Moji izumi obrađena lektira Nikole Tesle. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Pročitajte kompletno delo Moji izumi >>
Analiza dela
Autobiografija Nikole Tesle, jednog od najvećih genija u istoriji čovečanstva Moji izumi, na jednostavnom jeziku zajedno s prikladnim skicama i fotografijama pokazuje nam život čoveka kojem je najveći dužnik – celo čovečanstvo. Izuzetan genij čiju zaslugu nismo spremni da priznamo ni vek posle njegove smrti, on na relativno jednostavnom jeziku opisuje svoje detinjstvo, adolescenciju i odrastanje, uz objašnjenja nekih od njegovih najvećih izuma, i realizovanih i nerealizovanih.
Nikola Tesla je fizičar, matematičar i hemičar koji je dizajnirao više od 700 patenata i pronalazač koji je zamislio i praktičnim napravio savremenu upotrebu električne energije. Međutim, i sam Tesla tvrdi da to nije ni približno njegov najvažniji izum. Najvažnijim smatra svoj „svetski sistem“ u šest delova o kome je detaljno govorio u svojoj autobiografiji i koji, nažalost, do danas nije realizovan. Veruje da bi ovaj sistem u kombinaciji sa letećim mašinama koje je takođe projektovao mogao da promeni svet, poveže ljude i spreči ratove mnogo bolje nego razne nategnute zajednice država.
Tesla je rođen 1856. godine u Smiljanu kod Gospića u Lici, a umro je u 87. godini 7. januara u njujorškom hotelu kao nikad dovoljno priznati pronalazač. Rođen je u porodici intelektualaca i, iako je teško u to poverovati, ali odrastao je u senci umrlog nadarenog brata pa je Teslina genijalnost potajno rastuživala njegove roditelje podsećajući ih na njihovog izgubljenog sina. Osnovnu i srednju školu završio je u Gospiću, a od 1875. do 1880. godine studirao je u Politehničkoj školi u slovenačko-austrijskom gradu Gracu.
1882. godine realizovao je svoj izum magnetskog polja, indukcijskog motora i polifaznog sistema električnih struja i tako se prvi put stvarno prikazao kao pronalazač, iako je u glavi, do detalja, konstruisao patente još od osnovne škole. Tokom celog života stvarao je nedovoljno cenjene i plaćene patente. 1905. godine, iz nepoznatog razloga, napustio je svoju laboratoriju na Long Ajlandu i svu opremu u njoj rekavši da su projekat zaustavili prirodni zakoni i da svet još nije spreman za njega.
Živeo je širom sveta i nigde nije dobio priznanje koje je zaslužio. U 64. godini piše ovu autobiografiju, objavljenu kao serijal u časopisu Electrical Experimenter. Genijalnost često pleše na ivici ludila, tako da Tesla nije bio izuzetak.
Od detinjstva je imao problema sa preosetljivošću na vizuelne, slušne i taktilne stimulanse. U svojoj autobiografiji kaže da je njegov sluh trideset puta osetljiviji od proseka. Ova preosetljivost često bi ga ljutila, jer bi ga noću probudio sat koji je kucao u sobi na drugoj strani hodnika. Nije mogao da podnese ženske minđuše, tuđu kosu, breskve i mokar papir, brojao je količine tanjira, činija i šolja iz kojih je jeo i pio, a sve njegove ponavljajuće radnje morao je da podeli na tri. Spavao je veoma malo i često je padao u zavisnost iz kojih se lako izvlačio. Tokom celog života održavao je idealnu telesnu težinu od 64,5 kilograma. Bio je čovek mnogo ispred svog vremena za koji svet u to vreme nije bio spreman i verovatno neće još dugo.
Književni elementi
Književni rod: epika
Književna vrsta: autobiografija
Mesto radnje: Smiljan, Gospić, Grac, Maribor, London, Pariz, Budimpešta, Amerika
Vreme radnje: Od 1856. do 1943. godine
Tema: Život velikog pronalazača Nikole Tesle
Ideja: uvek trebamo da pokušamo nešto novo i da budemo ustrajni u svom naumu
Prepričano delo, citati
Moja mladost
„Ljudski napredak i razvitak veoma zavise o inventivnosti. Ona je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog mozga čiji je krajnji cilj potpuna vladavina uma nad materijalnim svetom i korišćenje prirodnih sila u korist ljudskih bića.“
Teslini roditelji nikad nisu bili preterano oduševljeni njegovom darovitošću, delom zbog toga što je njegov izrazito nadaren brat poginuo na konju u djetinjstvu, a delom i zbog toga što su i sami bili veoma inteligentni i sposobni ljudi. Konj koji je naneo povrede zbog kojih je umro njegov brat jednom je drugom prilikom spaseo život njegovom ocu kad ga je napao čopor vukova, ali prizor bratove nesreće pratio ga je i posle pedeset i šest godina.
