Ma šta mi reče

„Ma šta mi reče“ jedna je od najpoznatijih zbirki pesama srpskog književnika za decu Ljubivoja Ršumovića. Ršumović je u svojoj karijeri napisao mnogo poznatih zbirki, među kojima su i „Vesti iz nesvesti“, „Pričanka“, „Pevanka“, „Još nam samo ale fale“, „Domovina se brani lepotom“, „Nevidljiva ptica“ i mnoge druge. Pesme u ovoj zbirci podeljene su u nekoliko podnaslova i to: „Smešna prašuma“, „Glava mi u torbi“, „Jednog zelenog dana“, „Još nam samo ale fale“, „Nevidljiva ptica“, „Pitanje časti“, „Ćopavi komarac“ i „Od slučaja do slučaja“.

Neka poglavlja pesama sadrže pesme različitih tematika, a neke imaju pesme sa sličnim motivima. Na primer, pesme pod poglavljem „Još nam samo ale fale“ imaju slične teme i motive koji se tiču ala, aždaja i sličnih čudovišta. Pesme su napisane kao male pričice o čudovištima koje su u drugim pričama i bajkama negativci. Zanimljivo je to što ih pesnik u svojim pesmama stavlja kao glavne likove. Oni su u pesmama dobri, osećajni, iako znaju da će u bajkama biti zli. Pesnik ih prikazuje kao ružne i nevoljene, ali to prikazuje na neki lep način, da se umile čitaocu. Ale i aždaje svesne su svoga izgleda, ali to ih ne preči da se međusobno vole i da traže ljubav. Za decu je ovo prilika da nauče ne osuđivati nekoga samo zbog njihova izgleda ili reputacije, nego da shvate da svaka priča ima dve strane i da čak i oni o kojima smo navikli govoriti loše, mogu biti dobri.

Pesme pod podnaslovom „Od slučaja do slučaja“, govore o raznim zanimljivim „slučajevima“ na koje je pesnik naišao, a često se tiču ljudi iz njegove porodice. Autor voli da piše o ljudima kojima je okružen, o njihovim zanimljivim osobinama, koje onda još malo preuveliča da bi bile još zgodnije. Voli da piše i o djeci, njihovim zgodama, ljubavima i igrama. Često piše i o sebi, i to i iz perspektive odraslog čoveka, ali i o sebi dok je bio dete.

Osim o ljudima, mnogo priča govori i o životinjama i prirodi. Ipak, i to su pesme koje govore o nekim neobičnim zgodama. Za ovog pesnika priroda nije samo riznica lepote i harmonije, nego i mnogih neobičnih stvari koje niti ne primećujemo. Pesnik na sitnicama radi zanimljive priče, pa na mnoge motive iz prirode nakon čitanja više nećemo gledati istim očima.

Mnoge pesme iz zbire napisane su i kao brojalice. One su ritmične, pune rime, zgodnih igara rečima, kratkih stihova. Izrazito su zanimljive zbog raznih novih rečih i igranja sa zvukovima kroz pesmu. Deca će u takvim pesmama najviše uživati i sigurno ih rado učiti napamet, a zbog domišljatosti u konstrukciji stihova, u mnogim će pesmama uživati i roditelji, bake i dedovi, učitelji i svi ostali koji pesme budu čitali sa decom.

Kratak sadržaj prepričano

Smešna prašuma

Utorak veče – ma šta mi reče

Ova pesma napisana je kao brojalica, kojoj stih „Ma šta mi reče“ dođe kao refren. Ponavlja se nakon skoro svakog stiha, koji je napisan u formi izjavne rečenice. Prva strofa govori nam da je veče svanulo u Novom Sadu, nakon čega sledi stih „Ma šta mi reče“, a zatim stih da južna Morava uzvodno teče. Opet se pesnik čudi – „Ma šta mi reče“. Kroz pesmu vidimo još puno neobičnih događanja – na drveću zveče klikeri, meče peče uštipke, koza se šiša u brzom vozu, a Zemlja se ne okreće. Nakon svakog stiha pesnik se nanovo iščuđava stihom u funkciji refrena. Poslenji stihovi jedini su koji nemaju taj refren:

I kao treće
Zemlja se večeras ne okreće
Niti šta radi
Niti spava
Zemlja večeras zabušava

I tek ona, kao zaključak cele pesme, ide stih „Ma šta mi reče“.

Dr

Ova pesma govori o jednom mišu koji je dobio gripu. Zato je seo u svoj džip i dugo se vozio kako bi otišao do svog lekara – dr. Mačka. Doktor ga je pogledao, malo ga uštipnuo, pacijent mu nešto kaže, lekar ga pipne po leđima i kuce od čelo, pa mu kaže da mu se čini da mu nije ništa. Lekar Mačak to kaže pa pojede miša.

Telefonijada

Na jednom širokom drumu koji deli prašumu, sreli su se beli slon i crni telefon. Slon pozdravi i kaže Halo, pa isto kaže i telefon. Slon pita Ko je, pa isto pita i telefon. Nitko nije znao ništa da kaže, a pogotovo da odgovori na pitanje:

Da l’ slon telefonira
II telefon – slonira

Smešna prašuma

Ova pesma govori o tome kako su u prašumi, poznatoj po tome što je veoma zbrkana, lavu nestali njegovi brkovi. Netko mu ih je ukrao kada je malo zadreamao, što je bilo njegovo spremanje za lov. Bilo ga je sram što mu se to desilo, pa je svima skrivao istinu i rekao kako nema dlake na licu jer se brijao kod nekog šašavog brice.

Ovo je pesma o kralju

Kako sam naslov kaže, ovo je pesma o kralju koji je voleo jednu pralju. Bilo je to davno, još u viteško doba, kada je ljubav bila jaka i volelo se sve do smrti. Kralj je bio sasvim dobar, imao je zlatnu dvorsku halju i krunu od koralja. Pralja na žalost, nije bila princeza, nego švelja koja mu je zavezala srce u čelične reze, pa ga stavila u još sedam kaveza. Kralj je zbog toga odbacio krunu i presto, pa prošetao do jedne vode i tamo se utopio zbog svoje nesrećne ljubavi.

