Magareća koža

„Magareća koža“ je bajka poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput „Zlatokose„, „Mačka u čizmama„, „Pepeljuge„, „Lepotice i zveri„, „Crvenkape“ i mnogih drugih. Prva objavljena priča ovog pisca bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek nakon toga objavio je svoju prvu zbirku priča „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljivog sadržaja do veoma jednostavnog jezika kojim je napisana. Priče su bile razumljive, pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.

Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost i to kad najslavnijih svetskih autora dečjih baki, poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Bajke Šarla Peroa bezvremenske su i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojeg radi učimo svoju decu.

Ovu bajku možemo da usporedimo s Pepeljugom,  zbog motiva smaragdnog prstena koji pristaje samo prstima lepe princeze, baš kao šta je papuča pristajala samo „onoj pravoj“ u bajci o Pepeljuzi. Radi se o bajci u kojoj je glavna tema ljubav između mlade princeze i kraljevića.

Opisuju se odnosi unutar dve porodice. S jedne strane imamo očajnog princezinog oca koji želi da se oženi za svoju kćer, no na sreću to mu ne uspeva zbog mudre dobre vile, koja u pravom času pomaže princezi da pobegne s dvora. S druge strane imamo kralja i kraljicu, koji bi sve žrtvovali za sreću svoga sina.

Pouka bajke je da u životu ne sme da se odustane od prave ljubavi, no za nju treba istinski da se bori i trudi kako bi prevazišla sva iskušenja. Kraljević se istinski zaljubio u prelepu princezu i samo zahvaljujući svojoj upornosti i želji oženio je upravo nju, devojku sa smaragdnim prstenom.

Vrsta dela: bajka

Mesto radnje: dvor

Vreme radnje: nekada davno

Tema dela: Borba princa da osvoji princezu sa smaragdnim prstenom

Ideja dela: Prava ljubav će da prođe sve kušnje ako smo dovoljno ustrajni i ako se borimo za nju

Kratak sadržaj prepričano

U davna vremena živeo je kralj, toliko voljen od naroda da su smatrali kako je on najsrećniji kralj od svih kraljeva. Osim šta ga je volio narod, izrazito su ga poštovali i sve komšije i savetnici. Bio je oženjen princezom pa ga je to dodatno činilo sretnim. S njom je imao lepu devojčicu stoga nisu imali potrebe da imaju još dece.

Na dvoru sve beše idilično. Sposoban kralj vladao je uz pomoć svojih mudrih ministara, odanih dvorjana te vernih i radišnih sluga. Tamo su se nalazile velike konjušnice s prekrasnim konjima i najboljom opremom, ali na najviše počasnom mestu ležao je magarac s velikim i dugačkim ušima. Nije magarac dobio počasno mesto u konjušnici bez razloga. Magarac je bio magičan i pod njime su svakoga dana nalazili zlatne dukate koje bi sluge pokupile ujutru čim bi se probudio.

Kako čudni događaji ne zaobilaze ni kraljeve, a dobro uvek prati i poneko zlo, uskoro se kraljica teško razbolela i za tu bolest nije bilo leka. Svi su na dvoru bili žalosni jer će kraljica da izgubi život zbog neizlečive bolesti.

Kraljica je ležala na postelji, a pored nje je bio njezin verni kralj. Jecao je jer je znao kako joj se svakog časa bliži kraj. Kraljica je imala poslednju želju za koju je želela da je kralj ispuni. Počela je da mu priča o njegovoj sledećoj ženidbi, a on se zbog toga još više rastužio. Istog momenta ju je prekinuo i rekao kako to neće nikada da se dogodi. No, kraljica je insistirala i ispričala mu sve šta od njega želi.

Objasnila mu je kako kraljevstvo mora jednoga dana da ima svog naslednika i da će pritisak naroda biti velik, s obzirom da će se njihova kćerka morati da uda za kraljevića poput njega. Zamolila ga je neka popusti njihovom navaljivanju dok ne nađe sebi lepu princezu, čak i lepšu no što to beše ona. Samo će u tom slučaju moći da umre zadovoljna. Kralj je bio shrvan kraljičinom željom.

