U jednom danu

Ljubomir Ršumović jedan je od najpoznatijih srpskih pesnika za decu. U svojoj karijeri napisao mnogo poznatih zbirki dečjih pesama, među kojima su i „Ma šta mi reče„, „Vesti iz nesvesti“, „Pričanka“, „Pevanka“, „Još nam samo ale fale“, „Domovina se brani lepotom“, „Nevidljiva ptica“ i mnoge druge.

Ršumović piše pesme različitih tematika, a neke pesme sadrže slične motive. Na primer, ima celi ciklus pesmaa koje imaju slične teme i motive, a sve se tiču ala, aždaja i sličnih čudovišta. Ove pesme su napisane kao male pričice o čudovištima koje su u drugim pričama i bajkama negativci. Zanimljivo je to što ih pesnik u svojim pesmama stavlja kao glavne likove. Oni su u pesmama dobri, osećajni, iako znaju da će u bajkama biti zli. Pesnik ih prikazuje kao ružne i nevoljene, ali to prikazuje na neki lep način, da se umile čitaocu. Ale i aždaje svesne su svoga izgleda, ali to ih ne preči da se međusobno vole i da traže ljubav. Za decu je ovo prilika da nauče ne osuđivati nekoga samo zbog njihova izgleda ili reputacije, nego da shvate da svaka priča ima dve strane i da čak i oni o kojima smo navikli govoriti loše, mogu biti dobri.

Ostale njegove pesme govore o raznim zanimljivim „slučajevima“ na koje je pesnik naišao, a često se tiču ljudi iz njegove porodice. Autor voli da piše o ljudima kojima je okružen, o njihovim zanimljivim osobinama, koje onda još malo preuveliča da bi bile još zgodnije. Voli da piše i o djeci, njihovim zgodama, ljubavima i igrama. Često piše i o sebi, i to i iz perspektive odraslog čoveka, ali i o sebi dok je bio dete.

Osim o ljudima, mnogo priča govori i o životinjama i prirodi. Ipak, i to su pesme koje govore o nekim neobičnim zgodama. Za ovog pesnika priroda nije samo riznica lepote i harmonije, nego i mnogih neobičnih stvari koje niti ne primećujemo. Pesnik na sitnicama radi zanimljive priče, pa na mnoge motive iz prirode nakon čitanja više nećemo gledati istim očima.

Mnoge pesme ovog autora napisane su i kao brojalice. One su ritmične, pune rime, zgodnih igara rečima, kratkih stihova. Izrazito su zanimljive zbog raznih novih rečih i igranja sa zvukovima kroz pesmu. Deca će u takvim pesmama najviše uživati i sigurno ih rado učiti napamet, a zbog domišljatosti u konstrukciji stihova, u mnogim će pesmama uživati i roditelji, bake i dedovi, učitelji i svi ostali koji pesme budu čitali sa decom.

U jednom danu – analiza pesme

„U jednom danu“ dečija je pesmica Ljubivoja Ršumovića u kojoj govori o tome kako jedan dan može da bude beskrajno dugačak, ali i jako kratak. Sve zavisi o tome šta se u tom danu događa. Dan možemo na podelimo na sate, minute ili sekunde i tada se čini da vremena ima napretek, ali nekada ni to nije dovoljno, baš kao što se čini da vremena nekada ima i previše. Pesma je vrlo zanimljiva baš zbog toga što je vreme jednog dana podeljeno na manje strukture te to pesmu čini i humorističnom. Pesma ima četiri strofe i svaka ima po osam stihova. Stihovi su slobodni, nejednake duljine, pa je pesma ritmički nestabilna, ali zato vrlo zanimljiv. U pesmi je rima prisutna, ali je i ona isprekidana, što takođe ima uticaja na ritam.
Prva strofa počinje upravo spomenutim deljenjem dana na minute:

U jednom danu
Hiljadu i četiri stotine minuta

Jednom kada se dan podeli na minute, čini se mnogo većim nego što je. Ali onda pesnik uvodi novu misao – govori šta može da se desi za to vreme – možemo da se rastanemo hiljadu i četiri stotine puta. To znači da u jednom danu možemo da se rastanemo onoliko puta koliko ima minuta. Svaki časak onaj je u kojem možemo da odemo ili da netko ode od nas. Ipak, samo je jedan rastanak od svih tih bolan, a to je onaj kada ode netko koga volimo. Ovim primerom pesnik nam govori da je čoveku istinski stalo samo do onih prema kojima nešto oseća, odnosno one koje voli. Svi ostali mogu da nestanu, povrediće ga odlazak smo voljenih.