Otac mu je bio sin oficira koji je u vojsci služio kod Napoleona, pravoslavnog sveštenika sa vojnom, ali i verskom, filozofskom i književnom naobrazbom. Dao je Tesli svešteničko znanje što on nikad nije prihvatio. Otac mu je bio strastven i harizmatičan, šaljivac, imao je dar pisanja i govora i često je burno raspravljao sam sa sobom. Njegova majka je poticala iz porodice pronalazača i osmislila je mnoge predmete koje su koristili u domaćinstvu i poljoprivredi. Tesla smatra da je mogla da postigne mnogo više samo da je živela u podsticajnijem okruženju. Teslina domišljatost oboje ih je rastužila jer ih je podsećala na njihovog izgubljenog sina.
Osim majčinog i očevog podsticanja, velik utecaj na razvoj njegovog uma imale su neobjašnjive slike minulih događaja popraćene bljeskovima koji su mu se javljali u trenucima kad je bio jako uzbuđen ili uznemiren. Od ranog detinjstva mučili su ga ti prikazi koji bi ga držali noćima budnim, ali su mu u um ugradile ideju o mogućnosti projektovanja misli u stvarnost. Naučio je da otera te slike zamišljajući druge stvari, ali poznatih mu je stvari brzo nestalo pa je svojim umom šetao celim svijetom zamišljajući nepoznate gradove i ljude.
Pored toga, imao je sposobnost da detaljno razradi ideju samo uz pomoć uma.
„Ne žurim sa započinjanjem stvarnog posla. Kad dobijem ideju, odmah ju počinjem graditi u svom umu. Menjam joj konstrukciju, doradim je i pokrećem – sve u svojoj glavi.“
Tako je napravio svoje izume. Prvo bi ih potpuno konstruisao u svojim mislima, a onda bi ih u celosti stavljao na papir. Posle, tokom života, nedostatak dokaza da je prvotna ideja bila njegova koštala ga je autorskih prava na mnogim izumima, kao i zarada i priznanja.
Imati sjajan um, naravno, nije tako jednostavno. Tesla je imao mnogo problema, susretao se sa nekim svakodnevnim situacijama sa kojim nije mogao da se izbori, kao što su breskve, mokar papir i kosa drugih ljudi; brojao je korake, činije, tanjire, delio sve ponavljajuće radnje sa tri. Bio je sklon i zavisnostima, posebno kockanju, pušenju i kafi, ali uz pomoć ispoljavajuće volje prevazišao je sve to. Nešto što bi drugima bilo odricanje njemu je bilo zadovoljstvo jer je značilo da je usavršio snagu volje i mogao da postigne bilo šta uz pomoć nje.
Moji prvi pronalazački pokušaji
„Još sam od detinjstva bio primoran baviti se samim sobom. Zbog toga sam mnogo patio, ali danas mislim da je to bila sreća u nesreći jer sam naučio da cenim neprocenjivu vrednost introspekcije za golo održavanje života i stvaralaštvo.“
Već u prethodnom poglavlju saznali smo da je Tesla bio sklon zavisnostima, ali i rešavanju tih problema. Na početku drugog poglavlja, on protestuje protiv prohibicije, odnosno zabrane alkohola, jer veruje da su druge stvari štetnije od oboljenja, duvan ometa komplekse mentalnih napora, žvakaća guma suši žlezdani sistem. Slaže se da je alkohol štetan, ali takođe veruje da u manjim količinama jača i okrepljuje.
Takođe, Tesla pominje i svoje izvanredne kvalitete, sposobnost i odličan vid tokom 1950-ih i 1960-ih i održavanje stalne težine. Veruje da je za to zaslužna njegova umerenost.
