San letnje noći

San letnje noći poznata je komedija Vilijama Šekspira. Smatra se da je napisana 1595. ili 1596. godine, a tiskana je 1600. ili 1623. godine u Londonu.

U prvom činu su Tezej i Hipolita uzbuđeni oko njihova venčanja koje će se održati za četiri dana. Starac Egej požali se Tezeju kako je njegova kćerka Hermija zaljubljena u Lisandra i ne želi da se uda za Demetrija. Tezej daje Hermiji četiri dana da donese odluku. Ako odbije udati se za Demetrija, biće poslana u samostan ili će je dati ubiti jer tako nalaže atinski zakon. Hermija i Lisandar odluče pobeći iz Atine i sastaju se u šumi. Helena, koja je zaljubljena u Demetrija, otkrije Demetriju njihovu nameru kako bi pridobila njegovu ljubav.

U drugom činu vilinski kralj Oberon odlučio je začarati svoju ženu cvetnim sokom kako bi uspeo da joj preotme dečaka kojeg ona ne želi da preda jer je obećala njegovoj majci da će se nakon njezine smrti pobrinuti za njega. Oberon je prisluškivao razgovor Demetrija i Helene i odlučio začarati Demetrija kako bi se zaljubio u Helenu, ali Puk je zabunom začarao Lisandra.

U trećem činu družina iz najnižih narodnih slojeva u šumi je uvežbavala predstavu Piram i Tizba za venčanje vojvode i vojvotkinje, a kraljica Titanija, pod uticajem čarolije, zaljubila se u Vratila kojem je vilenjak Puk pretvorio glavu u magareću. Lisandar je sada zaljubljen u Helenu, a Hermija je tužna zbog toga. Videvši da je sve pošlo po zlu, Oberon prekida čaroliju. Demetrije se zaljubljuje u Helenu, a Lisandar ponovno voli Hermiju.

U četvrtom činu Tezej i starac Egej pronalaze ih u šumi. Tezej prihvaća njihovu odluku da se Demetrije venča s Helenom, a Lisandar s Hermijom. U petom činu održano je venčanje tri ljubavna para, a družina izvodi predstavu za njih.

Već iz naslova komedije uočljiv je motiv sna kojim Šekspir sledi renesansnu teoriju sna. Taj je motiv uveo po uzoru na antičku književnosti (Ovidijeve Metamorfoze) i Džefrija Čosera, oca engleske književnosti, koji je takođe sledio učenja antičke tradicije. Tako u Šekspirovoj komediji san ima simboličko značenje, odnosno pomaže likovima u donošenju važnih životnih odluka.

Osim antičke baštine, Šekspir sledi i folklornu baštinu. Tačan prevod reči „Midsummer“, koja je takođe sadržana u originalnom naslovu komedije, je Ivanjdan i odnosi se na vreme oko letnog solsticija (21. juna) te ima izraženo simboličko značenje u folklornoj tradiciji. „Midsummer Day“ označava jedan od takozvanih kvartalnih dana, odnosno tromesečnih rokova kada u Engleskoj počinje i ističe vreme za plaćanje najamnine i pada na dan Ivana Krstitelja (24. juna), stoga i „Midsummer Night“ pada na isti datum. Reč je o najkraćoj noći u godini, a prema narodnom verovanju u Ivanjskoj noći veštice, zli duhovi i vilenjaci lutaju naokolo i pokazuju vlast nad smrtnicima.

Osim toga, još je iz keltske tradicije poznato da su se na taj dan od cvetnih sokova pripremali napitci koji su se koristili za obrede plodnosti. U Šekspirovoj komediji spominje se čudotvorni sok cveta zvanog Hir ljubavi. Njegovim delovanjem likovi se zaljubljuju u prvo šta nakon buđenja ugledaju. Radnja komedije odvija se najpre u Atini, potom u šumi i na kraju se vraća na Atinu. Takvom se strukturom radnje oponaša obred takozvane majske slave, a prema narodnom se verovanju tim obredom leto donosilo u grad.

San letnje noći je romantična komedija u kojoj elementarna sila ima glavnu ulogu, a ona je prepoznatljiva u čarima koje donosi jedna letna noć. Upravo je ljubavnom radnjom te motivima sna i Ivanjske noći Šekspir dočarao osećaj letne noći koja u likovima budi ljubav.

Vrsta dela: drama (komedija) – delo je napisano kao kombinacija komedije i pastorale. Fabula je jako kompleksna, postoje tri glavna plana, a mogu se podeliti na onaj na dvoru, priprema za svadbu i čarolija Letnje noći.

