnju. Prije toga je Otelo zamolio Dezdemonu da ode u krevet i rekao joj da će on ubrzo doći. Emilija obavesti Dezdemonu da je ostavila rublje na krevetu kako je ranije zatražila.

Dezdemona zatraži Emiliju da joj pomogne da se raskopča i zamoli je da ju umota u platno u slučaju da umre pre nje. Emilija se zabrinula, a Dezdemona joj ispriča o devojci koju je voljeni mladić ostavio i pesmi koju je pevala na samrti te kako se ta ista pesma njoj sada vrti u glavi. Dezdemona je otpevala pjesmu i nakon toga otpravila Emiliju. No, prije nego što je Emilija otišla, Dezdemona ju upita bi li ona mogla prevariti svoga muža. Emilija joj odgovara da bi prevarila muža jedino kada bi on nakon toga postao vladar. Dezdemona joj priznaje kako ona ne bi mogla da prevari Otela čak ni tada.

Jago pokaže Roderigu gde mora da stane i dogovore se da će Jago biti u blizini u slučaju da nešto krene po zlu. Jago se sakrije i razmišlja kako obojica moraju da umru. Roderigo mora da umre kako mu ne bi morao vratiti nakit, a Kasio jer će ga Otelo proslediti njemu kada ode sa Kipra.

Roderigo iskoči i udari Kasija, a Kasio ga ranjava. Jago dolazi Kasiju iza leđa, ubode ga u nogu i pobegne. Lodoviko i Graciano (Brabancijev brat) priskočili su u pomoć Kasiju. Jago se vraća i pravi se kao da nije bio na mestu događanja, ubija Roderiga i pokušava da svali krivnju na Bjanku jer se Kasio vraćao s njene večere. Graciano i Lodoviko odnose Roderiga i Kasija.

Dolazi Emilija i upita što se dogodilo. Jago joj ukratko ispriča. Otelo ulazi u sobu i ljubi Dezdemonu. Ona se probudi i on je upita je li se pomolila i „Al ako nekog sećate se greha, za koji niste Boga još milost izmolili, zamolite je odmah.“ . Dezdemona ponovo pokušava da ga uveri kako nije bila neverna, no Otelo joj ne veruje. Moli ga za život, ali je Otelo počne daviti. Emilija dolazi na vrata i traži Otela da ju pusti u sobu kako bi mu ispričala šta se desilo.

Misleći da je Dezdemona mrtva, navlači zavesu i pušta Emiliju u sobu. Ona mu ispriča kako je Roderigo mrtav, a Kasio ranjen. Dezdemona na izmaku snage zamoli Emiliju da Otelu prenese njene pozdrave i umire. Otelo priznaje kako ju je ubio zbog nevere. Emilija mu govori kako je Dezdemona bila čista i verna te ga upita otkud mu ta ideja.

Otelo joj govori kako mu je to rekao Jago, ali mu Emilija ne veruje. Dolaze Jago, Graciano i Montano, a Emilija upita Jaga je li on rekao Otelu da je Dezdemona bila neverna. Jago priznaje i Emilija ga napadne i prizna kako je ona našla rubac i dala ga Jagu. U tom trenutku Otelo shvati da je prevaren.

Otelo želi probosti Jaga, no dok ga Montano razoružava, Jago probode Emiliju i pobegne. Montano i Graciano otrče za njim. Otelo oplakuje svoj čin, a Emilija umire. Ulaze Lodoviko, Montano, Kasio na nosilima i straža koja vodi svezanoga Jaga. Otelo ranjava Jaga. Kasio objašnjava Otelu kako mu nikada nije radio ništa iza leđa i kako su kod Roderiga našli pisma koja potvrđuju kako je sve što se dogodilo bio Jagov plan te da mu je rubac podmetnut. Lodoviko razrješuje Otela dužnosti i vlast prepušta Kasiju. Otelo se iz žalosti i krivnje zbog svojih postupaka probode, legne kraj Dezdemone i umre.

Analiza likova

Otelo – crni general u službi mletačke države. Bio je vrlo snažan, „postojan u ljubavi i plemenit“. Video je dobro u ljudima i verovao u svačiju vernost što ga je na kraju skupo koštalo. Bio je jako ljubomoran na Kasija i ta ljubomora ga je na kraju oslepila.

„Da kraljevskog sam kolena i roda…“

„Jerbo, Jago, znaj – Dezdemonu da milu ne ljubim, Za morsko blago ja ti ne bih htio Ograničit i skučit bezdomni I slobodni svoj život.“

„hrabri crnac“

Dezdemona – nežna, dobra i čista duša. Svima je htela pomoći i ,kao i Otelo, videla je samo dobro. Jako je volela Otela. Za ljubav je bila spremna učiniti sve.

„Da nežna, lepa, sretna devojka“

„Devojka Što uvek beše čedna – tako tihe I blage ćudi“

Jago – dvolična osoba i rasist. Vođen je mržnjom prema Otelu. Pohlepan je, zavidan i sebičan. Patološki lažov i manipulator.

„Nemajte brige – ja mu služim tek za svoju korist.“

„…naoko Tek služe svojim poglavarima Te po njima se lepo pomognu I potkože, pa sami sebe časte.“

„Jer kad bih svojim spoljašnjim vladanjem Pokazao pravu sliku srca svog U spoljašnosti, zamalo bih ja Na pazar svoje srce nosio…“

Kasio – bio je vrlo odan Otelu. Osim što je bio odan, bio je dobar i vredan. Rođeni je vođa. Piće mu je slabost i nakon što bi popio, delovao bi impulzivno.

