Mizantrop

Komedija Mizantrop najviši je domet književno-dramskoga stvaralaštva francuskoga književnika Molijera (pravog imena Žan-Baptist Poklen). S punim se pravom Mizantrop može nazvati Molijerovim remek-delom. Komedija se sastoji od pet činova koji se dele na prizore. Početkom teksta i razgovorom Alsesta i Filinta saznajemo pojedinosti o glavnom liku Alsestu.

Naime, Alsest kroz celo delo zastupa važnost iskrenosti te tvrdi kako bi on uvek svakome rekao što ga sleduje. Upravo zbog takvih stavova on završava na suđenju, ali i dalje ostaje ustrajan u svojim predodžbama o životu i mržnji prema drugim ljudima, zbog čega ova drama i dobiva naziv Mizantrop. Alsest je lik koji ne može da prihvati ljudsku prevrtljivost i neiskrenost, a ta ograničenost dovodi ga do odluke da napusti vlastitu okolinu i ode živeti samačkim životom.

Radnja drame započinje dijalogom dvojice drugova Alsesta i Filanta. Alsest napada Filanta jer je laskao nekom neznancu, a zatim lagao Alsestu da ne zna ko je on. Samim početkom može se uočiti najvažnija osobina glavnoga lika, a to je već pomenuta iskrenost. Radnja ovog dela odvija se u Parizu, a najviše dešavanja odvija se u Selimeninoj kući, gde se vode prepirke među njezinim udvaračima, a to su, uz Alsesta, Akast, Klitandr i Oront.

Sem muških likova pojavljuju se i ženski, Arsinoe i Eliant. Iz njihovih odnosa može se iščitati problem ljubomore, a ona je posebno prisutna u odnosu Arsinoe i Selimen. Drama završava povlačenjem glavnoga lika u samački život. Do toga dolazi jer Alsest ne može da se pomiri s činjenicom da je savremeni svet takav kakav jest. Osim iskrenosti, može se uočiti i osobina tvrdoglavosti. Naime, ni u jednom momentu Alsest ne pomišlja je li on u krivu i je li očekivanje besprekorne iskrenosti pogrešno. Stoga, može se zaključiti da Alsesta odlikuje i tvrdoglavost.

Dakle, Alsest je junak kojega autor postavlja u središte zbivanja. Neumoran je i dosledan svojim nakanama od početka do kraja. Bori se, što se na kraju pokazuje, uzaludno, a pritom gubi drugove, ljubav, ali i dio početnog ljudskog suvereniteta.

Autor kroz odnos Alsesta i svih ostalih likova prikazuje borbu iskrenosti protiv dvoličnosti, laži i prevrtljivosti. Iako Alsest ponekad odlazi u krajnost, uvek zadržava svoj stav, za razliku od ostalih likova, kao što je to lik Selimen, žene u koju je Alsest zaljubljen i koja ga je očarala. Naime, u njenoj kući vode se razgovori kojima je glavna sastavnica ogovaranje. Selimen, Akast i Klitandr ogovaraju svakog koga poznaju, a takav stav imaju samo kada iste osobe nisu u prisutnosti.

Celom dramom protežu se primeri ljudske dvoličnosti koju Alsest strogo osuđuje. Radnja ove drame odvija se u sedamnaestom veku, a temu čini sukob pojedinca s društvom. Do sukoba dolazi zbog osobina koje su se uvrežile u suvremenom društvu, a neke od njih su: dvoličnost, prevrtljivost, laskanje i laganje. Ideja dela je pokazati da čovek treba, pre svega, biti slobodan pa makar bio i manje cenjen u društvu, nego biti nečija sluga, ulizica i prevrtljivac, samo da bi bio na dobrom glasu. Budući da pojam mizantrop označava čovekomrsca, lako je shvatiti u čemu je simbolika ovog naslova i na koga se odnosi.