Mesto radnje: atinski dvor, šuma

Vreme radnje: 21.06. – letnja ravnodnevnica

Tema dela: pripreme za venčanje atinskog vojvode Tezeja i vojvotkinje Hipolite

Ideja dela: mašta i osećaji su unutarnje sile koje ljudi često ne primećuju, a ponekad imaju veliki uticaj na ljudske živote.

Kratak sadržaj prepričano

PRVI ČIN

Prvi prizor prvog čina odvija se u dvorani Tezejeve palače. Tezej se obraća zaručnici Hipoliti i govori joj da nestrpljivo iščekuje njihovu svadbu. Hipolita mu govori da se strpi jer će proći i ta četiri dana. Tezej govori svom dvorskom majstoru Filostratu da potakne atinsku mladost na veselje povodom njihove svadbe. Ne želi da iko bude nesrećan.

Priznaje da je mačem pridobio Hipolitu. Ona je bila amazonska kraljica, a Tezej je kao atinski vojvoda u ratu pobedio Amazonke i uzeo njihovu kraljicu za ženu. Zna da ju je time rastužio, ali obećava joj da će je venčanje razveseliti jer će pripremiti gozbu i igre.

Ja sam tebe mačem
Isprosio, Hipolita, i steko tvoju ljubav
Zadavajuć ti jade, ali ću
Uz drukčiju te pesmu venčati –
Sa sjajem, s gozbom i sa igrama.

U dvoranu ulaze starac Egej i njegova kćerka Hermija te Lisandar i Demetrije, mladići koji su zaljubljeni u Hermiju. Egej se žali Tezeju kako je hteo da Demetrije oženi njegovu kćerku, ali Lisandar je osvojio njezino srce. Moli ga za atinsku povlasticu koja nalaže da može kćerku dati ubiti ako ne pristane da ispuni njegovu želju. Grdi Lisandra jer je zaveo njegovu kćerku, nosio joj darove (narukvice, prstenje, cveće…) i pevao joj pod prozorom noću. Tako je lukavstvom ukrao srce njegovoj kćerki i pokornost koju ona duguje svom ocu.

U njenu si se dušu prikrao
Tričarijama: narukvicama
Od kose, prstenjem i drugim glupim
Sitnarijama, kiticama cveća,
Slatkišima – što moćni su glasnici
Za slabu mladež.

Tezej se obraća Egejevoj kćerki Hermiji i govori da bi trebala da posluša oca i vjenča se sa Demetrijem. Neka dobro razmisli o svemu jer ako nije voljna pokoriti se, moraće je dati ubiti ili će se odreći ljudskog društva jer će ceo život biti zatvorena u samostanu.

Istražite sve želje srca svog
I svoju mladost lepo ispitajte
I svoju krvcu iskušajte, da l’ ste
Podnesti kadri ruho duvne, vek svoj
Vekovati ko sestra bezrotkinja,
U manastiru mračnom zatvorena,
I pevat tihe pesme jalovom
I hladnom mesecu.

Hermija ne želi da se odrekne Lisandra i spremna je umreti. Tezej joj govori da ima vremena da razmisli do njegova i Hipolitina venčanja. Demetrije je moli da popusti očevoj želji, a Lisandru govori da se odrekne Hermije jer nema pravo na nju. Egej nadodaje kako voli Demetrija i svoje će pravo na nju pokloniti njemu.

Lisandar govori Tezeju da je bogat kao Demetrije i da je njegova ljubav prema Hermiji jača. Hermija i njega voli, stoga smatra da ima pravo boriti se za nju. Osim toga, Demetrije je zaveo Nedarovu kćer Helenu i ostavio je. Tezej zna za to i poziva Egeja i Demetrija nasamo na razgovor, a Hermiji još jednom poručuje da mora da ispuni očev zahtev.

– I većma možda – al što više vredi
Od svega, čim se mogu dičiti,
Jest to, da lepa Hermija me ljubi.
Pa kako neću tražit svoje pravo?

Lisandar i Hermija razgovaraju o tome kako je njihova ljubav stavljena na kušnju. Hermija veruje da će ih ta kušnja naučiti strpljivosti. Lisandar joj govori da ima tetku koja živi daleko od Atine i koja ga voli kao svog sina. Ako ga voli, neka sutra uvečer pobegne od oca, a on će je čekati u šumi. Pobeći će iz Atine i venčati se. Hermija se kune da će sutra pobeći s njim. Prilazi im Helena. Tužna je jer svi govore da je lepa kao Hermija, ali da Demetrije voli Hermiju.

