Fantastični roman za mlade Kornelije Funke – Srce od mastila, objavljen je u nemačkom izdanju 2003. godine i dobio je nekoliko nagrada. Sam roman je poput izjave ljubavi prema knjigama, papiru, policama, vezovima, sitnicama i kutijama za knjige. Funke je napisala dva nastavka, Krv od mastila i Smrt od mastila. Svako poglavlje započinje citatom iz drugih dečjih knjiga, kao što su Petar Pan, Ostrvo s blagom, Hobit itd. Radnja dela Srce od mastila zapravo se vrti oko knjige koja se zove „Srce od mastila“. To je pre svega priča o pričama. Pored toga što nas zabavljaju, uzbuđuju ili plaše, priče oživljavaju ideje.
Kad čitamo priče ili ih vidimo na ekranu, susrećemo se sa idejama, vrednostima i perspektivama koje se razlikuju od naših sopstvenih. Dok razmišljamo o njima, otkrivamo važne istine za sopstveni život. Tako u knjizi Kornelije Funke nailazimo na fantastični svet koji prelazi u naizgled stvarni svet. Čitajući naglas, bića se magično prenose iz knjige u stvarni svet.
Za svako biće stvoreno u stvarnom svetu, prava osoba mora da zauzme svoje mesto u knjizi. Tokom olujne noći, jezivi gost se pojavi ispred kuće u kojoj žive Megi i njen otac Mo. Ispada da je ovaj stranac Moov poznanik. Upozorava Moa na čoveka po imenu Kaprikorn. Sledećeg jutra, Mo požuri sa Megi tetki Elinor. Elinor ima najdragoceniju biblioteku koju je Megi ikad videla. Ovde Mo krije knjigu koja je uzrok svega šta će se dogoditi i onog šta se dogodilo. Knjiga koju je Mo poslednji put pročitao pre mnogo godina je ona koja je sada u središtu neverovatne, magične i prozračne avanture, avanture u kojoj Megi ne samo da rešava misteriju svog oca i Kaprikorna, već i sama upada u nevolje.
Pre devet godina Mo je slučajno otkrio da može da iščita likove iz knjiga, pa je tako jedne noći iščitao Kaprikorna, Bastu i Prašnjavoprstog iz knjige koja se zove Srce od mastila. Megi je imala samo tri godine, a njena majka Tereza čudesno je nestala. Posle Megi saznaje da dar njenog oca ima cenu: kad iščita likove iz knjige, nešto nestaje iz stvarnog sveta i prelazi u svet knjige. Tako je nestala i Megina majka koju Mo i Megi ponovo susreću u selu na severu Italije u kojem živi Kaprikorn, koga je nespretni čitač imena Darije pročitao iz Srca od mastila i ostavio Rezu bez mogućnosti da priča.
Megi saznaje da i ona ima sposobnost oživljavanja likova iz knjiga, a Kaprikorn je koristi da bi pozvao svog saradnika u zločinu, magično biče sačinjeno od pepela i vatre imena Senka. U zadnji čas stvar spašava autor Srca od mastila, Fenoljo, koji svojim veštinama pisanja piše novi kraj nekad tragičnoj priči.
Magične pojave, fantastična bića, ljubav, opasnost i zlo isprepliću se u ovom romanu da bi prizvali moć koje knjige imaju nad čitaocima i, na kraju, nad samim autorima. Knjiga Srca od mastila pojavila se istovremeno u Nemačkoj, Engleskoj, SAD-u, Australiji i Kanadi. Sa više od 200.000 prodanih primeraka, roman je bio na vrhu liste bestselera Njujork Tajmsa i postigao ogroman uspeh u Nemačkoj i inostranstvu. 2008. godine objavljen je i film zasnovan na knjizi.
Vrsta dela: roman
Vreme radnje: neodređeno
Mesto radnje: severna Italija
Tema dela: Megin otac Mo oživi likove iz knjiga čitajući njihove priče naglas tako da one pređu u stvarni svet, ali onda jedan od živih ljudi pređe u knjigu
Ideja dela: Dobro uvek pobeđuje zlo
Kratak sadržaj prepričano, citati
Odmah u početku upoznajemo Megi i Mo, dvanaestogodišnju devojčicu i njenog oca. Jedne noći Megi čita knjigu pre spavanja i kroz prozor vidi nepoznatu priliku. Brzo pozove Moa koji prepoznaje čoveka koji stoji napolju na kiši. Zove se Prašnjavoprsti. Mo i Prašnjavoprsti poznaju se od pre, ali njihov ponovni susret nije tako srećan. Mo odvede Megi u sobu i zatvori se sa Prašnjavoprstim u svoju radionicu. Megi prisluškuje kroz vrata i doznaje da neko po imenu Kaprikorn traži Moa i da mu je on već na tragu. Megi je požurila u svoju sobu, ali Mo je shvatio da prisluškuje.
Sledećeg jutra, Mo otkriva da moraju otputovati na sever Italije gde je tetka Megine majke. Na putovanju, Megi nosi kovčežić koji je Mo napravio posebno za nju, a u kojoj su joj najdraže knjige, knjige koje može da čita kad joj treba sklonište ili zabava dok Mo uvezuje knjige. Megi dolazi do Moa u njegovoj radionici i vidi ga kako uvezuje jednu knjigu. Kad je ugledao Megi, bio je ljut što mu se prišunjala. Utovaraju stvari u njihov stari autobus.
