Gospođa ministarka

Gospođa ministarka obrađena lektira književnika Branislava Nušića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Pročitajte kompletno delo Gospođa ministarka >>

Analiza dela

Gospođa ministarka je komedija cenjenog srpskog komediografa Branislava Nušića. Sastoji se od četiri čina, a na sceni je prvi put izvedena 1923. godine. U središtu radnje ove komedije nalazi se primitivna i neobrazovana žena koja izgubi doticaj s realnošću nakon što njen muž postane ministar u vladi. Iako je reč o starijem delu, Gospođa ministarka sadrži svevremenske poruke koje su i danas aktuelne.

Nušić za ovo svoje delo kaže da je nastalo u malograđanskoj i tipično patrijarhalnoj sredini u kojoj se život odvija jednolično i odmereno. Iz takve sredine formiran je lik Živke Popović, žene čiji muž preko noći postaje ministar u vladi, što njoj naruši ravnotežu i izbaci je iz do tada ustaljene svakodnevice.

Živka je u ovom delu okarakterizovana kao žena koja nameće svoju volju mužu i vodi glavnu reč u kući, a zbog svoje ogromne želje da bude otmena i da se domogne moći i vlasti, u stanju je uraditi neverojatne gluposti. Iako po svaku cenu želi da postane otmena poput ostalih ljudi iz visokog društva, Živka ne može da zatomi svoju primitivnu prirodu i svoj priprosti rečnik. Ona svojim spletkama i suludim postupcima uzrokuje porodične i društvene skandale, zbog kojih je na kraju njen muž Sima Popović bio prisiljen dati ostavku na mesto ministra, iako je bio poštena osoba.

Jedan od osnovnih motiva u ovoj komediji je protekcija po porodičnoj liniji, koja je i danas prisutna u društvenom i političkom životu. Nakon što Živkin muž postane ministar, njoj se javljaju poznati i nepoznati, bliski i daleki članovi porodice kako bi pokušali da ostvare neku korist. Uz članove porodice, razne privilegije očekuju i osobe koje su Živki do tada bile potpuno nepoznate. Na primer, administrativni pisar očekuje hvalospeve i unapređenje na poslu samo zato što je on prvi javio gospođi ministarki da joj je muž imenovan ministrom.

Branislav Nušić je u Gospođi ministarki bez mnogo podsmeha prikazao površnost ondašnjeg srednjeg i višeg sloja društva te primitivnost i neukus sitnog građanstva. Ono što sve njegove komedije čini jako zanimljivima, pa tako i Gospođu ministarku, jesu likovi koje je uvek pažljivo birao i za koje je inspiraciju pronalazio u svojoj okolini.

Zaplet u Gospođi ministarki zasnovan je na sukobu između pomahnitale Živke i njenog zeta Čede, činovnika koji odjednom postaje nedovoljno dobar za ministrovu kćerku. Ministarka Živka u svojoj raspamećenosti i nastojanjima da se što pre reši zeta čini razne ludosti i na kraju ruši svog muža sa ministarskog položaja, a time ruši i svoj san da postane otmena i ugledna ministarka.

Književni elementi

Vrsta dela: komedija

Mesto radnje: Beograd

Vreme radnje: kraj 19. i početak 20. veka

Tema dela: život članova porodice Popović nakon što glava porodice postane ministar

Ideja dela: U dobru se ne uzvisi, a u zlu ne ponizi; ako hoćeš da vidiš kakva je osoba neko, daj mu vlast u ruke.

Prepričano delo, citati

PRVI ČIN

U prvom prizoru prikazana je obična građanska soba u kojoj se nalaze Živka i Savka. Savka sedi kraj stola i pita Živku zbog čega je zamišljena. Živka s makazama u ruci zamišljeno gleda u stare pantalone koje će prekrojiti za svog sina i priča kako on neprestano cepa odeću. Uvek moraju da mu kupuju novu i prekrajaju staru odeću, a jedva da spajaju kraj s krajem. Savka govori kako Živkin muž sigurno ima lepu platu, ali ona odgovara da on ne ume da gleda svoja posla i svoju korist, nego se bavi politikom. Dok je objašnjavala Savki koliko je teško preživljavati, seti se da devojka koja radi kod njih još uvek nije donela Savki kafu pa je pozove.

Anka donosi kafu, a Živka prigovara kako mora tri puta da moli za jednu običnu kafu. Anka joj bezobrazno odgovara da nije sedela, već da je imala posla i zatim napušta prostoriju. Živka objašnjava svojoj tetki Savki kako bi najradije razbila glavu Anki, ali mora da trpi jer joj nisu platili već tri meseca.

„Eto, vidiš li je! Dođe mi, boga mi, da potegnem ovim makazama pa da joj razbijem glavu. Ali šta ću, moram da trpim, dužna sam joj tri meseca, pa moram da trpim.“

Zatim govori Savki kako ju je pozvala zbog toga da je zamoli da im posudi dvesta dinara. Savka se pravda kako nema novca i kako ono što ima na knjižici čuva za crne dane, ali Živka joj govori kako će joj za tri meseca vratiti novac s kamatama. Kako bi je uverila do kraja, govori joj kako će naterati muža da se ubaci u komisiju, pa Savka na kraju pristane da im posudi novac.

„Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija! Đoka kuma-Dragin nazida kuću sa partijom, a ovaj moj rasturi kuću.“

Pojavljuje se gimnazista Raka, sav odrpan i bez kape i knjiga. Za njim ulazi i Anka, koja nosi kapu i knjige. Živka je uverena da se njen sin potukao, jer ima i raskrvarenu ruku, ali on im objašnjava da su pravili demonstracije protiv vlade. Na Terazijama je još uvek trajao sukob, a vlada je morala da da ostavku jer su trojica radnika ranjeni, a jedan je smrtno nastradao.

U sobu dolazi Anka s lavorom vode i bokalom pa zove Raku da se umije. On to ne želi, ali majka ga potera.

Savka se sprema da ide, a Živka je pita šta je odlučila za zajam. Ona joj govori kako radije ne bi dirala te pare, ali ako su baš u stisci, onda će im posuditi. Živka se zahvali i obeća tetki kako joj to nikad neće zaboraviti. Kaže joj da novac donese još isti dan i da dođe češće kod njih, kao da dolazi u svoju kuću. Tetka joj odgovori da će novac doneti predveče. Njih dve se pozdrave, a Živka nakon toga umotava pantalone.

Raka izlazi umiven i kreće prema vanjskim vratima. Živka ga upita gde će, a on joj odgovori kako ide na demostracije. Ona krene da mu prigovara zbog loših ocena u školi i pita ga planira li možda da ponavlja razred, a on je podseti na to kako je i njegov otac ponavljao četiri razreda pa se danas opet nalazi tu gde jest. Živka govori sinu kako ne treba da gleda na oca, a on joj na to odvrati podrugljivim odgovorom pa ga ona potera iz sobe.

„RAKA: I otac je ponavljao četiri razreda, pa…
ŽIVKA: Ama, ne gledaj ti na oca!
RAKA: Nije. nego ću valjda na tebe da gledam.
ŽIVKA: O, gospode bože, i kad ga rodih takog nesrećnika! Vuci mi se ispred očiju!“

Na vrata ulaze Živkin zet Čeda i njena kćerka Dara. Govore kako su badava išli u posetu kod nekoga, a Čeda dodaje kako on više neće da sluša Živkine savete i da ide od jedne do druge ministarke. On je uveren da jedna od tih žena uopšte nije htela da ih primi, iako je bila u kući, ali Živka ne veruje da neko nije hteo da primi njenu kćerku i govori kako do jedne kuće moraju da idu po nekoliko puta kako bi bili primljeni.

Isto tako govori kako su ministri sigurno zbunjeni zbog demonstracija koje se upravo dešavaju, ali Čedi nije jasno šta njihove žene imaju s tim pa mu Živka prepričava kako je gospa Nata pričala da bi radije odležala zapaljenje pluća nego doživela još jednu ministarsku krizu.

Čeda govori kako nešto mora da se promeni, a Živka odgovara da mu ni ta jedna klasa koju traži ne bi pomogla da otplati dugove koje ima. Njega to razljuti pa joj kaže da on te dugove nije napravio iz obesti, već je pravi razlog tome taj što je oženio ženu bez miraza. Živka i njen muž su pre venčanja govorili da njihova kćerka u miraz donosi 12 hiljada dinara, ali ispostavilo se da je zapravo reč o iznosu koji će isplatiti osiguravajuće društvo kad umru ona i suprug. Ona i Čeda nastave da raspravljaju o tome pa Čeda na kraju zaključi da će još on umreti pre njih i da će oni naslediti njegovo osiguranje, a ne on njihovo.

„Šta vi meni jednako te dugove natičete na nos? Nisam ih napravio od besa nego kad čovek uzme ženu bez miraza pa počne kuću kućiti…“

Pojavljuje se Pera, koji traži Živkina muža. Čeda ga upita je li on činovnik, a Pera odgovara da jeste i da je hteo da javi gospodinu Popoviću da je kabinet dao ostavku. Iako gospodin Popović zapravo već zna tu informaciju, pisar Pera je hteo da mu prvi saopšti da će „njihovi“ biti zaduženi za sastavljanje nove vlade.

Kada su konačno utvrdili šta pisar misli kada kaže „naši“, Živka je bila presrećna zbog tih novih informacija. Zahvalila se pisaru na izveštaju, a on je rekao kako ide na Terazije i da će im javiti ako još nešto opazi. Još je jednom zatražio da gospodinu Popoviću naglase da je s informacijama došao „Pera pisar iz administrativog odeljenja“.