„Istina je da su nam potrebni stimulansi da bis u postojećim životnim uvetima radili najbolje što možemo i da moramo da budemo umereni i u svakom pogledu kontrolišemo svoje apetite i sklonosti.“
U mladosti je preživeo mnoge nesreće i čudo je da je živ posle svih njih, ali njegovo logično rezonovanje uglavnom je posledica njegovog preživljavanja. Jednom prilikom zaronio je ispod splavova i umalo se utopio kad se setio da na daskama ima rupa u kojoj može da uhvati malo vazduha. Drugi put ga je povukla struja vode u blizini brane, ali se setio da je pritisak tečnosti u pokretu bio srazmeran površini na koju je uticao, pa se okrenuo na bok i tako smanjio pritisak i ponovo se spaseo. Bilo je mnogo takvih nevolja, ali ovo je citirano da bi nam pokazalo da je bez pronalazačkog instinkta ponekad nemoguće preživeti.
Međutim, Tesla nije koristio pronalazački instinkt za puko preživljavanje. Našao je mehanizam za hvatanje žaba, koristio je energiju hrušteva za pogon diska, rastavio i sastavio časovnike svog dede, pravio naprave za pucanje. U ranom detinjstvu pokušao je da koristi prirodne sile šta je više mogao.
Kad su se iz sela Smiljana preselili u grad Gospić, Teslina sramežljivost se pojačala jer je grad bio prepun, kako kaže, umišljenih frajera. Najstresniji mu je bio odlazak u crkvu nedeljom, jer je jednom pao na šlep haljine jedne fine dame, rastrgao ga i tako postao svojevrsni izgnanik u gradu. To se promenilo kada je odčepio cev na vatrogasnom kamionu koja nije radila. Takođe je bio najbolji lovac na vrane u gradu dok ga celo stado nije jednom napalo jer je zarobio dve vrane. Najbolji izumi njegovog detinjstva bili su samostreli, ali njegova veština sa praćkom nije bila zanemarljiva. Jednom je pogodio ribu koja je pala na kamen i na njemu se rascepila, zbog čega mu je ujak rekao da je sotona i danima nije razgovarao s njim.
Kasnija nastojanja – Otkrivanje rotirajućeg magnetnog polja
„Do određenog stupnja složenosti bilo mi je potpuno svejedno jesam li simbole pisao na ploču ili si ih predočio u umu.“
Kad je Tesla sa deset godina krenuo u školu (realnu gimnaziju), njegov najveći problem bio je slobodno crtanje. Zbog njega je jedva prošao prvi razred. Međutim, matematika, fizika i mehanika su mu bili lagani. U drugoj godini, opsedala ga je ideja da napravi perpetuum mobile uz konstantan pritisak vazduha. Zamišljao je valjak koji se slobodno rotira na dva ležaja, delimično okružen pravougaonim utorom u koji se savršeno uklapa. Valjak se vrtio, ali zahvaljujući kvaru na uređaju, koji je Tesla otkrio mnogo kasnije.
Kada je diplomirao, uhvatile su ga mnoge opasne bolesti koje je jedva preživeo. Prognoza je bila toliko loša da su i lekari digli ruke od njega. Tokom bolovanja, mnogo je čitao i prvi put naišao na knjige Marka Tvena, za koje je verovao da su ga izlečile.
Školovanje je završio na višoj školi u Karlovcu, gde je živela njegova otmena teta. Slabo ga je hranila jer je verovala da je on nežan i da mu ne treba mnogo hrane. Tamo ga je često napadala malarija, jer je tlo bilo močvarno, a postao je poznat i kao najbolji lovac na pacove koji su nekad preplavili grad kada bi reka izlila.
Kada je završio školu, našao se na raskršću. Njegovi roditelji se nikada nisu odrekli ideje da bude sveštenik, ali njega je pomisao na to punila užasom. Nakon povratka kući u Gospić drugi put se razbolio, ovaj put od kolere. Nije razumeo zašto su ljudi mislili da se kolera prenosi vazduhom i pune ga dimom, ali su i dalje pili zaraženu vodu i umirali kao muve. Bio je slab i doktori su ponovo digli ruke od njega, ali kad je njegov otac obećao da će pohađati najbolji tehnički objektu na svetu, čudom je ozdravio. Godinu dana je čuvao um i telo svežim vazduhom i smišljao projekte u svom umu, uključujući podvodnu cev za slanje pisama, prsten oko ekvatora za putovanje, uređaj koji je koristio snagu rotacione energije Zemlje.