U drugoj strofi pesnik dan deli na još manje jedinice – na sekunde:

U jednom danu
Osamdeset i šest hiljada sekundi

Kao što može da se svake minute rastavi od nekoga, tako čovek u danu može da bez žaljenja iz svog života isprati onoliko ljudi koliko u danu ima sekunda. Od svih tih ljudi, ni za jednim neće žaliti koliko za osobom koja mu je draga. Pogotovo je bolno ako znamo da ta osoba odlazi bez nade da će se i vratiti.

Četvrti stih dan deli na dvadeset i četiri sata. Ovo je podela koju svi dobro poznajemo i lakše nam je da je realno i zamislimo. Sati u jednom danu poređeni su sa 24 gosta koje rado otpratimo kući nakon druženja. Ipak, od svih njih samo jednog uvek i uvek zovemo natrag i uvek smo srećni kada ga ponovo vidimo. Taj goste je naše dete. Svaki čovek koji ima decu reći će isto – ne postoji nitko kome radije otvaramo vrata svoga doma niti itko zbog koga smo tužniji kada odlazi.

Poenta pesme sažeta je u poslednjoj strofi. Svi ljudi, svakog dana, koliko god on trajao minuta ili sekundi, žele da vole i da budu voljeni. Svi želimo da imamo neko najdraže biće kako bismo se radovali njegovu dolasku, čak i ako to znači bol dok odlazi. I mi želimo da nekome budemo to biće kojem će se razveseliti, koje će nekome biti najdraže i kome će naš odlazak uzrokovati nostalgiju. Moramo da se potrudimo da budemo takvi – voljeni – a to možemo samo ako i sami volimo.

Beleške o autoru

Ljubivoje Ršumović sprski je književnik, najpoznatiji kao pesnik za decu. Rođen je 1939. godine u Donjem Ljubišu na Zlatiboru. Roditelji su mu bili Mihail i Milese Ršumović, podrijetlom iz Hercegovine. Otac mu je bio opšinski sekretar, a kasnije i sudija za prekršaje. Nakon Ljubivoja, dobili su i drugog sina, Milivoja, koji je kasnije postao inženjer tehnologije.

Osnovnu školu Ljubivoje je završio u Ljubišu, a onda je krenuo u gimnaziju u Čajetini. Višu gimnaziju završio je u Užicu. Nakon toga upisao je Filološki fakultet u Beogradu, gde je 1965. godine diplomirao komparativnu književnost. Ljubivoje je odrastao uz dečju književnost Jovana Jovanovića Zmaja, za što je zaslušna njegova majka. Još kao dete je na temelju pesama koje je čuo, počeo da stvara vlastite pesme. U osnovno školi već je počeo da piše pesme, a jedna od njih dobila je i glavnu nagradu na natečaju dečjih Pionirskih novina.

Prvu ozbiljniju pesmu objavio je u novinama Vesti iz Užica, 1957. godine. Nakon diplome, zaposlio se na Radiju Beograd, u redakciji dečjeg programa. Bio je urednik emisija „Utorak veče – ma šta mi reče“, „Subotom u dva“ i „Veseli utorak“. U njima je predstavljao i svoja dela namenjena deci. Nakon radija, Ljubivoje je počeo da radi i na Televiziji Beograd. Uređivao je emisije „Dvogled“, „Hiljadu zašto“ i „Hajde da rastemo“. Iako je bio najpoznatiji po svojim dečjim emisijama, radio je i dokumentarne serije, među kojima je najpoznatija „Dijagonale – priče o ljudima i naravima“. Bio je i direktor pozorišta „Boško Buha“ te se celi svoj radni vek bavio i dečjom književnosti, najviše poezijom.

Za vreme svog književnog delovanja objavio je preko 80 knjiga, najviše onih za decu. Najpoznatije zbirke pesama su mu „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Domovina se brani lepotom“ i mnoge druge. Napisao je predstave za decu, a najpoznatije su „Šuma koja hoda“, „Uspavana lepotica“, „Baba roga“, „Nevidljiva ptica“, „Rokenrol za decu“, „U stara Trojana kozje uši“, „Au što je škola zglodna“ i druge. Napisao je i tri udžbenika za osnovnu školu.

Mnoge pesme ovog autora imaju i svoju muzičku kompoziciju pa ih deca uče pevati od ranog detinjstva. Neke od njih su „Lako je prutu“, „Miš“, „Vuče, vuče, bubo lenja“, „Svaki dan se sunce rađa“, „Medved Brundo“ i druge.

Za svoje književno stvaralaštvo Ršumović je dobio mnoge nagrade i proznanja. Najpoznatije među njima su nagrada „Neven“, Brankove nagrade, nagrada „Mlado pokoljenje“, Goranova plaketa i mnoge druge. Međunarodne nagrade koje je osvojio su nagrada „Pulja“ za celokupno stvaralašto za decu te UNESKO za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Autor: V.B.