Živka od sreće zagrli zeta, kojeg je pre toga zadnji put grlila na dan venčanja. Njemu nije bilo jasno čemu se ona raduje pa je pokušala da mu objasni da zbog činjenice da „naši“ sastavljaju vladu mogu napredovati i on i njen muž. Budući da je Živkin muž Sima Popović bio načelnik ministarstva, Čeda i dalje nije shvatao čemu se ona veseli i kako bi on mogao da napreduje više nego što jeste. Ona je počela da nabraja potencijalne pozicije, a zatim je krenula da doziva sina kako bi ga poslala da kupi novine.

„ČEDA: Pa otac je već načelnik ministarstva, šta može više?
ŽIVKA: A Državni savet, a upravnik Monopola, a predsednik opštine? Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan.“

U ovom se prizoru pojavljuje momak iz ministarstva, kojeg je gospodin Popović poslao da mu donese cilindar. Živka se čudi i nekoliko puta pita da li je njen muž poslao tog momka baš po cilindar, a on to potvrđuje. Čedu je zanimalo gde je gospodin Popović sada, a momak im je odgovorio da se nalazi u ministarstvu. Zbunjena Živka je počela da doziva sina i kćerku.

Na vratima se prvo pojavi Raka, a zatim i Dara. Majka im objasni zašto ih je zvala pa ih pošalje da potraže cilindar, a nakon toga nastavi da ispituje momka iz ministarstva. Saznala je da njen muž nije bio ni raspoložen ni ljut kad je tražio cilindar. Raka i Dara nisu uspeli da ga nađu pa Živka naredi i Anki da se uključi u potragu.

Anka otkriva da se cilindar nalazio na ormaru, ali od tamo ga je uzeo Raka i igrao se s njim. On se pravda da je uzeo samo kutiju, a ne i šešir, ali svejedno ne zna gde ga je ostavio pa se potraga i dalje nastavlja.

Čeda ostaje sam s momkom iz ministarstva pa ga ispituje o tome koliko je dugo u ministarstvu i šta njima znači kada dođe do promena. Momak govori kako je već pre tri dana znao da će vlada da padne, jer čim vidi da ministar svako malo zove blagajnika, a korpa kraj njegovog stola bude ispunjena zgužvanim hartijama, on zna da se bliži kraj. Čedu je zanimalo šta znači to kada pošalju nekoga po cilindar, a momak mu je objasnio da to znači da je gospodin dobio poziv za Dvor i da to treba što pre da se završi. Naime, zna se desiti da oni donesu cilindar, ali tada već bude kasno. Čeda se na te reči uznemirio pa je počeo da viče da požure s tim cilindrom.

„MOMAK: Znači da je gospodin pozvan u Dvor i taj posao treba brzo svršiti, jer bivalo je da ja po kome donesem cilindar, a on ga pogleda kao krava mrtvo tele i veli: ‘Dockan, nosi ga natrag!’
ČEDA: Dakle, bivalo je i to?! Ama, šta se vazdan majete, dajte taj cilindar!“

Živka je pronašla cilindar koji je ipak Raka izgubio. Čeda je zgrabio cilindar, dao ga momku iz ministarstva i izgurao ga uz reči:

„Idite, idite, u vašim je rukama sudbina ove zemlje. Žurite, molim vas, žurite!“

Kad je momak otišao, Živka je počela da prigovara zetu kako može mirno da sedi u kući i da čeka da mu drugi donesu novosti. Krenula je da ide na Terazije ona sama, ali Čeda je ipak rekao da će on da ide. Zapretila mu je da slučajno ne bi išao u kafanu, nego da prođe svuda okolo i da im dođe reći čim sazna nešto novo.

Živka i njena kćerka Dara ostanu same pa je Živka upita zna li ona šta znači to kada se traži cilindar. Dara nije znala odgovor, a majka zaključi kako joj je kćerka prava glupača i naglas se zapita kako se nijedno dete nije bacilo na nju nego su svi glupi na oca. Objasnila je Dari da je vlada pala i da treba da se sastavi nova. Kada je spoznala da bi njen otac mogao da postane ministar, Dara pomisli kako bi i Čeda mogao napredovati. Živka joj krene prigovarati kako je trebala da sluša nju i da se ne udaje za Čedu, jer da nije pošla za njega, sad bi se lepo udala kao ministrova kćerka. Dara se uvredila zbog tih majčinih reči.

„DARA: Bože, majka, kakav je to razgovor!
ŽIVKA: Pa ne, al’ kažem.
DARA: Meni ni ovako ništa ne fali.
ŽIVKA: Tebi ne fali, nego njemu.
DARA: Njemu?
ŽIVKA: Pa dabome… nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeri i onako nekako ne pristaje…
DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati. Kad sam ja zadovoljna, šta vi imate tu?“

Na zadnjim vratima se opet pojavi činovnik Pera s novostima. Video je gospodina Popovića i na glavi je imao cilindar. Živka ga je ispitivala da li zna zašto je otišao u Dvor i da li misli da bi stvar još danas mogla biti svršena. Pera odgovori da je stvar možda već sad rešena i doda kako ide da čeka gospodu kod ulaza kako bi im s lica pročitao šta se desilo unutra. Zamolio je Živku da kaže gospodinu da je on „prvi koji je došao da javi gospodinu Popoviću da je otišao u Dvor“.

Živka je bila uzbuđena zbog svega i htela je da ona i Dara idu na Terazije i da tamo čekaju novosti. Dara je mislila kako to nije dobra ideja jer bi svet svašta mogao da pomisli. Ali Živka je bila nestrpljiva i nije mogla da sedi u kući i da čeka. Razmišljala je kako bi bilo dobro kad bi mogla da se pretvori u muvu i da uleti u Dvor pa da svojim ušima čuje kako kralj njenom Simi nudi portfelj u kabinetu.

Zatim je počela da priča kćerki Dari kako joj ništa nije važnije od toga da gospa-Daru, ženu jednog od dotadašnjih ministara, skine sa državnog fijakera jer se zalepila za njega i misli da je niko ne može odlepiti s njega. Kćerki je rekla da će se još popodne oni voziti na ministarskom fijakeru, ali ona joj je odgovorila kako bi prvo trebali pričekati da vide šta će se desiti.

Živka je i dalje nastavila da priča o ženama dotadašnjih ministara. Zaključila je da gospa Dara i nije toliko veliki problem kao gospa Nata. Dara je barem vaspitana i njen otac je bio činovnik, a Natina majka je izdavala kvartire samcima. Živka je drugim ministarkama nalazila svakakve mane i mislila je da je ona bolja i vaspitanija od Nate.

„Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate. Moja majka je šila u vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala. Ja sam svršila tri razreda osnovne škole i, da sam htela, mogla sam još da svršim. Da ja nisam bila takva, ne bi mene tvoj otac uzeo. On je već bio činovnik kad me je uzeo.“

U nadi da će doći do bilo kakvih informacija, Živka je uzela karte i počela da ih razmešta. Setila se kako su joj karte prošli put pogodile da će Sima napredovati. Počela je da razmešta i da broji karte pa je tako videla da će im naveče doći nekakav novac i da će se desiti velika radost.

Na vratima sobe pojavile su se Anka i devojčica koja je donela haljinu od krojačice. Živka nije htela da proba haljinu nego je uporna vraćala devojčicu nazad i govorila joj da dođe poslepodne. Objasnila je i zašto mora da dođe baš poslepodne, a ne sad.

„Nek’ donese posle podne, jer… ne znam kakav ću aufpuc. Ako bude ono, onda ću svileni aufpuc, a ako ne bude ono, onda ću satinski… eto ti!…“

Dara je nakon toga kroz prozor ugledala Čedu kako se vraća. Čim je ušao u sobu, Živka je nestrpljivo počela da ga ispituje je li njen muž postao ministar ili ne, ali on je prvo počeo da objašnjava šta bi Sima mogao da uradi za njega kako bi mu se odužio za miraz koji nikad nije dobio kad je oženio njegovu kćerku.

Dara i Živka su počele da viču na njega da im kaže da li je Sima postao ministar ili ne. Kad im je potvrdio da jeste postao ministar, Čeda je nastavio da izlaže svoj plan.

„Dakle, kažem, to sam smislio: da meni otac izradi iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na privredne ciljeve, i to da mi bude kao miraz. S tim ću lepo da otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase.“

Živki je smetalo što Čeda spominje samo Simu, kao da se nje tu ništa ne pita, a ona je sada ipak gospođa ministarka. Ni sama nije mogla da veruje u to pa je tražila od Dare da je nazove onako kako će je od sad „ceo svet zvati“ – gospođo ministarka. Kada je Dara to napravila, Živka je tražila da Čedo ponovi isto to. On joj je odgovorio da hoće, ali da prvo ona njemu mora da kaže „gospodine ministrov zete“, da i on čuje kako to zvuči. Nakon toga su njih dvoje počeli da se svađaju oko toga ko je od njih važniji i kome priliči nova titula, a kome ne.

„ŽIVKA: Ako nisam ministar, ja sam ministarka, a upamti: to je, koji put, mnogo više.
DARA: Ali, zaboga, Čedo, majka! Nemojte se svađati, ne liči to ministarskoj kući!
ŽIVKA: Pa, da, ne liči. Al’ tako je to, kad nije vaspitan da bude u ministarskoj kući.“

Kući je stigao i Raka. On takođe zna da mu je otac postao ministar. Druga deca su ga nazivala ministarskim prasetom, a majka mu je rekla da se više neće družiti s njima nego s decom engleskog konzula. Tražila je od njega da napravi popis dece koja su ga nazvala prasetom.

„Zapisaćeš mi tu bezobraznu decu, pa ćemo ih premestiti u unutrašnjost; i decu i razred i učitelja. U ovoj zemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se sme psovati mater, a kome ne sme.“

Raka je zaključio kako je dobro što mu je otac postao ministar, jer će sad kada ga istuče samo skupiti demonstracije i vikati „dole vlada“, a onda je rekao majci da se otac vraća kući.

