Tartif

Period u kom Molijer stvara svoja najpoznatija dela jeste razdoblje klasicizma. Ovaj period traje od sredine 17. veka do kraja 18. veka i najviše se razvija upravo u fracuskoj književnosti, kojoj pripada i Molijer. Ono što je karakteristično za ovaj preiod jeste način organizovanja forme, stil i sadržaj koji su nasleđeni iz antičkoe dobi. Elementi koji bi definisali ovaj način organizovanja jesu: uzvišen stil, jasnost forme, negovanje poučnosti kao i racionalan način razmišljanja. Osnovni predmet pručavanja u delima antičke književnosti je čovek, nastoji se da se proči ljudska psihologija, da bi razum uvek bio taj koji pobeđuje maštu i osećanja. Pored toga, za klasicizam je bitno to da su u prvom redu sklad, red i perfekcionizam.

Francuska klasična komedija, kojoj pripada i komedija Tarif, temelji se na pozorištu italijanskih glumaca, takozvana commedia dell’arte, koja se tumači kao improvizovana komedija. Uz ovu odliku, klasicisti se u svojim komedijama zalažu za moralnu književnost – ona mora hvaliti vrlinu, a osuđivati mane i poroke. Takođe klasicistička književnost je didaktična, ističe se težnja za prikazom zla kao prolaznog, dok je poštenje trajno i racionalno, ono je ono jedino što proističe iz razuma.

Sve su ovo elementi koje je Molijer prenosio u svoja dela. „Tartif“ je komedija u kojoj se kritički posmatra društvo i njegovi tipični predstavnici. Priča u kojoj se Molijer borio da postavi ovu komediju na daske pozorišta je veoma poučna i neobična. Molijer se borio sa zlokobnim silama onog vremena koje su na kraju ipak komediju priznale kao veliko umetničko delo, i to ne samo francuske klasične komedije, nego i celokupne savremene svetske drame. Komedija je zbog prirode tadašnjeg plemstva bila teško prihvatljiva i već nakon prvog prikazivanja bila je odbijena. Tada je još bilo neprihvatljivo da se kroz umetničko delo unese tema koja izrugljuje gospodu i plemstvo.

Tartif je vrsta palautovske komedije koja je podeljena u pet činova. Molijer je radnju smestio u kuću imućnog građanina Orgona. Time nam je još jednom potvrdio da će u komediji precizno prikazivati moralna, politička i sociološka obeležja visokog francuskog društva. Orgon je glavni i tipičan predstavnik mnogih tipova francuskog građanskog društva, a njegova kuća je središte događaja francuskog javnog života.

Orgon je Trtifa, čije ime je i u naslovu komedije, i čitavu njegovu porodicu primio u svoju kuću. Čitavu porodicu on je podredio svojim zahtevima, ali Tartif stupa na scenu tek u trećem činu i to ga ne čini glavnim likom ovoga dela. Orgon do kraja dela prerasta u smešnog čoveka, uveren da je božjak kojeg je primio u kuću veoma značajan. U ovom delu komedije vidimo one bitne karakteristike Molijerove komedije, a to su ismejavanje tadašnjeg društva, staleške predrasude, licemerje sveštenstva, pokvarenost plemstva i njihova gramzivost. Na kraju ipak imamo pobedu dobrog i moralnog, što i jeste osnovna poruka dela svim čitaocima.

Vrsta dela: komedija

Tema dela: Kritika plemstva i visokog društva Pariza 17. veka

Mesto radnje: Pariz

Vreme radnje: 17. vek

Kratak sadržaj prepričano

Radnja komedije se odvija u kući u kojioj đivi Orgon sa svojom porodicom: ženom, sinom i ćerkom, svojom majkom, šurakom i sluškinjama

