Kraljević Čuperko

„Kraljević Čuperko“ bajka je poznatog svetskog pisca Šarla Peroa, koji je napisao mnoge poznate bajke na kojima su odrasle generacije, poput „Mačka u čizmama„, „Pepeljuge„, „Lepotice i zveri„, „Crvenkape“ i mnogih drugih. Prva objavljena priča ovog pisca bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine i to bez autorovog potpisa. Tek nakon toga objavio je svoju prvu zbirku priča „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Ove priče postale su opšte prihvaćene kod čitaoca svih uzrasta i to ne samo kod dece, već i odraslih. One su zadovoljavale sve uslove koje je morala da ima jedna dobra bajka, od uzbudljivog sadržaja do veoma jednostavnog jezika kojim je napisana. Priče su bile razumljive, pa su ih svi rado čitali, a skrivale su i nedvojbenu moralnu pouku. Karakteri su neretko podeljeni na na dobre i loše, ali na kraju uvek pobedi dobra strana.

Bajke Šarla Peroa imale su značajan uticaj na kasniju dečju književnost i to kad najslavnijih svetskih autora dečjih baki, poput Hansa Kristijana Andersena i braće Grim. Bajke Šarla Peroa bezvremenske su i uvek rado čitane. Čitaju se deci čak i u današnjim, modernim vremenima, jer predstavljene vrednosti u tim bajkama i danas su ideal kojem težimo i kojeg radi učimo svoju decu.

Među tim idealima je i pouka ove priče. „Kraljević Čuperko“ prelepa je priča o ružnom kraljeviću velike pameti koji se zaljubi u prelepu kraljevnu koja za sebe misli da je glupava. Njihova međusobna ljubav prevlada njihove mane, poručujući nam da nam u ljubavi i mane izgledaju poput vrlina, a vrline samo naglašavaju ono šta treba da cenimo u drugome.

Vrsta dela: bajka

Vreme radnje: nekad davno

Mesto radnje: daleko kraljevstvo

Tema dela: doživljaji lepe, ali ne toliko pametne princeze koja je dobila priliku da postane pametna ako se uda za kraljevića neuglednog izgleda

Ideja dela: u ljubavi i mane izgledaju poput vrlina, a vrline naglašavaju ono što treba ceniti kod drugih ljudi

Kratak sadržaj prepričano

U nekom dalekom kraljevstvu kraljica je rodila sina. Sin je na glavi imao maleni čuperak, pa su ga prozvali Čuperko. Nažalost, mali kraljević je bio toliko ružan da je kraljica postala neutešna. Bilo joj je teško da prihvati da je na svet donjela tako ružno dete, pa da bi je utešila, vila je stala pred kolevku i rekla kako možda ne može da učini dete lepšim, ali mu zato može da dade jedan drugi dar. Rekla je kako će dete da bude izuzetno pametno i da njegovoj pameti nitko u kraljevstvu neće da bude ravan. Nadodala je da će jednog dana tom svojom pameti moći da obdari i devojku koju bude volio.

Nakon sedam-osam godina, kraljevna u susednom kraljevstvu rodila je ćerku. Devojčica je bila toliko lepa da se kraljica poveselila do prevelikog ushita. Kako ne bi bila previše vesela, vila joj kaže kako će devojčica da bude najlepša u kraljevstvu, lepote kakvu nitko nije vidio, ali da neće da bude baš pametna. Koliko je lepa, toliko će da bude i glupa. Časak kasnije, kraljica je rodila još jednu ćerku, ali ovaj puta ružnu. Za nju vila kaže da će da bude suprotna sestri, dakle mnogo pametna. Kako se kraljica ne bi previše žalostila zbog glupe ćerke, vila joj kaže da će ona svoju lepotu moći da prenese na mladića kojeg bude volela.

Kako su sestre odrastale, tako su se sve više isticale njihove osobine. Jedna je rasla u prekrasnu devojku, ali je jačala i njena glupavost, dok je druga bivala sve ružnija, ali je rasla i njena pamet. U kraljevstvu su se svi divili lepoti starije ćerke, ali bi im brzo dosadila, pa bi otišli do mlađe da uživaju u njenoj dovitljivosti, pameti i šalama. Starija ćerka je na to bila ljubomorna i htela je da i ona bude pametna. Zato je jednom u očaju otrčala u šumu.