„Megi je volela taj autobus, ali ovog jutra nekako je oklevala da uđe u njega. Kada je Mo još jednom izašao i vratio se do kuće da zaključa ulazna vrata, Megi je odjednom imala osećaj da se nikad više neće vratiti, da će se ovo putovanje završiti drugačije nego sva dosadašnja putovanja, i da će se njih dvoje voziti sve dalje i dalje, bežeći pred nečim što nema ime.“
Prašnjavoprsti ih već čeka kod kapije, a Mo opsuje kad ga ugleda. Njih dvoje razgovaraju i tako Megi saznaje nešto više: Kaprikorn, zločinac, traži Moa. On u stvari traži knjigu koju Mo poseduje i koju ne želi da preda. Prašnjavoprsti želi poći s njima jer i on beži od Kaprikorna. Megi ne veruje Prašnjavoprstom i ne želi da im se on pridruži na putovanju. Pošto se Mo već složio, Megi izlazi iz autobusa i odbija da uđe dok joj Mo ne kaže celu istinu.
Prašnjavoprsti nastavlja da govori kako je Kprikorn najgora i najbrutalnija osoba koju može da zamisli. Oko sebe ima grupu muškaraca koji su takođe strašni i svi nose crnu odeću. Zatim Prašnjavoprsti otvori ranac i izvuče malo čudovište. Megi misli da je mala životinja veoma slatka i da jako sliči na kunu. Prašnjavoprsti joj kaže da se zove Gvin, ali mora da bude oprezna jer je može ugristi. Čudno joj je da mala kuna ima rogove.
Konačno stižu u kuću tetke Elinor. Kuća je ogromna sa obrastalom baštom, a tetka Elinor je prilično mrzovoljna i ne voli decu. Deca su glasna i ne mogu da deluju mimo svega: deca kidaju knjige. Elinor nije oduševljena gostima. Megi nikad nije videla toliko knjiga, čitava je kuća ispunjena do krova. Megi je dozvoljeno da pažljivo uzima knjige, ali mora da ih vrati na isto mesto kad završi s čitanjem. Ali u biblioteci, gde tetka Elinor čuva dragocene knjige, Megi mora da se drži tri metra od svih polica.
Dok večeraju u kuhinji, Megi posmatra kako Mo izvlači tajnu, umotanu knjigu iz svog automobila i sakriva je u biblioteci. Prašnjavoprsti joj šapne da će joj Kaprikorn ubiti oca ako ne dobije tu knjigu.
Megi sretne oca i tetku Elinor u biblioteci. Stalno ih napada da joj pokažu knjigu sve dok je ne dopuste da ju pogleda na brzinu. To je zapravo obična knjiga, a u njoj su crteži.
„Korice ove knjige bile su od lana srebrnkastozelene boje, zelene poput vrbovog lišća. Ivice su bile pomalo iskrzane, ali stranice su i sad bile toliko bele da se na papiru svako slovo jasno razaznavalo svojim crnilom. Na mestu gde je bila otvorena nalazio se tanak crveni konac za obeležavanje. S desne strane nalazila se slika koja je prikazivala dame u raskošnim haljinama, zatim gutače vatre, akrobate i nekog ko je ličio na nekakvog kralja. Megi je okretala stranicu po stranicu. Nije bilo mnogo slika, ali početno slovo svakog poglavlja bilo je gotovo slika za sebe. Na nekim slovima stajale su životinje, oko drugih su se obavijale biljke, a jedno „B“ gorelo je u plamenu. Vatra je izgledala tako stvarno da je Megi prešla prstom preko slike da se uveri da zaista ne gori. Sledeće poglavlje počinjalo je slovom „N“. Stajalo je raširenih nogu poput nekog ratnika kome je na ispruženoj ruci čučala životinja čupavog repa. Niko nije video kada se išunjao iz grada, pročitala je Megi, ali pre no što je mogla da pronađe ikakav smisao u tome, Elinor joj je pred nosom zatvorila knjigu.“
Na jednoj od slika iz knjige ona ugleda Gvina, rogatu kunu.
Sledećeg jutra, Megi odlazi u baštu. Prašnjavoprsti žonglira sa lopticama i objašnjava joj da putuje kao žongler i tako zarađuje novac. On zapravo zna još bolje i teže trikove. Pita Megi da li joj je otac često čitao knjige kad je bila mala. Tek sada Megi shvata da joj Mo nikad nije ništa pročitao, nijednu knjigu. Samo joj je ispričao i prepričavao sve priče koje je znao. Posle, ona posećuje Moa u maloj radionici koju je on organizovao da popravi knjige tetke Elinor. Pita ga zašto joj nikad nije pročitao nijednu knjigu, ali ne dobiva odgovor. Zatim Megi traži informacije o Gvinu, ali nigde, čak ni u jednoj knjizi, ne pronalazi nikakve dokaze da takve životinje postoje.
Prašnjavoprsti i Megi traže od Elinor dozvolu da uveče izvedu vatrenu predstavu. Elinor to nevoljno dozvoljava, a čak obećava da će tokom tog vremena isključiti alarmni sistem da bi njih dvoje mogli ući i izaći.
Tokom dana, Megi saznaje od Elinor da su se Mo i njena majka upoznali upravo u ovoj kući. Fantastična predstava počinje uveče. Megi ne može da se prestane diviti trikovima koje pravi Prašnjavoprsti, ali odjednom čuje čudne zvukove u kući. To ju uplaši jer ju podseti na noć kad se pojavio Pprašnjavoprsti, uleti u kuću, a Elinor je zgrabi i uvlači u svoju sobu.