Sima Popović se pojavio na vratima, a Živka je počela da ga grli i naziva ministrom. Čeda i Dara su mu poljubili ruku i čestitali, a Raka se iz sveg glasa zaderao „Dole vlada!“. Živka je počela da viče na sina i da ga udara, a muž joj je rekao da se suzdrži.

Nakon toga je u sobu ušao činovnik Pera i rekao kako je došao da obavesti gospodina da je postao ministar. Popović mu odgovori da on to zna, a Pera odvrati da je on toga svestan, ali da je opet hteo prvi da mu javi. Ministar Popović se zahvalio na informaciji, potom se ubacila Živka. Ona je tražila od Pere da naredi u ministarstvu da pošalju ministarski fijaker ispred njene kuće.

„Hoću da se provozam triput od Kalimegdana do Slavije, pa makar posle umrla. Naredite, gospodine Pero!“

DRUGI ČIN

Drugi čin se odvija u istoj sobi u kojoj se odvijao i prvi, samo što u sobi sada ima više nameštaja i on je bezukusno razmešten.

Čeda sedi za malim stočićem na kojem se nalazi telefon i završava razgovor sa sekretarom Ministarstva spoljnih poslova koji traži gospođu ministarku. U tom momentu dolazi i štamparski šegrt sa vizit kartama koje je naručila Živka. Čeda je otvorio paket i izvadio jedan od šest stotina komada vizitki pa je počeo da se smeje i dao je Dari da i ona pročita. Smešno mu je bilo to što je Živka na kartama napisala „Živana Popović ministarka“, kao da je to neko zanimanje, i još je naručila šest stotina vizit karata, kao da će godinama biti ministarka.

Daru je zanimalo da li je Čeda razgovarao s njenim ocem o izradi privrednog zajma kod Klasne lutrije. Muž joj je odgovorio da s njenim ocem ne vredi ni razgovarati jer on uopšte nije rođen za ministra. Hoće da bude ministar i da ostane pošten čovek. Dara je mislila kako je to lepo i nije joj bilo jasno zašto Čeda to zamera njenom ocu. Čeda se slagao da je to lepo u teoriji, ali ne i u praksi. Oboje su zaključili da bi najbolje bilo razgovarati sa Živkom.

Živka se vraća kući i otkriva kćerki i zetu kako je išla do zubnog lekara i da se fotografiše. Čeda joj je rekao da su stigle vizit karte, a Živka je na kćerkino pitanje što će joj toliko komada odgovorila da svakom u familiji mora dati jednu kartu za uspomenu. Zatim im je otkrila još jednu ludost koju je napravila kako bi bila „bolja“ od žena bivših ministara – stavila je zlatnu navlaku na zub jer su i druge gospođe imale po jedan ili dva zlatna zuba.

„DARA: Pa što si navukla zlato na njega?
ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Rosa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!
ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub!…
ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota.“

Živka je htela da porazgovara sa zetom pa je poslala kćerku da odnese u orman haljinu koju je donela sa sobom. Čeda je takođe imao nešto da kaže Živki, ali ona je tražila da ona govori prva. Obavestila ga je kako je rešila da uzme natrag svoju kćerku.

Objašnjavala je Čedi kako on treba da ode iz kuće i ostavi Daru jer ona više nije za njega. Sada su stvari drugačije nego onda kada su se njih dvoje oženili i Dara može da nađe puno bolju priliku nego što je to Čeda. Rekla mu je da on nema šta da se buni jer je obična vucibatina.

„Ama de, mi ovo razgovaramo prijateljski i familijarno, i ja tebi to sasvim familijarno kažem da si vucibatina. Jer, eto, šta si ti svršio – ništa. Niti imaš škole, niti znaš jezike; triput si dosad otpuštan iz službe. Zar nije?“

Čedi nije dala da dođe do reči nego je nastavila da objašnjava kako su mu kćerku dali samo zato što se on zakačio za nju, a oni u to vreme nisu bili baš preterano ugledna porodica. Zbog toga su doneli odluku koja nije bila pametna, ali sada je Živka odlučila da se stvar može popraviti, tako što će da najure Čedu iz kuće.

U zamenu za to da ostavi njenu kćerku ponudila mu je klasu ili dve. Otkrila je kako je preko zubnog lekara već našla novog muža za svoju kćerku. Reč je o počasnom konzulu Risti Todoroviću koji je već istog dana trebao da dođe u njihovu kuću da vidi svoju buduću ženu. Nakon još nekoliko izmenjenih reči s Živkom, Čeda je zgrabio svoj šešir i otišao iz kuće.

„ČEDA: E, to je lepo! Slušajte, pa treba kazati devojci da se obuče. A, šta mislite, treba li i ja da se obučem?
ŽIVKA: Ama, šta ćeš mi to? Udaj se ti za tvoj račun, ako ti treba, a nas ostavi na miru.
ČEDA: Sasvim, pravo kažete, ja ću se udati za svoj račun! Ja ću vas zvati u svatove!“

Kada je ostala sama, Živka je nazvala fotografa Pešića kako bi proverila da li su gotove njene fotografije. Poručila mu je da odabere neke lepe ako bi slučajno koji inostrani list tražio njenu fotografiju.

U kući su se pojavili Raka i njegova besna učiteljica engleskog jezika. Ona je rekla da je Raka bezobrazno i nevaspitano derište s kojim je nemoguće raditi. Raka je negirao to da je opsovao mater učiteljici, ali majka mu nije poverovala nego je počela da viče na njega i da ga psuje. Na kraju ga je poterala napolje, a učiteljicu je nagovorila da dođe i sutra.

Nakon toga je pozvala kćerku da joj objasni kako je ona uredila stvar sa Čedom i da je on od danas razrešen dužnosti da bude Darin muž. Dara nije shvatala o čemu njena majka priča, pa joj je Živka pojasnila kako je našla za nju bolju priliku i da će lako da reše to što je Dara već udata žena.

„DARA: Bože, majka, pa zar ja nisam udata!?
ŽIVKA: Jesi, al’ to ćemo da izbrišemo. Zar ne vidiš i sama da on nije prilika za tebe? Niko i ništa, čovek kome je jedino zanimanje: zet.“

Dara je rekla majci da ne želi napustiti muža i da to uradila samo kada bi saznala da je on vara. Budći da je Živka bila ustrajna u svojoj odluci da se pod hitno reši zeta, rekla je kćerki da je muž sigurno vara  jer je muško i jer je to „tako od boga“. Dara se na te njene reči rasplakala i otišla u sobu.

Na vratima se pojavila Anka kako bi obavestila Živku da je stigao gospodin Pera. On je došao da pita gospođu ministarku jesu li joj potrebne kakve usluge i hteo je da je zamolio da ga ne zaboravi. Živka se setila kako bi možda Pera mogao imati neke informacije o tome ima li njen zet neku ženu sa strane. On joj je odgovorio da ne zna takve stvari i dodao kako misli da gospodin Čeda nije takav.

Živka nije mogla da veruje u to, a Pera je počeo daj joj objašnjava kako je njen zet do sada bio samo siromašni činovnik s malom platom, a za žene treba imati novca. Međutim, to nije značilo da su ljudi s malom platom automatski verni, pa je Pera otkrio jednu mogućnost, a to je da takve osobe mogu da varaju žene sa mladim služavkama iz kuće, što je Živki dalo ideju.

Kada je Pera otišao, pozvala je svoju služvku Anku i zatražila od nje da joj učini uslugu za koju biti bogato nagrađena. Tražila je od Anke da zavede njenog zeta, a zauzvrat će dobiti povišicu i dve hiljade dinara iz Klasne lutrije. Iako se na prvu protivila, Anki se nakon ovih informacija zamisao nije činila toliko lošom. Tražila je od gazdarice da joj kaže šta treba da radi i koliko daleko sme da ide, a ona joj je rekla da može ići dokle god hoće.

Živki je bilo važno da zatekne zeta u Ankinoj sobi, ali služavku je mučilo to što će na kraju sigurno nju okriviti za sve. Nakon što joj je Živka objasnila da će ona sve rešiti i da ne brine za to, Anka je pristala učiniti traženu uslugu i povukla se iz sobe.

Kod Živke je došao ujka Vasa. On je čuo da je Živkin muž postao ministar pa je došao s pričom o tome kako je oduvek znao da će neko iz njihove porodice doći na visok položaj. Vasa je smatrao da Živka treba da pogleda na svoju porodicu i da ih zbrine, ali ona to nije imala u planu.

Vasa je počeo da joj objašnjava kako niko na svetu ne može da ocrni i nagrdi jednu osobu kao što to porodica može. Suptilno joj je dao do znanja da bi trebala da se pobrine o članovima porodice i da dobro postupa s njima jer je opasno kad u novine dođu krive informacije.

Vasa je imao spisak od 19 osoba koje je Živka trebala da primi i da sasluša njihove želje, iako za neke od tih ljudi nikada nije čula i bila je poprilično sigurna da nisu nikakav rod, ali oni su tvrdili suprotno. Žalila se kako nema vremena da prima toliko ljudi i da sluša njihove želje pa je Vasa predložio da ih on okupi sve kako bi ih mogla primiti zajedno. Živka je prihvatila predlog i rekla Vasi da dovede ljude sutra popodne.

„To je najbolje. Iskupiću ih ja sve, celu familiju, pa ti učini sve što možeš, a ako ne možeš, a ti obećaj: znaš kako je, i obećanje je koji put dosta. E, ‘ajde pozdravi Daru i zeta. Do viđenja!“

Posle ujka Vase je stigao gospodin Ninković. Živka je čula da on zna sva pravila otmenog društva pa je htela da joj pomogne učiniti nju i njenu kuću otmenijima. Imala je zlatni zub, ali je tražila da joj Ninković kaže šta treba da uradi kako bi bila još otmenija.

