Tvrdica

Uz Tartifa, Tvrdica je jedna od najpoznatijih i najizvođenijih komedija Žana Baptista Molijera. Ona je kao delo sam vrh svetskog dramskog stvaralaštva te inspiracija mnogim drugim dramatičarima.

Tema i glavni izvor ideje koji se obrađuje u ovom delu je glavna bolest čovečanstva još od pamtiveka, a to su škrtost i pohlepa. O temi škrtosti može se raspravljati u kontekstu svih društvenih slojeva i svih vremenskih razdoblja, jer škrtost je mana vezana za ljudski rod. Upravo zato je bila i bit će predmet ismejavanja onih društvenih slojeva koji nemaju velika bogatstva pa s jedne strane razumeju opsednutost novcem dok ga ima, a s druge smatraju da bi ga oni pametnije koristili.

Glavni lik ovog dela, Harpagon, predstavlja figuru koja je oličenje gramzljiva škrca, sebičnjaka i tipičnog lihvara svog doba. On ne preza ni pred čim, pa ni pred Bogom u svojoj bešćutnosti, okrutnosti i sumnjivosti, čak i prema svojoj deci. U ovoj komediji autor na sve moguće načine ismejava Harpagonove poroke koji već polako graniče s paranojom.

Dok u Harpagonu uočavamo sve negativne naboje, na drugoj strani nalaze se četiri mlada bića, obuzeta borbom za svoju vlastitu ljubav, potpomognuta mudrom spletkaricom kojoj je uloga da održava ravnotežu među likovima. U komediji se jasno vidi i velika manipulacija osećajima između već posvađanog oca i sina koje sluga, u ulozi suca, pokušava da pomiri kao dobronamerni, ali varljivi pomiritelj.

Molijer u ovoj komediji osuđuje loše osobine i zakone ondašnjeg društva, kao što su neograničene vlasti oca, bespravnost dece i žena, prisilni brak ili brak iz interesa, lihvarenje i sl., a njegove simpatije leže na strani mladosti, sklada, radosti, mudrosti, ali pre svega slobode življenja.

Vrsta dela: satirična komedija

Tema dela: opsesivnost zgrtanja para gde se zanemaruju vlastita osjećanja i osjećanja najbližih

Ideja dela: pare su samo sredstvo, ne i cilj života

Vreme radnje: 17. vek

Mesto radnje: Pariz

Kratak sadržaj

Eliza i Valer su mladić i devojka koji se međusobno ljube. Valer je spasio Elizu od utapanja i nežnom brigom zadobio njenu ljubav i poverenje. Da bi mogao što više vremena provoditi sa svojom ljubljenom Elizom, Valer se zaposlio kao upravitelj na Harpagonovom imanju. Kako bi zadobio poverenje oca svoje ljubavi, nastoji mu se u svemu ulagivati. Eliza je jako privržena bratu pa bi trebala, u dogovoru s ljubljenim, pridobiti brata na svoju stranu: „… očeva i sinovljeva narav su tako suprotne da je teško zadobiti njihovo poverenje….“.

Kleant je želeo da razgovara sa sestrom Elizom. Priznao joj je i svoju ljubav prema Marianu, ali se boji dati svoju reč voljenoj pre razgovora s ocem kojeg iznimno poštuje. Veruje u očevu prosudbu jer „….nas žestina mladosti najčešće odvlači u nemilu provalji…“

Ali otac im je škrtac, pa dvoje mladih žele da ga pridobiju da im daje malo više para kako bi mogli uživati dok su mladi. Iako su imućni, često posuđuju pare „samo zato da bih preživeo“. Ako otac ne pristane na njegovu ljubav, Kleant je odlučio „s tom ljupkom osobom otići na drugo mesto i uživati sreću kakvu nam ushtedne nameniti Bog.“

Harpagon, otac Elize i Kleanta, škrt je i mrzovoljan starac. Sumnja da ga sluga želi opljačkati jer ga je ugledao kako se vrzma po kući. Pretražio mu je sve džepove na hlačama pre nego ga je poterao iz kuće, i to tek nakon što se uverio da Le Fleš nije ništa ukrao.

Počeo je razmišljati o deset hiljda škuda koje je sakrio u vrtu, kad se iznenada pojave njegova deca, želeći razgovarati s njim. Čuvši oca kako opet nešto mrmlja, brat i sestra nisu znali kako objaviti svoje probleme. Otac ih je ukorio pre nego su stigli progovoriti i reč, kamoli reći što im je na srcima. Najpre je izrekao prigovor o velikoj rastrošnosti zbog otmene odeće koju su nosili. Bojao se, naime, da će ga deca finansijski uništiti i uzeti sav novac. Potom ih je šokirao objavom o bračnim drugovima koje im je namenio.