Vrsta dela:  drama, komedija (sastoji se od pet činova podeljenih na prizore)

Mesto radnje: Pariz, dvor, Selimenina kuća

Vreme radnje: 17. vek

Tema dela: Sukob pojedinca s društvom zbog nedostatka iskrenosti i zbog korupcije suvremenog društva.

Ideja dela: Prikazivanje problema društva u kojemu je uvreženo ulizivanje, gluma te prevrtljivost, a sve to zbog društvenog položaja te nagalašavanje važnosti slobode, makar to koštalo čovekova položaja u društvu.

Kratak sadržaj prepričano

PRVI ČIN

1. prizor

Razgovaraju Alsest i Filint. Razgovor započinje tako što Alsest pun srdžbe tera Filinta. Iz razgovora saznajemo da se Alsest ljuti jer je Filint laskao i obasipao ljubavlju nekoga neznanca, a onda se pred njim pravio da ne zna ko je taj čovek. Alsest ne shvaća zašto je Filintu značajno to što mu neko govori da je drag i cenjen, kad to govori svakom drugom. Za Alsesta je ljubav izbor, oni što vole sve ljude, praznoglavi su. Filint smatra da su to znaci ljubaznosti, a Alsest ga uverava u suprotno i zalaže se za iskrenost. Alsest govori da mrzi ljude jer su zli i lažu, a oni koji se s njima slažu, prevrtljivi su. Poželeo je da pobegne u pustoš gde nema žive duše. On govori:

„A mene vam to ždere! Meni vam je strana
popustljivost spram takvih poroka i mana
i dođe mi da bežim u neku pustoš, tamo,
gde nema žive duše! Zamislite samo“

Dalje raspravljaju o Alsestovom suđenju, a Alsest o tome više ne želi da govori. Ne saznaje se o kakvom se suđenju radi, ali je verojatno vezano uz Alsestovu iskrenost, kojoj je uvek posledica svađa. Iz daljnjeg razgovora Filint otkriva da je Alsestov izbor žena čudan. Spominje Eliant koja je draga i sklona mu je, kao i Arsinoe, no navodi da on ipak bira Selimen koja je koketna i tašta. Eliant je Selimenina sestrična, a Arsinoeprijateljica. Filint ga upita kako može mrziti sve suvremene mane u svih ljudi, a kada je u pitanju Selimen, prihvaća te mane. Alsest otkriva da je on svestan njezinih mana, ali ona ga je očarala i ne može joj se odupreti, iako ju on grdi. On je svestan da je Eliant bolji izbor za njega, ali ne bira razum, nego srce.

2. prizor

Dolazi Oront, Selimenin obožavaoc. Obraća se Alsestu i govori mu kako ga poštiva i obožava. Toliko ga ceni da ga čak ravna čudu. Želi da budu drugovi, međutim Alsest to odbija jer, kako navodi, to im može biti na štetu. Oront je došao jer želi da mu Alsest oceni sonet koji je napisao prošlu noć u svega petnaest minuta. Kaže da ga je napisao za ženu koju ljubi, a ta žena je Selimen.

On čita sonet koji je nazvao „Nada“, a Filint i Alsest u tišini komentarišu. Filint je očaran, hvali početak pesme, naziva tekst divnim i sjajnim, a posebno je oduševljen poentom pesme, dok Alsest ima samo ružne reči za njegovo delo, naziva ga plodom loših uzora: oblikom, izrazom, stihom, naglaskom i slikom. Alsest ponavlja stihove njegove pesme i ruga se njima. Stih naziva kićenim, u njemu nema ničeg prirodnog ni izvornog. Oront je uvređen i govori Alsestu da je tašt i bezobrazan te da bi voleo oceniti ono što Alsest napiše. Oront odlazi.

3. prizor

Filint grdi Alsesta, kaže da je Oront samo hteo pohvalu za svoje delo no Alsest ga prekida i tera, ali Filint svejedno ide za njim.