„Razmišljao sam i planirao, začeo mnoge ideje koje su uglavnom bile maglovite.“
Po završetku godišnjeg odmora poslali su ga na studij u Grac u Štajersku, najcenjeniju instituciju, gde je učio od tri ujutro do jedanaest sati uveče i prve godine položio devet ispita sa najvišim ocenama. Njegov otac nije bio preterano oduševljen njegovim uspehom, zato što je prezirao Teslu, a nakon očeve smrti, pronašao je pisma svojih profesora u kojima je pisalo da bi bilo najbolje da ga ispišu s univerziteta jer će umreti od prekomernog rada. Ipak, njegov uspeh zbližio ga je sa nekoliko profesora, od kojih su najistaknutiji profesor Rogner koji je predavao aritmetiku i geometriju i profesor Pešl koji je predavao teorijsku i eksperimentacionu fiziku. Profesor Pešl ga je izazvao rekavši mu da je nemoguće da motor radi bez četkica. Osim klasičnih studija, Tesla je u svom umu dizajnirao i mašinu za istosmernu struju, a neke manije su ga terale da dovrši sve što je započeo, tako da je jednom prilikom pročitao sva Volterova dela, gotovo 100 njih.
1880. godine otišao je u Prag, jer je njegov otac želeo da tamo završi svoje fakultetsko obrazovanje. Međutim, u jednom se trenutku predomislio i nije želeo da se roditelji više žrtvuju za njega, pa je odlučio da sarađuje sa porodičnim prijateljem na uspostavljanju telefonskih linija u Evropi. Na ovom poslu doživeo je potpuni nervni slom uzrokovan prekomernom osetljivošću na vizuelne, slušne i taktilne stimulanse u anksioznim stanjima. Čuo je kako sat otkucava tri sobe od njegove, osetio je pritisak na glavi dok je prolazio ispod mosta, a celo telo mu je neprestano bilo napeto.
Bilo mu je teško, ali posle oporavka imao je mnogo energije i u parku u Budimpešti nacrtao je prvu ideju za dvofazni i trofazni elektromotor. To je bio pravi početak njegove realizacije kao pronalazača.
Otkriće Tesline zavojnice i transformatora
„Neko vreme sam se u potpunosti posvetio velikom zadovoljstvu zamišljanja mašina i smišljanja njihovih novih formi. Bio sam u stanju potpune sreće kao nikada u životu.“
Jedno se vreme Pragu Tesla bavio samo svojim izumima i novim poslom. Prvo je radio kao tehnički crtač u Centralnoj kancelariji, a zatim ga je primetio generalni inspektor i zaposlio ga u odeljenje za budžete, nacrte i procenu novih instalacija, sve dok nije počela izgradnja nove telefonske centrale, a on je preuzeo posao. Nadogradio je mnoge delove telefonije, u Pragu i Parizu. Imao je svoju uobičajenu rutinu u gradu svetlosti, od koje je retko odstupao. Takođe je upoznao nekoliko Amerikanaca koji su ga zavoleli, kako kaže, zbog njegove veštine igranja bilijara.
Pored posla u telefoniji, u Parizu je radio i na pronalasku motora čija je rotacija izazvana naizmeničnim strujama sa naizmeničnom fazom bez kliznog kontakta ili kumulatora, a u čemu ga je podržao i dobar prijatelj gradonačelnik Bauzin. Uprkos njegovoj podršci, nije mogao pronaći investitore. Posle Francuske, otišao je u Nemačku, gde ga je upoznao jedinstveni nemački mentalitet. U Parizu su mu obećale silne isplate nakon velikog rada i neplaniranih poboljšanja telefonije, ali ih nikad nije dobio.
Nisu ga obeshrabrili mnogi neuspesi, ali čvrsto je odlučio da mora uspeti, pa je krenuo u Ameriku, zemlju budućnosti, koja ga nije impresionirala onoliko koliko je mislio da hoće.
„Susret s Edisonom je nezaboravan događaj u mom životu. Bio sam zadivljen tim krasnim čovjekom koji je toliko postigao bez ranih prednosti i naučnog obrazovanja.“
Uprkos tome, nedugo nakon dolaska, postao je Edisonov pomoćnik i dizajnirao dvadeset i četiri različite vrste standardnih mašina sa kratkom jezgrom koje će zameniti stare. Obećano mu je pedeset hiljada dolara za posao, ali kada mu plata nije isplaćena, razočarano je odustao i dao otkaz.
Usledio je period borbe u sredini kojoj nije pripadao. 1888. godine sklopio je ugovor sa Vestinghouseom za proizvodnju motora na veliko, ali oni nisu želeli da napuste svoje standardne modele uređaja.