Ninković joj je otkrio da mora znati da igra bridž, da puši i da ima ljubavnika, jer bez svega toga jedna žena ne može da bude otmena dama. Živku je zanimalo jesu li i bivše ministarke igrale bridž, pušile i imale ljubavnike. Nije baš najbolje shvatala Ninkovića i rekla mu je kako bi ona htela da ostane poštena žena.

„NINKOVIĆ: (…) Od svega što sam vam kazao, bridž je najteži. Jer šta je pušenje – iskašljete se malo pa gotova stvar, a šta je ljubavnik – iskompromitujete se malo pa gotova stvar, ali bridž je, verujte, vrlo teška i komplikovana igra. En že kompliks, me tre distange.
ŽIVKA: Ali ja bih, gospodine, želela da ostanem poštena žena.“

Ninković je zbunjenoj Živki objasnio da ona ne treba da ima ljubavnika radi sebe, već radi drugih. Ako želi da bude otmena dama, potrebno je da se kompromituje, a to je značilo da već na prvom druženju kod neke od dama treba da postane tema razgovora, odnosno da dame međusobno šapuću o njoj.

Objašnjavajući dalje, Ninković je otkrio kako će on rešiti sve probleme koji bi se Živki mogli isprečiti na putu da postane prava otmena dama, na njoj je samo da uloži sav svoj trud u to da njen muž njemu što pre da klasu. Zbunjena Živka je prihvatila sve njegove savete, pristala je da uči igrati bridž i pušiti, a deo sa ljubavnikom je htela da stavi na čekanje. Kako je Ninković rekao da je svim dosadašnjim ministarkama on glumio ljubavnika, Živka je zaključila da je najbolje da onda bude i njen ljubavnik.

„ŽIVKA: O, brate!… Naposletku šta ću mu, kad mora da bude, neka bude! Eto, smatrajte da ste od danas uvedeni u dužnost.
NINKOVIĆ: Kakvu dužnost?
ŽIVKA: Pa… to…. kao ljubavnik.“

Živka je ostala sama, zaprepaštena razgovorom koji je malopre vodila. Nekoliko trenutaka kasnije u sobi se pojavila Anka, sada u nešto lepšoj haljini. Primetila je kako je njena gazdarica zbunjena i preplašena. Živka je potvrdila da je preplašena jer nije znala da je toliko teško biti ministarka. Poručila je da odlazi prileći i odmoriti se jer joj se vrti u glavi.

Anka je prišla ogledalu i počela se uređivati, a onda je u sobu ušao Čeda. Anka je počela da ga zavodi, a on joj rekao kako je on čestit čovek, ali ipak ne potpuno. Primetio je kako je ona danas neobično dobra prema njemu pa joj je prišao i pomilovao je.

Anka mu je slagala da ga je sanjala. Čeda je odgovorio kako mu je trenutno java preča od snova, ali da mu ona kasnije može ispričati taj svoj san. Tražio je od Anke da potraži njegovu ženu jer je hteo da razgovara s njom.

Objasnio je Dari da je išao kod advokata da ispita postoji li kakav zakon prema kojem se udate žene mogu udavati. Dara mu je odgovorila da nije trebao da ide nigde i da shvata tu stvar ozbiljno jer je ona majci rekla da je udata žena i da ne misli napuštati muža. Ispričao je Dari šta mu je sve rekla njena majka, a ona i dalje nije verovala da Živka to ozbiljno misli.

„ČEDA: Ama, ozbiljno, kad ti kažem. Provodadžija je već svršio sa mladoženjom, sve je uređeno! A znaš li, molim te, ko joj je provodadžija?
DARA: Ne znam!
ČEDA: Zubni lekar, onaj što joj je nameštao zlatan zub. I to tako ona ode kod zubnoga lekara, sedne u onu gvozdenu fotelju: ‘Molim lepo, ja sam došla da mi promenite zub pa da mi promenite zeta!’ Hvala lepo! I ako ona počne tako, može još doći zubnome lekaru i reći: ja sam znate došla da mi plombirate zeta.“

Čeda je zaključio kako je Živka izgubila pamet otkako je postala ministarka i kako je sada spremna na sve. Dara ga je uveravala da se ništa neće desiti jer ona to ne želi. Otkrila mu je da bi ga ostavila samo ako bi bila sigurna da je on vara i dodala kako joj je majka rekla da će je uveriti da on to radi.

Na vratima se pojavio momak iz ministarstva koji je tražio gospođu ministarku jer ima pismo koje joj mora predati na ruke. Živka je bila prijatno iznenađena pismom. Nasmejala se slatko i detinjasto, a onda je otvorila pismo, sela u fotelju i zapalila cigaretu. Počela je čitati pismo, ali čim je povukla prvi dim cigarete, počela je da kašlje strahovito pa su sa svih strana dojurili ukućani.

Čeda, Dara, Raka i Anka su se skupili oko nje kako bi joj pomogli, ali Čeda je primetio pismo u Živkinoj levoj ruci pa je prestao da vodi računa o njenoj nevolji. Počeo je da čita pismo, a na njegovom licu su se ocrtavale pakost i zadovoljstvo.

TREĆI ČIN

Treći čin se odvija u istoj sobi u kojoj se odvijao i prethodni.

Na ulaznim vratima stoji Pera i čeka Anku koja je otišla u drugu sobu da prijavi njegov dolazak. Anka se vraća nakon izvesne pauze i govori mu kako je gospođa ministarka trenutko jako zauzeta i ne može ga primiti. Pera je zapravo samo hteo da još jednom zamoli ministarku da ga ne zaboravi. Ponovio je Anki još jednom da je on Pera pisar iz administrativnog odeljenja i da to kaže ministarki.

Nakon Pere, na vratima se pojavio ujka Vasa. Prvo je pitao je li gospođa kod kuće, ali onda se setio da je zapravo za njega važnije da zna da li je Čeda kod kuće, jer je po Živkinoj naredbi trebao da svrši jedan posao s njim. Budući da je i Anka trebala izvršiti zadatak po gospođinoj naredbi, a isto je uključivao Čedu, pomislila je da je reč o istoj stvari.

„ANKA: Gle, a i ja imam s njim da svršim jedan posao po naredbi gospođinoj.
VASA: Pa valjda nije i tebi i meni poverila jedno isto?
ANKA: Je l’ treba da svuče kaput?
VASA: Ko?
ANKA: Gospodin zet.
VASA: Kakav kaput, brate?
ANKA: Onda je to druga stvar koju vi imate.“

Vasa je poručio Čedi kako on kao ministarkin ujak mora da porazgovara s njim o jednoj važnoj stvari. Rekao je da mu je sigurno već poznato šta Živka namerava s Darom, i da je sasvim normalna stvar što majka razmišlja o tome kako da zbrine jedino žensko dete. Pričao je kako je Dara prešla dvadesetu godinu i da je vreme da se krene misliti o njenoj udaji. Čeda je bio zaprepašten Vasinim rečima jer je Dara već dve godine bila u braku s njim.

Međutim, Vasa je rekao kako on to ne poriče, ali da oni tu udaju ne računaju. Počeo je da objašnjava Čedi kako njemu kao pametnog čoveku zapravo uopšte ne treba žena, a kada ga je Čeda upitao zašto konzul kojem su namenili Daru treba ženu, a on ne, Vasa mu je odgovorio da postoje ljudi koji uzimaju ono što im ne treba, ali da Čeda nije jedan od njih, jer je on pametan.

Čeda je rekao da neće ostaviti Dar pa je Vasa pokušao da ga ubedi tako što mu je rekao da će dobiti klasu kao nagradu, ako ostavi Daru. Predstavio je to kao nešto najbolje što može da se desi jednom čoveku i upitao Čedu šta više voli, ženu ili klasu.

„ČEDA: Ja bih najviše voleo ženu s klasom.
VASA: Rotkve tebi strugane, ti hoćeš lubendinju?
ČEDA: Čekajte, nisam vam sve ni kazao. Još više bih voleo ženu sa dve klase.“

Poručio je Vasi da ne gura nos u poslove koji ga se ne tiču, a on mu je odgovorio da se neće mešati, ali da se ne žali kasnije ako mu se desi nešto što mu nije po volji. Tako je otkrio Vasa otkrio da je savetovao Živki da premesti Čedu u Ivanjicu ako on ne pristane na to da ostavi Daru.

Čeda je zatražio od njega da pozove svoju sestričnu, gospođu ministarku, da već jednom raščiste sve. Ali Živka je već pre rekla da ga više ne smatra svojim zetom, pa u skladu s tim ne želi više ni da razgovara s njim tek tako. Može samo da dođe kao stranac i da je moli da ga primi.

Vasa je prepričao Živki svoj razgovor sa Čedom, ali ona je bila uverena da će Anka odraditi svoj dio zadatka i da će Čeda u Ivanjicu otići bez žene. Vasa ju je podsetio da treba da dovede ljude s popisa, a ona je nevoljko pristala na to i upozorila da moraju biti kratki jer im danas dolazi novi zet.

Kada je Vasa otišao, pozvala je Anku i prigovorila joj da oteže s izvršavanjem zadatka. Anka se pravdala da nije lako uhvatiti ga nasamo u punoj kući, ali Živka je rekla da zadatak treba biti obavljen još danas.

„ANKA: Pa dobro, gospođo, onda da počnem malo sasvim otvoreno. Ja sam, znate, počela onako izdaleka.
ŽIVKA: Ama, kako izdaleka? Počnite vi to izbliza, te se stvari izbliza bolje svršavaju.
ANKA: Dobro, gospođo!“

U sledećem prizoru žandarm dovodi Raku. On je udario sina engleskog konzula i opsovao mu oca, a to je saznanje jako uzrujalo Živku. Raka je zapravo zbog svog neznanja krivo shvatio drugog dečaka i mislio je da on na engleskom jeziku psuje njegovog oca pa ga je udario po nosu i opsovao i on njemu.