DRUGI ČIN

1. prizor

Razgovaraju Alsest i Selimen. Alsest joj govori da vidi da se bliži kraj, uzrujava ga njeno ponašanje i smetaju mu njeni udvarači, koje ona uvek rado prima. Selimen se brani i govori da prema nikome ne želi da bude drska. Smatra da ona nije kriva što se sviđa nekome. Isto tako, navodi da su svi ti ljudi na dobrome glasu na dvoru i da zato želi imati dobre odnose s njima. Jedan od njih je i Klitandr, koji joj traži vezu na dvoru jer joj treba za suđenje. Alsest opisuje Klitandra, kaže da nosi preširoke hlače, svetlokosu periku, ima dugi nokat levog malog prsta. Kada mu ona govori da je to samo zato da dobije spor, on zahteva da izgubi spor. Alsest joj govori koliko je voli i koliko ga je Bog kaznio time.

2. prizor 

Sluga Bask poziva Selimen, kaže da joj da je markiz Akast došao.

3. prizor 

Alsest joj opet prigovara zbog puštanja tih ljudi u kuću, ona opet navodi da je to iz koristoljublja.

„Ah, kada ćemo biti sami, četvrt sata!
Vi svakome i smesta otvarate vrata!
Što ne biste bar jednom rekli služinčadi
da kažu da vas nema! Pa to se tako radi!“

4. prizor

Bask najavljuje Klitandra koji je takođe markiz. Alsest je ponovo ljut.

5. prizor

Eliant dolazi. Selimen, Akast i Klitandr pričaju o Kleonu te govore da ne zna da se ponaša na dvoru. Prepričavaju kako se osramotio na primanju kod kralja, brbljao je i lupao gluposti. Čude se da nema drugove koji će da ga usmjere pravom ponašanju. Također, pominju i Damona, nazivaju ga jadnim, teškim stvorom. Smeta im što priča besmisleno i što nikada ne mogu da shvate o čemu govori. U razgovor uvode i Timanta za kojega Selimen tvrdi da je uvek namrgođen i da mu se uvek mu žuri. Nejasan joj je. Za Žeralda kažu da se ulizuje onima s vrha. On samo priča o moćnicima, veliča novodobne plemiće i druge.

Ogovaraju brojne ljude i njihov čitav razgovor svodi se na vređanje istih. Žerald je u vezi s Belizom, a tek što su spomenuli njezino ime, Selimen je već počela da je opisuje. Za Belizu kaže da nema duha, s njom mora pričati o vremenu, kiši, tuči itd., a čak i na te teme ona ne zna da se izrazi. Kada je s njom u društvu, samo gleda na sat i sedi kao klada. Nakon Belize na red je došao je Adrast, njega pak nazivaju punim sebe, taštim i bahatim. No, tada ih Alsest počne grditi, kaže da su dvolični jer, da svi ti ljudi o kojima su pričali sada dođu, ljubili bi im ruke. Takođe,  Akaseta i Klitandra naziva laskavcima jer oni uživaju dok Selimen ogovara druge i time joj daju još veći poticaj.

Time dolazi do zaključka da su laskavci krivi za sve šta se danas dešava u svetu. S druge strane, Klitandr i Akast ne pronalaze Selimeni nikakve mane, ljupka im je i draga. Alsest se ljuti i kaže da to što on govori ne znači da ne voli Selimen, smatra da onaj ko sve prašta voljenom, zapravo mu nanosi štetu. Eliant se nadovezuje, tvrdeći da su nam u dragih osoba često mane čak i slatke. Selimen ih poziva u šetnju, a Alsest ne želi da ide i kaže da neće otići dok ne odu oni jer želi ostati sam sa Selimen.

Dolazi stražar i zove Alsesta, hitno ga treba. Alsest okleva, ali na kraju pristane na razgovor, na Selimenin nagovor.

6. prizor

Stražar dolazi s nalogom za hapšenje Alsesta zbog spora s Orontom i njegovim sonetom. Filint ga moli da povuče ono što je rekao i da se pomiri, međutim Alsest odbija to. Čak kazuje da ni pod želju kralja ne bi povukao ono što je rekao. Odlazi, ali kani se vratiti.