Nekoliko muškaraca razgovara s njenim ocem. Jedan od njih se zove Basta. Oni traže od Moa misterioznu knjigu. Mo je izvadi iz tajne ladice i želi da pođe s njima kako bi bio siguran da će mu knjiga biti vraćena nakon što ju Kaprikorn više ne bude trebao. Ali muškarci ne žele samo zato da ga povedu sa sobom: Kaprikorn ne treba samo knjigu, već i dobrog čitaoca. Iako ga već ima, on nije sasvim dobar kao Mo. Megi pokušava da požuri da bi pomogla svom ocu, ali Elinor čini sve što može da je u tome spreči. I tako vide muškarce kako vuku Moa do automobila i nestaju u mračnoj noći.
„Učinilo joj se da vidi svetla automobila, tamo negde u daljini, gde se put gubio među drvečem, i da čuje rad motora. Potrčala je u tom pravcu. Spotakla se i pala na šljunak, vlažan od rose, i oderala koleno. Topla krv potekla joj je niz cevanicu, ali nije obraćala pažnju na to.“
Skriven iza drveta, Prašnjavoprsti je sve promatrao. On vidi koliko je očajna Megi i kako doziva svog oca. Pokuša ju utešiti, objasniti zašto ju je izdao, zašto je rekao Kaprikornu gde su Mo i knjiga, ali Megi beži nazad u kuću. Prašnjavoprsti brzo navuče svoj ranac i nestane.
Megi nije samo veoma tužna, već je i besna na tetku Elinor zbog toga što ju je zadržavala dok su odvodili njenog oca. Elinor zove policiju. To uradi s Moovim mobilnim jer su sve telefonske žice presečene. Dolazi policija, ali oni smatraju da nema razloga za paniku jer još uvek nedostaje samo knjiga i Mo će se sigurno sam vratiti. Elinor zatim otprati Megi do njene sobe i kaže joj da je to soba u kojoj je pre spavala njena majka.
Megi uopšte ne spava te noći. Ona se ušunja u Moovu sobu i iz njegove putne torbe vadi sliku svoje majke. U prošlosti se često pitala o njoj. Mo joj je tada rekao da nije mrtva, samo da više nije sa njima. S vremenom, Megi se navikla da odrasta bez majke. Ali sada kad Moa više nema, oseća se užasno usamljeno i sama. Megi odluči da potraži svog oca. Potajno spakuje nekoliko stvari i piše kratko pismo Elinor. Kad potrči u svoju sobu da tamo ostavi pismo, vidi da je njena tetka zaspala s knjigom u rukama. Ovo je knjiga koju su muškarci tražili. Megi počinje psovati i vrištati. Elinor objašnjava da je knjigu zamenila samo iz radoznalosti.
Elinor i Megi zajedno proučavaju misterioznu knjigu. Zove se „Srce od mastila“. Zašto je ona toliko tražena? Elinor je čula da su svi primerci ukradeni. Možda postoji tajna poruka između redova? Njih dvoje odlučuju da potraže Moa zajedno. Ali prvo žele doručkovati – i ko zna, možda se Mo vrati sam.
Megi sedi napolju i želi da pročita knjigu „Srce od mastila.“ Iznenada se ponovo pojavljuje Prašnjavoprsti, iznenađen što Megi drži knjigu koju traži. Megi želi da zna gde je i šta je saznao o Mou. Prašnjavoprsi ju izveštava da je trčap za automobilom i video da ga odvoze do Kaprikornovog sela, koji će da pobesni kad sazna da su muškarci uzeli pogrešnu knjigu sa sobom. Megi moli Prašnjavoprstog da je odvede u to selo. Želi da odnese Kaprikornu pravu knjigu da bi oslobodio Moa. Tada se pojavljuje Elinor koja takođe želi da ide s njima. Prašnjavoprsti nevoljno pristane.
Sledećeg jutra trebalo je da krenu na put. Prašnjavoprsti se noću uvlači u Meginu sobu. Želi nešto pročitati u knjizi, ali jednostavno se ne usuđuje i on zatvori knjigu. Da li će mu Megi ikad oći da oprosti što je izdao nju i njenog oca? Oseća neobjašnjivu naklonost prema ovoj devojci i želeo bi da mu ona veruje.
Sledećeg jutra Elinor, Megi i Prašnjavoprsti odlaze. Elinor skriva „Srce od mastila“ u prtljažniku ispod rezervnog točka.
„Kada su krenuli, sunce je već bilo visoko na nebu, a nebo bez oblačka. Vazduh u Elinorinim kolima uskoro je postao tako zagušljiv da je Megi osetila kako joj se majica, mokra od znoja, zalepila za leđa. Elinor je otvorila prozor i ponudila joj flašu s vodom. Ona je, međutim, imala na sebi vunenu jaknu, zakopčanu do grla, i Megi se u jednom trenutku zapitala da li je i Elinor možda ispod te jakne bila sasvim mokra – ali samo na trenutak, a inače je sve vreme razmišljala o Mou i o Kaprikornu.“
Prašnjavoprsti opet govori o Kaprikornu, mada to čini veoma nevoljno. Samo izgovaranje imena ovog kriminalca teško mu pada. Uprkos svemu, Elinor je raspoložena i nada se da će brzo pronaći Moa i odmah se vratiti. Međutim, ona još uvijek ne veruje Prašnjavoprstom. Kako on ne ume da vozi automobil, on seda na zadnje sedalo. Gvin mu je u krilu. Kad se Megi okrene, ona vidi njegovo tužno lice.