“ ŽIVKA: Nesrećniče jedan, znaš li ti da je to engleski otac? To nije naš otac pa da ga opsuje ko stigne, nego je to engleski otac! Ju, ju, ju, gospode bože, šta ću s njim! Vodi mi ga, Anka, ispred očiju!“

Živka se potom uputila do telefona kako bi nazvala Ministarstvo spoljnih poslova. Tražila je da joj pozovu sekretara Ninkovića. Saznala je da je on dobio unapređenje koje je ona inicirala i onda je krenula da objašnjava koliko se namučila da se to ostvari, što je zapravo bio uvod u ono zbog čega ga zapravo zove. Objasnila je Ninkoviću šta je Raka uradio i zamolila ga je da ode do engleskog konzula i nekako zataška stvar.

Kada je Živka završila telefonski razgovor s Ninkovićem, u sobi se pojavila Anka kako bi je obavestila da Raka želi da ide van. Živka je izjurila da ga nađe, a na vratima svoje sobe pojavio se Čeda. Na sebi je imao svečano crno odelo, rukavice i cilindar. Prvo je pitao Anku je li sama, a onda joj je rekao da se tako lepo obukao zbog nje. Rekao joj je da će tako obučen kasnije doći u njenu sobu, ali je prvo tražio od nje da ga prijavi gospođi ministarki.

Anka je bila iznenađena njegovim rečima, nije joj bilo jasno zašto ga mora prijavljivati gospođi. On joj je dao svoju vizit kartu i rekao da će čekati u predsoblju.

„ČEDA: I nastanite svakojako da me gospođa primi. Recite, imam zvaničan razgovor.
ANKA: Lepo! A posle?
ČEDA: A posle, sporazumećemo se.
ANKA: Idem odmah!“

Živka prvo nije htela da primi Čedu, ali kad joj je Anka rekla da će tako pokvariti sve jer je on rekao da će posle razgovora sa Živkom doći kod nje u sobu, ona je ipak pristala da ga primi.

Čeda je ušao s ozbiljnim izrazom lica, poklonio se još na vratima i ispričao se gospođi ministarki što ju uznemiruje. Počeo je da drži govor, ali Živka ga je prekinula i zatražila da kaže zbog čega je došao. On joj je objasnio da ima mladog prijatelja koji je rešio da se ženi, a njega je zamolio da mu bude provodadžija i da mu nađe zrelu ženu, jer takve voli.

Čeda je zapravo pripremio pravu malu predstavu kako bi Živki dao do znanja da zna za nju i Ninkovića i kako bi dokazao koliko je suludo to što ona želi svoju udatu kćer udati za drugoga.

„ČEDA: On me je danas sa suzama u očima preklinjao: ‘Gospodine Čedo, vi ste u toj kući poznati, idite i zaprosite gospa-Živkinu ruku za mene!’
ŽIVKA: Čedo, umukni, Čedo!
ČEDA: Ja sam mu lepo rekao: ‘Ali gospođa je udata!’ a on veli ‘Ne smeta ništa, danas se mogu i udate žene udavati!’ Govorio sam mu zatim: ‘Ali to je poštena žena!’
ŽIVKA: Pa i jesam!
ČEDA: I ja sam mu to kazao, ali on kaže:’Da je poštena, ne bi ona primala ljubavna pisma od mene!'“

Otkrio je Živki da je pročitao pismo koje je dobila od Ninkovića, a ona mu je zapretila da će ga poslati u Ivanjicu. Odgovorio joj je da će poći vrlo rado, ali da će pre toga otići gospodinu ministru i zamoliti ga da ostavi Živku jer joj se ukazala lepa prilika za udaju.

Živka je počela da viče i da ga gađa stvarima koje su joj se našle pri ruci. Čeda se poklonio i otišao, a ona je počela da doziva kćerku. Bila je besna jer se Čeda usudio sprdati s njom pa je rekla da će ga ubiti i da je spremna ići na robiju. Ispričala je Dari da je došao da je isprosi kao provodadžija.

„ŽIVKA: To što ti kažem, došao je kao provodadžija, da me prosi.
DARA: Zar kod živog muža?
ŽIVKA: Zamisli.
DARA: Gde se može žena kod živog muža prositi?
ŽIVKA: Ti sad opet navijaš na ono. Drugo je ono za tebe.
DARA: A što, kobajagi, drugo?
ŽIVKA: Zato… Zato što je drugo! Pa i da nije, biće drugo! E, neće taj biti moj zet pa da mu je kruna na glavi. Živi bili pa videli.“

U sledećem činu dolazi Vasa sa članovima porodice među kojima su bili Savka, Daca, Jova pop-Arsin, teča Jakov, teča Panta i njegov sin Mile, Pera Kalenić i Sava Mišić. Živka se zahvalila svima što su došli i ispričala im se jer ih prima tako sve zajedno. Počela je redom da ih ispituje kako su, a onda su Soja i Daca krenule da se svađaju i da nasrću jedna na drugu pa su muški posetioci morali da ih razdvajaju.

Kad se situacija smirila, Živka je nastavila da ispituje ostale o tome kako su. Došao je red i na Peru Kalenića. Niko od prisutnih nije poznavao gospodina koji je tvrdio da im je rod. On je objasnio kako je rod po ženskoj liniji, ali ubacila se tetka Soja i rekla da je ona takođe ženska linija, ali da ga ne poznaje. Vaso ga je upitao čiji je on, a Kalenić mu je odgovorio sledećim rečima:

„Moja je majka još pre dvadeset godina umrla i rekla mi je tada na samrti: ‘Sinko, ne ostavljam te samog na svetu; ako ti što u životu zatreba, javi se tetka-Živki ministarki, ona ti je rod!'“

Nakon kraće rasprave o tome ko je Kalenić i da li im je rod ili ne, Vasa je požurio ostale da izraze svoje želje jer Živka sigurno nema mnogo slobodnog vremena. Dok su ostali iznosili svoje želje, a Vasa ih zapisivao na papir, Kalenić se uključivao u porodična pitanja kao da im je zaista rod i kao da je tu s njima oduvek.

Savka je htela da joj vrati njenih dvesta dinara, Daca je htela da naredi da se prizna ispit njene kćerke Hristine i da je prime nazad u školu, Jova je hteo da mu se država oduži za odsluženu robiju tako što će mu ga staviti u službu, a Panta je hteo da se država pobrine za obrazovanje njegovog sina Mile.

Kada je red došao na Soju, ona je zamolila Živku da joj kaže svoju želju nasamo, zbog čega su se ostali pobunili pa je ipak izrekla svoju želju pred ostalima. Ona se rastala od muža i ostala samohrana majka. Sud je njemu dozvolio da se opet oženi, šta je on i uradio, ali njoj nisu dali to isto pravo. Ona je sada tražila od Živke da se ta presuda ispravi i da ona dobije pravo na udaju.

Jakov je tražio da mu da neku državnu šumu u koncesiju, a Sava je hteo da mu se dodeli državna penzija, iako nikada nije bio u nekoj službi.

„ŽIVKA: I nisi nikad bio ni u kakvoj službi?
SAVA: Nisam!
ŽIVKA: Pa zašto onda da ti izradim penziju?
SAVA: Pa tako, kao građaninu. Toliki svet ima penziju od države, pa zašto onda ne bih imao ja?“

Sve vreme dok su ostali članovi porodice iznosili svoje želje Kalenić je komentarisao i davao upute ujka Vasi šta treba da zapiše. Ponašao se kao da je nekakav Vasin i Živkin pomoćnik. Na kraju je došao red i na njega. On je pre godinu dana isteran iz službe jer su iz njegove fioke nestali određeni dokumenti zbog kojih se desilo jedno izvršenje. On je čekao da se sve zaboravi i da ga inspektor koji istražuje slučaju pusti na miru, ali budući da je tetka Živka, kako ju je on sad zvao, postala ministarka, on očekuje od nje da naredi da se ta stvar zaboravi i da ga vrati u službu.

Vraćanje u službu samo po sebi nije bilo dovoljno. Naime, Kalenić je smatrao da bi on po povratku trebao da bude unapređen, jer je to način da on zaboravi nepravdu koja mu je nanesena. Kad se uverio da je Vasa zapisao njegovu želju, Kalenić se u ime svih članova porodice zahvalio Živki što ih je saslušala i zamolio da se potrudi ispuniti njihove želje koje je nazvao skromnima. Živka im je za kraj podelila svoje vizitke, a on je zatražio da mu da dve. Čim su se našli napolju, Soja i Daca su opet počele da se svađaju pa su ih ostali morali rastavljati.

Živka je rekla Anki kako ide da legne jer je umorna, a Anka je otišla na zadnja vrata kako bi mogla gledati šta se dešava napolju. Nakon nekoliko trenutaka na vratima se pojavio Čeda. Rekao je Anki da ode u svoju sobu i da će on odmah doći za njom. Anka je kao potvrdu da će stvarno doći kod nje zatražila da je poljubi u obraz, i Čeda je to uradio.

Nakon nekog vremena se na vratima pojavio svečano obučen Rista Todorović, muškarac kojeg su namenili Dari. Pozdravio je Čedu i predstavio mu se, a ovaj je bio iznenađen kad je shvatio ko se nalazi pred njim. Čeda se predstavio kao ujka Vasa. Krenuo je da odmerava Ristu sa svih strana, a onda mu je rekao da zna zašto je došao.

