Sid

Sid obrađena lektira Pjera Korneja. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Analiza dela

Tragedija Sid najpoznatije je delo Pjera Korneja, a napisana je u stihovima i sastoji se od pet činova. Radnja tragedije smeštena je u Španiju, a odvija se u 11. veku. Glavni junak priče je španski nacionalni heroj Sid, a cela je radnja preuzeta iz drame Sidova mladost koju je napisao španski pisac Gilen de Kastro.

Iako su preuzeti i glavni lik i fabula, to nije uticalo na radnju dela. Pominje se veza sa španskom prošlošću i specifičnosti španskog društva, a dramska radnja i sukob prikazani su na konfliktima samih likova.

Radnja se bavi Rodrigom (Sid) koji je sin don Dijega i Himenom koja je kći don Gormaisa. Oni su glavni likovi radnje i moraju da odaberu između emocija i razuma, ljubavi i časti te želja i dužnosti.

Kao i u velikom broju slučajeva do sad, i Sid je napisan koristeći historijske izvore i legende. Verovatno je do autora stigla priča o kastiljskom junaku Sidu, a radi toga je bio i optuživan za plagijat.

Da bi dobro interpretovali Sid važna je moralna dilema. Ovde možemo da vidimo čak dve moralne dileme, jednu bi mogli označiti kao ljubav prema porodici dok je druga ljubav prema izboru, odnosno ljubavna veza dvoje ljudi. Tako Rodrigo i Himena biraju između porodice, odnosno očinske ljubavi i ljubavi koju osećaju jedno prema drugom.

Zbog velikog broja dilema koje se protežu kroz čitavo delo, kraj je ostao nerazjašnjen – niti je srećan niti tužan. Iako glavni lik nije završio tragičnom smrću na kraju, glavni junaci se nisu niti venčali. Tako je svršetak drame ostavljen čitaocima da zamisle šta će se desiti kada se Rodrigo vrati nakon godinu dana iz ratnih pohoda.

Književni elementi

Vrsta dela: drama

Mesto radnje: Španija

Vreme radnje: 11. vek

Tema dela: sukobljenost između ljubavi i časti

Ideja dela: Da bismo ostvarili svoje snove moramo da budemo odvažni i hrabri

Prepričano delo

Prvi čin

Radnja u prvom činu započinje razgovorom između Himene i Elvire, njezine odgojiteljice. Elvira govori Himeni da njen otac don Gomeza nema ništa protiv toga da se ona zaruči za mladog plemića Rodriga (Sid), sina don Dijega.

Himena je jako srećna zbog te vesti, ali u isto vreme se boji jer je u Sida zaljubljena i lepa kraljeva kćerka. No, zbog staleških razlika ljubav između Sida i kraljeve kćerke gotovo je nemoguća pa ona dane provodi pateći za njim i poveravajući se svojoj odgojiteljici Leonori.

Dolazi do neočekivanog sukoba između don Dijega i don Gomeza. Naime, povod tome je kraljeva odluka da se o odgoju njegova sina brine već stariji don Dijego, što je posebno uvredio don Gomeza. Don Gomez bio je junak i cenjeni vojnik pa ga je to još više potreslo. Tako se njih dvojica sukobljavaju, uvrede padaju sa svih strana, a na kraju don Gomez čak i udari šamar užasnutom don Dijegu.

Don Dijego smatra da se njegova čast, nakon svega, može obraniti samo dvobojem i smrću don Gomeza. Iz tog razloga don Dijego potraži svoga sina Rodriga i zahteva od njega da izazove na dvoboj don Gomeza te tako osveti oca i obrani porodičnu čast.

Iako je Rodrigo u dilemi jer voli Himenu, a sada mora njenog oca don Gomeza izazvati na dvoboj, on ipak stavlja ispred osećaje dužnosti i časti naspram onih koje oseća prema Himeni.