Posle duge vožnje uz obalu, skreću i voze u planine. Ulice su sve gore i gore, pojavljuju se samo mala sela. Većih je strmih zavoja i sve je mračno. Konačno stižu do blokade na putu koju je postavio Kaprikorn. Posle vožnje preko prilično drhtavog mosta, zaustavljaju se na parkiralištu ispred sela. Odmah se pojavljuje naoružani čovek. Čini se da ga Prašnjavoprsti pozna i zove ga Basta. Čini se da psi koje vodi Basta takođe znaju Prašnjavoprstog i mašu mu repom. Prašnjavoprsti i Basta šapuću. Tada Basta naređuje Elinor i Megi da izađu. Elinor se glasno žali, ali to joj ne pomaže jer je Basta naoružan. Izvadi knjigu iz prtljažnika i daje je Megi. Tek kada pronađu Moa, Megi će mu predati knjigu. Tada Basta uvodi sve u jednu kuću.
U velikoj kući ima mnogo vrata i ljudi obučenih u crno koji čuvaju stražu. Konačno stižu u sobu u kojoj ih Kaprikorn već čeka.
„Kaprikornov kućni ogrtač takođe je bio crvene boje. Kada je Basta ušao u prostoriju sa svoja tri posetioca, Kaprikorn je sedeo u fotelji, a ispred njega je klečala neka žena i sekla mu nokte na nogama. Fotelja mu je bila premalena buduči da je bio visok čovek, i tako koščat kao da mu je neko previše zategao kožu preko tela. Koža mu je bila bleda kao prazan list papira, a kosa kratka i čekinjasta. Megi nije mogla da proceni da li je bila siva ili sedoplava.“
Megi nikad nije videla tako prazno, bezizražajno lice. Sveće gore po celoj sobi što atmosferu čini još mračnijom. Prašnjavoprsti objašnjava da nije mogao sa sobom povesti samo Megi i knjigu, već i Elinor. Sad su Megi i Elinor u potpunosti uverene: Prašnjavoprsti ih je zapravo izdao, delovao je u ime Kaprikorna. Elinor se brani, zgraža i zahteva da se Mo odmah pokaže. Želi da zameni knjigu za Moa, ali ni ona ni Megi nemaju šanse protiv zločinaca. Basta joj preti pištoljem, zgrabi Megi i vadi joj knjigu, a zatim ih stavi u jedan kavez. Megi se poslednji put osvrnula na Prašnjavoprstog čiji je izraz lica izgledao kao da traži oprost.
Kavezi su zapravo tamne rupe u kući iza crkve. Basta i mladi asistent guraju Elinor i Megi u mračnu sobu bez prozora i zaključavaju vrata. Kad Elinor konačno nađe prekidač za svetlo, otkrivaju Moa. On skoči, uzima svoju ćerku u naručje i istovremeno se kaje. Kako je Elinor mogla da dozvoli Megi da dođe ovamo? Elinor objašnjava da je Megi bila očajna da ga pronađe i da ju je Prašnjavoprsti vodio ovamo. Prašnjavoprsti je bio licemer, lažov, koji ih je sve izdao Jarcu. Elinor i Megi napokon žele da saznaju o čemu se radi o tajanstvenoj knjizi i kakvu je ulogu Mo imao u celoj ovoj priči. Mo misli da je ovo duga priča, ali sad im mora reći celu istinu.
Elinor i Megi sede na Moovoj mokroj slami na podu, a Mo priča kako se sve desilo kad je Megi imala tri godine. Tada je on svako veče čitao naglas njoj i njenoj majci. Jedno veče odabrala je „Srce od masila“. Kad je došao do sedmog poglavlja, iznenada su tamo stajale figure iz knjige: Kaprikorn, Basta i Prašnjavoprsti. Basta i Kaprikorn su imali mačeve sa sobom, a Prašnjavoprsti rogatu kunu. Pošto su se likovi iz knjige toliko uplašili, uspeo je da izbaci Bastu i Jarca iz kuće. Sad je u sobi bio samo Prašnjavoprsti i, naravno, Megi sa svim svojim knjigama. Njena majka je misteriozno nestala, više nije mogao da je pronađe. Verovatno je ona ušla u priču iz knjige. Od tog dana satima je čitao svaki dan iz knjige. Tako je iščitao gobline, slepe miševe i staklare. Ostale stvari su nestale, npr. poštar.
Tada je shvatio koliko je njegova moć opasna i nikad više ništa nije pročitao. Plašio se da će izgubiti i Megi. Prašnjavoprsti se ponovo pojavio malo kasnije. Bio je tako nesrećan jer nije pripadao ovom svetu. Stvarno je želeo da se vrati u svoj svet, a to i dan danas želi. Ima takvu želju da će uraditi sve što može da bi se vratio. Zbog toga ih je izdao i doveo Kaprikornu. Posle, kad Megi gotovo spava, čuje kako Mo i Elinor šapuću. Megi pažljivo sluša. Mo je imao dar da iščita stvari iz knjiga mnogo pre. U početku jednostavno nije bilo ničeg živog. Sad bi to mogao, ali ne želi jer Megi ne treba oca smatrati nekakvim mađioničarem. Kaprikorn misli da ga zato svi ovde zovu Čarobnorečivi.