Laskao mu je neko vreme i ispitivao ga dopada li mu se Dara i smeta li mu što je ona tuđa žena. Rista je odgovorio da je stvar rešena i da je Živka već dogovorila sa sobaricom zamku za Darinog muža. Ispričao je Čedi šta je Živka zamislila, a on se smejao i divio tom planu. Rekao je kako je sve to divno, ali da se boji da će Ristin dolazak pokvariti sve to, jer bi bilo bolje da je došao nakon što oni svrše posao s Darinim mužem i služavkom.

Slagao je Risti da je Darin muž kupio veliki revolver i rekao da će ga ubiti kad se pojavi. Rista je hteo da ode i da se vrati neki drugi put, ali je Čeda slagao da je Darin muž već ispred kuće i da se on sada mora sakriti negde. Pozvao je Anku i zamolio ju da sakrije gospodina u svoju sobu, uz obećanje da će joj se on odužiti za to.

Anka je odvela Ristu u svoju sobu, a Čeda je počeo da se slatko smeje i da doziva Raku. Raka je došao spolja i upitao ga zašto se obukao tako svečano i što hoće od njega.

„ČEDA: Kazaću ti, ali da nikome ne kažeš. Evo daću ti dinar da nikome ne kažeš. Idem kod Anke u sobu. (daje mu dina..) Nikom, razumeš li? Ja znam da bi ti mama dala i dva dinara samo da joj to kažeš, ali ti budi karakter pa nemoj da joj kažeš. Je l’ nećeš?
RAKA: Pa neću, dabome!“

Čim je Čeda otišao, Raka je požurio po još dva dinara do majke. Napravio je baš ono što je Čeda i očekivao od njega. Živka je uzbuđena od pomisli da će se konačno rešiti zeta dala sinu još dva dinara i rekla mu da pozove Daru, a onda je otišla do telefona i zatražila da njenoj kući pošalju dva žandarma, jednog pisara i dvoje građana kao svedoke.

U sobi su se pojavili Dara i Raka. Živka je rekla kćerki kako je stigao čas da se svojim očima uveri da je muž vara. Tražila je od Rake da im kaže gde se nalazi Čeda, ali on je rekao da više ništa ne radi besplatno i napustio sobu. Dara je htela da pođe do Ankine sobe, ali Živka je rekla da treba da pričekaju jer je ona već sve dogovorila.

Kad su se pojavili pisar, dva žandarma i dva građanina, Živka ih je povela do Ankine sobe. Čeda je sve slušao iza zatvorenih vrata. Nakon nekoliko trenutaka se iz Ankine sobe začula buka i galama, a onda je pisar uveo u drugu sobu Ristu koji je bio bez kaputa. Za njima su došli i svi ostali, osim Anke, a Rista je rekao Živki kako ga je u Ankinu sobu poslao ujka Vasa.

„RISTA: Poslao me ujka -Vasa.
ŽIVKA: Ujka – Vasa? Dakle, on je sve to zamesio? E, Vaso, sad si zbrinuo celu familiju!“

U sobi se pojavio i Čeda s Ristinim kaputom u rukama. Rista je osetio olakšanje kad ga je ugledao. Obratio mu se s „ujka Vasa“ i zamolio ga da objasni svima da ga je on naterao da se skloni kod služavke. Živka još jednom za potvrdu upita Ristu da li je to ujka Vasa, a ovaj to potvrdi. Nakon toga se obratila pisaru i rekla da zapiše kako se zaklinje svim na svetu da će Čedo još večeras biti poslan za Ivanjicu.

ČETVRTI ČIN

Odvija se u istoj sobi kao i prethodna tri čina, samo je sada po stolicama prebačena muška i ženska odeća, a u sobi se nalazi i veliki kofer u koji Dara pakuje sve stvari.

Dok se Dara pakovala, u sobi se pojavila Anka sa svežnjem novina. Naime, Živka je naredila svima na koje je mogla da utiče da pokupuju novine jer se pisalo o njenoj „aferi“ s Ninkovićem. Raka je čitao Anki priču i iz novina i objašnjavao joj ko je ko, jer se nisu spominjala prava imena. Dara ih je prekorila što sede i čitaju novine pa su se razišli.

Dari se pridružio Čeda. Rekao joj je da je već jutros razrešen dužnosti i da putuje u Ivanjicu onda kada njena majka to naredi. Upitao ju je da li je sigurna da će i ona ići s njim. Odgovorila mu je da jeste sigurna i da više ne može da podnese to ministrovanje niti sramotu zbog onoga što je izišlo u novinama. Zanimalo ju je da li ljudi znaju da se ta priča iz novina odnosi baš na njihovu kuću. Čeda joj je odgovorio da je Živka jedina od današnjih ministarki koja ima udatu kćer i da je svet na osnovu toga odmah zaključio o kome je reč.

Dara ga je pitala da li bi mogao otkriti ko je napisao to priču, a kada mu je obećala da nikome neće reći, Čeda joj je rekao da je on autor priče. Dara se na prvu ljutila, ali Čeda joj je objasnio da je nekako morao da urazumi njenu majku, čak i po cenu toga da položaj Darinog oca dođe u pitanje. Dara je na kraju rekla mužu da bi joj bilo draže da joj otac nije ni postao ministar.

„DARA: Po meni, uveravam te, milije bi mi bilo da otac nije postao ministar.
ČEDA: More, nije zlo u tome što je otac postao ministar, već je zlo u tome što je majka postala ministarka. Zato, slušaj ti mene i drži se ti samo mene. Videćeš, na kraju krajeva, da je bolje što sam ovako uradio i kazaćeš mi hvala. Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji.“

U sobu je besnu uletela Živka, koja se obratila Dari govoreći joj da treba da razgovara s njom i da stranci napuste sobu, misleći pritom na Čedu. On je poslušao njenu naredbu, ali za njim je bez reči otišla i Dara. Živka je zaprepašteno gledala za njom, a onda je besno bacila suncobran i šešir iza sebe.

U sobi se s velikim svežnjem novina pojavio Pera. Došao je da joj saopšti kako je on do sada kupio trista šest primeraka. Živka se zahvalila i upitala čita li mnogo ljudi novine. Ona je od upravnika varoši tražila da se zabrani list, ali on joj je rekao da to zbog zakona nije moguće.

Ubrzo im se pridružio i Vasa s primercima novina koje je on pokupovao. Živka im je prigovarala da nisu bili dovoljno vredni i da nisu prikupili dovoljan broj primeraka. Zanimalo ju je zna li možda Vasa koje napisao tu priču. On se raspitivao na sve strane, ali nije uspeo da sazna. Setio se da bi tu informaciju mogao saznati preko urednikove žene, ako je ovaj oženjen, jer žene tračaju i urednikova supruga je sigurno svojoj drugarici rekla ko je napisao priču. Živka je poslala Peru da ode i da što pre ispita ovo što je Vasa spomenuo.

„E pa, ‘ajdete, gospodine Pero. Uhvatite tu žensku liniju, pa saznajte. Ali samo što pre, što je moguće pre, jer gorim od nestrpljenja;ugušiću se od nestrpljenja dok ne saznam. A kad saznam, lele majci, taj će me zapamtiti. ‘Ajde, ‘ajde, požurite, gospodine Pero!“

Živka je počela da ispituje Vasu o tome koliko on poznaje zakone i je li moguće da policija ne može da zabrani novine u kojim se vređa jedna ministarka. Vaso joj je rekao da se ostavi toga, a ona je pobesnela i počela pretiti da će zadaviti osobu koja je napisala priču. Pomislila je kako je za sve kriva gospa Nata pa je umalo pred Vasom izgovorila da joj je preotela ljubavnika. Ipak se zaustavila na vreme i objasnila Vasi kako je Nata sigurno ljuta jer joj je preotela ministarsku fotelju i sve što ide uz to.

„VASA: Fijaker?
ŽIVKA: Ama nije fijaker samo, nego i druge stvari. Ne razumeš ti to!
VASA: Pa to ‘forme radi’ ne razumem.
ŽIVKA: Pa ne razumeš, dabome, kad nisi otmen; da si otmen, ti bi razumeo, ovako, dabome…“

Anka gospođi donosi pismo koje je donio šegrt. Ona ga otvori i krene da se čudi ružnom rukopisu. Vasa uzme pismo iz njenih ruku i zaključi da ga je napisao Rista. Budući da Živka nije bila u stanju da pročita pismo napisano tako ružnim rukopisom, taj je zadatak pripao Vasi.

Nakon uvoda u kojem objašnjava kako zbog svega šta se desilo ne može da postane njihov zet, Rista piše kako se potrudio saznati ko je autor teksta u novinama, jer je zbog toga narušen i njegov ugled. Živka je požurivala Vasu da preskoči sve ostalo što piše i da što pre pročita ime.

„ŽIVKA: Preskoči sve drugo. Čitaj ime!
VASA: Evo de! (čita) ‘Pisac je tog članka u novinama ujka-Vasa…'“

Živka je nakon tih reči nasrnula na Vasu i počela da ga naziva pogrdnim imenima, a on se pravdao i tražio od nje da mu dozvoli da joj do kraja pročita pismo.

„VASA (čita): ‘Pisac je toga članka ujka – Vasa, odnosno onaj gospodin koji se meni predstavio kao ujka – Vasa, a to je vaš rođeni zet…'“

Živka se jako uznemirila zbog informacije koju je saznala pa je tražila od Vase da joj da pušku da ubije zeta ili da joj kupi otrov za miševe. Vasa ju je smirivao, a ona je vikala da će proterati Čedu preko granice, onako kako se proteruju kockari i skitnice.

Uzela je telefon i nazvala muža, tražeći od njega da izvrši njenu naredbu, ako je pravi ministar i vlast. No, Sima je bio ljut i počeo je da psuje pa je Živka dala slušalicu Vasi, nadajući se da će on uspeti da ga ubedi. Nakon što je spustio slušalicu, Vasa je rekao Živki da joj je muž jako ljut te da je poručio da ga ostavi na miru i da se okani svojih budalaština. Takođe je rekao da ga je osramotila onom pričom u novinama i da će se za nekoliko časova održati ministarska sednica na kojoj će se govoriti o tome.