Zamislite zemlju Srbiju

U zemlji Srbiji postoji selo Slovac, a u mjestu Slovac živi lovac Vukola. Kada Vukola ide u lov, sa sobom povede svoje kerove. Tada sve zveri u šumi ulovi panika. Pećine opuste, cela šuma se isprazni, jer kad Vukola puca, on nikada ne promaši svoju metu. Ali Vukla je tako divlji samo kada lovi, inače je vrlo zabavan i privlačan čovek.

Bio jednom jedan Petar

Petar je čovek koji je imao mnogo talenata, pa je i radio mnogo poslova. Bio je šnajder, moler i tapetar. Uvek je nosio metar sa sobom, pa bi merio svione, luftbalone, bombone, primadone, salone i svoje pantalone. Petar je imao i dobar stil oblačenja, pa je nosio cipele od krokodila i roze košulju od tila. Imao je dara kod popravljana stvari, pa bi sve kvarove sam rešavao. Ipak, najviše je voleo da se odmara i pije sok od nara.

Bila je devojka Mara

Devojka Mara bila je kći obućara Sime. Nosila je roze bluzu i imala dve najbolje poze za slikanje. Jedna je bila poza sa ručicom na vezu, a druga se zvala „Slatka nervoza“ jer je u njoj stajala na prozoru kao da nekoga čeka. Ali otkako se Mara udala za Đuru slastičara, više joj nije ni do poziranja ni do slikanja.

Begunci od kuće

U ovoj pesmi pesnik piše o deci koja, kada nešto nije po njihovom, razmišljaju da pobegnu od kuće. Pesnik ih naziva – kako sam naslov kaže – beguncima od kuće. Oni samo sede i smišljaju svoja bekstva. Sanjaju o svim stranama sveta i svim mogućim mestima gde mogu da odu ako to požele. Ako čujete škripu šljunaka, znajte da to sigurno beže begunci. Sve čine samo da se sklone i pobegnu u svoju slobodu.

Pertla se namrtvo vezala

Pertla se toliko vezala da se i noga počela naprezati. Čak se i ruka pokrenula kako bi razmirsila tu pertlu. Stopalo je kukalo što li je njega to spopalo, on bi najranije otišao nekamo gde se ne nose čarape. Čini se da je najbolje po svetu ići bos.

Iz prvog ugla

Pesnik kaže da iz prvog ugla čuči neki đavo i čeka čoveka kojeg će mučiti. Iza prve gore čeka neka mora koja želi da mori čoveka. Na životnom putu su mnoge krivine i svakoga čekaju neke brige. U travi uvek čeka neka ljutnja koja želi čoveka da ljuti i kada bi čovek znao šta ga čeka, ne bi rado čovek postao. Radije bi postao pčela, ptica ili bagrem na kraju sela.

A maze tatine

Mamine i tatine maze se razlikuju po mnogočemu. Mamine maze paze na čistoću, a tatine maze čistoću gaze. Mamine maze jedu na vreme, a tatine vole da razbijaju vaze. Mamine maze vole da piju sok od maline, dok tatine maze piju samo batine.

Uzeo sam hartiju i olovku

Pesnik govori kako je uzeo hartiju i olovku, pa nacrtao mišolovku u kojoj je bilo dva parčeta sira, kako bi miš mogao da bira koji želi da pojede. Oko sira je nacrtao čamac, a u čamcu upaljenu sveću kako bi miš mogao bolje da vidi mamac i kaže mu Neću!. Ali čim je pesnik nacrtao miša, kiša je počela da pada, nakvasila je hartiju, ugasila sveću i nije prestala da pada dok nije spasila miša.

Kad bi mi netko rekao

Pesnik bi voleo da mu netko kaže kako je stekao život, kojim ga je parama platio i za koje bi ga pare vratio. Zanima ga kako nastaje vazduh, kome je poslao molbu da može da diše. Pesnik bi volio da zna kako se stekne sunce, kojim smehom treba da se smeje da bi se džabe grejao. Hoće da mu netko kaže kako se stekne voda i na kojim mukama čovek mora da bude kako bi besplatno pio. Kako se stekne zemlja? Kome se mora prodati duša kako bi se hodalo po zemlji. A kako se stekne majka, kojim nebom se ide da bi se dobio otac? Sve to pesnika jako zanima.

Dosadno mi je

Jedan kralj je rekao da mu je dosadno da bude kralj, pa poželi biti nešto drugo – možda car? Glavni ministar mu kaže da će mu odmah dati carski presto i sve što ide uz njega. Ali nakon nekog vremena, car kaže da mu je dosadno biti car, hteo bi da bude nešto drugo – možda konobar? Ministar odmah uradi nešto u vezi toga, pa mu da kelnersko odelo. Ali kelneru dosadi služiti goste, pa poželi biti nešto drugo – možda putar. Glavni šef sale odmah mu dade zaseban put, ali putru postane dosadno da tuca kamen i poželi biti nešto drugo – možda vladar. Kosti sve to dosadi i kaže dosta – nitko nikad nije vidio da putar vlada nekom zemljom.

Pući ću od smejalice

Pesnik sam saopštava da će pući od smejalice čim čuje nešto o grejalicama i šporetima na struju. Za njega je kuća bez dimnjaka kao šator i zato voli samo peći koje rade na drva. Misli da se uz radijatre griju samo matori i penzionisani. Kuća nije kuća ako nema dima iz odžaka.

Bio jednom jedan vuk

Ovo je pesma o jednom vuku koji je bio jako dobar, miran i pitom, što inače nije odlika vukova. Ali to nitko nije znao, svi su mislili da je vuk zao. Ali ovaj vuk imao je vrlo lepe želje – želeo je prijatelje, i to ljude i pse. Ovaj je vuk volio i ovce, muške jarce, nije ni znao da postoje lovci, zamke i puške. Ljudima koji su mislili da je ovaj vuk zao, on je otišao reći da to nije tako, ali čim su ga ljudi videli, ispalili su iz puške i ubili ga. Nikome nije bilo žao vuka jer su svi mislili da je zao.