„Negde pred svitanje, sijalica koja im je svojom bledom svetlošću pomogla da preguraju noć počela je da trepće. Mo i Elinor spavali su kraj zaključanih vrata, dok je Megi ležala u mraku, širom otvorenih očiju, i osećala kako se strah pomalja iz hladnih zidova. Osluškivala je Elinor i Moa kako dišu u snu, i poželela da sad ima kraj sebe sveću i knjigu, da joj otera strah. Činilo joj se da je svuda oko nje to zlokobno, bezoblično biće, koje samo čeka da se sijalica ugasi i da se spusti tama, pa da je uzme u svoje hladne ruke. Megi je ustala, boreći se da dođe do daha, i otpuzala do Moa. Sklupčala se uz njega, kao nekad, kad je bila mala, i čekala da se dnevno svetlo pojavi ispod vrata.“
Sledećeg jutra dva muškarca pokupe zatvorenike. Selo izgleda jednako pusto i zastrašujuće kao dan pre. Vode ih u crkvu. Na portalu su naslikane uske crvene oči, a na ulazu stoje dva strašna kamena đavola. U crkvi je predimenzioniran kip Kaprikorna, a čitava unutrašnjost obojena je crveno. Prašnjavoprsti je takođe tu. Kaprikorn ulazi u crkvu, a sledi ga nekoliko njegovih ljudi. U crkvu unose kutiju koja sadrži sve primerke „Srca od mastila“ koji su uspeli naći. Prašnjavoprsti prima nalog da ih zapali i zbog toga je očajan. Sve je uradio kako je Kaprikorn naredio.: doveo je Čarobnorečivog, njegovu ćerku i knjigu. Prašnjavoprsti želi da se vrati u svoj svet, a to može da uradi samo uz pomoć te knjige.
Jedan od Kaprikornovih ljudi izvlači upaljač iz džepa i počinje paliti knjige. Nakon što gotovo svi primerci počnu da gore, Megi čuje kako njen otac prvi put čita nakon više od devet godina. Mo traži odgovarajuću stranicu u knjizi, a zatim čita naglas. To čini tako čudesno da svi u sobi zaboravljaju sve oko sebe i slušaju samo čarolije. I onda se desi: odjednom se pojavljuju zlatnici, dolaze od svuda i prekrivaju pod i stolove. Tek kad Mo zatvori knjigu, njihov priliv staje. Svi muškarci su impresionirani, sakupljaju kovanice i plaše se ovog moćnog čitača. Samo se Kaprikorn ne pomera. Nalaže Mou da čita iz bajke „1001 noć“. Opet su svi potpuno fascinirani, ali ovaj put nema sanduka s blagom ili bisera i dijamanata.
Odjednom se u crkvi pojavi mladić, bos i s turbanom na glavi. Jedan od Kaprikornovih ljudi je nestao. Kaprikorn se kaje i nalaže Mou da pročita dečaka nazad u njegovu priču, a njegovog čoveka vrati nazad u stvarnost. Ali Mo opet kaže da ne može da odredi šta se pojavljuje, nema uticaja na to ko ili šta nestaje. Kaprikorn pristaje da prestane da čita za danas. Posegne u jednu od kutija za knjige i izvadi poslednji primerak „Srca od mastila“. To je bila njegova lična knjiga. Mo, Megi i Elinor su odvedeni i smešteni u svoju rupu u podrumu. Dečak je takođe zatvoren.
Raspoloženje je mračno u tamnici. Megi je zabrinuta za dečaka koga je Mo iščitao iz „1001 noći“. Mo zamera što je Elinor i Megi uvukla u ovo. Basta donosi Mou šolju čaja sa medom, jer treba da vodi računa o svom glasu. Tada Mo priča priču koju je izmislio da bi malo podigao raspoloženje. Odjednom čuju da neko otključava vrata. To je Prašnjavoprsti koji se tiho uvlači u tamnicu.
Prašnjavoprsti je ukrao Bastine ključeve i želi da oslobodi zatvorenike. Elinor mu još uvek ne veruje. Oslobađaju i Farida, dečaka iz „1001 noći“. Jako je uplašen, ali razume njihov jezik i mogu da ga nagovori da ide s njima. Ušunjaju se na parkiralište. Elinor celo vreme psuje i misli da ih je Prašnjavoprsti samo spaseo tako da ima nekoga ko će ga odvesti automobilom. Pre nego što odu, Prašnjavoprsti seče gume ostalih automobila velikim nožem koji je ukrao Basti. Kad konačno odu, čuju pucanj, ali Elinor vozi velikom brzinom jer samo žele izaći iz sela. Megi se osvrće na ovo mračno, jezivo selo i konačno pomišlja da je gotovo, napokon gotovo.
Elinor vozi sve brže i brže i odjednom dolazi do pucnja – pukla je guma. Zaustavljaju se. Odluče da gurnu automobil u nasip da se više ne vidi, a zatim se penju uz padinu. Ubrzo nakon toga automobil se zaustavlja na ulici.