Prvi čin

Prvi čin počinje tako što Ogonova majka, gospođa Parnel, odlazi užurbano i besno iz kuće. Za njom ostaju Elimira, Dorina i Kleant koji se čude i pitaju zabog čega li je tako besno izjurila. Gospođa je sažaljevala Tartifa, govorila je: „Taj čovek je častan i treba da se sluša. Ne mogu podneti kada čujem neke ljude, budalaste kao i vi, da zlo o njemu sude“. Ipak, ostali ukućani se nikada nisu slagali sa njenim rečima. Za njih je Tartif bio običan lažnjak i nikada ga neće moći zavoleti, što je Damis iskazao svojim rečima: „Niko, čak ni otac, oprostićete, molim, privoleti me neće da ikad njega volim. To istine su reči, ma kako da vas čude. Ja jednostavno planem kada vidim takve ljude; štaviše, slutim da ću tu hulju jednog dana žestoko zgrabiti i baciti iz stana“. Gospođa Parnel se nikako nije slagala sa tim i pričala je kako su svi oni ljubomorni na njega i mrze ga jer on govori istinu.

Na kraju čina, Damis i Kleant otkrivaju nam da Orgon nagovara svoju ćerku na brak sa Tartifom, iako je ona zaljubljena i voli Valerija. Orgon je taj koji često zapitkuje Tratifa, čim je ovaj u kući, želi što više saznati o njemu, a zatim sa Kleantom raspravlja zbog čega mu je Tartif simpatičan. Čin se završava Orgonovim odlaskom. Kleant saopštava Valeriju šta se sprema Marijani, brak sa Tartifom.

Drugi čin

U drugom činu Orgon saopštava Marijani kako želi da se ona uda za Tartifa. Marijana iopak ostaje pribrana i, iako zaljubljena u Valerija, obećava da će učiniti to i tako pomoći Tartifu da uđe u njihovu porodicu.

Taj razgovor prekida Dorina svojim rečima: „Ja verujte mi, ne znam jesu li te vesti tek plod nagažanja, il stvarno obaveštenje, no, nešto o tom braku čula sam i sama, al sve to smatarm šalom i ludorijama“. U ovoj raspravi Marijana je stajala po strani, dok su Orgon i Dorina iznosili, svako svoj stav, o ovom braku. Dorini se na trenutke činilo kao da je Marijani svejedno šta će biti sa njom i nije to mogla trpeti. Rasprava je bila veoma bučna da je Orgon čak hteo i udariti Dorin koja je bežeći vikala: „Ja ne bih takva muža htela ni za slugu“.

Razgovor Dorine i Marijane je prošao u miru. Dorina je obećala da će već nekako naći izlaz iz ove situacije, a Marijana je govrila da je palha i bojažljiva i da se zbog toga ne buni. Potom na scenu stupa Valerije koji, iako je voleo Marijanu, zbog njenih izjava su se posvađali i on joj je došao saopštiti da prima njene zaruke i povlači se. Dorina je u čitavoj zbrci kovala plan kako da Marijanu i Valerija pomiri, a Tartifa razotkrije.

Treći čin

Treći čin započinje razgovorom između Dorine i Damisa koji misle da je Tartif potajno zaljubljen u Elviru i da će prisluškivti njihov razgovor, te ih tako otkriti. Tartif se pravi fin gospodin i govori da Dorina prekrije svoje grudi kada on uđe u kuću, jer takve stvari povređuju dušu i bole. Dorina ga ignoriše i govori mu da pričekaju Elmiru.

Elmira i Tratif započinju razgovor gde mu ona govori da želi da joj on otvori dušu i srce i da ništa ne skriva. On joj tada govori da razotkriva dušu pred njom i da je sve prema njoj znak ushićenja i zanos. Elvira ga pomalo ignoriše, a zatim prebacuje priču o braku njega i njene ćerke. Na to joj Tartif odgovara da to nije sreća koju on želi, a zatim ističe Elmirinu lepotu.