Helena želi da joj otkrije tajnu zbog koje se Demetrije zaljubio u nju. Hermija joj govori da što se više mršti i mrzi ga, on je sve više lud za njom, stoga ona nije uradila ništa kako bi ga navela da se zaljubi u nju. Priznaje joj da će sutra pobeći s Lisandrom iz Atine i poželi joj da bude srećna s Demetrijem.

Helena ostaje sama i razmišlja o tome kako svi govore da je lepa kao Hermija, ali ni to nije dovoljno da pridobije Demetrijevu ljubav koju je nekada imala. Odluči da će otkriti njihovu tajnu Demetriju kako bi pridobila njegovu ljubav kao nagradu.

Sad zbogom, drugo, pa se za nas moli,
A tebe tvoj Demetrije nek voli! –
Ah, do sutra će, dragi, oči naše
Od ljubavne ustegnuti se paše.

Drugi prizor prvog čina odvija se u sobi u Tunjinoj kolibi. Tesar Tunja okuplja družinu koja će pred vojvodom i vojvotkinjom izvesti predstavu na njihovom venčanju. Tunja ih upućuje da će izvesti predstavu Piram i Tizba i proziva glumce s popisa. Niko od njih nikada nije čuo za ljubavnike Pirama i Tizbu, stoga Tunja mora sve da im pojasni. Rujo Prelac će da glumi Pirama, a Franjo Svirivoj Tizbu. Franjo Svirivoj ne želi da igra žensku ulogu jer mu već raste brada, ali Tunja mu kaže da će glumiti pod krinkom.

Vucipeta će glumiti lava, ali boji se kako će to izvesti bez napisanoga teksta. Prelac se nudi da on odglumi lava jer je siguran da bi tako dobro izveo lavlju riku da bi vojvoda Tezej zatražio da ponovi. Tunja mu govori da je Piram čovek ugodne vanjštine, stoga je nužno da Prelac glumi Pirama. Moli sve glumce da do sutra naveče nauče svoje uloge i sastanu se kod palate u šumi gde će uvežbati predstavu.

DRUGI ČIN

Prvi prizor drugog čina odvija se u šumi u Ateni. Vilenjak Puk pita vilu kamo ide, a ona mu odgovara da je ona vila kraljice Titanije i da je bolje da ode jer njezina kraljica upravo dolazi.

Mirisni rubini to su,
Što ih po njem’ vila prosu.
Biser-kapi evo nosim,
Da mu njima uši rosim.
Hajde, zvrko, s ovog mesta,
Kraljica će doći smesta.

Puk joj kaže da kraljica ne sme doći u šumu jer će doći i kralj Oberon i izbiće svađa koja će uznemiriti vile. Kralj je ljut jer je kraljica otela dečaka indijskome kralju i sakrila ga u dvorac. Kralj Oberon je ljubomoran jer želi dečaka uzeti za paža (mladog plemića), ali ona ga je sakrila u svoj dvorac i ne želi da ga preda Oberonu.

U dvoranstvu ga sada drži svome,
A ljubomorni Oberon bi htio,
Da njemu bude pratnja dječak mio,
Al nipošto ga ona predat neće,
Već mazi ga i na njeg sipa cveće.

U šumu dolaze vilinska kraljica Titanija i vilinski kralj Oberon sa svojim pratnjama. Kraljica govori vilama da odu jer se ionako odrekla Oberonova društva i postelje. Oberon je pita zašto se tako ponaša prema svome mužu. Ona mu govori da je on njezin muž, ali da dobro zna da je bežao iz vilinske zemlje kako bi svirao frulu i pevao pesme njegovoj ratničkoj ljubavi Hipoliti, a sada je došao samo zato što zna da će se Hipolita venčati s Tezejem. Oberon joj govori da je može biti sram što ga tako pokušava ocrniti.

Čemu došao si samo
Sa najdaljega brega indijskog,
No zato, što se tvoja gizdava
Amazonka i ratnička ti ljubav
Imade venčat s Tezejem? Da, ti si
Posvetiti joj došo postelju.

Kraljica je uzela dečaka jer je na indijskim obalama upoznala njegovu trudnu majku. Majka je umrla i ona je odlučila preuzeti odgovornost za njega. Oberon je pita do kada misli ostati u šumi, a ona mu odgovara da će ostati tu do Tezejeva venčanja. Titanija odlazi sa svojom pratnjom, a Oberon odlučuje da je kazni jer mu ne želi predati dečaka.