Glava mi u torbi

Ko dve ptice

U ovoj pesmi pesnik opisuje kako se oseća i šta se oko njega događa poređujući to sa pticama. Kaže da su mu vilice gladne ko grlice, da mu pod nosom lete kao dva kosa, apetit mu raste kao da je sve laste, a kao vrane želi da jede. Želi jesti gorka jela, kao dva čvorka, samo da se kljuka, kao par šljuka. Kao dve sove želi loviti noću, a kao dva supa, samo želi njupati. Posle jela traži vode, kao dve rode, a kao pliske, pio bi i viski. Ne zna pesnik gde mu to sve staje.

Ova pesma zapravo je brojalica. Svaka strofa je distih, s time da u jednom stihu piše poredbu s nekom vrstom ptica, a u drugom govori šta to poredba jest.

Glava mi u torbi

Pesnik kaže da mu je glava u torbi, a apetit u menzi gde uživa u čorbi. Pije mleko jer time jača mišiće. Vili jesti slano, kiselo i ljuto, ali i pohovano. Poručuje nam da jednom testo što više i češće. Na šporetu se kuhaju papriike i šargarepe. Pesnik nam poručuje i da jedemo puter dok vozimo skuter i da voli piti belu kafu, iako će popiti i crnu.

Jedanput u Parizu

U ovoj pesmi pesnik govori kako je putujući svijetom viđao lepe dame i uvek bi ih pozdravio na njihovim jeziku. U Parizu je video lepu makrizu i pozdravio ju je sa Bonjour madame. U Milanu je sreo jednu Julianu i pozdravio ju se sa Bongiorno bella. Na Gibraltaru je pronašao groficu Maru i rekao joj Buenos dias, senora. U londonu je kupio cveće za primadonu i rekao joj Good morning, lady. U kadifi na Peleponezu, sreo je grčku princezu i rekao joj Kalimera sas kiria. A prekjučer, kada je došao u svoje selo, na plotu je pronašao poruku – Stigo je probisvet!

Neka stiska

Pesnik priča kako se ljudi u okolici Skopja bave bacanjem koplja. Možda im je ta tradicija ostala još od vremena kraljevića Marka, a možda im je to trening za vezanje snoplja. U kolici Slankamena igraju se bacanja kamena s ramena. To je vrlo teška igra, možda se potkrala neka greška u istoriji, a možda je nekoliko gamena uvelo tu modu bacanja kamenja. U okolici Siska bave se bacanjem diska. Možda je ta tradicija ostala još od Kulina Bana, a možda to rade jer im je neka stiska. U okolini Niša bave se bacanjem slatkiša. Iako ima još vrsta atletike, slatkiši su ipak najdraža hrana atletičara.

Čobanin sam u selu

Pesnik piše da je on čobanin koji ima jednu posebnu kokošku. Ona naime zna da broji, ima i završen fakultet, ali ne zna se koji. Čobanin ima i jednog vola koji vuče kola, ali je završio i gimnaziju. Ima i jedno praso koje stalno gudi jer je završio zanat muzičara. Ima čobanin i ovcu koja stalno bleji. Ona je svršila travu u aleji. Pesnik je čobanin, ali nema platu, pa bi voleo da je negde na nekom zanatu. Kad se radi dobro plaćen zanat, ne brine se o hrani, zato bi on rado radio u nekom dućanu.

Rekoše mi budi pekar

Pesnik kaže kako su mu rekli da bude pekar ili mlekar. Htio je on da bude pekar, ali nije znao šta je kvasac. Rekli su mu da bude kuvar i on je to hteo, ali prvo jelo koje je skuhao mu je zagorelo. Rekli su mu da bude lovac i pesnik se okuša i u tome. Lovio je i lovio, ali ulovio je samo jednog vrapca. Rekli su mu da bude džokej, ali sreća ga je odmah izdala – pao je s konja kao neka vreća.

Jednom kad me zvao rak

Jednom je pesnika rak zvao na svečani doručak. Plivao je do njega cik-cak, ali mi je doručak pobjegao za dlaku. Ipak, ostalo je vremena za plivanje, njihovo jedino zanimanje. Jednom ga je mak pozvao na ručak, ali i taj ručak je pobegao. Reče pesnik trbuhu da je to zato jer su premalo radili da bi se sladili. A onda je jednom pao mrak i pesnik je obukao crni frak. Izašao je vani i krenuo na večeru, ali ona mu je umakla, pronašla je lepšeg mladića i bolja pića. Posle je prošo voz i pesnik je bio gladan, pa su mu rekli ako bude dobar da će se i za njega naći neka kost.

Jednog dana

Pre sedam dana srelo se sedam gotovana. Prvi gotovan bio je naočit i mlad i prezirao je rad. Drugi gotovan nije imao kuda, a prezirao je trud. Treći gotovan ležao je pod dudom i govorio da je lud onaj koji radi. Četvrti gotovan brzo je pronašao hlad i rekao da je još mlad i da za njega ima vremena. Peti gotovan je spavao, a i šesti je bio tiho. Sedmi gotovan bio je budan i jadan, stalno je ponavljao da je gladan. Molio je nebo da mu baci jedno pečeno pile. Javio se na to gavran i rekao mu da gotovanima ne daje ništa. Dosta je bilo davanja i izmotavanja od rada!

Plavi kaktus i klekinje

Ovu pesmu piše jedan neprijatelj drugom. Pručio je kaktusu i klekinjama da će ih samleti u mekinje. Iako ima gadnu njušku, preti da će ga pojesti kao krušku, sejat će ga bez rešeta, mesit će ga kao testo, prebiti ga kao mačku, ubiti u njemu boga, seckati ga u rezance, osam rupa napravit će mu u glavi. Ne laže ga, napravit će u u glavi osam rupa, jedino mu je žao metka, jer je neprijatelj ružan kao četka.

