Vile

„Vile“ je bajka poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput „Mačka u čizmama„, „Pepeljuge„, „Lepotice i zveri„, „Crvenkape“ i mnogih drugih. Prva objavljena priča ovog pisca bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek nakon toga objavio je svoju prvu zbirku priča „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljivog sadržaja do veoma jednostavnog jezika kojim je napisana. Priče su bile razumljive, pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.

Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost i to kad najslavnijih svetskih autora dečjih baki, poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Bajke Šarla Peroa bezvremenske su i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojeg radi učimo svoju decu.

Među tim idealima je i pouka ove priče. Bajka „Vile“ je priča o dve potpuno različite sestre, koje su zbog svojih osobnosti dobile sudbinu kakvu su i zaslužile. Pouka ove priče je da svatko u životu dobije ono što je zaslužio te da ne postoji način da prevarimo sudbinu i dobijemo ono što nismo zaslužili. Dobrota se višestruko isplati i ona će pre ili kasnije biti nagrađena, kao i što će sve loše šta radimo biti kažnjeno.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: nekad davno

Mesto radnje: daleko kraljevstvo

Tema dela: Prekrasan dar koji je dobra sestra dobila od vile

Ideja dela: Svatko dobije ono što je zaslužio – nagradu ili kaznu

Kratak sadržaj prepričano

Jedna majka imala je dve ćerke. Jedna je bila ista ona, lepa ali zla, lena, sebična i prgava, a druga je sve osobine nasledila od oca. Takođe je bila lepa, ali blaga, radišna, uljudna i dobra. Kako su majka i njoj slična ćerka bile ko jaje jajetu, skupa su se držale u svojoj zlobi, a mlađu ćerku su terale da radi. Morala je čak i da sama jede u kuhinji. Ona je sve to obavljala bez pogovora i ništa joj nije bilo teško.

Jednog dana, majka je pošalje na reku da donese vode. Ona je bez pogovor uzela krčag i otišla. Na reci susretne jednu staru ženu, neuglednu prosjakinju. Iako to devojka nije znala, to je bila vila prerušena u staricu koja je htela da vidi dokle seže plemenitost ove devojke. Zatražila je da joj dohvati vode da se napije. Devojka zabaci krčag u najlepši dio reke i izvuče vodu. Da starici da pije i čak joj pomogne pridržati krčag da joj bude lakše.

Vila obučena u staricu, vidjevši njenu dobrotu, kaže kako će da je nagradi i to tako da će svaki put kada progovori iz njenih usta izaći dragulji i cveće.
Kada je devojka došla kući, na majčin prigovor gde je do sada, odgovorila je šta joj se desilo, iz njenih usta izađu dragulji i cveće. Majka se zaprepasti i sva ohola i pohlepna, pošalje i drugu ćerku da ode na reku. Ako joj pristupi starica, naredi da joj dade da pije, kako bi i njoj dragulji izlazili na usta.

Druga ćerka negodujući ode. Smatrala se predobrom da nosi ikome vodi. Na reci joj priđe vila, ali ovoga puta prerušena u bogatašicu, šta devojka nije znala, i pita je vode. Devojka joj odbrusi da ona nije ovde da bi njoj vodu davala, ali ako baš hoće, neka uzme i pije. Prerušena vila primeti da devojka nije baš ljubazna, da je posve ohola, pa joj kaže da od sada svaki put kad progovori iz njenih ustiju će da izlaze zmije i žabe krastače.

Došavši doma, mati vidje šta se dogodilo, pa u besu za sve okrivi drugu ćerku i otera je iz kuće. Proterana u šumu, dobra ćerka sretne princa koji se tuda vraćao iz lova. On je pita šta joj se desilo i što plače, a ona odgovori da ju je majka oterala iz kuće i pritom joj iz usta izađu dragulji. Princ vidi da ne može ništa više vredno od ove devojke da nađe, pa je odvede u dvorac i oženi. A starija ćerka sa žabama i zmijama dosadi svojoj majci, pa ona i nju istera iz kuće da živi u šumi.

Likovi: Dobra kćerka, zla kćerka, majka, vila

Analiza likova

Dobra kćerka – bila je plemenita i dobra. Uvek je nastojala da svima pomogne, a pogotovo ljudima u nevolji, pa je rado dala najlepše vode starici koja ju je to zamolila, iako je starica bila prosjakinja. Budući da je majka i sestra nisu volele, morala je sama po njihovim naredbama da radi sve poslove po kući i oko nje. Ipak, njena dobrota i radišnost su joj se isplatile. Ne samo da je dobila nagradu od vile i svaki put kad je progovorila iz usta bi joj izlazili dragulji i cveće, već ju je i princ uzeo za ženu.

Zla kćerka – za razliku od svoje sestre, ona je bila umišljena i lena, baš poput svoje majke. Nije ništa htela da radi, pa tako ni da ode do reke po vodu, iako je znala da bi joj to moglo da donese bogatstvo. Mislila je da je previše dragocjena da bi nekome nosila ili davala vodu. Njena oholost i drzak jezik koštale su je teške viline kazne. Svaki put kada bi progovorila iz usta bi joj izašle krastače i zmije, pa ju je majka nakon nekog vremena oterala iz kuće. Morala je da ode i živi u šumi.

Beleške o piscu

Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. godine u Parizu u Francuskoj. Bio je sedmo dete u buržujskoj porodici Pjera Peroa i Paket Leklerk, pa je od samih početka imao sve uslove da se dobro školuje.

Zahvaljujući školovanju, postao je visoko obrazovan čovek koji je tokom svog života radio puno toga. Pisao je galantna dela o prijateljstvu i ljubavi, te rasprave o književnosti, ali unatoč svom tom radu do kraja života ostao je najpoznatiji kao autor bajki.

Priče koje je pisao imala su uporište u narodnim pričama, a neke od njih su preuzela čak i braća Grim, dok su neka prenešena usmeno. Šarl iza sebe ima nekoliko poznatih dela kao šta su „Priče moje majke guske“, „Lepotica i zver“ i mnoge druge, sadržane u zbirci „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Pero je bio veliki oslonac za sve mlađe generacije pisaca jer je u večitoj borbi između starijih i mlađih zastupao one koji su smatrali kako treba da se okrene novom načinu pisanja. Stariji su bili ubeđeni da je pravi put onaj koji su sledile generacije pre njih.

Bajke s kojima se proslavio su: „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Pepeljuga“ i „Modrobradi“, a njegova prva objavljena bajka bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine.

Umro je 16. svibnja 1703. godine u Parizu.

Autor: V.B.