Sima se bojao da je zbog teksta iz novina ugrožen njegov položaj, ali za Živku takvo nešto nije dolazilo u obzir. Rekla je ujki Vasi da nazove Simu i kaže mu da ne dolazi kući ako da ostavku. Svi mogu da daju ostavke, ali on ne sme da uradi to.

U tom se momentu pojavila i Anka s informacijom da je stigla Nata Stefanović. Živka isprva nije htela da je primi, ali je na Vasin nagovor ipak rekla Anki da je uvede. Dok su njih dve razgovarale, Nata je primetila hrpu novina po sobi. Živka je pokušala da se opravda tako što je rekla da su se preplatili na list pa su im sada poslali sve brojeve koji su objavljeni ranije. Nata na to odgovori kako ona ne voli i ne čita novine, sem onda kada objave nešto jako interesantno. Živka krene da vodi Natu u drugu sobu, a na odlasku uputi značajan pogled Vasi i naredi mu da se uhvati telefona i poruči Simi da se ne vraća kući ako da otkaz.

Vasa je umesto toga pozvao Čedu da mu kaže kako su saznali da je on autor priče koja je objavljena u novinama. Prigovorio mu je što se lažno predstavljao kao on i što je taštu nazvao odvratnom babom. To ipak nije bilo ono o čemu je Vasa želeo da razgovara sa Čedom. On je zapravo hteo da traži od njega da napiše kako je sve ono iz novina laž.

„VASA: I vidiš, nešto se mislim: kada bi ti tako napisao pa ja to odneo Simi pre sednice. Pa oni njemu u ministarskoj sednici: »Šta je ovo, gospodine Simo, u novinama?« a on njima: »Ništa, izvolite pročitati ovo!« pa ispovrti tvoje pismo.“

Čeda je glumio da je oduševljen tom zamisli da je Vasa nastavio da objašnjava koliko bi to bilo dobro. Kada je Čeda počeo da glumi još veće ushićenje, Vasao je shvatio da se ovaj samo ruga s njima.

Njima dvojici se zatim pridružio Pera Kalenić, koji je tražio Živku. Predstavio se Čedi i ponovio kako je on njihov najbliži rođak po ženskoj liniji. Predložio je da njih trojica kao muški članovi porodice održe jedno uže porodićno savetovanje, a na dnevnon redu je bio tekst iz novina.

Kalenić je, naime, sastavio odgovor kako bi odbranio čast „tetke“ Živke, a odgovor je upućen osobi koja je napisala tekst iz novina. Tražio je od Čede i Vase savet da li da nazove tu osobu konjem ili magarcem. Čeda mu je odgovorio da je sasvim svejedno koji će naziv koristiti, a onda ga je upitao da li razmišljao o tome da će ta osoba koju nazove konjem ili magarcem njemu razbiti nos.

Kalenić je potvrdio da je uzeo tu mogućnost u obzir, ali da neće odustati. Počeo je da im izlaže svoj plan kako da reši novonastalu tešku situaciju, a Čeda je podrugljivo rekao Vasi kako nemaju više šta da brinu, jer će s ovim što je Kalenić smislio stvar biti potpuno rešena.

Ni Vasa nije shvatio da se Čeda ruga pa je rekao da je možda već kasno za rešavanje stvari, jer postoji mogućnost da će Sima već danas dati ostavku. Kalenić je pitao da li je onda bolje da pričeka sa ovim svojim odgovorom koji je pripremio, jer ako Sima prestane biti ministar, nema smisla da ga brani. Čeda je nastavio svoju igru, potvrdio je Kaleniću da se slaže s njim i dodao da ne samo nema smisla da ga brane ako da ostavku, nego više nema smisla ni da budu u srodstvu s njim.

Kalenić se ushićeno složio s njim, a Čeda je nastavio dalje. Rekao je kako će se on potpuno odreći srodstava sa Živkom ako njen muž više ne bude ministar. Kad ga je Kalenić upitao da li zaista misli da bi Sima mogao dati ostavku, Čeda je odgovorio kako misli da je do sada to već napravio. Kalenić se nakon tih reči počeo pravdati da oni svakako nisu ni bili neki blizak rod.

Čeda mu je rekao kako bi najbolje bilo da on spremi svoj rukopis u džep i da ode raspitati se po kafanama kakva je situacija s ministrom. Ako on ipak ne da ostavku, neka dođe i neka pročita svoj tekst tetki Živki, a ako Sima ipak bude dao ostavku, nema smisla da se trudi. Kalenić se pozdravio s njima i napustio kuću.

Čeda je pitao Vasu ko je taj čovek, a on mu odgovorio da je reč o osobi koja je izmislila da im je rod, a sada želi da se izvuče iz svega. Vaso je još jednom pokušao nagovoriti Čedu da kaže kako je sve što je napisano u novinama laž, ali kad je on to još jednom odbio, Vasa je odlučio porazgovarati sa Darom. Čeda nije imao ništa protiv toga, dapače, otpratio ga je do Darine sobe.

Iz druge su sobe izlazile Živka i Nata, koja joj je objašnjavala da ne treba sve uzimati k srcu i da će sve biti drugačije kad prestane biti ministarka. Živka joj odgovori da njoj zapravo nije toliko ni stalo do toga da bude ministarka. Nata je rekla kako treba da budu iskrene, jer je biti ministarka ipak prijatno, s obzirom na sve prednosti koje to donosi, a među te prednosti je uvrstila i momka iz ministarstva.

Dok su njih dve razgovarale, Anka je donela pismo za Živku. Nata je htela da pomiriše pismo, a onda je rekla Živki da ga odmah otvorio, jer je i ona primala ista takva pisma i zna da se možda radi o nečemu važnom. Živka je otvorila pismo i zgrozila se zbog njegovog sadržaja. Predala je pismo Nati, a ona je odgovorila kako je dobila isto takvo pismo kad je pao njen kabinet. Nata je Živki uputila par tobože utešnih reči pa je otišla.

„NATA: A natuštilo se nešto nebo pa nemojte se iznenađivati. Gde je oblaka, tu će biti i groma. Ne volim da vam stajem na muku; znate kako je, svakome je lakše kad sam podnosi ono što ga snađe. Hajde, zbogom, gospa – Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom!“

Dok je Živka poraženo gledala za Natom, u sobi se pojavio Vasa. Pitala ga je šta on misli da je Sima zaistao dao ostavku. Kad je Vasa rekao da postoje dobre šanse za to i krenuo da priča šta je Čeda rekao, Živka se razljutila i rekla da neće biti onako kako Čeda kaže, jer će se ona obući i lično otići na ministarsku sednicu.

„ŽIVKA: (…) Ako je podneo već, pocepaću mu ostavku, a njima, ministrima, reći ću neka svaki prvo počisti pred svojom kućom, pa neka se onda brine ‘o ugledu vlade. I reći ću im… znam već šta ću im reći… ček’ samo da se obučem…“

Vasa joj je savetovao da promisli o svojoj odluci, ali ona je odjurila u sobu da se obuče. Vasa je pozvao Čedu i Daru i obavestio ih o Živkinoj nameri, ali oni nisu nameravali poduzeti ništa da to spreče. Dok su njih troje razgovarali, iz druge sobe je izlazio Raka s velikim kuhinjskim nožem. Hteo je da napadne jednog od poznanika jer mu je ovaj opsovao oca, ali Čeda ga je zaustavio.

U tom momentu se iz druge sobe pojavila Živka. Vasa i Dara su pokušali da zaustave nju, ali ona ih je odgurnula i krenula prema vratima na kojima se u tom momentu pojavio Sima. On je rekao da je dao ostavku i da je uvažena. Na Živkino pitanje zašto je to uradio, Sima je odgovorio da je to uradio zbog nje.

Živka je počela da nabraja šta su sve izgubili njegovom ostavkom, a on je to mirno potvrđivao. Nikoga osim Živke nije toliko pogađala njegova ostavka. Kada je Raka povikao „Dole vlada!“, ona je zgrabila novine i počela da ga gađa.

Nakon što je Raka pobegao, Živka je za svakog prisutnih imala neku poruku. Oni su jedno po jedno napuštali sobu, prvo je otišao Sima, zatim Čeda, pa Dara i na kraju Vaso. Kada je ostane sama, Živka se obraća publici i pita ih zašto se cerekaju njenoj sudbini. Podseća ih da više nije ministarka, što znači da više ne mora da bude otmena i da sad može raspaliti jezikom i po njima.

„‘Ajde idite kući, idite, nećete valjda do kraja da mi stajete na muku. Idite i nemojte đavo da vas odnese da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka. Samo dok se zaboravi ovo nešto malo bruke, evo mene opet, pa posle da ne budete: što nam nisi kazala. ‘Ajde ‘ajde, idite sad!…“

Analiza likova

Likovi: Živka, ujka Vasa, Sima Popović, Rista Todorović, Čeda Urošević, Dara, Raka, Anka, Pera…

Živka – glavni lik komedije. Njen muž je preko noći imenovan ministrom pa je ona od obične činovničke žene koja je do tada prekraja pantalone za sina i tražila od tetke da joj pozajmi novac dospela na položaj koji se za nju na kraju pokazao previsokim. Kada se našla na poziciji koju je već duže vreme priželjkivala, Živka je počela da gubi doticaj sa realnošću.

Živkine ambicije su svakim danom sve više rasle, a njena opsesija otmenošću i nastojanje da istu pod svaku cenu uvede u svoj dom narušili su do tada ustaljenu svakodnevicu i živote ostalih članova porodice.