TREĆI ČIN

1. prizor

Klitandr i Akast razgovaraju. Klitandr podrugljivo pita Akasta zašto je tako srećan i ima li zbog čega biti? Akast shvaća da se Klitandr ruga, ali isto tako govori da ima sve razloge za sreću, mlad je, bogat i plemić je. Hvali se da je iz plemenite kuće, slavne loze, sposoban je i lep. Takođe, govori da on nikada ne moljaka za ljubav jer nijedna žena nije bolja od njega. Klitandr ga upita zašto onda skače oko Selimen, ako ima mogućnost biti s bilo kojom drugom ženom. Klitandr želi da mu Akast dokaže zašto misli da ima šansu kod Selimen.

2. prizor

Neko dolazi.

3. prizor

Bask najavljuje Arsino, drugaricu od Selimen. Selimen počinje ogovarati Arsino i govori da je ona bedna i jadna te da je ljubomorna na nju jer nju svi vole, a ona je sama. Navodi i da je zaljubljena u Alsesta, ali on voli nju. Takođe, navodi da ona na nju sikće poput zmije iako pokušava da prikrije ljubomoru.

„U duši nije sveta! I samo gleda gde će
ma koga upecati! Al’ u tom nema sreće!“

4. prizor

Kada Arsino dođe, Selimen menja priču. Ponaša se ljubazno prema njoj, a Arsino joj se obraća uz poštovanje. Međutim, Arsino navodi da je došla jer je sinoć bila na večeri u jednoj časnoj kući i svi su počeli da pričaju protiv Selimen. Ona ju je jedina branila. Takođe, savetuje joj da mora da promeni stil života jer će je društvo u kojem se kreće uništiti. Selimen joj kaže da je i ona čula da pričaju o Arsino. Svi govore da je ona lažljivica i da uvek plače, uzdiše i moli, a zapravo je bezobrazna i tuče svoje sluge.

Arsino shvaća da je Selimen ljuta jer joj je rekla za događaj na večeri. Selimen počne da priča o svojoj mladosti, a Arsino joj govori da ne umišlja jer bi i sve druge devojke mogle biti kao ona i imati toliko udvarača, samo kada ne bi imale stida ni srama kao što ga ni ona nema. Niko joj zapravo ne zavidi. Arsino odlazi, ali Selimen je zaustavlja i kaže joj neka ostane razgovarati s Alsestom. U ovom prizoru vidi se ženska ljubomora.

5. prizor

Arsino govori kako je ljuti to što Alsesta nitko na dvoru ne ceni, a postoje mnogi koji su učinili još manja dela pa su svejedno cenjeni. Alkast odgovara da nema potrebu za tim jer za njega nema većeg dara od iskrenosti. Ne treba mu ničije poštovanje, ako će se morati da se pretvara i da glumi slugu. Njegova narav beži od toga, ne želi da bude onaj koji će hvaliti samouke pesmotvore ili laskati damama.

Arsino govori da ga Selimen ne zaslužuje. Smatra da ga je ona izneverila u ljubavi i u sreći. Alsest joj kaže da nije lepo tako govoriti o svojoj drugarici, no ona je svjesna toga, ali mora reći ono što što oseća. Poziva ga da pođe s njom jer će mu dokazati nešto.