Ponašam se poput paše

Jedan je miš pred mačkom rekao da se ponaša poput paše i svi ga se plaše zbog toga. Dosta mu je zato te slave jer će ga sva ta priznanja smlaviti. Rekao je to pa pobegao naglavačke. Mačka je pred kerom rela da joj je dosta veličine i svega što rade hrabri ljudi. Hoće malo da se boji i zbog toga se oseti živom. Nakon što je to rekla, pobegla je u dva smera. Ker je pred lavom rekao da mu ne treba da se prsi i mrsi račune drugima, hoće malo straha da ga drma. Pas to reče i odmagli. Lav pred lovcem reče da je njegovo lice lice kukavice i neka svima objavi da je rešio da će svega da se plaši.

Gnjavi me teča

Pesnik piše što ga sve gnjavi. Gnjavi ga teča, tetka, češalj i četka. Gnjavi ga brica jer ga brije i brat od strica jer ga bije. Gnjavi ga mačka jer lovi miša i gnjavi ga vlaga kada pada kiša. Gnjave ga ujak i ujna jer su široki i bujni, a onda i mama i tata koji gnjave samo njega, ne i brata. Gnjavi ga medved jer želi med, ali i pčela koja mu meda ne da. Gnjavi ga i deda jer je deda pravi gnjavator. Ali koga on gnjav, pesnik nema pojma.

Otkud meni ova snaga

Pesnik se pita odakle njemu ova snaga i da ne voli hranu i piće, odakle bi stekao mišiće koje ima? On voli lepo sesti i dobro jesti, voli se za stolom sresti sa šniclom. Da mu hrana nije mila, odakle bi dobio svu tu silu i pogled ljute zmije? Otkud mu zdravlje i gde bi našao takva pluća, da ne voli kravlje mleko i vruću cicvaru. Voli se pesnik sresti s hranom, pa makar morao i da je jede.

U životu je bitno

U životu je sve bitno, ništa nije toliko malo da ne bi bilo važno. Ništa nije koješta i što god da se pokvari, vešta ruka može da popravi. Nekada sitnice život znače i nekada je to ubitačno dosadno, a nekada promeni celi život iz korena. Na primer, mak u štrudli ne znači puno, ali bez njega testo čami samo i kisne gorko.

Moja glava dok radi radi

Glava dok rani ona je kao mladi tigar ili buldožer, a kada ne radi, počne da se hladi. Na jastuku gde glava spava nalazi se čičak i čim se trepavice sklope, kroz njega izađe san i spusti se čoveku na oči, pa u glavu uvuče. San počne da leti po glavi, žuti se i plavi, pa reda najlepše slike. Sutra ujutru, pesnik se neće dati i neće dopustiti snu da stane, hoće da sanja i danju i noću.

Jednog zelenog dana

Dugme služi kaputu

Sve nečemu služi. Dugme služi kaputu, asfalt služi putu. Čamac je tu da rekom plovi, mamac da se lakše riba ulovi, pesma je da bi se pevala, a munja kako bi sevala kroz oblak. Molba služi da nečemu moli, a majka je tu da voli i da je se voli.

Domovina se brani lepotom

Domovina se, kaže pesnik u ovoj pesmi, brani rekom, ribom i tankom smrekom što slobodno raste. Domovina se brani cvetom, pčelom, makom, suncokretom i pticom što leti. Domovina se brani knjigom, pesmom, sestrinom suzom i majčinom brigom. Domovina se brani lepotom, čašću, znanjem, životom i lepim vaspitanjem.

Usred proleća

U Parizu se u proleće nosi japanska svila, dok se u Ljubišu nosi proletno cveće. U Sahari se u proleće nose briseri od peska, a na planini Tari za to vreme mirišu smreka i leska. U Novom Sadu u proleće posla nisu čista jer jedan je platan pustio bradu, a trebao je prolistati. Na proleće na reci Savi kečiga Mara zaljubila se u jednog soma.

Na polju gde se čavke čavče

Na jednom polju, među spletom trava, među milion žutih mrava, rodio se jedan plavi mrav. Mravi to nisu ni primetili dok plavi mrav nije tražio da mu dadu ime. Dali su mu neko ime, niti su u tu čast zapevali ni popili, pa mravac zatraži da se taj datum negde zapiše. Glavni se mrav naljutio na to i pitao malog mrava želi li da ga smlavi, a mali mrav kaže da samo traži načina da proslavi svoj rođendan. Mravlji poglavar mu na to skine kapu i kaže mu da jest tvrdoglav, ali je i bistar.

Od sela do sela puteljak

Od jednog sela do drugog vodi puteljak, a puteljkom idu seljak i konj. Seljak se misli da su oboje radili puno, ali svejedno će kući da ide peške kako bi poštedio staru ragu. Konj je gazio pored njega i mislio da čovjek zna jahati, ali svejedno razume konja i ne želi ga još i više umarati. Čovek i raga tako su pešačili, seljak je išao sve brže, a konj sve umornije.

U jednom danu

U jednom danu prođe hiljadu i četiristo minuta. Za to vreme ljudi mogu da se rastanu isto toliko puta, ali samo će jedan rastanak da boli – onaj u kojem se rastaju ljudi što se vole. U jednom danu čovek može ispratiti onoliko ljudi koliko u danu ima sekunda, ali samo kada draga osoba odlazi, na čoveku se ostavi trag. U jednom danu ima dvadeset četiri sata i isto toliko gostiju možemo da otpratimo sa svojih vrata, ali samo jednog uvek zovemo natrag k sebi – a to je rođeno dete. Svakog dana čovek se nada da će i on nekada nekome biti najdraži.

Bilo jedno tužno more

Bilo jednom jedno tužno more. Voda je bila dole, a nebo gore, a u vodi je u samoći venula jedna bela školjka, kao ruža bez pupoljka. Bio je u tom moru i tužni alas, htelo mu je srce pući od samoće kao što mu pucaju stare mreže. Jednog dana dune maestral i sudbina spoji alasa i školjku. Sada su oboje veseli, alas sedi na obali i drži školjku pored uva. Sluša priče i morske tajne koje mu školjka priča.