Moli Puka da pronađe cvet koji se zove Hir ljubavi. Kad je Kupido hteo strelom pogoditi neku lepu vestalku sa zapada, mesečeve su zrake ugasile plamenu strelu, a ona je pala na taj beli cvet koji je odmah postao crven. Kad Puk donese taj cvet, pričekaće da Titanija zaspe, a zatim će joj uliti cvetni sok u oko i ona će se zaljubiti u prvo šta ugleda. Moraće mu predati dečaka pre nego što drugom biljkom prekine čaroliju.

Na neki cvet je pala zapadni,
Što pre beše kao mleko bel,
A sada je od rane ljubavne
Ko grimiz crven.

Demetrije i Helena dolaze u šumu. Oberon ih primeti i odluči iskoristiti svoju nevidljivost te tako prisluškivati njihov razgovor. Helena ga je dovela u šumu kako bi sprečio Lisandrov i Hermijin beg. Demetrije je ljut jer nigde u šumi ne vidi Hermiju i Lisandra. Govori Heleni da ga ostavi na miru i ode, jer će joj inače napraviti neko zlo. Helena mu govori da pati za njim i ne može ga prestati voleti. Ne želi da ode, stoga Demetrije beži od nje.

Govorit neću više: daj da idem;
Al nemoj mislit, ako za mnom podješ,
Da na žao ti neću što učinit.

Helena ostaje sama i govori da u pravilu muškarci moraju prositi žene, ali ona će učiniti sve da pridobije njegovu ljubav jer spremna je i umreti od njegove ruke, stoga odlučuje slediti ga. Oberon je slušao razgovor i rekao da će se Demetrije zaljubiti u nju pre nego što izađu iz šume. Puk se vraća s cvetom i Oberon mu govori da potraži Demetrija i namaže mu oči, ali da pritom pripazi da Helenin lik bude prvo šta će ugledati. On će za to vreme začarati svoju ženu Titaniju.

Drugi prizor drugog čina odvija se u drugom delu šume. Titanija poziva vile da je uspavaju pesmom i ostave da spava. Vile zapevaju i požele kraljici laku noć. Kad su vile otišle, došao je Oberon i ulio joj cvetni sok u oči.

Kad se preneš, prvo biće,
Koje spaziš, tvoje biće,
Tvoja ljubav, tvoje žiće –
Bio medved, mačak, lis,
Vepar ljuti ili ris –
Kad se preneš, biće cio
Tvome srcu drag i mio,
Makar kako gadan bio.

U šumu dolaze Lisandar i Hermija. Lisandar je primetio da je Hermija umorna pa odluči da prespavaju tu noć u šumi i ujutro nastave put. Lisandar želi da legne kraj nje, ali Hermija odbija jer se još nisu venčali. Kad su zaspali, došao je Puk. Puk je mislio da je Lisandar Atinjanin kojeg traži i ulije mu cvetni sok u oči.

Demetrije i Helena se u blizini svađaju. Demetrije je ostavlja samu, a ona ugleda Lisandra kako spava i pokuša ga probuditi. Lisandar otvara oči i govori Heleni da je zaljubljen u nju. Ona misli da se Lisandar ruga s njom i odlazi. Hermija se budi i govori mu da je sanjala da joj zmija srce pije, a da se Lisandar na to smije. Primeti da je Lisandar nestao.

O Hermija, od mene odsad beži,
Jer ko što nam se smuči ponajviše,
Kad nerazumno jedemo slatkiše,
A najveći je dušman krivoj veri,
Tko beše njezin pa je izneveri,
Baš tako ja ne trpim tebe živu (…)

TREĆI ČIN

Prvi prizor trećeg čina odvija se u šumi. Titanija još spava, a družina prevođena Tunjom dolazi uvežbati predstavu. Rujo Prelac je zabrinut jer u jednom prizoru on kao Piram treba da trgne mač i ubije se, a boji se da će se gospođe u publici uplašiti tog prizora. Predlaže da u prologu navedu da se time neće ništa loše desiti jer on samo glumi Pirama. U drugom će prologu napisati da lav nije pravi, već da je u pitanju maska.

Puk promatra njihovu vežbu i našali se s njima tako da je Prelčevu glavu pretvorio u magareću. Družina se prepala i pobegla, a Prelcu ništa nije bilo jasno. Ubrzo su se vratili i pokušali mu objasniti da ima magareću glavu, ali on im ne veruje. Družina odlazi, a on ostaje sam i peva. Kraj njega se budi Titanija i zaljubljuje se u njega. Titanija poziva svoje vile i moli ih da se pobrinu da mu ništa ne nedostaje. Neka budu ljubazne, hrane ga zelenim smokvama, ljubičastim grožđem, kajsijama, crnim kupinama i medom. Prelac se upoznaje s vilama i one ga vode do kraljičine senice.