Za sina je odabrao bogatu udovicu, a Elizi je za zaručnika i budućeg muža odabrao dobrog Anselma koji ne traži nikakav miraz od svoje buduće žene. Za sebe je odabrao sinovu odabranicu Marianu.

Oboje mladih ostalo je zapanjeno očevim odlukama. Odlučno su mu se suprotstavili. Pokušali su urazumiti oca, ali bez nekog velikog uspeha. Usred žestoke rasprave, pojavljuje se Valer, čije mišljenje je Harpagon zatražio . Valer mora odlučiti tko ima pravo u ovoj situaciji. On ne želi povrediti nikoga i pokušava se izvući iz nastale situacije. Želi povlađivati Harpagonu te stoga odluči „urazumiti devojku da je otac u pravu“. Ne zna kako da se izvuče iz nastale situacije pa savetuje Elizi da se pravi bolesnom kako bi izbegla venčanje sa Anselmom.

Videvši koliko mu je otac škrt i pohlepan, Kleant nije smogao snage da traži od oca novac za venčanje, tim više što se i Harpagon odlučio oženiti istom devojkom kao i on. Kleant je stoga bio primoran tražiti novac od lihvara, uz vrlo neobičan ugovor te vrlo visoke kamate. Lihvara mu je našao sluga Le Fleš. Kleant je s lihvarom morao da se nađe nasamo. Uvet za dobivanje novca bila je kamata od 25% na petnaest hiljada franaka, od čega je dvanaest u novcu, a ostatak u stvarima koje nikome neće trebati.

Susret lihvara, posrednika i Kleanta bio je sve samo ne očekivan susret. Iznenađenje, ogorčenost, ljutnja – mešalo se mnogo osećaja. Kleant je znao da mu je otac svojeglava i teška škrtica, ali nije očekivao da je osoba bez morala i skrupula. Ljut, povređen i izigran od strane oca, Kleant na kraju ostaje bez potrebnog novca i potpuno srušenih snova o boljoj budućnosti s dragom.

Usred svih nemilih dešavanja, pojavljuje se Forsin. Forsin je lukava spletkarica koja posreduje između Mariane i Harpagona, kojem se ulizuje s nadom da će izvući neku novčanu korist. U razgovoru s Harpagonom ne fali joj reči hvale kojima veliča njegovu „veličanstvenu pojavu i njegov karakter pun vrlina“. Uza sve napore, ne biva nagrađena novčanom nagradnom kao što se nadala. Harpagon, gluh na njene želje, odlazi i nastavlja s pripremama za nadolazeće venčanje. Deli posluzi zadatke za svečanu večeru. Želi da ga svi dožive kao otmenog i uglednog domaćina, ali isto tako, želi potrošiti što manje novca.

Izdajući naloge o služenju, tokom večere traži od posluge da preuzmu nekoliko raznih uloga. U dogovoru s kuharom oko nadolazeće večere, na videlo izlazi sva njegova škrtost. Od malo sastojaka Žak, kuhar i konjušar istovremeno, trebao bi da pripremi nešto obilno i ukusno. Ogorčeni Valer stalno prigovara slugama „Deder pročitajte malo zdravstvene propise i upitajte lekare je li išta škodljivije za čoveka od prekomerna pića?“ ili „… ne živi da jedeš, nego jedi da bi mogao živeti.“ Harpagona su se dojmile sinove reči, iako ironične, te je čak došao na ideju da bi ih mogao urezati na kamin u blagovaonici.

Dok se Harpagon pripremao za nadolazeću večeru u poset je stigla spletkarica Forsin s Marianom koja se nipošto nije želela susresti sa starom škrticom. U srcu joj je ostao nepoznati plavokosi mladić koji je nedavno bio u njenom domu, ne predstavivši se. Harpagon, s naočalama na nosu, krenuo je pozdraviti svoju buduću suprugu. Želeo je izgledati što starije jer ga je Forsin uverila da voli muškarce koji su stariji i zreliji. Ne znajući ništa o Forsinim spletkama, Marianu je uhvatio očaj nakon susreta sa starom škrticom. Iznenadno pojavljivanje Kleanta pojačalo je otkucaje Marianina srca. Saznavši ko je on, povlađuje mu u njegovim argumentima „za“ i „protiv“ toga da mu bude maćeha.