Kraljica je zapravo znala kako kraljević neće nikada da pronađe lepšu, bolju i pametniju ženu od nje jer je bila mnogo  samoljubiva. Bila je ubeđena kako na kugli zemaljskoj ne postoji žena ravna njoj. Iz tog razloga je bila sigurna kako kralj neće moći da ispuni njezinu poslednju želju i da se ponovo oženi. Uskoro je izdahnula, a kralj nije mogao da se smiriti. Bio je toliko tužan da je plakao još mesecima nakon njezine smrti.

Ostali dvorjani i ministri nisu dugo žalili nakon smrti kraljice, već su se na sastanku dogovorili kako će da traže od kralja neka se ponovo oženi. Kada su mu to rekli, kralj se ponovo rasplakao jer je smatrao kako još nije vrieme da to učini, uostalom, rekao je kraljici da nikada neće ponovo da se oženi.

Ipak, razmislio je o njihovom predlogu i naredio savetnicima da pronađu lepšu, bolju i pametniju ženu od pokojne kraljice, znajući kako takvu osobu oni nikada neće da pronađu jer takva ne postoji. Ministrima se nikako nije svidelo obećanje koje je kralj dao kraljici. Smatrali su kako lepota nije presudna za venčanje, već je najvažnije da buduća žena može da rodi naslednika, Ipak je to ono šta narod želi od kralja.

Nikome nije odgovaralo rešenje da, umesto oca, mlada princeza pronađe muža jer njihova deca neće da budu iz iste loze, a još k tome ako ju odvede s dvora ili ako zajedno vladaju na dvoru, susedni narodi bi mogli da s njima zarate i kraljevstvo bi tako moglo da propadne. Kralj je obećao svome narodu kako će da razmisli o mogućim posledicama.

Ministrima se nikako nije svidelo obećanje koje je kralj dao kraljici. Smatrali su kako lepota nije presudna za venčanje već je najvažnije da buduća žena može da rodi naslednika. To je bilo ono šta je narod želio od kralja. Ali kralj odlučio da si pronađe lepu princezu, ljepšu od bivše kraljice. Svakog dana donosili su mu slike mladih devojaka kako bi odabrao onu najlepšu, no njemu ni jedna nije odgovarala. No, gledajući svoju lepu devojčicu, sinulo mu je kako bi mogao njome da se oženi. Kada joj je to i rekao, princeza mu je pala pred koljena, moleći ga da ne učini takav zločin.

Kralj je otišao da se posavetuje sa sveštenikom, a ovaj ga je vešto ubedio da zapravo čini dobro delo time šta će da oženi sopstvenu ćerku. Kralj je bio oduševljen šta mu je taj pokvarenjak odobrio venčanje. Otišao je na dvor i rekao kćerki neka se pripremi za veliku svadbu.

Princeza nije imala mira. Oišla je da se posavetuje s dobrom vilom, koja joj je ujedno bila i kuma. Pala je noć, princeza je sela u kočiju upregnutu velikim ovnom i krenula prema kumi vili. Kada je stigla, vila joj je rekla da zna za namere njezinog oca, ali neka se ne brine. Ukoliko se bude pridržavala njezinih saveta, sve će dobro da se završi.

Vila joj je dala mudar savet. Rekla joj je neka kaže ocu da joj nabavi plavu haljinu, znajući kako njezin otac to neće moći da učini. Princeza je bila presretna šta joj je kuma pomogla u nevolji i brzo rekla zahtev svome ocu. U slučaju da ne nabavi haljinu, neće da bude ništa od venčanja.

Ali kralj je takođe bio mudar čovek. Naredio je švaljama neka sašiju takvu haljinu jer će da nastradaju ako ne bude onakva kakvu princeza želi. Sledeći dan haljina je bila sašivena. Kada je princeza ugledala prekrasnu plavičastu haljinu, rastužila se. Nije znala na koji način da izbegne venčanje, s obzirom da je haljina bila toliko lepa. Kralj je poželio da se venčanje održi što pre.

Princeza je opet otrčala do kume i rekla kako njezin savet nije upalio. Tada joj je kuma rekla neka od oca traži haljinu boje mesečine. Princeza je to učinila, no uskoro je i ta haljina bila sašivena, a princeza ostala izbezumljena. Haljina je bila još i lepša od ove prethodne. Rasplakala se, a kuma joj je potrčala na vrata. Rekla joj je neka sada traži haljinu boje sunca, jer sigurno nitko neće moći takvu da sašije. Ako ništa drugo, dobit će na vremenu.