Budite
Ljubežljivi spram ovog kavalira
I, kudgod pođe, pred njim skačite (…)

Oberona zanima je li se Titanija probudila. Puk ga obaveštava da je u šumu došla nekakva družina i da je Prelac zašao u grmlje tokom vežbe, a on mu je pretvorio glavu u magareću i Titanija se zaljubila u njega. Oberon želi znati je li ulio Demetriju sok u oči. U tom momentu dolaze Hermija i Demetrije. Hermija ga optužuje da je ubio Lisandra, ali on poriče to.

Tek pravo, da me više nećeš skobit,
Jer bio živ il mrtav dragan moj,
Ja mrzim dovek svaki pogled tvoj.

Oberon je shvatio da je Puk pogrešnom Atinjaninu namazao oči. Naredi mu da potraži Helenu i dovede je, a on će začarati Demetrija. Kad je zaspao, namazao mu je oči.

Dolaze Lisandar i Helena. Lisandar joj izjavljuje ljubav, a Helena mu kaže da je tako govorio da voli Hermiju pa ju je ostavio. Lisandar se obraća Demetriju i govori mu da mu daje Hermiju jer on voli Helenu, ali Demetrije to odbija. Dolazi Hermija i pita Lisandra zašto ju je ostavio. Helena je ljuta jer misli da je i Hermija upletena u Demetrijevu i Lisandrovu igru.

Zar nisi ti potakla Lisandra,
Da za mnom ide ko za porugu
I slavi moje oči, moje lice?
Zar nisi drugog svog, Demetrija
– Što malo pre gurao me nogom –
Naputila, da božicom me zove,
Božanskom nimfom, rajskom, divotnom?

Lisandar govori Hermiji da je mrzi i da je ne želi više videti. Hermija je ljuta na Helenu što je ukrala Lisandrovo srce. Helena priznaje da je odala Demetriju njihovu tajnu o begu, ali moli ih da je puste da se vrati u Atinu. Lisandar poziva Demetrija sa sobom da se obračunaju. Helena pobegne, a Hermija potrči za njom.

Hermija
O ne budi spram mene tako gorka;
Ta ja sam tebe uvek ljubila
I uvek sam ti tajne čuvala
I nikada uvredila te nisam,
Van što spomenuh svom Demetriju
– Iz ljubavi – da u šumu ste amo
Utekli.

Oberon grdi Puka jer je učinio veliku grešku, ali Puk je srećan što se to desilo jer ga je svađa zabavila.

„Prepoznaćeš ga“, rekoste mi bome,
„Po atnskome ruhu njegovome“ –
I u tom ne bi mnogo kriv ja bio,
Jer oči sam Atincu nakvasio (…)

Oberon šalje Puka da zamrači Atinu. Neka se posluži najpre Lisandrovim glasom, a zatim Demetrijevim kako bi ih razljutio, a kad se približe jedan drugome, neka im na oči dođe san. Tako će Lisandar i Demetrije zaspati, a on će u Lisandrove oči uliti sok biljke koja će prekinuti čaroliju i svi će misliti da je sve bio samo san. Za to vreme Oberon će preoteti Titaniji dečaka.

Čas Lisandrovim glasom ti se služi
I protivnika gorkom reči ruži,
O onda psuj Demetrijevim glasom,
Al kad se zbliže, rastavi ih časom,
Dok na oči se ne dokrade njima
San težak, krilat, sličan šišmišima.

Lisandar i Demetrije zbog mraka ne vide jedan drugoga. Puk se obraća Lisandru Demetrijevim glasom, a Lisandar misli da razgovara s Demetrijem. Puk mu Demetrijevim glasom govori da krene za njim i Lisandar ode. Demetrije doziva Lisandra i pita ga gde se sakrio. Puk mu Lisandrovim glasom govori da pođe za njim. Lisandar ne nađe Demetrija i odluči da odmori do zore. Demetrije ne može da pronađe Lisandra i govori da će se ujutro obračunati jer ga je svladao umor. Kad dođe jutro, Lisandar će pasti u njegove ruke. Helena i Hermija su umorne i obe zaspu u šumi. Puk leva Lisandru sok u oči i odlazi.