Upoznavši već odraslu Harpagonovu djecu, Mariana i Eliza trebaju poći na sajam. Pre polaska, Kleant je skinuo ocu dijamantni prsten i dao ga Mariane kao zalog ljubavi (ali svoje), insistirajući da ga zadrži. Harpagon je kipio od besa, nazivajući jedinog sina svakojakim pogrdnim imenima. Nakon mnogo uveravanja Mariane je, na Harpagonovu žalost i užas, pristala zadržati prsten do daljnjega, ali još uvek sa željom da ga vrati škrtom vlasniku.

Kad je Harpagon otišao, troje mladih konačno je moglo u miru razgovarati i pokušati naći neko razborito rešenje problema u koji su svi bili upleteni. Trebalo je nadmudriti starog škrca i sprečiti venčanje. Forsin, da je znala za ljubav mladih, ne bi izazvala takve spletke s Harpagonom. Odlučila je pomoći mladima da spreče venčanje.

Dogovorili su se da bi za Harpagona trebalo naći neku udovicu bogata miraza, zbog čega bi vrlo brzo zaboravio Marianu. Forsin se setila da ima dobru prijateljicu koja bi bila spremna preuzeti tu ulogu i uspešno je odigrati. Dok su Mariana i Kleant razgovarali o svojim osećanjima, nisu ni slutili da je Harpagon sve načuo. Bio je spreman od sina izmamiti istinu o njegovim osećanjima. Posluživši se prevarom, rekao je da je uvidio kako je prestar za Marianu i da bi bilo bolje da je prepusti sinu, ali zbog Kleantove netrpeljivosti, koju je pokazao kod upoznavanja, ipak će ostati kod prvobitne odluke i oženiti Mariane.

Jadan Kleant nije ni slutio da ga je otac navukao na tanki led, priznaje svoju ljubav i želju da oženi Marianom. Usred burne svađe, Harpagon je imenovao Žaka sucem između oca i sina. Žak je želio ugoditi i ocu i sinu. Sa željom da ih pomiri, svakom govori kao posrednik ono što oba žele čuti. Harpagonu govori da se Kleant odriče Mariane i da poštuje očevu želju, a Kleantu pak da je otac uvidio pogrešku i da utire slobodan put ljubavi.

Uz još veću zavrzlamu, ne znajući ništa o Žakovim spletkama, otac i sin se pomire. Pomirba je bila kratkog veka jer je istina ubrzo izašla na videlo. Harpagon se toliko razljutio da se odrekao sina i zapretio mu da će ga razbaštiniti. Dok je ljutiti Harpagon odlazio, nije vidio Le Fleša koji se pojavio sav uzbuđen iz vrta, sa škrinjicom u rukama, dozivajući Kleanta.

Kleant, doznavši što je Le Fleš učinio, želi saznati kako mu je uspelo tako nešto napraviti. Dok mu je Le Fleš pokušavao reći, čuli su razjarenog Harpagona kako viče da mu je ukraden novac. Svi su mu bili krivi i sve je odlučio osumnjičiti dok ne pronađe pravog krivca. Bio je izvan sebe od boli i jada:„Jadni moj novac, jadni moj novac, tebe mi oduzeše, jao, najdraži druže! I budući da su mi te ugrabili, izgubio sam oslonac, utehu, radost; za mene je sve svršeno, jer što ću ja bez tebe na svetu! Bez tebe ne mogu živeti. Gotovo je, ne mogu više, umirem, mrtav sam, zakopan!“

Harpagon je doveo poverenika da nađe kradljivca. Obznanivši ukradenu sumu, poverenik je bio iznenađen „pozamašnom“ svotom novca. Prvi razgovor dopao je Žaka, kuhara. Želeći se osvetiti mladom nadgledniku koji je postao miljenikom gospodara, optužuje ga da je on ukrao škrinjicu s novcem. U tom trenu, dok su ispitivali Žaka, ništa ne sluteći da je optužen za krađu, pojavio se mladi nadzornik Valer.

Misleći da ga je Valer pokrao, Harpagon ga je nazvao svakakvim imenima: lopovom, nezahvalnikom, osobom koja je zlorabila njegovo poverenje… U prvom trenu Valer je ostao zatečen. On nije znao ništa o krađi škrinjice. Mislio je da ga Harpagon napada zbog ljubavi prema njegovoj kćeri. Valer je stoga odlučio sve priznati, ni ne sluteći da priznaje krađu, a ne svoje osećaje. Dok je jadni Valer govorio o svojoj čistoj i nesebičnoj ljubavi prema Elizi, Harpagon ga je zapanjeno slušao, misleći da nadzornik govori o njegovoj škrinji. Kad je na kraju uvidio da govori o Elizi, rekao je samo „Hajde, gospodine, obavite svoju dužnost i podignite optužnicu protiv njega kao lopova i kao zavodnika.“