Kapetan je pitao mornara

Kapetan je pitao svog mornara gde će da provede leto, na moru ili na brodu. Mornar kaže da mu je more svu slobodu uzelo, pa će da leto da provede u Čačku. Kapetan ga pita zašto radi probleme i zašto leto ne provede u Splitu, a ovaj mu kaće da želi u Čačak i gotovo, jer u Čačku je njegova draga.

Leptiri sa lepim glavama

Leptiri s lepim glavamo moraju da žive u polju među travama i cvećem. Leptiri s lepim krilima moraju da lete po danu i suncu, po bašti među voćem, nikako po noći. Leptiri sa lepim šarana moraju da žive sa bubamarama i cvećem, nikako u mračnim sobama. Leptiri sa lepim ćudima lete po vazduhu, ali sa nekim malim tugama u svojim grudima.

U zasedi iza petnaeste

Pesnik kaže da nikada nije rano da saznamo što nas to mami i što nas čeka u zasedi iza petnaeste. Kada osetimo da nam lupa srce jer znamo da nas nešto tamo čeka. Oči se nađu na mukama, zaboravimo kamo s rukama, nemamo mira niti znamo kamo snogama. Nikada nije kasno za prvu ljubav, pogotovo ako čeka u zasedi iza petnaeste.

Jednog zelenog dana

Jednog zelenog dana, jednog zelenog ljeta, bela rada odlučila je da cveta i netko je tada nekome rekao da želi s njime da podeli svoj san.

Još nam samo ale fale

Ni pet para

U ovoj pesmi pesnik govori kako je svet posto bez veze. Svi su odjednom postali prinčevi i princeze. Nitko više nije aždaja niti bi itko više dao nešto za njih. Nema više posla ni za aždaje, ni za čudovišta. Sva strašila ostala su bez posla, bez para i bez hleba.

Ako vidite aždaju

Pesnik nam i u ovoj pesmi poručuje da su aždaje takođe osećajna bića. Kaže čitaocu da ako vidi aždaju kako sedi u travi s prstom na slepom oku, neka bude siguran da aždaju grize i boli to što je ljudi ne vole.

Šta jede mala ala

Mala ala, malo čudovište, može da odjednom da pojede puno toga. Može da pojede pola Malog Mokrog Luga, može pojesti i cijeli Mali Lošinj, ako joj i nakon toga fali hrane, može da pojede celu državu Mali. U podne pojede parče Male Krsne, a za večeru celu Maltu. Sva deca iz te proždrljive porodice vole da jedu stvari iz geografije.

Zašto aždaja plače

U ovoj pesmi doznajemo da aždaja plače jer vređaju njeno dete. Govorili su da je ružno, što rastuži aždaju. I da joj je dete i gluvo i slepu, njoj bi kao majci ono bilo lepo.

Idila

U jednom klancu pesnik je video jednu gospođu kako vodi aždaju na lancu. Lanac je bio dug, a gospođa stara, aždaja je bila nestašna i samo je trčkarala naokolo. Prestala je da trčakara tek kada su došli na jednu stenu, gdje ju je straga gospođa nahranila princezom.

Što majke iz Livna nisu znale

Majke iz Livna nisu znale kako da se ponašaju prema svojoj nevaljaloj deci. Čak su i u školi bili zločesti, gdje su dečaci naučili da puše. Pokvarilo ih je i kino, u kojem su gledali ljubavne scene. Nisu ih mogli prepustiti ni ulici, jer tamo je odgoj nikakav. Majke je uhvatio očaj, sjele su na čaj i razgovarale, a onda se dosjetile da pronađu jednu zdravu alu koju će nahraniti svojom zločestom djecom.

Bilo je proleće

Jednog proleća, u mesecu maju, drveće je zazelenilo, a jedan zmaj ostao je bez posla, iako je imao visoku zmajevsku stručnu spremu. Motao se tako po gradu bez posla, čitao oglase i konkurse, bio je posve izgubljen jer je u svome poslu uživao. Počeo je tako da pije vinjake i sode, da se snalazi kako zna, morao je nekako da zaradi jer imao je deci koje je morao da hrani. Prolazili su dani, a on je pokucao na sva vrata i svi su mu rekli da za njega nema radnog mesta. Na kraju je jedini posao koji su mu ponudili bio šofer u Gradskom saobraćajnom preduzeću. Opet je došlo proleće, mesec maj, drveće je zazelenilo, a za jednom volanom sedi zmaj. Najdraže bi mu bilo kada bi navečer dovezao kola u garažu, pa bi mu kolege rekli da je danas vozio kao pravi zmaj.

Zmaj

Jedne jeseni Srem je imao čime da se ponosi – rodilo je žito i suncokret, sve je bilo zrelo i jedro i trebalo je početi kositi. Ali te jeseni Sremcima se nije dalo raditi, pa umesto u polje, oni počeli da rade svadbe, svi udarili po piću – stari jer im je dosadilo da stalno rintaju, a mladi jer su bili lenji. Sjajni srpovi od nerada su zahrđali, Sremci umesto njih u rukama su držali čaše. Ali takav nerad na kraju je doveo do gladi, ipak nitko još uvek nije hteo da radi. I tada dođe jedan snažan zmaj i kaže da će on sve uraditi što treba, jedino što želi je da ga priznaju za Sremca da može u Sremu kuću da gradi. Sremci mu dozvole i zmaj odmah zatraži nabolju kosu. Razdrljao zmaj košulju i počeo da kosi, kosi i kosi. Kosio je tako dok nije krepao. Lekar je došao i rekao da je zmaju srce puklo od želje da bude najbolji kosac u celom Sremu. U čast njemu, Sremci su Fabrici poljoprivrednih mašina dali Zmajevo ime.

Zapis o paradnoj aždaji

Prvoga maja u Beograd je doputovala jedna aždaja. Budući da je bila sa sela, nikome nije rekla odakle dolazi. U gradu se odmah priključila paradi i paradirala je dokle god je muzika svirala.