Alsest:

„Znam, izvan dvora nema ni podrške ni nade,
ni odličja, što dvor ih deli kako znade-
no čovjek lišen toga, ipak nije dužan
baš svakom biti luda, skroman, tih, uslužan,
što trpi poniženje i uskratu slobode
a hvali pesmotvore samouke gospode,
a određenoj dami bezobzirno laska
i neumorno s mudrim markizićima ćaska!“

ČETVRTI ČIN

1. prizor

Filint govori Eliant kako mu je Alsest čudan. Na sudu je rekao kako čvrsto stoji iza onoga što je prvotno rekao (za Orontovo loše pesništvo. Takođe, nije mu (Alsestu) jasno zašto se Oront ljuti. Alsest je na sudu nahvalio Oronta, rekao je da je fin, ljubak, zgodan i otmen, ali pesnik – nije! Jedva su ih nagovorili da si pruže ruke na kraju. Eliant ga brani i kaže kako bi bilo lepo da postoji više takvih na svetu. Filint kaže Eliant da je ona za njega i da bi je rado uzeo kad bi ju Alsest odbio. Filint joj priznaje sve iz dna duše, kaže da želi doživeti trenutak kada će joj moć prići kao prosac.

2. prizor

Alsest se vraća razočaran, nosi list na kojem je Selimenin rukopis koji je ona pisala Orontu, a dokazuje njezinu neveru. Govori da je prevaren, ubijen, slomljen i bez duše. Filint i Eliant ga smiruju. Alsest govori da je sada gotovo i da će patiti, ali nema natrag. Alsest govori Elianti:

„A čim nju postamim i sav njen ponos zgazim –
ja vama dajem srce, oslobođeno laži
te žene, pune ljupke, ali kobne draži!“

Dolazi Selimen.

3. prizor

Alsest Selimenu naziva lažljivicom, govori joj da bi bilo bolje da ga je ostavila ili odbila nego da ga je lagala. Lažno je prihvaćala njegovu ljubav. Selimen ga naziva čudakom i smušenjakom. Ona se brani i kaže da nigde ne piše kome je to poslala. On je moli da objasni sve i da će joj oprostiti, ali ona mu govori da je grub i ljubomoran i da nije zaslužio da ga neko ljubi. Njoj niko ne može zapovedati koga će ona voleti. Alsest je proklinje, želi joj da joj Bog ništa u životu ne da, ni plemstvo, ni lepotu, ni blago – pa da se on mora brinuti za nju. U tom momentu dolazi Alsestov sluga Duboa.

4. prizor

Duboa je uzdrman, obaveštava ga da hitno moraju pobeći jer je stigla ceduljica, u pitanju je Alsestov sud. Prepričava kako je došao nekakav crni čovek mrka lica i doneo ceduljicu. Nakon sat vremena Alsestov znanac ga je tražio i rekao da mu preti nekakva opasnost. Moraju kući.

PETI ČIN

1. prizor

Filint nagovara Alsesta da se preda. Alsest se ne želi predati i govori da je samo bio pošten. Čudi se postupcima koje ljudi čine zbog slave. Filint ga uverava da se može ponoviti presuda uz njegov priziv, a ovaj to odbija. Filint ga uverava da se ne treba zbog loše okoline povlačiti iz vlastite sredine, slaže se s Alsestom da danas vlada zakon spletke i interesa, ali ne treba se predati. Alsest hvali reči koje Filint izgovara, ali ustrajan je u svojoj odluci i samo želi čuti Selimenine želje i otkriti njoj svoje. Misli da je sada pravo vreme da pokaže voli li ga ili ne.

2. prizor

Oront i Alsest traže od Selimene da odluči kojega želi. Oront kaže Selimeni da je sada vreme da odluči, treba mu dokaz da je sada njegova, ne želi dvojbu, za njega ljubav nije ljubav ako se o istoj dvoji. Zahteva od Selimen da istera Alsesta iz svoga doma. Alsest istupa i kaže da se slaže s Orontom i da Selimen treba što pre odlučiti.

Oront i Alsest se mire i dogovaraju se da će se povući onaj koji ne bude izabran. Ona okleva, a oni je nagovaraju da što brže odluči. Ona ne želi nikoga povrediti i reći mu ne u lice, no oni insistiraju. Selimen kaže neka im Eliant sudi.

3. prizor

Prepiru se, žele da kaže već jednom. Eliant takođe voli da joj ljudi kažu sve u oči pa smatra da bi i Selimen trebala da uradi to.

