Tajna gazde Kornija je pripovetka koju možemo naći u zbirci odabranih priča Alfonsa Dodea Pisma iz moje vetrenjače. Zbirka je štampana 1869. godine, a u svakoj od priča možemo prepoznati ljubav koju je autor gajio prema svom rodnom kraju, Provansi. Iako nas naslov zbirke vuče da mislimo da se radi o pismima (epistolarna forma), zbirka se zapravo ne sastoji od pisama … [više]
Alfons Dode
Alfons Dode je francuski književnik, rođen 13. maja 1840. u antičkom gradu Nimu, smeštenom na jugu Francuske.
Dok je naturalizam bio uticajan na francuskoj književnoj sceni (prikaz tamnih vulgarnih prizora ljudskog života), Dode je već stekao priznanje kao zreli pisac. Ipak, njegov put nije bio jednostavan, iako je dolazio iz porodice iz buržoazijskih krugova, bio je depresivan u detinjstvu.
Deda mu se bavio proizvodnjom svile i prislino je izvlačio njegovog oca iz škole kako bi mogao da počne da radi već sa 16 godina. Tako je već rano krenuo da putuje kao trgovački putnik i prodaje svilu. Ipak, ti prihodi nisu bili dovoljni za dobar život. Na kraju je Alfonsov otac morao da proda svilaru i zapali su u siromaštvo.
Alfons je tako odrastao u skromnoj sredini, a spas mu je pružala toplina i ljubav njegove porodice, ali i ljubav prema prekrasnoj prirodi Provanse koja ga je smirivala.
Za vreme detinjstva bio je bolešljiv i slabog vida, pa ga je majka poudčavala kod kuće. Razvio je interes za španski jezik, sviranje gitare, a majka mu je prenela posebnu ljubav prema knjigama. Nastavak školovanja bilo je traumatičan jer je išao u školu kod velečasnika koji je često kažnjavao i tukao učenike. Siromaštvo ga je prisililo da bude kreativan i već kao mlad počeo je da se igra pozorišta, pravi kostime i priprema pozornicu što će kasnije raditi profesionalno.
Sa 14 godina napisao je prvi roman. Pisac se školovao u Lionu, a posle je sa 16 godina u Arlesu radio kao učitelj do 1857. Posle je otišao u Pariz kod starijeg brata Ernesta koji je zarađivao od novinarstva.
Prva zbirka pesama napisana je 1858. (Les Amoureuses). Zaposlio se u novinama Le Figaro gde je njegov talenat prepoznat, pa je tako započeo da piše drame (od 1857. počinje da piše predstave). Tada je upoznao i Frederika Mistrala koji je prepoznao njegov talenat i u njemu probudio ljubav prema Provansi.
Sa 25 godina ministar Napoleona III imenovao ga je za svog sekretara. To je bio siguran posao koji mu je doneo bogatstvo ali i bolest.
Drama iz 1862. koju je napisao u Parizu "Poslednji idol" doživela je uspeh, a već tokom zimovanja na Korzici počinje da piše "Pisma iz moje vetrenjače" koja je dovršio u mestu nedaleko od Pariza 1866. po uzoru na mlin iz Fontviljea u Provansi. Ipak, tada navedeno delo nije doživelo veliki uspeh.
Proslavio se u Francuskoj dramom "Arležanka" i romanom "Mladi Fromont i stari Risler". Tada je njegov uspeh bio veliki, dobio je nagradu Francuske akademije, a knjiga se štampala u hiljadama primeraka da bude dostupna za čitanje i bogatima i siromašnima.
Neka druga dela (većinom romani) koja su doživela slavu su : humoristična proza "Tartarinova triologija""Nabob" (1877.), "Sapho" (1884.), "Besmrtnik" (1888.)...
Bitno je napomenuti da je Dode pisao i za decu i mlade, a u te priče unosio je često i autobiografdske elemente.
Smatra se da je u francusku književnost uveo burleskno-herojski roman ispunjen folklornim elemetima u svom remek delu "Tartarinova triologija." Zbog svoje socijalne osvešćenosti i opisivanja ljudi sa "ruba" društva (život u siromaštvu, na periferiji) upoređivali su ga i sa Čarlsom Dikensom.
Sa 27 godina oženio je Juliju Aljard koja je takođe pisala knjige i književne studije, sa njom je imao dva sina i kćerku. Ipak nije joj bio veran pa je oboleo od sifilisa zbog kojeg je ostao polupokretan u stravičnim bolovima. Za vreme bolova, pre smrti vodio je dnevnik 10 godina što je objavljeno u knjizi 1930. ("La Doulou" / "Zemlja boli"). Zbog konstantne boli koja ga je pratila svaki dan, pojavile su se i suicidalne misli pa je počeo da pije snažan alkohol apsint i sredstvo protiv bolova kao što je morfijum. Tad se već lagano brisao njegov trag na francuskoj književnoj sceni, padao je u zaborav.
Iako se kod slavnih književnika i umetnika često dogodi da tek nakon smrti postau slavni, Dode je postajao sve marginalniji što se približavala godina njegove smrti, te je gurut na rub francuske krnjiževne scene, a mnogi kritičari su oštro recenzirali njegova dela.
Umro je 16. decembra 1897. godine u Parizu za vreme porodične večere, a jedan od lekara koji je došao da ga pregleda i oživi bio je Žil de Turet.
Pisma iz moje vetrenjače
Pisma iz moje vetrenjače je, kao što nam naslov govori, zbirka kratkih priča, a ne pisama (epistolarna forma). Radi se o zbirci kratkih priča koja sadrži niz autorovih opisa i utisaka o prelepom regionu Provanse, opise načina života u njemu i njegovim meštanima. Međutim, pisac takođe prenosi i priče koje je otkrio živeći u svojoj vetrenjači i lutajući malim mestima … [više]