Drugi čin

Odmah na početku drugog čina susreću se don Gomez i kastiljski plemić don Ario. Don Ario je morao da prenese kraljevu poruku don Gomezu. Kraljeva poruka bila je da se don Gomez ispriča don Dijegu i da se tako izbegne sukob, odnosno dvoboj. Don Gomez za ispriku ne želi ni da čuje, a kada je izlazio iz palače susreo je Rodriga s kojim je dogovorio dvoboj.

Himena je očajna i ne zna šta da uradi, a teši je sama kraljeva kćerka, koja joj govori da se nada da će plemići poslušati njenog oca, odnosno da će se sukob izbeći i na kraju dobro završiti. U taj čas stiže vest da je počeo dvoboj između don Gomeza i Rodriga.

Dvoboj je uznemirio kralja, jer osim što je na brizi imao i ovu dvojicu neposlušnih plemića, do njega je stigla vest da se maurska vojska sve više približava. Kralj planira kazniti don Gomeza, ali ipak razmišlja proračunato jer veruje da će mu hrabri vojnik trebati kod borbe protiv Maura.

Tada stiže vest da je don Gomez mrtav i da ga je u dvoboju ubio Rodrigo. Himena je uzrujana i odlazi kralju, tražeći od njega da se ubica njezina oca kazni najgorom mogućom kaznom – smrću.

Treći čin

Radnja u trećem činu započinje odlaskom Rodriga u kuću Himene. Himenina odgojiteljica Elvira ne može da vjeruje da se ubica Himenina oca pojavio u njihovoj kući i zapanjena mu govori da odlazi jer Himena želi njegovu smrt. Rodrigo govori Elviri da on ništa drugo ni ne želi osim svoje smrti, ali od Himenine ruke. Elvira mu govori da se sakrije, barem dok ne ode Sančo, mladi plemić koji je zaljubljen u Himenu, a čiji je dolazak najavljen.

Sančo je Himeni ponudio svoj mač, da njime izvrši svoju osvetu prema ocu i obrani čast, a ona ga je pristala uzeti.

Kada je Sančo otišao, Himena u očaju priznaje Elviri da je i dalje zaljubljena u Rodriga, ali da nema izbora jer mora obraniti svoju čast i ubiti ga.

Tada dolazi Rodrigo i odluči Himeni dati svoj mač kako bi ga ona njime ubila, jer život bez Himenine ljubavi ne može niti da zamisli. No, Himena nikako ne može da izvrši osvetu i ubije Rodriga pa on odlazi.

Kada je Rodrigo prolazio trgom, naišao je na svog oca koji ga je obavestio kako je maurska vojska sve bliže i kako će trebati što pre krenuti u rat.

Četvrti čin

U četvrtom činu dolazi do susreta Himene i kraljeve kćerke. Kraljeva kćerka moli Himenu da odustane od osvete i ubojstva Rodriga, a čast neka obrani tako što se neće udati za njega. Uz to, kraljeva kćerka razmišlja o tome kako bi se ona mogla udati za Rodriga pošto je rat upravo započeo. Nada se kako će on da se iskaže u tom ratu i tako dobije kraljev blagoslov. No, Himena ne može niti da zamisli takav scenario pa odbija kraljevu kći.

Ubrzo nakon toga u kraljevoj palači svi slave pobedu nad Maurima. Posebno se iskazao Rodrigo kojeg su i neprijatelji prozvali Sid – gospodar. On priča kralju kako je zarobio i nadmudrio neprijateljske vladare.

Veliko slave prekinuo je dolazak Himene, a kralj joj potom govori da je Rodrigo mrtav, pošto zna da je ona zaljubljena u njega. Himena tada od boli padne u nesvest i jedva je dozovu nazad svesti. Kada sazna da to ipak nije bila istina, Himena i dalje ne odustaje od svoje osvete. Don Sančo će izvršiti osvetu. Tako dolazi i do dogovora dvoboja između don Sanča i Rodriga, a onaj koji pobedi dobiće i Himeninu ruku – tako je odlučio kralj.