Uvidevši očeve greške, Eliza pokušava od tvrdog oca izmoliti oproštaj, ali bez većeg uspeha. Harpagon ostaje neumoljiv i želi da se Valeru sudi. Uza sve optužbe, Valer je odlučio ispričati svoju priču i odati pred poverenikom Anselmom ko je on. Pre šesnaest godina, dok su vladali neredi u Napulju, Valerova obitelj, majka, otac i sestra, stradali su u brodolomu. Valera je spasio španski broj čiji ga je kapetan odgojio. Doznavši da mu je otac živ, uputio se u potragu za njim. Slučajno je sreo Elizu i zaljubio se. Kao dokaz svog imena pokazao je „španski kapetan, pečat od rubina koji je pripadao mom ocu, narukvica od ahata, koju mi je majka stavila na ruku…“

U svoj strci javila se i Marian, tvrdeći da joj je Valer brat. Nju i majku pokupili su gusari kojima su deset godina robovale. Anselmo, poverenik, stajao je nem od uzbuđenja. „O Bože, ovo su potvrde tvoje moći! Njima nam pokazuješ da samo ti možeš i znadeš činiti čuda! Zagrlite me, deco moja, stopite svoje oduševljenje s oduševljenjem vašeg oca.“Anselmo se uspeo izbaviti iz valova i bio je uveren da mu se cela porodica utopila. Odrekao se Napulja i pod drugim imenom započeo novi život.

Kad se cela situacija razjasnila. Kleant je ucenio oca škrinjicom da mu dopusti oženiti Marianu. Harpagon je pristao na sve, samo da mu se njegova škrinjica vrati. Kleant je oženio svoju ljubav Marianu, Eliza se udala za Valera, a Harpagon se posvetio svojoj ljubavi – škrinjici.

Likovi: Harpagon, Kleant, Eliza, Valer, Mariane, Anselmo, Prosine, meštar Simon, Žak, Le Fleš, Povjerenik…

Analiza likova

Harpagon – glavni lik komedije kojemu se sve vrti isključivo oko škrinje s novcem i zgrtanja novca, koji sam po sebi ničemu ne služi, jer ga ne troši. U očima drugih „Gospodar Harpagon je među svim ljudskim stvorenjima najnečovečniji, najkrući i najškrtiji smrtnik među smrtnicima.“

„… novac voli više nego ugled, čast i vrlinu…“, što je zapravo najveća istina o njemu. Jacques mu u djelu kaže „Vi ste svima predmet smeha i rugla i nikada vas ne nazivaju doli škrtcem, tvrdicom, skupom i cicijom.“

Jedini stvaran strah koji Harpagon ima je nestanak novca. On je okoreli lihvar koji postojeći kapital želi samo povećati, bez obzira na posledice. Zato, iako je bogat, prigovara deci zbog lepe odeće ili preskupe hrane, što zapravo ne doliči plemstvu.

Harpagon je jedan od onih koji bi hteli imati i ovce i novce. Želi raskošnu svadbu i bogatu večeru, ali ne želi dati novac za to. Zahteva da se od nekoliko namirnica napravi gozba, pa još jednom ispada budalast u svojoj škrtosti. Ipak, za njega je novac ljubav, živo biće, stoga ne čudi da ga želi stalno uz sebe. Nikada se nije dogodilo da je on od srca nekome nešto poklonio, a da nije očekivao nešto zauzvrat. Nije imao poverenja ni u koga, a nakon što mu ukradu škrinju, ne veruje više ni sebi.

Eliza – Harpagonova kći i Valerova zaručnica. Ona je draga devojka kojoj očev novac ne predstavlja ništa. Nije zaluđena bogatstvom, a ispred novca i udobnog života stavlja život s voljenom osobom. Zato je odlučna izboriti se za svoju ljubav. Ne pada joj na pamet pomiriti se sa svojom sudbinom i pokoriti se ocu bez borbe. Shvaća koliku važnost u životu ima sretan brak iz ljubavi i koliku je sreću imala što je naišla na dobrog muškarca koji je voli: „Svi su muškarci po rečima slični i samo se delima razotkrivaju kao različiti.“

Valer – mladić koji ulizivanjem nastoji steći Harpagonovu naklonost, ali samo kako bi li se približio njegovoj kćeri koju voli. To je način na koji se on bori se za njihovu ljubav. Nije materijalista i voli Elizu svim srcem iz pravih razloga, a ne zato da bi nasledio novac. Kada je video da bi zbog svojih prikrivenih osećanja mogao izgubiti Elizu, odlučio je sve priznati, pa i pretrpeti optužbe. Sve samo da Eliza postane njegova.