Princeza je od kralja zatražila i poslednju haljinu. On je htio da ispuni sve njezine želje bez pogovora pa je tako dao da se poskidaju svi dijamanti i rubini s njegove krune, kako bi haljina mogla da blešti poput sunca. Tako je i bilo. Kada su švalje princezi doneli haljinu ova nije mogla ni da ju pogleda koliko je sjajila. I ostali dvorjani morali su da stave zaštitu za oči jer ih je haljina zabljesnula. Princeza nije znala šta da napravi od očaja i pobegla je u sobu, pod izlikom da ne može da gleda u haljinu jer toliko blešti.

Kuma je dobro promislila šta će sledeće da savetuje princezi jer do sada niti jedan njezin savet nije bio od pomoći. I smislila je. Savetovala joj je neka od kralja traži magareću kožu jer je znala koliko kralj obožava tog magarca.

Kralj je i njezinu poslednju želju ispunio. Bez pogovora je žrtvovao magarca, iako mu je bilo čudno šta to princeza želi. Jadna životinja je nastradala i pred princezu su izneli magareću kožu. Ona je pala u očaj, ali njezina je kuma odmah dotrčala.

Dobra vila objasnila je princezi kako je to najsrećniji dan u njezinom životu i kako napokon može da predahne. Princeza je iz prva nije razumela što, ali kuma je nastavila da joj objašnjava. Savetovala joj je neka se ogrne kožom, namaže lice čađom i pobegne s dvora. Tako je i bilo. Vila se pobrinula za njezine stvari i dala joj čarobni štapić. Kad god princeza bude poželela da se pred njom stvori nešto od njezinih stvari, nek zamahne štapićem i stvar će da se stvori.

Nestanak princeze razočarao je kralja jer su pripreme za venčanje bile u punom jeku. Naredio je žandarima neka krenu u potragu za princezom. No, vila ju je učinila nevidljivom pa je ni najveštiji tragači nisu mogli da pronađu.

Princeza je danima pešačila, sve dok nije našla kuću u kojoj će da služi. Stigla je do gospodarice kojoj je bila potrebna pomoć oko čišćenja životinja i pranja krpa pa kada je videla jadnu i prljavu devojku odmah joj je ponudila posao. Princeza je bila radosna šta će napokon moći malo da odmori nakon dugog puta, a još je k tome dobila je i posao.

Na početku su princezu ostale služavke zadirkivale, ali kada su shvatile koliko savesno obavlja svoj posao, uskoro su prestale. I gospodarica je bila iznenađena koliko je devojka vredna. Vodila je ovce na pašu, guske da brste travu i uživala u obavljanju svakodnevnog posla, kao da je to radila celi život.

Jednog dana, šetala je uz izvor i ugledala svoj odraz u vodi. Zaprepastila se kada je shvatila kako jadno izgleda njezino lice pa je odlučila da ga opere. Skinula je sa sebe i magareću kožu. Sada je napokon izgledala prekrasno kao nekada, s kožom boje slonovače, a licem svežim poput jutarnje rose.

Na povratku kući, obukla je magareću kožu, a kako je sutradan bio praznik, dosetila se kako bi mogla da obuće svoju lepu plavičastu haljinu. Dozvala je svoj kovčeg čarobnim štapićem, obukla haljinu, napudrala nos i uredila kosu. Opet je izgledala kao princeza. Divila se sama sebi pred ogledalom te odlučila kako će svake nedelje i praznicima da obuče svoje haljine. Njezinu ljepotu mogle su da vide samo verne životinje koje su je veoma voljele. One su princezu prozvale Magareća koža.

Jednog dana, Magareća koža obukla je haljinu boje sunca i baš ju je taj dan spazio kraljević, vlasnik poseda gde je služila. Svratio je tamo kako bi mogao malo da se odmori nakon lova. Izgledom je bio jako lep i naočit, ljubimac svojih roditelji, ali i celog naroda. Rekli su mu neka obilno večera nakon napornog lova, a nakon jela, obišao je dvor kako bi proverio da li je sve u redu.

Hodajući po dvorima, naišao je na dugu stazu i uputio se mračnim puteljkom prema velikim vratima. Provirio je kroz ključaonicu i ugledao lepoticu u dugačkoj haljini, predivne bele puti i zlatne kose. Učinilo mu se kao da se radi o nekom božanskom stvorenju. Htio je da razvali vrata da se ubedi u tu lepotu, no ipak se suzdržao.

