Sunce se devojkom ženi

Narodna lirska pesma Sunce se devojkom ženi u svojoj osnovi je lirska priča koja spaja zemaljsko i mitološko. Ova pesma nas uvodi u početke stvaranja kolektivnih mitoloških predstava. Još od najstarijih vremena, čovek je u susretu sa prirodom, pokušavao da nađe objašnjenje za ono što se zbivalo oko njega, pa je tako za pojave koje ne razume, često personifikovao elemente prirode, baš kao u ovoj pesmi. Upravo iz susreta čoveka sa, njemu neobjašnjivim i nedokučivim, a posebno ako je u pitanju ono daleko i nebesko, javila se potreba za poetskim predstavama tih stvari.

Narodna pesma Sunce se devojkom ženi govori o ljudskoj predstavi prirodnih pojava, odnosno o vezi Sunca kao nebeskog tela i zvezde Severnjače, u srpskom narodu poznate kao zvezde Danice.

U ovoj pesmi je razbijena barijera između zemaljskog i nebeskog. Ovde se spaja nespojivo. Osnovni motiv pesme jeste ljubav, ali i priča o postanju zvezde Danice tj. priča o ljubavi devojke i Sunca kao nebeskog tela, koja je bračnom vezom, ljudski rod spojila s nebeskim, tj. od devojke je udajom za Sunce postala zvezda Danica.

Takođe, u pesmi je prisutan lirski muško-ženski naboj karakterističan za narodnu poeziju, koji se ogleda u izvesnom takmičenju devojke se prirodom. U izazivanju prirode. U upornom nastojanju da se nebesko potčini zemaljskom.

Osnovni motiv u pesmi Sunce se devojkom ženi jeste devojačka lepota, njena mladalačka drskost i dovitljivost, što je uobičajen motiv u narodnoj književnosti.

Osnovna stislka figura koja se pojavljuje u ovoj pesmi je personifikacija, koja je, opet, uobičajeno korišćena u narodnim pesmama. Takođe, ne treba izostaviti kao važno, i napomenuti da ova pesma ima osnov u zemaljskom odnosu mladića i devojke i etapama koje prethode sjedinjavanjem muškog i ženskog. Te etape bi se, i prema ovoj pesmi, mogle svesti na sledeće:

1. Izazivanje tj. zavođenje
2. Pristanak druge strane i odgovor na izazov
3. Situacija sastanka muške i ženske strane
4. Bračni savez (kao konačan ishod ljubavne igre)

Zašto za pesmu koristimo izraz „lirska priča“? Poznato je da je karakteristično za lirske pesme da neposredno iskazuju raspoloženja i osećanja, da u njoj nema likova ili događaja kao posrednik između čitaoca i sveta pesme. Lirski subjekat je taj koji direktno govori o raspoloženjima i osećanjima, pa zašto onda za pesmu Sunce se devojkom ženi kažemo da je lirska? Zato što stvara privid likova (devojka-Danica i Sunce) i događaja (sastanak i odvođenje devojke). Takvo obeležje podupire dijaloška forma u delu zbog čega pesma poprima narativni ton.

Narativnost u pesmi čine dijalog, akteri delovanja i samo delovanje, a kao karakteristika možemo da ju vidimo u većini lirskih pesama.

Književni rod: lirika

Književna vrsta: narodna pesma

Stih: deseterac

Tema: ljubav

Ideja: lepota postojanja je u sjedinjavanju različitosti

Sunce se djevojkom ženi – analiza pesme, citati

U pesmi se uočavaju 3 etape razvoja narativa, odnosno 3 ključna elementa ovog lirskog događaja, a to su:

• Subjekti: Sunce i devojka
• Akcije: izazivanje od strane devojke i prihvatanje izazova od strane Sunca
• Dešavanja: način na koji se izazov prihvata i način na koji se opisuje ishod prihvaćenog izazova

Pesma počinje direktnim obraćanjem devojke Suncu:

„Djevojka je suncu govorila:
„Jarko sunce, ljepša sam od tebe!’““

Iz ovih stihova vidimo najučestaliji motiv u lirici, a to je devojačka lepota i večita ljudska žudnja za lepotom (kao što vidimo i u pripoveci Devojka brža od konja), međutim, devojačka lepota u ovoj pesmi, nije sasvim uobičajeno prikazana kao u ostalim lirskim pesmama. Ovde nije pojam lepote sveden na čednost, jednostavnost, skromnost, već je ovde pesma o lepoti devojke koja je svesna te lepote, koja je sujetna, razmetljiva, izazivačka, a pomalo i narcisoidna. Devojka se usuđuje neobuzdano i bahato, direktno i bez ikakvog ustručavanja reći Suncu da je lepša od njega. Druga slika nam pokazuje njenu odlučnost da to i dokaže, pa ona nastavlja da mu se obraća:

„Ako li se tome ne vjeruješ
Ti izađi na to ravno nebo,
ja ću izać’ za goru na vodu.“

Devojka je bespogovorno svesna svoje lepote i ne samo da se mladalački igra sa Suncem, već mu ona daje šansu i odlučno mu govori da je spremna da odmere svoju lepotu. Ona mu govori gde on da dođe i gde će ona biti, i ne plaši se susreta. Treća slika nas vodi upravo tamo – na mesto susreta:

„Kada jutro vedro osvanulo
Izlazilo na nebo sunašce
A djevojka za goru na vodu.“

Ovde se dešava prihvatanje za odmeravanjem lepote. U ovom susretu, sudaraju se dve lepote: lepota devojke i lepota Sunca. Jedna je zemaljska, a jedna nebeska, a ono što ih povezuje je sjaj. Sunce je personifikovano, viđeno kao ljudsko biće, kao mladić izuzetne lepote koja može da se meri sa devojačkom lepotom.

U personifikaciji se uočavaju dva značenjska sloja: Sunce kao izvor života i radosti i Sunce kao mitološka predstava. U ovom konkretnom slučaju, u pesmi Sunce se djevojkom ženi preovladava ovaj drugi sloj, u kome Sunce postoji kao nešto živo i ljudsko, ono se kreće, razume ljudske poruke, oseća i u svemu oponaša čoveka. Sunce je ovde prikazano u mitološkoj razmeri.

Dolazimo do dela kada se opisuje njihov susret:

„Ugleda je lijepo sunašce
Ugleda je kroz jelovo granje:
Kol’ko se je ašik učinilo
Triput je se Sunce zaigralo“

U ovoj slici vidimo da je devojačka lepota zaista iznenadila i očarala Sunce. Ona je zasenila njegov visoki sjaj. Ponašanje sunca je ovde slično mladiću koji ugleda lepu devojku, a deo „kol’ko je se ašik učinilo, triput je se Sunce zaigralo“ govori o tome da se ono iz momenta zaljubilo u devojku. Ta slika pokazuje uzbuđenje i strast zbog očaranosti i zaslepljenosti devojačkom lepotom. U svojoj opijenosti lepotom ove devojke Sunce se odlučje na korak koji devojka nije očekivala:

„Pa odvuče lijepu djevojku
Da je uzme sebi za ljubovcu
Od nje posta zvijezda Danica.“

Ovim stihovima se završava pesma. Narodni pevač koristi glagol ODVUĆI i UZETI što nam ukazuje na opiranje devojke. Ona ipak nije želela ništa drugo osim da i on najsajnije kosmičke sile dobije potvrdu o svojoj lepoti. Nije imala nameru ovozemaljski svet zameniti za nebeski, ali, narodni pevač nam tu daje objašnjenje o postajanju zvezde Danice. O narodnom predanju koje se prenosilo s kolena na koleno, kako je upravo zvezda Danica nekada bila lepa mlada devojka u koju se Sunce zaljubilo i odvelo je na nebo da mu bude žena.

Devojka je dobila najveću potvrdu o svojoj lepoti, njena lepota se pozvezdila, i ovom pesničkom slikom nas narodni pevač upozorava na neraskidivu vezu kosmičkog i ovozemaljskog. Sunce kao predstavnik muškog principa, i devojka (od koje je nastala zvezda Danica) kao predstavnih ženskog principa, ukazuju na to da muško-ženski princip nije svojstven samo zemaljskoj ili ljudskoj prirodi, već prožima i kosmičke odnose bez kojih nema obnove ni lepote postojanja.