U šumi je plakala i proklinjala svoju glupavost kad joj priđe kraljević Čuperko. Upita je kako je moguće da je tako lepo stvorenje tako žalosno, a ona mu kaže da bi rađe bila pametna nego lepa. Čuperko joj kaže da on ima moć da na nju prenese svoju pamet, ako mu dopusti da je oženi. Kraljevna, iako glupava, nije bila sigurna želi li to, a kad joj kraljević ponudi godinu dana da odluči, ona, tako glupava, ne može da pojmi toliki vremenski period i oseti kako ne može da čeka tako dugo na svoju pamet, pa pristane odmah.

Već vraćajući se u kraljevstvo, počela je da primećuje kako njena pamet raste. Uskoro je mogla čak i sestri da konkuriše u svojim pametnim dosjetkama i mudrim razgovorima. Pošto je bila i lepa, svi prinčevi su hteli da je ožene, pa tako i onaj najlepši među njima. Otac je ćerki dopusti da si sama izabere ženika, pa je princeza rešila da ode u šumu i razmisli da li želi da se uda za tog najlepšeg.

Kada je došla u šumu, princeza je videla da je tamo strka. Kada je pitala čemu to, rekoše joj da se to kraljević Čuperko ženi. Tada se pred njom stvori kraljević Čuperko i ona se seti da mu se obećala. Ali lepa princeza više nije bila sigurna želi li da se uda za njega. Ipak je on bio malen i ružan. Tada joj je kraljević rekao da i ona ima moć da od njega učini najlepšeg mladića, samo ako ga zavoli. Kraljevna tada reče da zaista želi da ga voli i da on bude lep i privlačan. Tada se dogodi magija i on joj postane najlepši na svetu. Ne zna se da li je to bila magija ili samo ljubav u kojoj sve mane voljenih izgledaju simpatičnost, a vrline vrline budu obožavane više od ičega.

Likovi: kraljević Čuperko, lepa kraljevna, ružna kraljevna, kraljice, vila

Analiza likova

Kraljević Čuperko – rodio se kao kraljević s čuperkom, pa su mu po tome dali i ime. Na žalost, rodio se kao izuzetno ružan dečačić, ali zato iznimno pametan. Bio je toliko pametan da je svoju pamet mogao da prenese na devojku koju voli. Zaljubio se u prelepu princezu, čija je jedina mana bila glupavost. Upravo njoj je kraljević podario dio svoje pameti. Kada je dvojila treba li da se uda za njega, nagovorio ju je rekavši da će u ljubavi i on njoj da postane prelep. Kraljević je bio veoma mudar i svojom pameću osvojio je najljepšu devojku svih kraljevstva.

Lepa princeza – rodila se kao najlepše dete koje je kraljevstvo videlo, ali je zato bila glupa. Njoj je ta glupost smetala, pogotovo kada je videla koliko pažnje dobije njena mnogo pametna, iako ružna sestra. Htela je i ona da bude pametna, pa je pristala na ponudu ružnog kraljevića da mu bude žena u zamenu za pamet. Jednom kad je pamet dobila, videla je da može da dobije i puno lepše ženike od neprivlačnog Čuperka. Ipak, pristala je da održi obećanje i svojom ljubavi od ružnog kraljevića učini lepog, te se uda za njega.

Beleške o piscu

Šarl Pero rođen je 12. januara 1628. godine u Parizu u Francuskoj. Bio je sedmo dete u buržujskoj porodici Pjera Peroa i Paket Leklerk, pa je od samih početka imao sve uslove da se dobro školuje. Zahvaljujući školovanju, postao je visoko obrazovan čovek koji je tokom svog života radio puno toga. Pisao je galantna dela o prijateljstvu i ljubavi, te rasprave o književnosti, ali unatoč svom tom radu do kraja života ostao je najpoznatiji kao autor bajki.

Priče koje je pisao imala su uporište u narodnim pričama, a neke od njih su preuzela čak i braća Grim, dok su neka prenešena usmeno. Šarl iza sebe ima nekoliko poznatih dela kao šta su „Priče moje majke guske“, „Lepotica i zver“ i mnoge druge, sadržane u zbirci „Priče i bajke iz starih vremena s poukom“.

Pero je bio veliki oslonac za sve mlađe generacije pisaca jer je u večitoj borbi između starijih i mlađih zastupao one koji su smatrali kako treba da se okrene novom načinu pisanja. Stariji su bili ubeđeni da je pravi put onaj koji su sledile generacije pre njih.

Bajke s kojima se proslavio su: „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Pepeljuga“ i „Modrobradi“, a njegova prva objavljena bajka bila je „Uspavana lepotica“ objavljena 1696. godine.

Umro je 16. svibnja 1703. godine u Parizu.

Autor: V.B.