Damis je sve to slušao sakriven i bio besan na Tartifa na kojeg je vikao da ne podržava to. Elmira ih je pokušala smiriti kada je naišao Orgon koji je prasnuo na svog sina kako može tako da govori za Tartifa i nije mu dozvolio da dože do reči već ga izbacio iz kuće. U čitavoj zbrci i naletu emocija Orgon prepisuje Tratifu svoju kuću i sve što poseduje. Tartif je ostavrio svoj cilj i nimalo nije žalio Orgona, sve je to prihvatio i bio svestan činjenice da će sada tako moći da upravlja ovom porodicom kako je njemu u korist.

Četvrti čin

U četvrtom činu Kleant pokušava objasniti Tratifu šta je to uradio od ove porodice i da je nedopustivo što je otac izbacio sina iz kuće zbog njega. Kleont mu govori da on treba da miri ljude, kao sveštenik, a Tartif mu na to odgovara da sa takvim lažovom i uvredama koje mu je izrekao on ne može biti pod istim krovom.

Orgon odlazi Marijani i nosi joj ugovor koji treba potpisati kako bi bila srećna sa Tartifom. Ona pak govori da joj to ne radi, čemu se priključuje i Dorina, ali Orgon besno reaguje na njihove reči. Svi odvraćaju Orgona od namere, ali on im odgovara da on zna šta je istina, a šta laž, da mu je sin lupež i lažov.

Preokret u radnji nastae kada Elmira pokušava dokazati mužu da je Tartif zaista prevarat. Ona mu govori da se on treba sakriti ispod stola i slušati njihov razgovor. Tako su i uradili. Na početku Orgonu je bilo sumnjivo što Tratufu njegova žena izjavljuje ljubav, ali kada joj on poče uzvraćati sve mu postade jasno. Nakon toga Orgon se izvinjava porodici što je bio lakoveran, izabacio je Tratifa iz kuće, ali tek tada uvideo koliku je štetu načinio svojoj porodici time što mu je prepisao čitavo svoje imanje.

Peti čin

Ukućani u petom činu raspravljaju šta je najbolje sada uraditi. Orgon govori da je sve gotovo i ne može verovati da je sve vreme bio u zabludi. Tada u njihovu kuću dolazi sudski izvršitelj gospodin Loajal sa izvršenjem da se svi iz kuće moraju iseliti. Damis ga je vređao, a Orgon nije mogao verovati da se mora iseliti. Tada izvršitelj menja ugovor i odlaže iseljenje za sutra.

Zatim im Valerije donosi još jednu lošu vest i govori kako je Trtif već kralju predao tužbu protiv njih i pokazao škrinju kao dokaz da su njegove optužbe opravdane. Kako zlo nikada ne pobežuje Tartif na kraju biva otkriven da je i ranije činio ovakva dela. Orgon na kraju svega govori kako bi svi trebali slaviti njihovog dobrotvora i da na kraju treba da učine ono glavno – da venčaju Valerija i Marijanu i tako mu iskažu ljubav, iskrenost i veru. Koedija se tako i završava, počinju pripreme za njihovo venčanje.

Likovi: Orion, Elmira, Kleant, Gospođa Parnel, Marijana, Valerije, Tartif, Dorina i drugi.

Analiza likova

Orgon – otac i glava kuće. Zbog njega su svi ukućani pomalo nervozni jer žele da mu pokažu da ne treba da veruje Tartifu. Svi u kući su svesni kakve im probleme može doneti ta Orgonova opčinjenost Tartifom i čine sve kako bi on promenio svoje mišljenje. On ih nije slušao i radio je po svom. Prema Tartifu se ponašao kao prema članu porodice, iako je trebalo obrnuto. Porodica mu je izgledala kao neprijatelj. Čini se da je više poštovao Tratifa nego ljude sa kojima živi. Sina je izbacio iz kuće zbog njega, a ćerku hteo udati za tog prevaranta.