4. prizor

Dolaze Akast i Klitandr i obraćaju se svima, srećni su što su svi na okupu jer su u ono što im žele reći svi upleteni. Pronašli su pismo u kojem je Selimen pisala protiv svih njih i ogovarala ih. Klitandra i Akasta takođe. Akast čita ono što je pisala o njemu, nazvala ga je markizićem za kojeg dalje piše da na svetu nema ničega beznačajnijega od cele njegove osobe. Za Alsesta piše da ju ponekad zabavlja, ali da misli da je on najveće zanovetalo na svetu! Za Oronta kaže da mu je proza dosadna isto kao i stihovi. Za Klitandra piše da je on jedan od poslednjih prema kojima bi osetila nekakvu sklonost. Obraća se onome kome je napisala pismo i govori da je smešan ako joj ne veruje da ga voli. Oront je okrivljava i kaže:

„Zar vam srce pod maskom ljubavnoga žara
obećava se svima, a sve redom vara!“

Selimen ne pokušava da se brani. Osim što kaže Alsestu da se prema njemu oseća grešnom i neka je slobodno mrzi. On popušta i pita kako da mrzi onu koju toliko voli. Selimen ga moli da oprosti greh mladoj ženi, to je bila njezina slabost. Alsest joj kaže da će joj oprostiti ako se odluči otići s njim u pustoš, daleko od svih. T će biti znak da ga uistinu voli. Međutim, ona to odbija jer smatra da je premlada za to, ima samo dvadeset godina i samoća je plaši. On se opet srdi i govori joj da je mrzi. Ona odlazi.

Alsest govori Eliant da je ceni kao malo koga, ali da bi ona s njim bila ponižena jer bi kupila Selimenine ostatke. Smatra da nije stvoren za nešto tako krasno poput nje. Eliant mu govori da ima kome dati svoju ruku, misli na Filinta. Filint je oduševljen, a Alsest želi svu sreću njoj i Filintu. On odlazi živeti u pustoš, u potpunoj slobodi i smirenju.

„Pa, čuvajte te svoje lepe osećaje,
da vaša zajednička sreća večno traje!
A ja ću, obmanut i slomljen prevarama,
otići iz tog sveta poroka i srama
u neku pustu zabit, da živim u poštenju,
u potpunoj slobodi, sam u svom smirenju!“

Alsest odlazi, a za njim odlaze i ostali. Filint govori sledeće:

„Uputimo se za njim! Ne bismo baš smeli
dopustiti da čovek i ostvari što želi.“

Likovi: Alsest, Filint, Oronte, Celimene, Eliant, Arsinoé, Akast, Klitandr, Basque, Stražar, Du Bois

Analiza likova

Alsest – glavni lik, iskren i komičan. Razočaran je suvremenim društvom. Najviše ceni iskrenost i zastupa ideju da uvek, pre svega, treba svakome reći ono što ga sleduje, bez obzira na to koliko će se ta osoba ljutiti. Zbog takvih je komentara i završio na sudu više puta. Iako je on, kao što je to u naslovu već otkriveno, mizantrop (čovekomrzac), očarala ga je ona koja ima sve osobine onih koje on konstantno grdi. No, on je toga svestan. Na kraju, razočaran društvom i svestan da ga je nemoguće promeniti, odlazi živeti u samoći. Komičan je zbog vlastite nemogućnosti prilagodbe uvetima života kakav mu se nameće.

„Da, to je opća mržnja! Ja mrzim sve! Sve ljude!
Većinu zato što su podli, zli, što lažu,
a druge zato što se s njima druže, slažu:
bez truna one mržnje što se ipak budi,
na podlost i na pakost, u duši časnih ljudi!“

Filint – Alsestov drug, suprotnost Alsestu. Jedan je od onih koji se ulizuju, lažu i prevrtljivi su. To se može videti na samom početku kada ga Alsest grdi jer je laskao i obasipao ljubavlju nekoga neznanca, a kasnije se pravio da ga ne poznaje. Filint se trudi Alsestu dokazati da su svi takvi i da to ne može promeniti. Moli ga da povuče sve iskaze zbog kojih je završio na sudu, za njegovo dobro.