Sećanje na aspidu kosanu

Aspida, strašna žena, bila je silna, ali nestabilna na nerve. Volela je i da krišom popije, a kada bi se napila, odmah bi pobudalila. Bila je u stanju da svaku sitnicu pretvori u veliki problem. I tako luda, puna tame, htela je da se uda za pesnika. Ipak, on na to nije pristao jer voleo je drugu.

Baba roga

U jednoj staroj pećini živela je jedna baba roga. Pesnik je bio vrlo hrabro dete, pa je rešio da je pronađe i pokaže joj što je ide. Ali unatoč njegovoj snazi, baba roga i dalje se krije u tami špilje. Pesnik pokušava da je izmami van – pokušava to i kruškom i limunom – ali ne uspjeva. Izgleda da se baba roga njega smrtno boji.

Dva akrepa

Aždaja tepa svome detetu da je ono njena lepa nakaza. Zove je svojom groznom lepoticom i žali što je jednog dana da ostavi svoju majku i da ode u neke drugu bajku. U toj bajci biti će glavna negativka, ta divna majčina rugobica. Jesti će ljude i majka će je voleti dok ne umre.

Jednog zmaja kraj

Dosadilo jednom zmaju da živi, jer mu je život bio strašno siv. Živio je u sivom dvorcu, pored sive reke i tamo preživljavao svoje dane. Ali onda odluči da više neće da živi tako kao rob. Skočio je sa zida u reku, a nije umeo da pliva. Zmaj kaže da je to za njega THE END.

Nevidljiva ptica

Dete

Pesnik nam ovom pesmom poručuje da dete nije ničija igračka, ni od strine ni od tete, ono je jednostavno dete koje treba da ga se voli i razumije. I veliki ljudi, kao što je pesnik Gete, nekada su bili bebe i deca i to vrlo nemirna. I brkati hajduk Veljko, sada zlotvor, nekada je sisao palac. Svi junaci koji lete na druge planete, prvo su bili deca. Dete nije samo dete, ono je budući čovek koji želi da ga volite i razumete.

Kit

Marko Vasić iz Jabučkog rita ulovio je kita u tanjiru svoje supe. Govorili su mu da jede, on nije htio, pa se tako sreo sa kitom. Priče kruže po njegovom selu da se lepo druži s tim kitom. Ako Marko nešto ne može da pojede, to mesto njega učini kit. Kada netko ispeče pitu, dok je još vruća, kit je pojede, a kada mu dosadi biti u kući, baci se u Dunav i malo okupa. Marko i kit znaju zajedno šetati ulicom i pričati si priče ili prevušiti. Kit štiti Marka od dobrog i od zla, pa Marko voli kita, eto što se sve može izmisliti – da kit živi u kući kao da je dete.

Šta je još dosadno

Pesnik u ovoj pesmi piše o onome šta mu je dosadno. Dosadne su mu kuće i mece i tete koje rade paštete i pekmeze. Dosadno mu je kada kada škripi ili kada mleko kipi iz lonca. Dosadno mu je kada zeva i kada mačor mački nešto peva. Dosadne su mu paste, pantalone, tregere, batine i čvrge. Baš je grozno kada je sve dosadno.

Molim vas deco

Pesnik govori deci da imaju u vidu da i odrasli vole da pišu po zidu. Vole da stavljaju razne parole, potpise, račune, skice, luda imena, sve to vole da pišu. Pesnik poručuje deci da kada vide nekog s kredom, neka mu kažu da to nije u redu i neka imaju na umu da i odrasli vola da škrabaju po zidu.

Pitanje časti

Deca ukras sveta

Dete može doći na bilo koji deo sveta i na sve planete jer njegove staze su drugačije i tvore ih igra i sloboda. Kao što je cveće ukras bašte, a leptir ukras cveta, tako su deca ukras sveta. Pesnik žele da sve lepe pesme, sve ljubavi neka planu i toj igri slobode.

Kvaka

Pesnik kaže da on nema mlazne avone, tenkove, traktore, kamione i vatrogasna kola, nema lutke, lopte ni puške, nema ni veštačke vojnike, kruške ni ribu šta pliva na leđima, sve što on ima je jedna malo slomljena kvaka. Ona mu služi i kao brod i kao vitez i kao pešak u stroju. Ona je i mornar i lovac na slonove. Ta kvaka zna više priča od bake i deda, poznaje i gusare i Bufalo Bila, ime revolver sa pet metaka, karanfil na reveru i kaubojski stil. Bela kvaka jest krnja, ali barem je njegova. Ima šareni ogrtač, oštri mač, ne zna ni za strah ni za plač, ima šešir sa osam pera i krila kao teško bombarder, ima i snagu svetskog rekordera. Kvaka voli da jede karfiol, voli i dunje i lubenice, a najviše od svega uštipke. Voli da pije staro vino i ništa joj ne smeta. Ima već skoro pet godina i još uvek ga verno služi. Daje mu što god zaželi i može biti što poželi.

Čemu služe uši

Pesnik je ovu pesmu napisao u saradnji s Vukom Ršumovićeom, svojim sinom. U njoj priča o tome čemu služe uši. Pre svega, uši služe da se peru i da slušaju mamu dok se dere. Služe da se ne čuje kada netko ne viče ili ne psuje. Služe i da se na njih zakače ukrasi, pogotovo za dugu kosu. Na kraju, uši služe njegovom dedi da bude gluv.

Majka

Pesnik je pitao sve, od kučeta do mečeta i svi su mu dali isti odgovor – majka je ljubav, ona je dan kada padne veče. Majka je najlepša bajka, sve i dala za nas i zato smo joj svi beskrajno zahvalni. Ali osim njoj, zahvalni smo i tati. Isto je reklo i jare i janje, isto osećaju i pile i mače, svi najjače vole majku.

Ruke moje majke

Zbog ruku majke postoje svetovi, one žanju polja kada naraste žito, vežu rane i uvek su nežne. Majčine ruke sve umeju i sve znaju, one su poput dve golubice. Toliko su snažne da mogu kuću da dignu, Sunce s neba da skinu, čarobne su i svugde mogu da stignu, a uvek se žure i brinu.