ČETVRTI ČIN

Prvi prizor četvrtog čina odvija se u drugom delu šume. Titanija miluje Prelčevu magareću glavu, a on uživa u tome što mu vile udovoljavaju. Traži od njih da mu češu glavu, ubiju bumbare i donesu mu med i orahe. Prelac želi da spava, a Titanija ga obgrli rukama i naredi vilama da ih ostave da spavaju.

Dolaze Oberon i Puk. Oberon mu pripoveda kako je malopre sreo Titaniju u šumi kad je tražila darove za Prelca. Zamolio ju je da mu preda dečaka i ona je pristala. Sad je vreme da prekinu čaroliju. Kad se Titanija probudila, nije joj bilo jasno gde se nalazi i šta se desilo. Njih dvoje se pomire i odluče otići na venčanje vojvode i vojvotkinje kako bi slavili njihovu ljubav.

Mila, ruku daj,
Kraj tih spavača zemlju zaljuljaj.
Inatu našem ljutom sad je kraj
I opet će nam cvasti krasni maj.

U šumu dolaze Tezej, Egej i Hipolita s pratnjom. Došao je dan kada Egejeva kći Hermija mora da odluči hoće li se udati za Demetrija. Egej ugleda Hermiju, Lisandra, Helenu i Demetrija kako spavaju u šumi. Iznenađeni su tim prizorom. Lovci zasviraju rogove kako bi ih probudili.

Njih četvero kleknu pred Tezeja. Lisandar priznaje da je hteo da pobegne s Hermijom iz Atine. Demetrije govori da mu je Helena rekla za njihov beg i došao je u šumu kako bi to sprečio, ali se u međuvremenu zaljubio u Helenu. Ne zna kakva je to moć koja je utišala njegovu ljubav prema Hermiji i naterala ga da se zavoli Helenu. Helenu je voleo i pre Hermije, a sada je ponovo osvojila njegovo srce. Tezej ih poziva da pođu u Atinu na vjenčanje. Prelac se probudi i čini mu se da je sanjao da ima magareću glavu.

Drugi prizor odvija se u Tunjinoj kući. Tunja je zabrinut jer ne mogu da nađu Prelca, a niko u Atini osim njega ne može tako dobro da glumiti Pirama. Vucipeta ih obaveštava da vojvoda dolazi iz hrama i da su se onde venčala još dva para. Dolazi Prelac i govori im da svako ponovi svoju ulogu jer će se predstava uskoro održati.

PETI ČIN

Prvi prizor odvija se u sobi u Tezejevoj palati. Tezej i Hipolita iznenađeni su time što je jedna noć učinila Lisandru, Demetriju, Heleni i Hermiji. Oni ulaze u sobu, a Tezej je srećan što ih vidi. Tezej zatraži popis igara koje će im ispuniti vreme do odlaska na počinak. Filostrate pokazuje Tezeju popis igara. Njemu je za oko zapela predstava Piram i Tizba i želi da je vidi. Filostrate se boji da ih ta predstava neće zabaviti jer su je pripremili ljudi iz nižega sloja, ali Tezej insistira da se odigra upravo ta predstava.

Tunja izvodi prolog u kojemu najavljuje predstavu. Tezeju se čini da Tunja nije dobro uvežbao prolog. Lisandar govori da nije dovoljno samo govoriti, već je važno govoriti dobro. Hipolita nadodaje da nema sklada u Tunjinu glasu.

Predstavnik ulazi s Piramom i Tizbom te Stenom, Mesečinom i Lavom kao nemim osobama. Uskoro svi primećuju da je predstava izvedena nespretno. Glumci za vreme izvedbe razgovaraju s publikom i objašnjavaju ulogu koju će odigrati. Tezej govori da ih da je njihova izvedba ipak zabavila, ali ne želi da pogleda i epilog. Poziva ljubavnike da pođu na spavanje.

Nećemo epiloga, molim vas, jer vašem komadu ne treba isprika. Nemojte se ispričavati, jer kad su svi glumci mrtvi, ne treba nikoga grditi. Ej, da je Pirama glumio onaj, koji je to napisao, pa da se obesio o Tizbinu podvezicu, to bi bila krasna tragedija – a to je i u istinu, i sjajno je glumljena.

Dolaze Oberon i Titanija s pratnjom. Oberon poziva vile da posvete svaki kut doma i blagoslove ljubavnike te im požele mnogo dece. Puk ostaje sam i pozdravlja publiku. Zamoli ih da zaplješću i obećaje kako će drugi put predstava biti bolja.