„Ma ostavimo slabost navika i ljudi
i ne budimo strogi prema ljudskoj ćudi!
Zbog čega da se od nje savršenstvo traži?
Spram nekih naših mana valja biti blaži!“

Selimen – Alsestova ljubav. Voli kada joj drugi laskaju i povlači se za takvim ljudima. Dvolična je i koketa, prema tome nije čudno što je oko sebe imala mnogo udvarača koje je očarala svojom lepotom i koketnošću.

„I? Je li greh što se s nekim viđam?
Je l’ moja krivnja ako nekom se i sviđam?
Kad neko me pun pažnje poseti, što, da ga
ne primim, već da ga štapom teram sa svog praga?“

Oront – Selimenin obožavaoc, pokušava da bude drug s Alsestom u nadi da će on pohvaliti njegov sonet, no Alsest, iskren kao i uvek, nazvao ga je samoukim pesnikom čiji je rad plod loših uzora. Na kraju ne osvaja Selimen i završava na sudu s Alsestom. Od Selimen traži iskrenu ljubav.

„Dakako, gospođo, sad ostaje na vama
da utvrdite odnos i ljubav među nama.
No meni treba dokaz da ste sada moji;
jer ljubav nije ljubav, kad se o njoj dvoji!“

Arsino – Selimenina drugaruca, potajno voli Alsesta i zbog toga oseća ljubomoru prema Selimen.

„Znam, drugarice smo, al’ ona je, i biće,
nedostojna da stekne cama slično biće!
Žar njena srca, za vas, lažnim bleskom sjaji!“

Eliant – Selimenina sestrična, objektivna, draga i sklona Alsestu. Nakon što joj Alsest prizna da ne zaslužuje nekoga poput nje, ona svoju ruku daje Filintu.

„Molim vas, da skratimo tu muku!
Ja sada imam kome dati svoju ruku:
vaš drug je ovde i on će bez teškoće
osvojiti tu ruku i smesta, ako hoće!“

Klitandr i Akast – dva markiza. Okupljaju se u Selimeninom domu i laskaju joj te usput ogovaraju svakoga koga poznaju. Ni o kome nemaju lepe riječi, a također i međusobno dolaze u sukob zbog ljubomore.

Klitandr: „Moj dragi markiže, s tvog lica zrači čista
nepomućena radost! Tvoj osmeh srećom blista!
Msiliš li ozbiljno da imaš kakvu veću
i čvršću podlogu za radosti za sreću?“

Akast: „Pa, nemam razloga za zlovolju i tugu,
koliko vidim i znam, usprkos tvojem rugu!
Pa bogat sam i mlad sam, iz plemenite kuće,
što još iz srednjeg veka slavnu lozu vuče;
pa mislim da sam rodom i staležom, po znanju
i spremi svagde, prvak; pa i po blagostanju!“

Beleške o piscu

Žan Baptist Poklen (1622 – 1673), francuski je komediograf i književnik. Pisao je pod pseudonimom Molijer. Delovao je u razdoblju klasicizma i smatra se jednim od najvećih književnika toga razdoblja.

Njegove komedije mogu se podeliti u nekoliko skupina. Jednu od njih čine komedije u kojima se kritički promatra društvo i tipovi pojedinih značaja, a tu pripada i komedija Mizantrop (1666.).

Molijerov opus sastoji se od brojnih dela među kojima su farse, dvorski baleti i klasične komedije. Molijerovo delovanje na širokom području pozorišne umetnosti osiguralo je francuskom pozorištu najviši mogući status.

Neka od njegovih najvećih dela su: Tvrdica, Leteći lekar, Vetropir, Ljubavne razmirice, Kaćiperke, Tartife, Don Žuan ili Kamena gozba itd.

Autor: M.K.