Mene su mučili

Pesnik kaže da su njega mučili raznim stvarima, nekada velikima, a nekada malima. Mučili su ga rernama, samovarima i teglama, pitama, štrudlama i tiganjima. Mučili su ga raznim jelima, jajima, noklama, rezancima, mučili su ga krofnama i žganjcima. Mučili su ga i čvarcima, đevrecima i marcipanima, pa i pečenim jarcima. Zato je pesnik tako vitak u struku, jake telesne građe, ali šarmantan je jer se iz muke rađa lepota.

Bio jednom jedan baja

Bio jednom jedan Baja kojeg su zvali Belo janje. Pravio je rusvaje za sekundu ili manje. Bio jednom jedan Musa i nije imao ni braće ni sestara. Pravo je đumbuse za sekundu ili manje. Jednog dana sreli su se Baja i Musa i bili su lepi kao slike. Zajedno naprave sto belaja za sekundu ili manje.

Kako nastaju talasi

Kada se stari alas nasmeje, nastane veseli talas, kada se stari alas prehladi, nastane hladni talas. Kada se stari alas napije, nastane skakutav talas, kada je alas umora, talas je tromi. Kada stari alas zvižduće, nastane nemirni talas, a kada se razljuti, talas je ogroman. Kada stari alas umre, nitko ne gunđa, jer tada se i najmanji talas primiri i morem vlada bonaca.

Ćopavi komarac

Ćopavi komarac

Jednog dana pesnik je sreo čudnog starca i ovaj je hteo da mu proda ćopavog komarca. Vidio je pesnik u životu mnogo komaraca, ali nikada nije obraćao pažnju na to imaju li noge. Komarci obično samo dolete i odlete, usput i ubodu nekog, pa pesnik pita starca kakve veze ima je li komarac ćopav. Starac mu kaže da ne galami toliko jer će ta važna vest da procuri.

Žablja basna

Jednom je jedna žaba videla da se konji kuju i da tako brže napreduju u životu. I u njoj se rodila želja da bude uspešna, pa je potražila dobrog potkivača. Na kraju sela pronašla je majstora i on joj na batake prikova potkove. Žaba je rekla hvala i onda pokušala krenuti, ali joj se stopala nisu ni pomakla. Besna je rekla da je luda od konja. Tada je naišla roda i zahvalila joj se što je njenom gladnom stomaku dala razonodu.

Uspavanka za bubamare

Jedna je bubamara iznenada iz plakara izvadila kofer, otvorila ga i iz njega izvadila još dva kofera. Počela je i njih da otvara, pa iz njih izvadila nekoliko para. U jednom koferu nešto se micalo, a ono što se miče zapravo je kraj priče.

Od slučaja do slučaja

Slučaj sa prostim mišom

Jedan miš odlučio je da napusti svoj tesni i mračni podrumski stan, pa je otišao na put prema okeanu. Putovao je kopnom i vodom, po danu i po noći, železnicom, brodom, pa čak i peške. Jednog jutra, taman pre svitanja, došao je pred okean i tamo su ga dočekali mnogi da mu čestitaju. Mrav je od radosti odmah skočio u talase, ali čim je liznuo vodu, odmah je krenuo prema obali. Bežao je od okeana, što dalje, jer nije znao da je morska voda slana.

Slučaj s mišjim kraljem

Jedne je večeri mišji kralj udario sebe maljem po glavi. Bio je pun mesec vani i to ga je dirnulo u srce, viknuo je svojim slugama da i oni pogledaju gore. Mislio je da je mesec od sira, pa im je naredio da svome kralju donesu komad mesečevog sira. Glavni kraljevski ekonom je odmah skočio na noge i rekao svima da je kralj očito pošandrcao, ali čak kad je i šandrc, kralj je i pravu. Pred zoru ekonom ode do magacina, napije se vina i vrati se kralju sa pola koluta sira. Rekao mu je da je to nebeski sir. Kralj mu se zahvali i sede da jede. Kada je pala noć, pogleda u nebo i vidi kako se sjaji pola meseca, pa se zapita kako li su uspeli da skinu pola meseca i donesu ga njemu?

Slučaj sa levom zoknom

Jedno jutro, u zoru, jedna čarapa koja se zvala Leva Zokna, doživela je nešto neuobičajeno. Kada je otvorila oči u cipeli, smeštenoj ispod kreveta, čula je cijuk, pa iskočila iz cipele. Netko brz i svi, netko drzak i krvi, progrizao je još uvek usnulu Zoknu. Zatim se probudila i devojka Vesna, pa rekla majci da je Zokna bolesna i da mora da je vodi lekaru. Lekar je rekao da je to obična kijavica. Umesto da Zoknu ubode špricom, uboo ju je iglom i zašio joj rupu.

Slučaj sa mojim ujakom

Jednog dana pesnik je pričao sa drvetom duda baš kada je naišao njegov ujak. Ujak je odmah pomislio da je pesnik lud. Dud je čuo te riječi, pa mahnuo granom i udario ujaka. Ujak je video pesnika i dok se družio s mravom, pa je pomislio da je šašav. Ali mrav je to čuo i naljutio se, pa udario ujaka jer je znao karate. Od tada se ujak više ne petlja u to s kim se pesnik druži.

Slučaj sa mojim stricem

Pesnik ima najčudnije strica. Ime mu je Ilija, on je kovač i zato je uvek garav. Ima sto pedeset kila, ali dobru dušu i dobru narav. Najviše od svega voli da priča priče, ali radi to vrlo sporo. Ilija priča priču, ali stane kada postane najzanimljivija. Strina Vera na to veli da Ilija zaspe u sred priče. I doista, kada pogleda, pesnik vidi da Ilija spava

Slučaj sa dlakama iz punđe

Pesnik ima ujaka i ujnu. Ujna ima punđu i kujinu. U kujini sprema hranu koju pesnik obožava. Pojede sve što mu ujna donese, ali ponekad u hrani nađe dlake iz ujnine punđe. Ujak Todor ima čudnu naviku – skuplja dlake nađene u jelu. Ima popriličnu zbirku dlaka svoje žene. Pesnik se boji da ih čuva kako bi ij jednog dana skuhao svojoj ženi.