1889. godine napustio je Pitsburg i vratio se u Njujork, gde je nastavio rad na eksperimentima u laboratoriji na Grand Stritu. Počeo je da projektuje visokofrekventne mašine. Ovo područje je još uvek bilo neistraženo, a iz mnogih drugih razloga izgledalo je poželjno da se izmisli jednostavniji uređaj za proizvodnju električnih vibracija. Počeo je da radi na indukcionom uređaju koji radi na principu pražnjenja kondenzatora. Ovaj pronalazak je postao široko rasprostranjen i revolucioniran u mnogim oblastima.
Pojačivački odašiljač
„Kada se danas prisetim doživljaja iz svoje prošlosti, shvatam da i najmanji uticaji mogu da oblikuju naše sudbine.“
Jedne zime, kad je sneg bio još prilično dubok, ali zbog toplijeg vremena počeo da se topi, Tesla i njegovi prijatelji napravili su veliku grudu snega koja je počela da se spušta niz brdo, postajući sve veća i veća. Ovaj naizgled nebitan događaj dugo mu je ostao u sećanju i podstakao njegovo interesovanje za proučavanje veličine slabih akcija. Godinama kasnije, dok je proučavao mehaničke i električne rezonancije, ta mu je slika pala na pamet.
Suprotno uvreženom mišljenju da je otkriće moći izmenične struje bio njegov najveći uspeh, sam Tesla je verovao da svet u vreme dok je živeo nije bio spreman za njegove izume, pa su njihovu primenu zaustavile same prirodne sile. Svoj „svetski sistem“ smatra svojim najvažnijim, ali podcenjenim izumom.
Za razliku od opšteprihvaćenog mišljenja da je otkriće izmenične struje njegov najveći uspeh, sam Tesla smatra da svet u vreme kad je on živeo nije bio spreman za njegove izume pa su njihovu primenu zaustavile same prirodne sile. On smatra svoj „svetski sistem“ svojim najvažnijim, ali podcenjenim izumom.
Počeo je da eksperimentiše 1890. godine, proučavajući ponašanje visokofrekventnih struja. Prvi pokušaji bili su vrlo uspešni i već je 1892. godine pozvan da održi predavanja u Londonu i Parizu.
„Žudimo za novim iskustvima, ali ubrzo postajemo ravnodušni prema njima. Jučerašnja su čuda danas već uobičajena dešavanja.“
Jednom kad je lutao brdima tražeći zaklon od kiše, primetio je da pljusak počinje ubrzo odmah posle munje i da su te pojave nužno povezane. To mu je dalo ideju da pokuša što bolje da iskoristi prirodnu energiju i bežično poveže svet sa visokofrekventnom električnom energijom.
1892. godine započeo je posao koji mu je bio mnogo zanimljiviji nego bilo koji pre. Prve godine uspeo je da proizvede struju od milion volti, što je neverovatno, ali neuporedivo malo u poređenju s njegovom vizijom transformatora koji proizvodi struju od sto miliona volti. Njegov napredak je 1895. godine preokrenuo požar u laboratoriji pa je veći deo te godine proveo u planiranju i rekonstrukciji. Nije želeo da pretera sa veličinom, već da stvori kompaktnu mašinu idealnog odnosa veličine i snage. U sledećem pokušaju proizveo je struju od četiri miliona volti. 1899. godine svoje eksperimente preneo je na spošaljšni prostor.
Na pitanje časopisa Elektrikal Eksperimentera da objasni konstrukciju i namenu svog „pojačavajućeg predajnika“, usko ga je opisao kao rezonantni transformator koji je tačno dimenzioniran prema globusu i njegovim električnim konstantama i svojstvima i predstavlja efikasan način prenosa bežične energije koja ne gubi snagu sa povećanjem udaljenosti.
„Svetski sistem“ rezultat je kombinacije nekoliko otkrića i pronalazaka koji nikad nisu u potpunosti zaživeli, čak ni u savremenom svetu, a zasnovani su na primeni: Teslin transformator, predajnik pojačala, Teslin bežični sistem, umetnost individualizacije i zemaljskih mašinskih talasa. Dizajniran je za sve tehničke aktivnosti, nije zahtevao previše troškova i mogao je da bude završen u devet meseci nakon što je kontruisan. To bi omogućilo ne samo trenutni i bežični prenos bilo koje vrste signala, već i povezivanje postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih stanica bez ikakvih izmena na njihovoj sadašnjoj opremi. Na Long Ajlandu je sagrađen toranj koji je uništen 1917. godine. Pre uništenja, Tesla je napustio svoju laboratoriju sa svom opremom u njoj, tvrdeći da su projekat zaustavile prirodne snage, jer svet za to nije bio spreman.