„Ma koliko da su gurali i vukli, uspeli su samo pomeriti auto sa puta, ali jedva da se pomerio i dva metra nizbrdo. A onda je ostao da stoji tako, zaglavljen prednjom stranom u žbunje, ne pomerajući se. Ali zvuk motora, koji je tako čudno zvučao u ovoj napuštenoj divljini, već je preteći glasno dopirao do njihovih ušiju. Mokri od znoja, popeli su se ponovo na cestu – nakon što je Prašnjavoprsti još jednom šutnuo nogom tvrdoglavi auto – prešli preko zida koji je izgledao kao da mu je svaki kamen star više od hiljadu godina i počeli da se penju uzbrdo. Samo što dalje od ceste. Mo je vukao Megi za sobom, a Prašnjavoprsti je pomagao Faridu. Elinor je imala dovoljno muke sa samom sobom. Čitava padina bila je prekrivena zidovima koji su svedočili o mukotrpnim pokušajima ljudi da na oskudnoj zemlji naprave uske njive i baštice, za ono malo maslina, vinove loze, ili šta je već uspevalo u ovim krajevima. Ali drveće je već odavno bilo zaraslo, a zemlja posuta plodovima koje više niko nije ubirao, jer su ljudi odavno napustili ovaj kraj u potrazi za lakšim životom.“
Basta i jedan od ljudi izlaze napolje. Traže izbegle zarobljenike, ali se spuštaju niz dolinu. Megi, Mo, Prašnjavoprsti, Farid i Elinor nastavljaju da se penju kroz mrak. Svuda je trnje, svima je teško hodati. Farid se sprijateljio s Prašnjavoprstovom kunom. Ubrzo je Megi toliko umorna da je Mo mora nositi. Umorna planinarska grupa konačno se zaustavlja u napola raspadnutoj štali. Elinor legne na pod i odmah zaspe. Megi se naslanja na svog oca koji drži stražu sa Prašnjavoprstim.
Ona se budi jer joj Mo pokriva usta. Čuju glasove. To su Basta i njegovi prijatelj sa dva psa. Pričaju o Prašnjavoprstom da je loš izdajnik. Tada psi odjednom osete Gvinov trag. Mo, Prašnjavoprsti i Elinor zajedno uspevaju da savladaju dva negativaca. Psi krenu da napadaju Moa, ali Prašnjavoprsti mu priskoči u pomoć. Psi ga slušaju jer ih pozna i jer im je nekad pokazao neku dobrotu. Farid veže dva negativaca. Odvode ih u napuštenu štalu. Prašnjavoprsti se sagne, prereže kožnu traku na Bastinom vratu i skida s njega malu kožnu torbicu. Basta psuje i viče jer je to njegova amajlija, a on je veoma sujeveran. Sa sobom nose i Bastine noževe. Zatim ih mala grupa smesti zavezane u štalu i krenu prema dolini. Mo kaže Prašnjavoprstu da Kaprikorn još uvek ima primerak „Srca od mastila“, ali Prašnjavoprsti ništa o tome ne govori. Duga je šetnja dolinom, ali konačno stižu do naseljenog sela.
Dobra stvar je što Elinor ima kreditnu karticu sa sobom. Ode u banku i digne novac. Za doručkom, Megi shvata da se neprestano boji. Prošla su samo tri dana od kad se pojavio Prašnjavoprsti. Elinor iznajmljuje dve hotelske sobe za noćenje. Prašnjavoprsti i Farid nestaju, a Mo misli da bi Prašnjavoprsti rađe spavao napolju. Posle tri dana odmora, Elinor odlučuje da konačno želi ići kući, ali ona takođe zna da Mo još uvek želi da vrati svoju knjigu „Srce od mastila“. Mora da obeća da se neće vraćati u Kaprikornovo selo. Elinor mu daje adresu Fenolja, autora knjige koji živi u blizini. Megi se želi vratiti kući s Elinor, a Mo želi da ga prati na putu do Fenolja.
Elinor se oprašta od Megi i daje joj knjigu pesama kao oproštajni poklon. Uveče se Mo i Megi šetaju ulicama. Na malom trgu vide da Prašnjavoprsti izvodi predstavu o svom umeću s vatrom i da mu Farid pomaže u tome. Posle nastupa, Prašnjavoprsti i Mo razgovaraju. Mo kaže da želi da poseti autora „Srca od mastila“. Ne samo da kod njega želi da potraži poslednji primerak knjige, već ima i ideju. Za sada, međutim, ne želi da kaže o kakvoj se ideji radi. Prašnjavoprsti želi otkriti da li Fenoljo ima još jedan primerak knjige koju traži. On i dalje želi da se vrati u svoj svet, a to može da uradi samo ako ima „Srce od mastila“ i Mo ga iščita nazad u njegov svet. Prašnjavoprsti ipak ne želi da upozna pisca jer je pisac njega i sve ostale likove izmislio i stavio u njihov svet u knjizi. Mo mora da obeća da ni pod kojim uslovima neće Fenolju reći da je Prašnjavoprsti ovde.
Uveče, Megi moli svog oca da joj pročita pesmu. Mo zastaje i pročita joj pesmu o ptici.
„I Mo je počeo da ispunjava tišinu rečima. Mamio ih je sa stranica kao da su samo čekale njegov glas – duge i kratke, špicaste i meke, reči koje su frktale i gugutale. Plesale su po sobi, slikale slike od raznobojnog stakla, golicale po koži. Čak i kad je zaspala, Megi ih je mogla čuti, iako je Mo odavno zatvorio knjigu. Čula je reči koje su joj objašnjavale svet, njegove mračne i svetle strane, i gradile zid protiv ružnih snova. Te noći se nijedan nije probio kroz taj zid.“
Megi bi takođe volela da tako lepo čita. Sledećeg jutra mala narančasta ptica lebdi po sobi.