Njegove osbine jesu bile agresivne, pogotovo u trenucima kada se porodica suprodstavljala njegovim odlukama. Nikome nije verovao sve dok ga žena nije uverila da je Tartif zapravo varalica jer pristaje na brak sa ćerkom dok majci izjavljuje ljubav. Na kraju je Orgon shvatio da je pogrešio i počinje ceniti svoju porodicu i ukučane. Uvideo je kolika je važnost u ljubavi između ćerke Marijane i Valerija i nagoveštava njihovo venčanje.

Tartif – njegovo ime u prevodu znači varalica i samo nam dosta može objasniti o kakvom čoveku je reč. Molijer ga postavlja u središte radnje kako bi ismejao tadašnje aristokratske porodice i prikazao i ismejao plemićko stanje koje je tada vladalo u Francuskoj. Tratifu je dao čin sveštenika koji hvali i uzdiže svoju veru na sav glas. Orgon ga je u početku prihvatio jer mu se prikazao kao istinski dobar čovek, bedan, jadan i tužan. Lukavo i hrabro Tartif se uvlačio u porodicu Orgona kako bi pridobio njihovo bogatstvo. Tartif je glavna ličnost za zaplet i uzrok svađe u porodici Orgona, ali ipak on nije glavni junak komedije. On se više postavlja kao uzrok radnje, nego njen protagonist. Tajno je zaljubljen u Orgonovu ženu, iako prihvata brak sa njegovom ćerkom. Pred kraj drame se otkriva da je varalica i odvode ga u zatvor. Sve brige i poteškoće koje je doneo ovoj porodici poneo je sa sobom.

Elmira – Orgonova žena. Sve dogažaje koji su zadesili njenu porodicu pokušava da prihvati smireno i da pronađe izlaz iz te situacije. Mirna je i staložena, trezvena i sve je prihvatala bez previše uzbuđenja. Lukavo je odigrala ulogu žene čiji je zadatak bio odvratiti muža od varalice i približiti ga sebi. Kkao mužu nije mogla rečima dokazati kakav je Tratif, dokazala mu je delom. Njenom igrom Tartif je otkriven i njeni postupci su uzrok preokreta radnje. Iako se lik Elmire nije često pojavljivao u komediji ona je odigrala ključnu ulogu i svojim delovanjem znatno doprinela razrešenju cele drame, odnosno srećnom kraju.

Beleške o autoru

Žan Baptist Pokelin Molier ili samo Molijer jedan je od najpoznatijih francuskih komediografa i uz Korneja i Rasina. Najznačajniji je predstavnik „zlatnog veka“ francuske drame koja je svoj vrhunac doživela u 17. veku.

Osim kao književnik Molier je delovao i kao scenarista i doprineo mnogo razvoju humorističke satire.

Molier je rođen kao Žan-Baptist Pokelin 15. februara 1622. godine u Parizu. Još je kao mladić odlučio da neće da nastavi karijeru advokata, nego će da se umesto toga posveti teatru gde će kao glumac, pisac, redatelj i direktor glumačke družine da radi sve do kraja svog života. Tako je na kraju i bilo.

Napisao je 33 komedije, neke u stihovima, a neke u prozi, a koje se smatraju ogledalom francuskog društva 17. veka. Molier se uvek trudio da pokaže karaktere iz svih slojeva društva iz sredine Francuske iz 17. veka, osuđujući pritom i ismejavajući sve što je smatrao da ne ide u skladu sa prirodom, koja je po njemu bila simbol razuma.

Najpoznatije komedije su: „Tartif“, „Kaćiperke“, „Don Žuan“, „Škola za žene“, „Umišljeni bolesnik“, „Škola za muževe“, „Škrtac“…

Molier je više želeo da piše tragedije, ali je na kraju postao slavan zbog farsi koje su bile izvođene uvek nakon tragedija i, za razliku od njih, pisane su u jednom činu. Kasnije se posvetio pisanju muzičkih komedija.

Bolovao je od tuberkuloze sa kojom se zarazio još kao mladić, a samo nekoliko sati nakon što je na pozornici iskašljavao krv, Molier je umro.

Bilo je to 17. februara 1673. godine u Parizu.

Autor: J.I.