„O hvala vama, hrabri otočani, Što crnca tako ljubite!“

„…moja je glava vrlo jadna i nesretna u piću.“

„KASIO: Ništarija da dužnosti me uči! U bocu ću zatući lupeža.

RODERIGO:  Zar mene tući?

KASIO: Brbljaš, nitkove? (Bije Roderiga)

MONTANO: (zaustavljajući ga) Ej, poručniče, stan’te, molim vas.

KASIO: Gospodine, okanite se il ću Po lubanji vas ošinut.“

Roderigo – zaljubljen u Dezdemonu i zbog toga je bio savršena osoba za manipuliranje.

„Priznajem da me je stid što sam tako zaljubljen, ali u mene nema snage da to promenim.“

RODERIGO: Hoćeš li me svojski pomagati u mojim nadama ako se pouzdam u uspeh?

JAGO: Na me se možeš osloniti…“

Emilija – zbog ljubavi i odanosti prema mužu nije bila u stanju da vidi kakav joj je muž ustvari bio.

„Teraj u laž ovog Nitkova ako čovek si. Jer ti si, On veli, reko da je žena ga Izneverila. Znam da nisi. Nisi Ti takva rđa. Zbori – srce će mi Da pukne.“

„Ubit će me bol!“

Beleška o piscu

Vilijam Šekspir bio je poznati glumac, redatelj i dramatičar čija su dela prevedena na više jezika. Mnogi ga smatraju najvećim engleskim piscem koji je ikada živeo. Iza sebe je ostavio remek dela u kojima su mnogi uživali, a koja će ostati kao podsetnik na slavna vremena književnosti generacijama koje dolaze.

Vilijam se rodio u mestu Stratford na Avonu 26. aprila 1564. godine – iste godine kad je umro jedan od najvećih umetnika, Mikelanđelo Buonaroti. Vilijam je rođen u velikoj i imućnoj porodici, kao treće dete i najstariji od braće. Ukupno je bilo osmero dece.

Uprkos tome što ne postoji puno podataka o njegovom privatnom životu, postoji nekoliko informacija na temelju kojih možemo da zaključimo da u detinjstvu nije oskudevao u ničemu. Njegov otac Džon Šekspir bio je bogat trgovac koji je imao toliko novaca da je tražio da se njegovoj porodici dodele grb sokola i koplja.

1571. godine, Džon je izabran za gradonačelnika Stratforda. Vilijamova majka zvala se Meri, a njeno djevojačko prezime bilo je Arden. Vilijam je školu pohađao u rodnom gradu. Čitao je dela Terencija, Plauta, Cicerona i Ovidija.

Pretpostavlja se da kad je njegov otac zapao u finansijske probleme 1582. godine, da je Vilijam napustio školu. O tom se periodu malo zna, osim da se 18. septembra 1582. godine venčao sa En Hetavej. Ubrzo nakon venčanja dobili su kćer Suzan i blizance Hamleta i Džudit.

Zbog dela u kojima je pisao protiv ranih brakova, može se zaključiti da nije bio srećan u braku sa ženom koja je bila osam godina starija od njega. Ne zna se šta je radio do 1592. godine, ali smatra se da je u tom periodu najviše vremena posvećivao pisanju i glumi. U tom periodu nastale su poeme Silovanje Lukrecije te Venera i Adonis. 1596. godine umire njegov sin Hamlet, a 1601. godine i otac Džon.

Posle venčanja kćeri Suzan umire i njegova majka Meri. 1613. godine umire mu brat Ričard, a te iste godine u požaru je nestalo pozorište The Globe, čiji je Šekspir bio suvlasnik. Poslednjih godina svog života odlučio se vratiti u Stanford gde je 23. aprila 1616. godine umro.

Stvaralaštvo Vilijama Šekspira deli se na nekoliko faza: rane drame, odraslost s velikim tragedijama i kasnija faza stvaralaštva.

Period poznatiji kao „rana drama“ bilo je vreme kada su Vilijamova dela bila prožeta poznatim humorom renesanse i bujnog jezika, a u kojima se meša vulgarni način izražavanja i umerena retorika. Iz tog perioda najpoznatije delo je Romeo i Julija.

Faza „odraslosti“ se mogla nazvati i „tragičnom“ fazom, kada je Vilijam pokazivao unutrašnji sukob prema averzijama i seksualnosti, od potvrde do poricanja. Iz tog perioda treba izdvojiti Hamleta.

U kasnijoj fazi svog stvaralaštva, Vilijam piše mračne komedije i drame. Iz ove faze ističu se dela: Mera za meru te Trilo i Kresida.

Šekspir je napisao čak 37 drama, a one se dele na romantične igre, kraljevske drame ili istorijske tragedije i komedije.

Njegova najpoznatija dela su Henrik IV, Rikard III, Romeo i Julija, Ukroćena goropadnica, Komedija zabluda, Dva veronska plemića, San letnje noći, Uzaludan ljubavni trud, Mletački trgovac, Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Mera za meru, Zimska priča i Bura.

Autor: E.M.