Ne budite zle nam volje,
Drugi put će biti bolje.
Ako zvižduk vaš nas mine,
Te nam tako sreća sine,
Puk se kune svojom glavom,
Sve će stazom poći pravom –
Ili lažem, to kad velim.
Laku noć vam svima želim –
Plješćite nam, pa će sve
Popravit se mane te.

Likovi: Tezej, Hipolita, Oberon, Titanija, Puk, Helena, Hermija, Lisandar, Demetrije, Egej, Prelac, Tunja, Vucipeta, vile…

Analiza likova

Tezej – atinski vojvoda kojega svi Atinjani vole jer je dobar i pravedan prema svome narodu. Zaljubljen je u svoju zaručnicu Hipolitu i željno iščekuje njihovo venčanje. Kad je čuo da Hermija ne želi da posluša očevu želju i uda se za Demetrija, dao joj je nekoliko dana da razmisli o svojoj odluci. Ipak, pre venčanja je u šumi pronašao Helenu, Hermiju, Demetra i Lisandra koji su mu rekli da je došlo do promene. Tezej je srećan zbog njihove ljubavi.

Gle, ljubovnika srećnih! Idu amo.
Oj zdravo, drugovi! Radost, sreća
I svježi danci u ljubavi vaša
Nek prate srca!

Lisandar – mladić koji je zaljubljen u Hermiju, ali njezin otac ne podržava njihovu ljubav. Ne želi dopustiti da se Hermija uda za Demetrija, stoga joj predlaže da pobegnu iz Atine i potajno se venčaju. Kada ga je vilenjak Puk greškom začarao, Lisandar se zaljubio u Helenu. Prekidom čarolije Lisandar ponovno voli Hermiju.

Ja mnijah, naših sklad srdaca dvaju
Toliki je, te jedno sačinjavaju:
I jedna kletva grud nam obuzima,
I jedna vera stoluje u njima.
I nemoj, dušo, bojat se za sebe.

Demetrije – mladić koji se kao i Lisandar zaljubio u Hermiju. Njezin otac odobrava taj brak, ali Hermija ne želi da se uda za njega. Nakon što je začaran, zaljubljuje se u Helenu koja je oduvek patila za njim.

Ti reče, u tu skloniše se šumu;
I ja sam ovde med divljači divlji,
I zalud tražim svoju Hermiju.
Otale ajde, ne sledi me više!

Helena – očajna je i tužna jer je zaljubljena u Demetrija koji voli njezinu drugaricu Hermiju. Svim se silama trudi da pridobije njegovu ljubav, ali on ne želi ni da je pogleda. Izdala je drugaricu Hermiju kako bi pridobila njegovu ljubav. Demetrije se na kraju ipak zaljubljuje u nju.

A zato baš i ljubim vas još jače.
Ko štene sam vam; o, Demetrije,
I bijete me; ja vam laskam više.
Ko psićem postupajte sa mnom, bijte,
I udarajte mene, ne pazite na me,
Izgubite me, al dopustite,
Da idem za vam ko nevrednica.

Hermija – kći starca Egeja koja je zaljubljena u Lisandra. Odbija ispuniti očevu želju i udati se za Demetrija. Spremna je umreti. Kad je shvatila da je Lisandar zaljubljen u Helenu, obuzima je tuga. Prekidom čarolije Lisandar je ponovno voli i vojvoda Tezej odobri njihov brak.

Demetrij ljubi vas: ta vi ste krasni!
Vi prethodna ste zvezda; miloglasna
Sa usne jeka od slasti je veće,
No ševe poj pastiru u proleće.

Oberon – vilinski kralj. Ljut je na svoju ženu jer je odlučila pobrinuti se za dečaka kojeg je on hteo uzeti za paža na svome dvoru. Da bi uspeo u tome, odlučio je začarati je cvetnim sokom. Shvativši moć cvetnog soka, uz pomoć vilenjaka Puka začarao je Demetrija i Lisandra. Zahvaljujući njemu, Demetrije je prepustio Hermiju Lisandru i zaljubio se u Helenu.

Jer Oberon je gneva pun i jada,
Što indijanskog kraljevića mlada,
Mladića vrlo krasna, dražesnoga,
Ugrabila je – a za paža svoga;
Ljubomoran bi on ga imat hteo,
Svu goru s njim bi junak preletio:
Al ona mladca u svom dvoru skriva,
Cvećem resi, srećom ga naziva.

Titanija – vilinska kraljica. Iako se njen muž protivio toj odluci, pobrinula se za dečaka koji je ostao bez majke. Odrekla se svoga muža kako bi ispunila svoje obećanje. Nakon što je začarana, zaljubila se u Prelca, ali prekidom čarolije pomirila se sa svojim mužem.