Kleant – Harpagonov sin. Kleant se opisuje kao „… očeva i sinova narav su tako suprotne tako da je teško zadobiti njihovo poverenje…“. On je mlad i neiskvaren. Poput sestre, nije zaluđen materijalnim pa mu očev novac ne znači puno, osim što bi njime mogao platiti svadbu. Zaljubljen je u Marianu s kojom se želi oženiti. Zbog ljubavi ne preže ni pred kakvim spletkama, čvrsto se boreći za jedan jasan cilj – vjenčanje s Marianom. Iako ne razume očevu škrtost, niti je odobrava, Kleant duboko poštuje oca i ne želi, ako ne treba, ići protiv njegove volje. Ipak, spreman je otići s devojkom koju voli, ako mu otac ne dopusti oženiti je.

Mariana – Kleanteova ljubav, koju je njegov otac hteo oženiti. Živi s bolesnom majkom o kojoj brine s mnogo ljubavi. „… neizmerna draž isijava iz svih njezinih čina; neka blagost puna miline, silno umiljata dobrota, divna čestitost…“.

Izrazito je poštena i svim srcem želi pripasti svojoj jedinoj ljubavi za koju se bori. Odbojna joj je pomisao da se uda za Kleantova oca pa pristaje na bilo kakve smicalice, samo da se to ne dogodi. Kleant je o Mariani rekao: „… sreća onog ko vas posjeduje, u mojim očima predstavlja ponajveće blago od svih blaga, i na nj se odnosi sva moja hlepnja…“

Anselmo – Valerov i Marianin otac koji je doživeo nesreću i mislio da mu je cela porodica stradala. Jednom kada je otkrio da su mu deca živa, kao da mu se vratila sreća u život. U delu se o njemu govori da je „… povoljna partija, on je plemić plemenita roda, blag, staložen, razuman i vrlo imućan…“

Forsin – poznata je spletkarica koja iz svojih spletki nastoji izvući dobrobit. Za sebe kaže „Posreduje(m) u poslovima, pravi(m) ljudima usluge….“. Iako se na početku čini kao negativan lik, na kraju se uspostavi da ima dobro srce, što pokazuje željom da pomogne Mariani i Kleantu da se iskopaju iz problema u koje ih je ona uvalila svojim spletkama. Ona je činila spletke samo dok nije saznala koliko one štete mladim ljudima, a onda je odlučila svoju moć obmane iskoristiti za dobro.

Žak – prema potrebi je kuhar, ali i kočijaš, ovisno o prilikama. Osvetoljubive je prirode, pa čini svoj naum ne mareći za posledice pogubne za razne pojedince.

Beleške o piscu

Žan-Baptist Poklen Molijer je jedan od najpoznatijih francuskih komediografa te uz Korneja i Rasina, najbolji predstavnik „zlatnog veka“ francuske drame koja je svoj vrhunac doživjela u 17. veku. Osim kao književnik, Molijer je delovao i kao scenarista te je mnogo doprineo razvoju humoristične satire.

Molijer je rođen 15. januara 1622. godine u Parizu. Rastao je u imućnoj sredini, a pod uticajem dede u njemu se probudilo zanimanje za pozorište. Još je kao mladić odlučio da neće nastaviti karijerom pravnika, nego se posvetiti teatru, gde će kao glumac, pisac, reditelj te direktor glumačke družine raditi sve do kraja svog života, a tako je na kraju i bilo.

Napisao je 33 komedije, neke u stihovima, a neke u prozi, koje se smatraju ogledalom francuskog društva 17. veka.

Molijer se uvek trudio pokazati karaktere iz svih slojeva društva Francuske iz 17. veka, osuđujući pritom i ismejavajući sve šta je smatrao da ne ide u skladu s prirodom, koja je po njemu bila simbol razuma.

Njegove najpoznatije komedije su: Tartif, Kaćiperke, Don Juan, Škola za žene, Umišljeni bolesnik, Škola za muževe i druga.

Molijer je ipak više želeo pisati tragedije, ali je na kraju postao slavan zbog farsi koje su bile izvođene uvek nakon tragedija, i za razliku od njih su pisane u jednom činu. Kasnije se posvetio pisanju glazbenih komedija.

Bolovao je od tuberkuloze s kojom se zarazio još kao mladić, a samo nekoliko sati nakon što je na pozornici iskašljavao krv Molijer je umro. Bilo je to 17. februara 1673. godine u Parizu.

Autor: V.B.