Mo, Megi, Prašnjavoprsti i Farid nastavili su dalje. Fenoljo živi u malom selu udaljenom samo sat vremena vožnje. Prašnjavoprsti i Farid ostaju u autu. Mo još jednom mora da obeća da neće reći ni reči Fenolju da je i Prašnjavoprsti ovde.
Fenoljo je simpatičan stariji čovek. Pusti Moa i Megi u kuću. S ljubavlju se brine za svoje unuke Rikoa, Pipoa i Paulu. Fenoljo više nema primerak „Srca od mastila“ jer su sve knjige ukradene. Oni pričaju o sadržaju knjige. Megi knjigu još ne pozna i pažljivo sluša. Saznaje da Prašnjavoprsti na kraju knjige umire. To je deprimira, a iznenađena je što Prašnjavoprsti o tome ne želi ništa da zna. Konačno Mo pita da li Fenoljo želi da upozna Bastu i Jarca. Fenoljo odbija.
Mo sada počinje da priča o tome kako ih je upoznao. Mo ispriča celu priču. Na kraju, Fenoljo kaže da je gotovo pomalo ponosan što tako živopisno opisuje likove u knjizi. Fenoljo apsolutno želi videti Prašnjavoprstog. Mo se da ubediti jer Fenoljo želi samo potajno da pogleda Prašnjavoprstog i obećava da neće razgovarati s njim.
Prašnjavoprsti je s Faridom na seoskom trgu i vidi kako im se Mo približava. Mo nema u ruci knjigu i njegova grižnja savesti može da se vidi izdaleka. Prašnjavoprsti je besan kad Mo kaže da je sve ispričao Fenolju. Megi upozorava Prašnjavoprstog da se ne vraća u svet odakle je došao. Umreće tamo, kaže mu. Prašnjavoprsti potajno briše suzu s lica. Veoma je tužan i besan istovremeno. Fenoljo prilazi Prašnjavoprstu i želi da razgovara s njim, ali Prašnjavoprsti poziva Farida i beži onoliko brzo koliko noge mogu da ga nose. Farid i Prašnjavoprsti beže u planine.
Prašnjavoprsti želi da se Farid vrati, ali dečak želi da ostane s njim više od ičeg na svetu. Prašnjavoprsti bi trebao da ga nauči mnogim trikovima, želi da mu pokaže kako žonglirati lopticama i pustiti vatru da pleše. Prašnjavoprsti mu to obeća i njih dvoje kreću u Jarčevo selo. Prašnjavoprsti želi da ukrade knjigu jer je to jedini način da se vrati u svoj voljeni svet od mastila.
Mo želi da ostane s Fenoljom još jedan dan. Ima ideju kako da vrati Meginu majku nazad. Fenoljo ostavlja Megi i njenom ocu mali stan koji ponekad iznajmljuje turistima. Za večerom Mo najavljuje da će sledećeg jutra početi da krpa Fenoljeve knjige. Fenoljo takođe želi da krene s poslom. Ne zna šta da radi, ali zna da mora imati neke veze s Moovim planom.
Elinor napokon stiže svojoj kući kasno u noć. Učini joj se neobično praznom. Kad upali svetlo u hodniku, ona misli da ne može da veruje svojim očima. Sve su njezine knjige pobacane po podu, mnoge su rastrgane, zatrpane, police su sve prazne. Sve su njene voljene knjige, njena deca, kako ponekad kaže, sva na podu. U strahu otvara vrata svoje dragocene biblioteke. Ono što vidi oduzima joj dah. Biblioteka je prazna, nema nijedne knjige, a na plafonu visi mrtvi crveni petao. Otvoren je prozor. Elinor gleda van i otkriva crnu planinu pepela. Izgorela je cela biblioteka.
„Našla ih je. Svoje skupocene knjige. Ili, tačnije rečeno, ono što je od njih ostalo. Elinor se sklupčala na podu, na parketu, za koji je nekad tako pažljivo birala drvo. Kroz otvoren prozor u prostoriju je ulazio vetar, poznat vetar, koji je sada imao gotovo isti miris kao vazduh u Kaprikornovoj crkvi. Elinor je htela da viče, da grdi, da psuje, da urla, ali nije mogla da proizvede ni jedan jedini zvuk. Mogla je samo da plače.“
Mo počne da krpa Fenoljeve knjige, neke su u teškom stanju. Vrata Fenoljeve sobe su zaključana. Njegovi unuci izveštavaju da je Fenoljo čitav dan žvakao olovku i stalno hodao gore-dole. Megi sedi u bašti i pokušava da čita jednako lepo kao Mo. Takođe želi da savlada umetnost čitanja stvari i figura iz knjiga, ali ne uspeva u tome. Kasnije se igra s Paulom i Pipom, Fenoljevim unucima. Uveče, Megi ne može da zaspe, pa zamoli Moa da joj ispriča o njenoj majci.
Sledeće jutro zazvoni telefon. Elinor je na liniji i priča o strašnom požaru i sudbini njenih knjiga. Želi doći i već je rezervisala let, pa će ju Mo uskoro pokupiti na aerodromu. Kad popodne počne da pada kiša, Megi se povlači u mali stan. Odjednom začuje kucanje i Pipo zazove njezino ime.