Primiri već se jednom.
Od vilin-zemlje dečak mi je draži;
Jer njegva majka mojega je reda.

Prelac – tkalac koji je dobio glavnu ulogu u predstavi. Izrazito je humorističan i zabavan. Kada mu je Puk pretvorio glavu u magareću, kraljica Titanija zaljubila se u njega i naredila svojim vilama da mu ugađaju, a on je to iskoristio i uživao u njihovom služenju.

Vi ne možete igrati druge uloge osim Pirama, jer Piram je čovek ugodne vanjštine; on je krasan čovek, kakvog možete videti samo u svečane dane; on je veoma mio, pravi džentlmen: zato je nužno, da vi igrate Pirama.

Beleške o piscu

Vilijam Šekspir bio je poznati glumac, redatelj i dramatičar čija su dela prevedena na više jezika. Mnogi ga smatraju najvećim engleskim piscem koji je ikada živeo. Iza sebe je ostavio remek dela u kojima su mnogi uživali, a koja će ostati kao podsetnik na slavna vremena književnosti generacijama koje dolaze.

Vilijam se rodio u mestu Stratford na Avonu 26. aprila 1564. godine – iste godine kad je umro jedan od najvećih umetnika, Mikelanđelo Buonaroti. Vilijam je rođen u velikoj i imućnoj porodici, kao treće dete i najstariji od braće. Ukupno je bilo osmero dece.

Uprkos tome što ne postoji puno podataka o njegovom privatnom životu, postoji nekoliko informacija na temelju kojih možemo da zaključimo da u detinjstvu nije oskudevao u ničemu. Njegov otac Džon Šekspir bio je bogat trgovac koji je imao toliko novaca da je tražio da se njegovoj porodici dodele grb sokola i koplja.

1571. godine, Džon je izabran za gradonačelnika Stratforda. Vilijamova majka zvala se Meri, a njeno djevojačko prezime bilo je Arden. Vilijam je školu pohađao u rodnom gradu. Čitao je dela Terencija, Plauta, Cicerona i Ovidija.

Pretpostavlja se da kad je njegov otac zapao u finansijske probleme 1582. godine, da je Vilijam napustio školu. O tom se periodu malo zna, osim da se 18. septembra 1582. godine venčao sa En Hetavej. Ubrzo nakon venčanja dobili su kćer Suzan i blizance Hamleta i Džudit.

Zbog dela u kojima je pisao protiv ranih brakova, može se zaključiti da nije bio srećan u braku sa ženom koja je bila osam godina starija od njega. Ne zna se šta je radio do 1592. godine, ali smatra se da je u tom periodu najviše vremena posvećivao pisanju i glumi. U tom periodu nastale su poeme Silovanje Lukrecije te Venera i Adonis. 1596. godine umire njegov sin Hamlet, a 1601. godine i otac Džon.

Posle venčanja kćeri Suzan umire i njegova majka Meri. 1613. godine umire mu brat Ričard, a te iste godine u požaru je nestalo pozorište The Globe, čiji je Šekspir bio suvlasnik. Poslednjih godina svog života odlučio se vratiti u Stanford gde je 23. aprila 1616. godine umro.

Stvaralaštvo Vilijama Šekspira deli se na nekoliko faza: rane drame, odraslost s velikim tragedijama i kasnija faza stvaralaštva.

Period poznatiji kao „rana drama“ bilo je vreme kada su Vilijamova dela bila prožeta poznatim humorom renesanse i bujnog jezika, a u kojima se meša vulgarni način izražavanja i umerena retorika. Iz tog perioda najpoznatije delo je Romeo i Julija.

Faza „odraslosti“ se mogla nazvati i „tragičnom“ fazom, kada je Vilijam pokazivao unutrašnji sukob prema averzijama i seksualnosti, od potvrde do poricanja. Iz tog perioda treba izdvojiti Hamleta.

U kasnijoj fazi svog stvaralaštva, Vilijam piše mračne komedije i drame. Iz ove faze ističu se dela: Mera za meru te Trilo i Kresida.

Šekspir je napisao čak 37 drama, a one se dele na romantične igre, kraljevske drame ili istorijske tragedije i komedije.

Njegova najpoznatija dela su Henrik IV, Rikard III, Romeo i Julija, Ukroćena goropadnica, Komedija zabluda, Dva veronska plemića, San letnje noći, Uzaludan ljubavni trud, Mletački trgovac, Hamlet, Otelo, Kralj Lir, Mera za meru, Zimska priča i Bura.

Autor: B.D.