Umetnost teleautomatike
„Uprkos mojoj retkoj fizičkoj izdržljivosti, u to su mi se doba izmučeni živci napokon pobudili i, baš kad je na pomolu bio završetak dugog i teškog zadatka, doživio sam potpuni nervni slom.“ (Tesla o svom mentalnom stanju tokom istraživanja bežičnog prenosa.)
Za razliku od drugih pronalazača koji su narušili svoje mentalno i fizičko zdravlje stalnim radom, Tesla je imao prirodni mehanizam koji je sprečavao preopterećenje. Naime, ako bi se upustio u teoriju izvan svog sopstvenog područja, njegovo telo bi malo po malo sakupljalo „otrov“ i palo u gotovo letargično stanje koje bi trajalo pola sata i tada bi mogao da se u potpunosti posveti svojoj ideji. Tvrdi da mu zbog toga nikada nije bio potreban odmor. Tokom jedne takve seanse, nadvladala ga je želja da vidi majku i mogao je da se priseti samo sećanja iz svog najranijeg detinjstva.
Tesla je čvrsto verovao u zakon nadoknade. Verovao je da su istinske nagrade uvijek srazmerne trudu koji je uložio, a to mu je davalo nadu da će njegov pojačivački predajnik biti najvredniji izum za buduće generacije. Imao je viziju da se ljudski glas i ličnost reprodukuju svuda, fabrike koje rade hiljadama kilometara daleko od vodopada koji ih snabdevaju energijom, letećim mašinama koje kruže zemljom bez zaustavljanja i solarnom energijom proizvodeći pogonsku energiju koja pretvara pustinje u plodno tlo. Za razliku od većine drugih izuma koji unose sukob i anarhiju, Tesla je verovao da njegov „svetski sistem“ može doneti samo obedinjenje i harmoniju.
Tokom svog istraživanja susreo se sa mnogim problemima i dilemama. Jedno od njih bilo je da li antene treba da postavi direktno u zemlju ili ih podigne iznad zemlje. Kada je 1900. godine usavršio svoj bežični sistem, jedna vrsta uređaja imala je četiri antene, a Tesla je odlučio da bi, kako bi savršeno funkcionisale, sistem morao da bude radikalno promenjen, što tada nije bilo moguće.
Druga dilema koja se tiče bežičnog sistema bila je da li ga treba komercijalizovati. Sam Tesla je smatrao da mu treba ostaviti mesta za slobodno razvijanje, ali Amerikanci su više voleli komercijalizaciju i prisvajanje, kao što su to činile Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija. Međutim, nijedan poseban preduzetnik kome je Tesla pristao da proda životno delo nije bio zainteresovan za kupovinu patenta.
Bežična komunikacija i „svetski sistem“ nisu sami sebi cilj. Nakon svedočenja strahotama Prvog svetskog rata, Tesla je uveravao ljude da nijedno formisanje zajednice među državama neće sprečiti drugi, još gori rat koji je detaljno predvidio u jednom od intervjua. Smatra da bi njegov svetski sistem mogao potpuno da promeni svet, jer uzrok ratova vidi u izolaciji, a ukoliko bi ljudi, saobraćaj i roba bili povezani i mogli brzo da cirkulišu, on smatra da ne bi bilo potrebe za ratovima.
Takođe veruje da je jedan od najvećih ljudskih nedostataka nedostatak svesti o tome šta se dešava u njima i oko njih. On naglašava da ne veruje u intuiciju, sudbinu ili bilo šta slično, ali da se sva predviđanja i “predsudbe” mogu naučno objasniti i da su rezultat pažljivog posmatranja i dobrog pamćenja. Odgovorno tvrdi da nikad, ma koliko se trudio, nije pronašao nikakve dokaze duhovnog života.
„Mi smo mašine kojima potpuno kontrolišu sile iz okruženja, bacani okolo kao čepovi po površini vode, ali rezultantu spoljašnjih impulsa pogrešno smatramo slobodnom voljom.“
Upravo je to razmišljanje dovelo Teslu do ideje o spajanju bežične komunikacije i teleautomatike i stvaranju automata sa sopstvenom inteligencijom. Prvi takav pokušaj učinio je 1893. godine – brod na daljinsko upravljanje koji je znakovima „odgovarao na pitanja“ publike.
Pored svojih izuma, sanjao je o letećem vozilu bez krila i sa propelerom, koje će po potrebi ispaliti i preleteti hiljadama milja i sleteti u određenoj tački. Naravno, javnost u njegovo doba nije bila spremna za takve preduhvate.