Vratio se na dvor i pitao sluškinje tko stanuje u malenoj sobi na kraju mračnog puteljka. One su mu objasnile da je to devojka zvana Magareća koža, kojoj su ponudili da čuva ovce i guske s obzirom da je izgledala jadno i prljavo. Nitko nije želio ni da razgovara s njom zbog kože u koju je bila obučena i njenog neopranog, čađavog lica.

Kraljević nije bio zadovoljan time što je čuo i shvatio je kako nema smisla da raspravlja o devojci s priprostim ljudima. On se odista zaljubio u tu devojku i od tolike zaljubljenosti uveče ga je uhvatila groznica. Majka je bila očajna što ne može da pomogne nikakvim lekovima i osećala se bespomoćno. Ništa nije moglo da ga izleči osim da ponovo vidi devojku.

Kraljica je pošto-poto htela da sazna šta se dešava s njezinim sinom, pa je otišla da ga priupita koji je uzrok njegovoj tuzi. Ako je reč o prestolju, neka kaže i on će da postane kraljem. Ako je reč o nekoj princezi, tada će da žrtvuju sve kako bi mu ta postala žena. Preklinjala ga je da ne umre jer o tome ovisi i njezin život.

Kraljević se rasplakao kada je čuo reči svoje majke. Rekao joj je kako nikada ne bi dozvolio da se njegovim dragim roditeljima nešto ružno desi. Objasnio joj je kako nije toliko bezobrazan da bi tražio krunu svoga oca, a šta se tiče princeze, nije još uvek niti jednu odabrao s kojom bi mogao da se oženi. Zapravo, bio je spreman da dalje izvršava sve naredbe roditelja bez pogovora.

Majka je nastavila razgovor i rekla neka joj pomogne tako šta će da joj kaže kako da mu pomogne. Na taj način će da spasi njihov život. Kraljević joj je rekao kako bi volio da mu Magareća koža napravi kolač kojeg će on da pojede.

Majka je poslušala sina i zatražila da Magareća koža napravi kolač, misleći da ga je kraljević možda već jeo onom prilikom dok se kod nje odmarao.

Magareća koža je umesila kolač, sva presrećna šta je dobila priliku da mladom kraljeviću pokaže kako je za to sposobna, No u testo joj je upao prsten, a da ona to nije ni primetila. Kada je jedan od slugu došao po kolač za kraljevića, princeza ga je pitala kako je on, no ovaj se nije udostojio ni da joj odgovori.

Čim je sluga doneo kolač pred kraljevića, ovaj je počeo halapljivo da ga jede. sve dok se nije zagrcnuo. Za grlo mu je zapeo smaragdni prsten koji je Magarećoj koži upao u testo. Kraljević nije hteo da ga ispusti iz ruku pa ga je stavio pod jastuk i svako malo ga gledao. Pomislio je kako nema smisla da od majke zatraži da joj dovede Magareću kožu, a kada bi joj rekao šta je vidio kroz ključaonicu bio je siguran da mu majka ne bi poverovala. To ga je još više rastužilo. Lekari su rekli njegovoj majci kako kraljević boluje od ljubavi.

Roditelji su se jako zabrinuli za sina. Rekli su mu neka im kaže u koju se zaljubio i obećali da će da je dovedu na dvor. Sin im je rekao kako će da oženi onu kojoj bude pristajao smaragdni prsten.

Kraljica i kraljević su organizirali potragu za devojkom jer su sinu obećali kako će da ga izleče. Najpre su pristigle princeze i barunice kako bi isprobale prsten. Niti jednoj nije pristajao, pa su onda pristigle i sluge. Bezuspešno su isprobavale prsten, ali on je pristajao samo jednoj devojci.

Kraljević je veselo upitao je li stigla i Magareća koža da isproba prsten. Svi na dvoru slatko su se nasmejali i rekli kako ona nije bila ni pozvana. Bila je prljava i blatnjava pa nije mogla takva da dođe na dvor. No, kralj je insistirao da dođe jer nije želeo da ispadne nepristojan. Ostali su se izrugivali kada su čuli šta kralj želi, ali su je doveli.

