Impresionizam

Impresionizam je najznačajniji umetnički pokret nastao u Evropi, tačnije u Francuskoj sedamdesetih i osamdesetih godina 19. veka, najprije u slikarstvu, a zatim se proširio na književnost i glazbu.

Pojam impresionizam dolazi od francuske reči impressionnisme, koja je pak nastala od reči impression (lat. impressio), što u doslovnom prevodu znači dojam ili utisak.
U početku je taj naziv imao podrugljivo značenje, da bi se kasnije izgubila pogrdna konotacija te se počeo koristiti kao naziv umetničkog pravca.

Impresionizam je zasnovan na prenošenju osobnih utisaka viđenja stvarnosti i slobodnom, odnosno spontanom izražaju umetnikove subjektivne impresije. Svet i priroda više se nisu posmatrali na realističan način, priroda se nije prikazivala nepromenjivom i statičnom, percepcija je postala bitnija od predmeta posmatranja. Samim time impresionisti više nisu pridavali značaj istorijskim temama kao što su to činili njihovi prethodnici, već su se okrenuli prirodi i prikazivanju prolaznih fenomena i onoga što se po definiciji nije moglo naslikati već samo osetiti. Umetnost se okreće naturalizmu.

Impresionizam u književnosti

Impresionizam se u književnosti javlja devedesetih godina 19. veka i zadržava temeljne postavke iz slikarskog pokreta, ali javljaju se i neke nove postavke.

Pridaje se velik značaj psihološkim komponentama, a osim što se odlikuje vezanošću za prirodu i obrađuje naturalističke teme, često ga karakteriziraju i pesimizam te dekadencija.

Jedna od bitnih odlika impresionizma je i ta da se detaljno opisuju unutarnje emocije i raspoloženja, okolina se ne shvata samo racionalno već se doživljava i svim čulima.

Pisac više ne obrađuje teme planski i racionalno već nastoji što izravnije čitaocu preneti impresije koje su izazvane prvim kontaktom s nekom pojavom.

Predstavnici impresionizma

Marsel Prust, jedan od najpoznatih predstavnika impresionizma, rekao je jednom pismu i dobro sažeo bit impresionizma u književnosti: „Što se tiče stila, nastojao sam odbaciti sve ono što diktira čisti razum, svu retoriku, ulepšavanje i gotovo sve homotične i tražene slike, da bih izrazio svoje duboke i autentične impresije i poštovao prirodni tok moje misli”.

Osim Prusta, Šarl Bodler, Virdžinija Vulf, Anton Pavlovič Čehov i mnogi drugi, poznati su svetski predstavnici impresionizma.

Što se tiče naših prostora, najznačajnijim predstavnikom u Srbiji smatra se pesnik Jovan Dučić, dok su u Hrvatskoj to Antun Gustav Matoš, Dinko Šimunović, Dragutin Domjanić i drugi, dok su istaknuti slovenački predstavnici Ivan Cankar i Oton Župančić.

Književne vrste u kojima impresionizam donosi najbolja ostvarenja su lirska pesma, kratke prozne vrste kao što je primerice novela, lirska drama i roman. Posebno su popularni i eseji književne kritike koji se baziraju na utiscima koje književno delo ostavlja na čitaoca.

Primer impresionističkog dela

U sonetu „Jesenje veče” Antuna Gustava Matoša, opisuje se godišnje doba jesen i to njegova tmurna, sumorna strana, pesnik ističe trenutne, prolazne utiske jedne večeri te je na temelju svega navedenog lako raspoznati karakteristike impresionizma:

„Olovne i teške snove snivaju
Oblaci nad tamnim gorskim stranama;
Monotone sjene rijekom plivaju,
Žutom rijekom među golim granama.

Iza mokrih njiva magle skrivaju
Kućice i toranj; sunce u ranama
Mre i motri, kako mrke bivaju
Vrbe, crneći se crnim vranama.

Sve je mračno, hladno; u prvom sutonu
Tek se slute ceste, dok ne utonu
U daljine slijepe ljudskih nemira.

Samo gordi jablan lisjem suhijem
Šapće o životu mrakom gluhijem
Kao da je samac usred svemira.”

U pesništvu se pronalaze mnoge sličnosti između impresionizma i simbolizma stoga je ta dva pravca vrlo teško razlikovati. U oba su pravca teme o kojima s govori nerazumljive, odnosno teško shvatljive, ali ta se apstraktnost ideja nadoknađuje ritmom, zvučnošću, pregrštom simbolike i stilskim figurama te pobuđivanjem svih oseta korištenjem sinestezije, što čitaocu omogućuje da spozna osećajno ono što inače ne bi mogao spoznati.