Na kraju svog života Tesla je postao svestan da njegove ideje neće biti realizovane, ali uskoro će nacije bez vojske i topova moći da unište svaki grad, bez obzira koliko daleko onn bio i ne postoji sila koja može da ih spreči (verovatno aludirajući na neki oblik nuklearnog ili biološkog oružja).
„Ako želimo da otklonimo neposrednu opasnost i okolnosti koje ovaj globus mogu da pretvore u pakao, trebali bi odmah da se zalažemo za razvoj letećih mašina i bežičnog prenosa energije.“
Analiza likova
Nikola Tesla – pronalazač, genije ispred svog vremena koji je dobro poznavao naučne teorije svog vremena, ali nije dozvolio da ga zaustave.
„Ako želimo da otklonimo neposrednu opasnost i okolnosti koje ovaj globus mogu da pretvore u pakao, trebali bi odmah da se zalažemo za razvoj letećih mašina i bežičnog prenosa energije.“
„Ljudski napredak i razvitak veoma zavise o inventivnosti. Ona je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog mozga čiji je krajnji cilj potpuna vladavina uma nad materijalnim svetom i korišćenje prirodnih sila u korist ljudskih bića.“
Iako genije, odrastao je u senci svoga mrtvog brata.
„Kad bih učinio bilo šta vredno spomena, to bi samo povećalo patnju mojih roditelja zbog gubitka sina.“
Kao dete bio je sklon nesrećama zbog prevelike radoznalosti.
„Skoro da sam se udavio desetak puta, umalo su me skuvali živog i gotovo kremirali.“
Potpuno posvećen onome što odluči da postigne.
„Odlučio sam da iznenadim roditelje čitavu prvu godinu, počevši redovno u tri sata ujutro i nastavim do jedanaest uveče, čak i nedeljom i praznicima.“
Vizuelno, taktično i auditivno preosetljiv.
„Još sam od detinjstva bio primoran da se bavim samim sobom. Zbog toga sam mnogo patio, ali danas mislim da je to bila sreća u nesreći jer sam naučio da cenim neprocenjivu vrednost introspekcije za golo održavanje života i stvaralaštvo.“
Sklon zavisnostima, ali i vešt u suočavanju sa njima.
„U određenoj dobi spopala me strast za kockanjem… dugo sam vremena prekomerno pušio…“
„To mi je delo na neki način probudilo uspavanu snagu volje, pa sam počeo da vežbam samosavladavanje.“
Sposoban da konstruiše složene patente u svojoj glavi, što je rezultat slika i bljeskova što su se pojavljivali pred njegovim očima.
„U detinjstvu sam patio od čudne boljke: pred očima su mi se znale pojavljivati slike, često praćene intenzivnim bljeskovima svetlosti.“
„Do određenog stepena složenosti bilo mi je potpuno svejedno da li sam simbole pisao na ploču ili si ih predočio u umu.“
Imao je izraženi opsesivno-kompulzivni poremećaj koji mu je poremetio svakodnevni život.
„Osećao sam žestoku odbojnost prema ženskim minđušama… kosu drugih ljudi ne bi dodirnuo ni za šta na svijetu… brojio sam korake u svojim šetnjama i računao obim tanjira supe, šoljica kafe i komada hrane – inače nisam uživao u jelu. Sve radnje koje sam ponavljao morale su da budu deljive s tri.“
Zbog svoje naivnosti umro je podcenjeno i nikada tokom života nije dobio priznanje i plaće koje je zaslužio.
„Direktor mi je obećao pedeset hiljada dolara kada završim zadatak, ali ispada da se samo sa mnom šalio.“
Beleške o piscu
Nikola Tesla rođen je u noći između 9. i 10. jula 1856. godine u malom selu Smiljani u porodici oca Milutina, pravoslavnog sveštenika i majke Georgine Mandić.
Teslina porodica prezimena je Draganić, a pretpostavka je da prezime Tesla potiče iz rimskog naselja Tesleum blizu Radučevog rodnog mesta Nikolinog oca. Druga teorija je da je porodica dobila nadimak Tesla zbog nasledne ličnosti koju su svi imali, a to su istaknuti prednji zubi, koji su podsećali na ose koje se zovu „tesla“.
Osnovnu školu pohađao je u Smiljanu, nakon čega se upisao u gimnaziju u Gospiću i u nižoj realnoj gimnaziji u Rakovcu kod Karlovca, gde je i diplomirao. Njegovi trenuci u ranijoj životnoj fazi bili su ispunjeni druženjem sa prijateljima, hvatanjem ptica i čitanjem.