Hoću ponovo da se rodim

Pesnik kaže da želi da se ponovo rodi. Htio bi da se rodi malo zgodniji kako bi vodio lepši život. Volio bi da bude i mlađi, tanji u struku i nešto slađi i bolji. Kada se ponovo rodi, pesnik će poćeti sve iznova. Imati će novo znanje, postati će slavan i steći priznanje. Pesnik hoće da se rodi nešto mudriji, imati će bolji život i još jednu šansu.

Zašto sam uopće učio klizanje i kako sam se proveo

Devojka kaže Dasi da mu liči na dedu i da bi ga rado videla na ledu. To je potaklo pisca da ode i kupi klizaljke. Pre nego je naučio klizati, pesnik je puno radio, učio, kllizao i padao. A kada je otišao s devojkom na klizanje, ona mu je rekla da liči na slona dok kliže i da nikada neće s njim klizati u paru. Od tada je klizanje i padanje za pesnika postalo pitanje časti. Nastavio je da kliže i da pada, a kada je klizao sa drugom devojkom ona mu kaže da izgleda kao da ima dve leve noge, sreća da ga voli i da zna gde se jedu najbolji kolači. Tako se i pesniku osmehnula sreća. Upoznao je treću devojku i s njom išao klizati, i iako je padao on, padala je i ona!

Ako neko pita

Ako netko pita pesnika zašto drži dijetu, to je zato što je zaljubljen u jednu klinku. Stvara mu velike probleme u poslednje vreme. Kada dođu kod poslastičara ona ga zove svojim malim debeljucom. Ne zna pesnik što da radi, jer dok ona jede kolače, on samo gleda. Ne zna da li mu devojka više voli kolače ili njega.

Idila

U jednoj školi jedan Radmilo voli jednu Radmilu. Bere joj cveće, daruje bombone, pravi brodove i avione… ali onda se Radmila zaljubila u drugoga. U istoj školi Radmila voli jednog Nedeljka i krišom ga gleda kada priča, sva strepi i crveni se, ali Nedeljko nema pojma o ljubavi.

Šta je Ani

Ana danima i noćima ne spava, sva je ljuta i besna… I Branko hoda sav žut u licu, sa je drven i krut, u duši potpuno ljut. To je sve zato jer je Branko popio flašu kole sa Vesnom isprem škole, a Ana je dozvolila da je kući iz škole doprati lepi Đole. Sve ovo znači da su Ana i Branko zaljubljeni i ljubomorni jedno na drugo!

Beleške o autoru

Ljubivoje Ršumović sprski je književnik, najpoznatiji kao pesnik za decu. Rođen je 1939. godine u Donjem Ljubišu na Zlatiboru. Roditelji su mu bili Mihail i Milese Ršumović, podrijetlom iz Hercegovine. Otac mu je bio opšinski sekretar, a kasnije i sudija za prekršaje. Nakon Ljubivoja, dobili su i drugog sina, Milivoja, koji je kasnije postao inženjer tehnologije.

Osnovnu školu Ljubivoje je završio u Ljubišu, a onda je krenuo u gimnaziju u Čajetini. Višu gimnaziju završio je u Užicu. Nakon toga upisao je Filološki fakultet u Beogradu, gde je 1965. godine diplomirao komparativnu književnost. Ljubivoje je odrastao uz dečju književnost Jovana Jovanovića Zmaja, za što je zaslušna njegova majka. Još kao dete je na temelju pesama koje je čuo, počeo da stvara vlastite pesme. U osnovno školi već je počeo da piše pesme, a jedna od njih dobila je i glavnu nagradu na natečaju dečjih Pionirskih novina.

Prvu ozbiljniju pesmu objavio je u novinama Vesti iz Užica, 1957. godine. Nakon diplome, zaposlio se na Radiju Beograd, u redakciji dečjeg programa. Bio je urednik emisija „Utorak veče – ma šta mi reče“, „Subotom u dva“ i „Veseli utorak“. U njima je predstavljao i svoja dela namenjena deci. Nakon radija, Ljubivoje je počeo da radi i na Televiziji Beograd. Uređivao je emisije „Dvogled“, „Hiljadu zašto“ i „Hajde da rastemo“. Iako je bio najpoznatiji po svojim dečjim emisijama, radio je i dokumentarne serije, među kojima je najpoznatija „Dijagonale – priče o ljudima i naravima“. Bio je i direktor pozorišta „Boško Buha“ te se celi svoj radni vek bavio i dečjom književnosti, najviše poezijom.

Za vreme svog književnog delovanja objavio je preko 80 knjiga, najviše onih za decu. Najpoznatije zbirke pesama su mu „Ma šta mi reče“, „Još nam samo ale fale“, „Vesti iz nesvesti“, „Domovina se brani lepotom“ i mnoge druge. Napisao je predstave za decu, a najpoznatije su „Šuma koja hoda“, „Uspavana lepotica“, „Baba roga“, „Nevidljiva ptica“, „Rokenrol za decu“, „U stara Trojana kozje uši“, „Au što je škola zglodna“ i druge. Napisao je i tri udžbenika za osnovnu školu.

Mnoge pesme ovog autora imaju i svoju muzičku kompoziciju pa ih deca uče pevati od ranog detinjstva. Neke od njih su „Lako je prutu“, „Miš“, „Vuče, vuče, bubo lenja“, „Svaki dan se sunce rađa“, „Medved Brundo“ i druge.

Za svoje književno stvaralaštvo Ršumović je dobio mnoge nagrade i proznanja. Najpoznatije među njima su nagrada „Neven“, Brankove nagrade, nagrada „Mlado pokoljenje“, Goranova plaketa i mnoge druge. Međunarodne nagrade koje je osvojio su nagrada „Pulja“ za celokupno stvaralašto za decu te UNESKO za knjigu koja propagira mir i toleranciju.

Autor: V.B.