Zbirku pesama Bandit ili pesnik, Rade Drainac objavio je 1928. godine. Sastavljač Drainčevih pesama knjigu je podelio na nekoliko ciklusa, koji su raspoređeni uglavnom prema hronološkom nastajanju Drainčeve poezije. Svaki ciklus sadrži izbor iz jedne od pesnikovih zbirki, po kojoj nosi i naslov. Na kraju ove knjige izdvojena je pesma Nirvana, koju je glumac … [više]
Rade Drainac
Pravo ime Rada Drainca je Radojko Jovanović. Rođen je 26. avgusta 1899. godine u selu Trbunju, u Toplici. Učio je školu u Kruševcu I Parizu gde je 1922. godine pokrenuo časopis Hipnos.
Kao šesnaestogodišnji mladić 1915. godine, povlačio se sa srpskom vojskom, prešao je Albaniju, i kao većina izbegličke dece nastavio školovanje i Nici, u Bolijeu.
Po završetku školovanja našao se u Parizu, nakon čega se vraća u otadžbinu. U periodu između dva svetska rata bavio se novinarstvom, radeći u beogradskim listovima.Prvu knjigu pesama "Afroditin vrt" štampao je 1921. godine u Prokuplju.
1919. godine objavljuje poeziju u časopisu Epoha, dok zbirku stihova Modri smeh objavljuje u Beogradu sa potpisom Rad. Jovanović. 1922. pokreće časopis Hipnos i objavljuje program Hipnizma i tada se prvi put potpisuje kao Rade Drainac.
Usled bolesti, od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje. Povremeno ga je posećivao i Ivo Andrić. Bolestan od tuberkuloze koja je bila u podmaklom stadijumu vraća se u Beograd, u državnu bolnicu gde je i umro 1. maja 1943. godine. Kako je bio siromašan sahranjen je o državnom trošku na Novom groblju uz recitaciju njegove pesme Nirvana.
Objavio je sledeće knjige: Modri smeh pesme, Afroditin vrt, Voz odlazi, Erotikon, Lirske minijature, Dve avanturističke poeme, Bandit ili pesnik, Srce na pazaru, Španski zid, Rasvetljenje, Dragoljub Jovanović ili seljački Napoleon, Uzurpatori, Osvrti, Ulis, Čovek peva, Dah zemlje.
Drainac je pesnik sa srcem i nije imao šta da traži po hladnim prostorima svemira. On bi da napravi geografsku kartu od svoje kože i da gađa čitaoca otrovnom strelom u levo oko. Njegova velika iluzija bilo je imaginarno putovanje po globusu. Drama njegova je ležala u skučenosti balkanske prestonice i on je morao imaginacijom putovati.
Njemu ništa nije toliko odgovaralo kao mogućnost za bekstvom. Ponekad je za pesnika uobičajeno da se kaže da celoga života piše jednu pesmu, to jest, traga za svojom pravom i najboljom pesmom. Za Drainca bi se moglo reći da se stiče utisak da on zapravo celog života i jeste pisao jednu pesmu.