Peti čin

Dirljiva scena obeležila je peti i poslednji čin. Naime, radnja započinje oproštajem Himene i Rodriga pre dvoboja. Ona mu govori da mora pobediti jer ne može zamisliti svoj život bez njega i uz Sanča. Kraljeva kćerka tada shvaća da nema smisla boriti se za Rodrigovu ljubav, ali ipak s velikim nestrpljenjem čeka kako će da završi dvoboj.

Malo kasnije, ispred Himeninog doma dolazi Sančo. Himena ga dočekuje s grubim rečim,a očekujući da je Rodrigo verovatno onda mrtav.

Himena odluči od kralja zatražiti da je skine obveze da se mora udati za Sanča, a kralj joj tada govori istinu. Naime, Sančo je bio poražen u dvoboju i Himeni je došao samo predati svoj mač. Rodrigo je pobedio.

Himena se jako razveseli zbog vesti da je Rodrigo ipak živ, no još uvek ne može da pogazi svoju riječ i čast i da se uda se za njega.

Kralj je tada doneo konačnu odluku. Rodrigo će otići na godinu dana u rat, a kada se vrati Himena će se udati za njega. Pre toga će mu javno oprostiti zbog uvrede koju je on bio naneo njezinom ocu.

Likovi: Sid, Himena, don Dijego, don Gomez, odgojiteljica Elvira, kraljeva kćerka, odgojiteljica Leonora, don Ario, kralj, Sančo

Analiza likova

Rodrigo (Sid) – hrabar i plemenit, dobar borac i vojnik. Iako je jako voleo Himenu, ljubav prema ocu i obrani porodične časti, bila je jača. Nije mogao da pogazi reč koju je dao ocu. Na kraju je shvatio da njegov život nema smisla bez njegove voljene Himene pa je bio pristao i na smrt. Nadimak Sid dobio je jer je bio tako prozvan od neprijateljske vojske koja ga je smatrala vrhunskim vojnikom, a Sid u prevodu znači gospodar.

Himena – volela je Rodriga, ali nije mogla da pređe preko časti i ponosa. On je ubio njenog oca i ona to nikako nije mogla da zaboravi. Ipak, koliko god se borila, nikada nije prestala da ga voli.

Beleške o piscu

Pjer Kornej (1606.-1648.) je rođen je u Ruenu u Normandiji u skromnoj građanskoj porodici. Školovali su ga jezuiti, zatim studira pravo, ali nije baš predodređen za to zvanje zbog svoje izuzetne sramežljivosti.

1629. g. u Parizu se izvodi njegova prva komedija Melita koja je bila vrlo uspešna. Od 1630. – 1634. godine piše nove komedije: Klitandr ili oslobođena nevinost, Udovica ili Iznevereni nevernik, Galerie du Palais ili Prijateljica suparnica, Pratilica, Place Royale ili Čudan zaljubljenik.

Njegova prva tragedija Medeja (1635.) doživela je osrednji uspeh. Nakon zanimljive komedije Komična iluzija (1635.-1636.) tridesetogodišnji Kornej dostiže vrhunac svojim remek-delom Sid – tragikomedijom. Korneja su pogodile kritike ljubomornih protivnika, pa se povukao iz pozorišnog života.

Vratio se sa dve tragedije iz rimske istorije: Horacije (1640.) i Sina (1641.) a zatim slede Polijekt (1642.), Pompejeva smrt (1643.) te komedija Lažov (1643.). Doživeo je neuspeh sa tragedijom Pertarita (1652.) te napušta pozorište na nekoliko godina.

Za to vreme piše nove komade koji mu ne donose uspeh. J. Rasin u to vreme preuzima glavnu i vodeću ulogu u francuskom teatru, a Kornej se povlači u svoj zavičaj proživevši svoje poslednje godine u bedi i siromaštvu.

Autor: M.L.