Humoristični roman je književno delo prožeto humorom. Kao i svaka vrsta romana, smatra se najopsežnijom proznom vrstom i najpopularnijom književnom formom.
Pojam „humoristični“ izveden je od latinske reči humor koja se doslovno prevodi kao tekućina ili telesni sok. Humor se kao naziv počeo koristiti još u antičko vreme kada ga je grčki filozof i lekar Galen iz Pergama skovao pod uticajem Hipokratovog tumačenja o „životnim sokovima“ koji raspodeljeni u organizmu utiču ne samo na fiziološka i telesna obeležja pojedinca, već i na psihičko stanje, narav i raspoloženje. Tako je reč „humor“ prvo označavala sva raspoloženja, no s vremenom se počela odnositi upravo na vedro i veselo raspoloženje.
Humoristični roman spada u klasifikaciju romana prema stavu autora i općem tonu romana, zajedno s didaktičkim, psihološkim, publicističkim, romanom ideja, satiričkim, sentimentalnim i tendencioznim romanom.
Humoristični roman temelji se na prikazivanju ljudi, situacija ili društva u celini na duhovit način, kroz razne šale i dosetke, s ciljem da se stvori veselo raspoloženje i nasmeje čitaoca.
Često se ismejavaju ljudske mane i društvo ili se prikazuju svakodnevne životne situacije i međuljudski odnosi, a autor se neretko koristi dijalektom i slengom kako bi još više naglasio komične situacije. Sve to doprinosi stvaranju bliskosti s čitaocem koji se lako poistovećuje s likovima i šaljivim i veselim zgodama, ili nezgodama, koje ih prate.
Sadržaj humorističnih romana često u prvi plan smešta situacije i događaje u kojima se nalaze likovi, ismejavanje tuđih ili vlastitih mana i nedostataka pri čemu se koriste smešni dijalozi kako bi se stvorila određena dinamika koja čitaoca drži zainteresovanim i zabavljenim.
U humorističnim romanima pisci mogu koristiti sve vrste humora; od ironije i sarkazma, do satire, parodije i vica. Na taj način lako se pridobija i zadržava pozornost čitaoca.
Primer humorističnog romana
Jedan od najpoznatijih pisaca humorističnih romana bio je Mark Tven koji je kroz svoja dela na vedar način nastojao prikazati američko društvo 19. veka. Osim što je svojim romanima vešto zasmejavao čitaoce, promicao je i dublju poruku prava na jednakost i slobodu.
U romanima „Tom Sojer“ i „Doživljaji Haklberija Fina„, mnogo je pripovedanja i humora, a radnja je uzbudljiva i zanimljiva kako za decu tako i za odrasle čitaoce. Iako je Tom Sojer pisan jednostavno i lako razumljivo svima te se sastoji uglavnom od šaljivih dogodovština, kroz njega se takođe promiče kritika tadašnjeg društva. Delo „Doživljaji Haklberija Fina“ promiče iste vrednosti, pravo na slobodu i ravnopravnost, a karakterizira ga poletnost i vedrina koju pisac postiže veštim doziranjem humora.
U srpskoj književnosti jednim od najboljih humorističnih romana, smatra se „Zona Zamfirova„, delo Stevana Sremca. Roman nalikuje današnjim romantičnim komedijama, a opisuje ljubav devojke i mladića iz različitih društvenih slojeva. Neoriginalnost tematike, autor vešto nadoknađuje izvrsnim opisima društva, raznovrsnim likovima, zanimljivim dogodovštinama te zabavnim i smešnim dijalozima.
„Pop Ćira i pop Spira„, najpopularniji Sremčev roman, još je jedan istaknut humoristični roman koji na temelju života i zavade dvaju popova prikazuje na šaljiv način sliku vojvođanskog života i tamošnjeg mentaliteta ljudi.
Humoristični roman nije čvrsto određena zasebna književna vrsta već se kao takav definira obzirom na stav autora i opći ton romana, dok tematski može biti bilo koje vrste; istorijski, psihološki, naučno fantastični, autobiografski i biografski, pustolovni, dečiji roman itd.
Ostavite odgovor