Princeza je predosećala kako će netko da dođe po nju nakon što je izgubila prsten. I ona se, jednako kao kraljević, zaljubila do ušiju. Počešljala se, obukla suknju na volane, ukrašenu smaragdima. Začula je kucanje na vratima i bila sva ushićena kada je čula da kralj želi da dođe na dvor i da on mora da oženi sina za devojku kojoj pristaje smaragdni prsten. A pristajao je samo njoj. Princeza je navukla na sebe i magareću kožu, a kada su je kraljevićevi roditelji ugledali, ostali su zaprepašteni njezinom odećom. Zamolili su je neka ispruži ruku kako bi proverili pristaje li joj prsten. Pristajao je savršeno!

Princeza je bacila sa sebe magareću kožu i ukazala se prava lepotica. Princeza kakvu još nitko nije vidio, lepog lica, duge zlatne kose i tankih prstiju, prava buduća kraljevna! Kralj i kraljica bili su oduševljeni njezinom lepotom i počeli da je grle. U to se ukazala dobra vila koja im je ispričala princezinu životnu priču.

Kraljević nije imao strpljenja i želio je što pre da organizuje raskošnu svadbu. Princeza mu je rekla kako ima samo jednu želju, a to je da na njihovoj svadbi bude prisutan i njezin otac. Poslana mu je pozivnica, kao i svim ostalim kraljevićima iz drugih zemalja. Kada je princeza ugledala oca, otrčala mu je u zagrljaj zaboravivši šta se dogodilo pre mnogo vremena. Otac je ionako već bio oženio jednu udovu s kojom nije imao dece.

Venčanje je trajalo skoro tri meseca, a mladenci su bivali iz dana u dan sve više zaljubljeni jedno u drugo. Živeli su srećno do kraja svojih života.

Likovi: princeza, princezin otac – kralj, mladi kraljević, kralj i kraljica

Analiza likova

Princeza – dobra, lepa i vredna devojka koja je pobegla od svog oca jer nije željela da se uda za njega. Bez obzira šta ju je snašla nesretna sudbina,  verovala je kako će da pronađe pravu ljubav. Svakoga dana radila je kao sluškinja, ne obazirući se šta to nije posao za jednu princezu. Brinula se o ovcama i guskama, koje su je zavolele zbog njezine dobrote. Uz pomoć dobre vile, koja joj je bila kuma, uspela je da pronađe svog kraljevića za kojeg se udala i živela s njime srećno do kraja života. Ocu je oprostila što je insistirao da se uda za njega.

Mladi kraljević – lep, naočit i dobar mladić, zaljubljive prirode. Poštivao je svoje roditelje i slušao svaku njihovu zapoved. Kada je prvi put ugledao princezu, istog časa se zaljubio i od silnog uzbuđenja pao u depresiju. Iz depresije mogla je da ga izbavi samo mlada princeza, ukoliko pristane na udaju, što je i učinila jer je i ona jednako tako bila zaljubljena u njega.

Beleške o piscu

Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. godine u Parizu u Francuskoj. Bio je sedmo dete u buržujskoj porodici Pjera Peroa i Paket Leklerk, pa je od samih početka imao sve uslove da se dobro školuje. Zahvaljujući školovanju, postao je visoko obrazovan čovek koji je tokom svog života radio puno toga. Pisao je galantna dela o prijateljstvu i ljubavi, te rasprave o književnosti, ali unatoč svom tom radu do kraja života ostao je najpoznatiji kao autor bajki.

Priče koje je pisao imala su uporište u narodnim pričama, a neke od njih su preuzela čak i braća Grim, dok su neka prenešena usmeno. Šarl iza sebe ima nekoliko poznatih dela kao šta su „Priče moje majke guske“, „Lepotica i zver“ i mnoge druge, sadržane u zbirci „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Pero je bio veliki oslonac za sve mlađe generacije pisaca jer je u večitoj borbi između starijih i mlađih zastupao one koji su smatrali kako treba da se okrene novom načinu pisanja. Stariji su bili ubeđeni da je pravi put onaj koji su sledile generacije pre njih.

Bajke s kojima se proslavio su: „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Pepeljuga“ i „Modrobradi“, a njegova prva objavljena bajka bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine.

Umro je 16. svibnja 1703. godine u Parizu.

Autor: L.V., V.B.