U svojim nastojanjima da bude što sličnija ženama koje su pre nje bile „ministarke“, Živka menja ime u Živana, tiska šest stotina vizit karti s natpisom „Živana Popović – ministarka“, bez razloga stavlja zlatnu navlaku na zub, odlazi na fotografisanje uverena kako će strane novine tražiti njenu fotografiju, pristaje na to da puši, da igra bridž i da im ljubavnika – sve što je potrebno da bude „otmena“.

U svojoj zanesenosti dolazi na ideju da svoju već udatu kćerku Daru uda za počasnog konzula Nikarague i kožarskog trgovca, Ristu Todorovića. Živka je Todorovića smatrala boljom prilikom za svoju kćerku pa je bila jako odlučna da ostvari svoju nameru i preuda Daru, a na putu do tog cilja nije birala ni sredstva ni načine.

Kako bi eliminisala zeta Čedu i dokazala kćerki da je on vara, Živka je rešila da napravi spletku koja je uključivala njenu služavku Anku, ali je na kraju postala žrtva svojih loših dela. Njeni nepromišljeni postupci i bolesne ambicije na koncu su doveli do toga da njen osramoćeni muž biva prisiljen dati ostavku na mesto ministra u vladi. Tako je Živkino burno ministrovanje bilo kratkog veka, ali ona se svejedno ne miri s tim da je došao kraj i da je opet obična domaćica.

„Idite i nemojte đavo da vas odnese da me ogovarate, jer, ko zna, danas-sutra mogu ja opet biti ministarka. Samo dok se zaboravi ovo nešto malo bruke, evo mene opet, pa posle da ne budete: što nam nisi kazala. ‘Ajde ‘ajde, idite sad!…“

Sima Popović – Živkin muž. Pre nego što je postao ministar u vladi, bio je činovnik. Iako mu nije posvećeno previše pažnje u ovom delu, jasno je da Sima Popović predstavlja sve suprotno od Živke i ujka Vase. On je pošten i skroman. Protiv svoje volje je sticajem okolnosti upetljan u Živkinu igru. Budući da je podređen njenim željama i ambicijama, može se reći da je Sima samo Živkin instrument za postizanje ciljeva, a to su otmenost i ugled. On mirno prihvata gubitak ministarske pozicije.

„SIMA: Uvažena mi je ostavka!
ŽIVKA (cikne kao ranjena): Bog te ubio da te ne ubio, a što je dade ?
SIMA: Zbog tebe!…
ŽIVKA: Šta, zbog mene? A što zbog mene, smetenjače jedan! Bolje reci, nisi bio za ministra, eto ti! Bolje to reci! …
SIMA: Pa nisam, dabome, kraj takve žene.
ŽIVKA: I sad, je li, i sad nismo više ministri ?
SIMA: Dabome da nismo!“

Čeda Urošević – muž Živkine kćerke Dare i jedan od pozitivnih likova u komediji. Nakon što je njegov tast imenovan ministrom, Čeda je odjednom postao nepodoban za Daru, barem je tako Živka mislila. Budući da joj je Čeda smetao na njenom putu da stvori otmenu i uglednu porodicu, Živka se udružila s ujka Vasom kako bi se rešila Čede, ali na kraju ipak nije uspela u svojoj nameri.

Čeda se vrlo vešto izvukao iz spletke koju mu je pripremila tašta, a kako bi joj se osvetio, na kraju je objavio članak u novinama u koji je doveo do toga da Sima da ostavku i da Živka ostane bez svog toliko željenog položaja. Iako njegova osveta na prvu može da se čini opravdanom, Čedin postupak je možda ipak bio malo preteran.

Ujka Vasa – Živkin lukavi rođak. Nakon što je Živkin muž postao ministar, Vasa se pojavio nitkuda i počeo da traži povlastice za sebe i ostale članove šire porodice. On je iskren i izravan u svojim zahtevima te odlučan da ostvari željene ciljeve. Međutim, Vasa nije sebičan, što možemo da vidimo u delu gde on sačinjava spisak sa članovima porodice kojima takođe treba Živkina pomoć. Kako bi uticao na nju da pomogne njemu i ostalima, Vasa je ubeđuje da je porodica najvažnija i da niko na svetu ne može da ocrni jednu osobu kao što to porodica može.

Pomaže Živki da se reši zeta Čede, kojeg smatra nepodobnim za svoju kćerku. Vasa preuzima ulogu Živkinog pregovarača i nastoji nagovoriti Čedu da ostavi Daru kako bi ona mogla da se uda za nekoga ko je dostojan njenog novog položaja. Iako je koristoljubiv, lukav i sklon spletkarenju, Vasa ipak nije isključivo loš lik jer ne gleda samo sopstvenu korist.

Dara – odana i zaljubljena žena. Zapravo je jedini iskren, čist i prirodan lik u ovoj komediji. Iskreno voli svog muža i spremna je da se žrtvuje zbog njega. Stvari do kojih je njenoj majci najviše stalo, Dari ne znače gotovo ništa. Nema nameru poslušati Živku i ostaviti muža, osim u slučaju da sazna da je on vara.

„ŽIVKA: A ti ga uvij u pamuk pa ga metni pod jastuk i čuvaj ga. Meni ne treba, i da znaš, od danas nije više moj zet.
DARA: Al’ je moj muž!
ŽIVKA: Tako ti boga, zar ti odista ne bi napustila tu vucibatinu?…
DARA: Samo u slučaju kad bi znala da me vara.“

Beleške o piscu

Branislav Niušić (Alkibijad Nuša) rođen je 20. oktobra 1864. godine u Beogradu (tadašnja kneževina Srbija). Rodio se u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Otac mu je bio ugledni trgovac žitom, ali ubrzo nakon Nušićevog rođenja izgubio je celo bogatstvo, nakon čega se s porodicom seli u Smederevo.

U Smederevu Branislav Nušić, tada još Alkibijad Nuša, završava osnovnu školu i dva razreda gimnazije. Zatim se vraća u Beograd gde maturira i s 18 godina zakonski menja svoje ime u Branislav Nušić.

Radio je kao novinar, diplomata, a najpoznatiji nam je kao pisac srpskih romana, komedija, drama, priča, eseja… Ujedno je bio i začetnik retorike u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. U toku studija proveo je godinu dana u Gracu, gde je usavršavao svoje školovanje.

Nušić je bio i politički aktivan. Učestvovao je u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, jer je u to vreme bio na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata u Dnevnom listu objavljuje svoju kontroverznu pesmu Dva raba zbog čega biva osuđen na dve godine zatvora. Pesma je ismeavala srpsku monarhiju, a naročito kralja Milana. Zbog ovog događaja bilo mu je posle teško da nađe posao u državnoj službi, ali ipak 1889. godine postavljen je za pisara u Bitolju, u Ministarstva spoljnih poslova. U Bitolju se 1893. godine i ženi.

Jednu celu deceniju Nušić je proveo u Makedoniji i na jugu Srbije, radio je na mestu vicekonzula u Prištini. Zatim je 1900. godine postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, da bi ubrzo postao i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1904. godine postaje upravnik Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi 1905. godine napustio Novi Sad i vratio se u Beograd, gde je radio kao novinar. U to vreme nastaje i njegov pseudonim pod kojim je pisao – Ben Akiba.

1912. godine vraća se u Bitolj kao državni službenik, ali tokom balkanskih ratova, u februaru 1913. godine biva smenjen. Nakon toga osniva pozorište u Skoplju , gde živi do 1915. godine. Tokom Prvog svetskog rata napustio je zemlju i boravio u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, sve do završetka rata. Vreme koje je proveo kao emigrant tokom rata zabeležio je u knjizi Devestopetnaesta, u koju je preneo svoje bolne utiske o narodnoj tragediji i stradanjima u ovom ratu. U 20. godini života napisao je komediju Narodni poslanik. Prva izvedena komedija bila mu je Protekcija, iz 1889. godine.

Posle rata Nušić je postavljen za prvog upravnika Umetničkog odseka Ministarstva za prosvetu. Na toj je poziciji bio do 1923. godine, kada postaje upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu. 1927. godine se vraća u Beograd, da bi 10. februara 1933. bio izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.

U njegovim rukopisima pronađena je nedovršena komedija Vlast, izrazito satirično delo. Što se tiče komedija, na njega je značajan uticaj imao Gogolj i njegovo delo Revizor, a od naših domaćih pisaca Sterija i Kosta Trifković. Nušić je bio veoma blizak s Vojislavom Ilićem i njegovim ocem Jovom Ilićem kome je posvetio svoju zbirku Ramazanske večeri. U njoj mu se zahvaljuje što je kod njega knjige izučio. U Ilićevoj porodici se osećao kao da je njen član i bratimio se s Vojislavom. Takođe je bio blizak sa Sremcem, Jankom Veselinovićem i Pavlom Markovićem. Umro je 19. januara 1938. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Njegova najznačajnija dela su drame Nije tako već ovako, Jesenja kiša, Iza božjih leđa, Pučina, Kirija, Velika nedelja; dela za scenu Prva parnica, Običan čovek, Šopenhauer, Ljiljan i Omorika, Rastko Nemanjić, Pučina, Pod starost, Naša deca, Greh za greh, U srpskoj kući, Pod oblacima, Danak u krvi, Jesenja kiša; komedije Protekcija, Svet, Put oko sveta, Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Mister dolar, Ožalošćena porodica, Dr, Sumnjivo lice, Predgovor, Ne očajavajte nikad; romani Autobiografija, Opštinsko dete, Hajduci; pripovetke Politički protivnik, Klasa, Posmrtno slovo, Pripovetke jednog kaplara; tragedije Knez Ivo od Semberije, Hadži-Loja, Tomaida i Nahod, Hadži-Ena, rasprave i udžbenici Retorika.