Tragedija Sid ima pet činova, pisana je u stihovima, a u njoj je ostvareno aristotelsko pravilo o jedinstvu mesta, vremena i radnje. Gradeći zaplet svoje tragedije na sukobu između ljubavi i mržnje, francuski književnik Pjer Kornej je stvorio svet koji se zasniva isključivo na načelu časti i dužnosti. Smatra da su upravo oni važniji od ljubavi, a likove prikazuje … [više]
Pjer Kornej
Pjer Kornej (1606.-1648.) je rođen je u Ruenu u Normandiji u skromnoj građanskoj porodici. Školovali su ga jezuiti, zatim studira pravo, ali nije baš predodređen za to zvanje zbog svoje izuzetne sramežljivosti.
1629. g. u Parizu se izvodi njegova prva komedija Melita koja je bila vrlo uspešna. Od 1630. - 1634. godine piše nove komedije: Klitandr ili oslobođena nevinost, Udovica ili Iznevereni nevernik, Galerie du Palais ili Prijateljica suparnica, Pratilica, Place Royale ili Čudan zaljubljenik.
Njegova prva tragedija Medeja (1635.) doživela je osrednji uspeh. Nakon zanimljive komedije Komična iluzija (1635.-1636.) tridesetogodišnji Kornej dostiže vrhunac svojim remek-delom Sid - tragikomedijom. Korneja su pogodile kritike ljubomornih protivnika, pa se povukao iz pozorišnog života.
Vratio se sa dve tragedije iz rimske istorije: Horacije (1640.) i Sina (1641.) a zatim slede Polijekt (1642.), Pompejeva smrt (1643.) te komedija Lažov (1643.). Doživeo je neuspeh sa tragedijom Pertarita (1652.) te napušta pozorište na nekoliko godina.
Za to vreme piše nove komade koji mu ne donose uspeh. J. Rasin u to vreme preuzima glavnu i vodeću ulogu u francuskom teatru, a Kornej se povlači u svoj zavičaj proživevši svoje poslednje godine u bedi i siromaštvu.