Nakon završetka srednje škole, napravio je dvogodišnju pauzu, i uprkos tome što su ga roditelji pritiskali da postane sveštenik, Nikola je 1875. godine odlučio da upiše fakultet tehničke nauke u Gracu.
1881. godine otišao je u Budimpeštu gde je dobio posao u telegrafskom uredu kao crtač, a zatim se preselio u centralu. Tesla je objavio svoje otkriće magnetnog polja svom šefu, a nakon što je centrala prodata, Puskas ga je poslao u Pariz, nadajući se da će Tesla moći da konstruiše motor sa rotirajućim magnetnim poljem.
U Parizu je pokušao da napravi svoj izum, ali nije bilo interesovanja, pa je radio na istosmernim mašinama, a za kompaniju Kontinental Edison konstruisao je automatski regulator. Iako je mnogo puno, Tesla je pronašao vremena da sastavi dvofazni indukcijski motor.
Početkom 1880. godine, Tesla je otišao u Prag da bi ispunio očevu želju i završio svoje obrazovanje na Univerzitetu. Nažalost, nema dokaza da je upisan ni na jednu od tehničkih škola. Tesla je uvek govorio da je postigao veliki napredak u Pragu, odakle je otišao u Strazbur, da bi se u proleće 1884. vratio u Pariz. Tokom boravka u Strazburu, Tesla je konstruisao prvi indukcijski motor.
U Ameriku je otišao 6. 6. 1884. godine sa samo četiri centa u džepu i idejom za leteću mašinu.
Ne uspevajući da prikupi dovoljno sredstava za svoj izum, Tesla je na nagovor direktora fabrike dobio posao u kompaniji Edison Machine u Njujorku. Ali ubrzo nakon što nije bio zadovoljan platom, otišao je i 1885. osnovao sopstvenu kompaniju Tesla Electric Light and Manufacturing Compani u Njujorku. Kompanija se bavila proizvodnjom električnih svetala.
U maju 1885. godine Džordž Vestinghaus, direktor kompanije Vestinghouse Electric Company, kupio je prava na Teslin patent za višefazni izmenjivi dinamo sistem, transformatore i motore. Došlo je do takmičenja između Teslinog izmeničnog pristupa i Edisonovog direktnog sistema. Pobedu je odnio Tesla idejom o napajanju naizmeničnom strujom.
1887. godine osnovao je laboratoriju u Njujorku, gde je radio do kraja života. U to vreme je smislio još jedan izum, elektromagnetni motor koji je postao osnova svih mašina, a koji se napaja promenljivom strujom.
1891. izumio je indukcionu zavojnicu, koja se često koristi u radiotehnologiji.
Za vreme svog boravka u Kolorado Springsu od 1899. do 1900. godine, Tesla je došao do možda svog najvećeg otkrića, stacionarnih talasa. Ovim otkrićem uspeo je da dokaže da Zemlja može biti provodnik i da takođe može da deluje kao vilica za električne vibracije u određenoj frekvenciji. Potom je uspeo da zapali 200 sijalica koje nisu bile povezane žicom na rastojanju od 40 kilometara, a svaka je osvetljavala krug od 41 metra. Nikola Tesla je za svoj naučni rad odlikovan medaljom Edison, poznatom kao najveća nagrada Američkog instituta inženjera elektrotehnike.
Njegovom velikom zaslugom smatra se da se široko korištenje naizmenične struje. Tokom svoje karijere realizovao je oko 1.000 izuma i patenata, a izumio je indukcijski motor, trofazni sistem za prenos snage, generator i transformator za visokofrekventne struje.
Tesla je takođe poznat kao jedan od začetnika radio inženjerstva, otkrio je sistem za daljinsko upravljanje i signalizaciju, pronašao novi sistem osvetljenja i dizajnirao visokofrekventne alternatore kao osnovu emisijskih radiostanica. Proizveo je elektromagnetne talase i otkrio princip rezonancije za radio veze.
Umro je 7.1.1943. u 87. godini u njujorškom hotelu. Telo je prevezeno u mrtvačnicu Frank D. Campbello u blizini avenije Madison i kremirano na groblju Ardsleyu.
Od 1956. pepeo Nikole Tesle nalazi se u Muzeju u Beogradu, dok je iste godine u Smiljanu postavljena spomen-ploča.
Ostavite odgovor