Megi otvara vrata – i gleda u Bastino lice i lice njegovog prijatelja. Megi zamrači od užasa. Njih dvoje psuju i prete. Žele da znaju gde su Mo i Prašnjavoprsti i šta rade u selu. Megi ih uverava da je njen otac otišao u kupovinu, a Prašnjavoprsti je otišao odavno. Bastin prijatelj otkriva malu mačku ispod kreveta i želi je ubiti. Basta mu zabranjuje jer to donosi lošu sreću. Sada Basta želi da ode do Pipovog deda. Guraju Megi i Pipa ispred njih. Fenoljo ne može da veruje svojim očima kad vidi Bastu pred sobom. Guraju ga u kuhinju. Pipo se skriva u ormanu, a dok njegov prijatelj počne da traži knjigu po celoj kući, Basta ostaje u kuhinji sa velikim nožem u ruci. Fenoljo ga uverava da ovde nema knjige i ponosno govori da je on autor „Srca od mastila“ i da je on taj koji je izmislio sve likove, uključujući i Bastu. Basta mu ne veruje ni reči. Fenoljo govori nekoliko detalja o Bastinom životu koje zapravo niko ne može da zna. Basta je besan i želi da prereže Fenolju grlo. Megi zna koliko je Basta sujeveran i govori mu da će, ako Fenoljo bude mrtav, svi likovi iz knjige umreti. Basta se preplaši.
U tom momentu njegov prijatelj ulazi u kuhinju i donosi nekoliko knjiga čiji naslovi počinju sa S. Njegove veštine čitanja nisu dovoljne. „Srce od mastila“ nije među njima. Basta baca knjige na pod. Odluče da uzmu Megi i Fenolja jer će ih Mo sigurno tražiti i doći će sam. Pre nego što odu, Basta na vrata stavi cedulju s imenom „BASTA“, jer ne zna ništa drugo da napiše. Čarobnorečivi će sigurno razumeti poruku. S nožem na leđima prisile Fenolja i Megi da uđu u automobil. Voze se nazad u selo Kaprikorna.
„Dečaku je bilo nelagodno kad je vidio koliko je odabrano skrovište Prašnjavoprstog blizu sela, ali Prašnjavoprsti je objasnio zašto ne postoji sigurnije mesto nego nisko među okolnim brdima. Pougljeni zidovi jedva su bili vidljivi, kamuflirani pomoću špranca, grmlja i divljeg timijana koji su se ukorenili među kamenčićima u čađi. Kaprikorn je zapalio kuću ubrzo nakon što je zauzeo napušteno selo.“
Prašnjavoprsti i Farid skrivaju se u ruševini u šumi iznad Kaprikornovog sela. Ovde je živela starica koja je proklela Bastu. Niko se više ne usuđuje doći ovde. Ruševina je toliko sakrivena u dubinu da njih dvoje mogu čak da naprave mali požar. Gvin je nestao u šumi, verovatno je otkrio ženku. Farid opet vežba s vatrom i prilično je dobar u tome. Gledaju selo. Kaprikorn nema automobil, a nedostaje i Bastin automobil. Farid apsolutno želi da ode u selo. Prašnjavoprsti je u početku protiv toga, ali na kraju se ipak da uveriti. Dečak će i dalje biti koristan. Basta dovodi Megi i Fenolja u crkvu čim stignu u selo.
Kaprikorn nije tu, ali Mortola, stara zla žena jeste. Ona ismejava Bastu, želi da zna zašto je on tek sada došao i gde je Čarobnorečivi. Basta se brani i govori joj da će Čarobnorečivi sigurno doći sam, sad kad je njegova ćerka u njegovoj moći. Mortola želi oduzeti Basti privesak za ključeve kao kaznu za to što ne radi posao kako treba. Basta se brani jer bi to bila loša kazna, a zatim zaključava Megi i Fenolju u jedan od kaveza. Fenoljo je impresioniran jer Mortola izgleda i ponaša se upravo onako kako ju je opisao u knjizi. Starica je Kaprikornova majka i prema tome ima jak položaj moći. Megi se boji Mortole, ona je naziva svrakom jer nekako liči na ovu lopovsku pticu. Fenoljo želi da zna zašto je Kaprikorn toliko zainteresovan za Moa. Megi mu ispriča šta se sve desilo. Fenoljo bledi, zna šta znači prijatelj Kaprikorna, ali ne govori ništa više o tome. Morao je da smisli plan, on mora apsolutno da spreči Moa da zaista zavede ovog zločinca iz sveta mastila.
Prašnjavoprsti i Farid se ušuljaju se u selo. Nije lako nadmudriti stražare, ali na kraju stignu u malu baštu pored Kaprikornove kuće. Prašnjavoprsti oponaša krhki krik ptice grabljivice. U jednom se prozoru pojavi lice, ruka maše. Ubrzo se otvaraju se vrata i izlazi sluškinja Reza. Reza ćuti, ali mogu da joj veruju. Sa sobom ima svesku i olovku. Ona je učila Prašnjavoprstog da čita i piše. Prašnjavoprsti zamoli Rezu da mu otkrije gde je posljednji primerak „Srca od mastila“, ali i da bi trebala da bude na oprezu jer je sve veoma opasno. Odjednom se čuju pucnjevi, to samo Kaprikornovi ljudi pucaju na mačke. Reza se povuče u kuću, a Farid i Prašnjavoprsti tiho se odšuljaju. Na putu pronađu Gvina. Kad legnu da spavaju, Farid želi da zna da li je to ista žena na fotografiji koju Prašnjavoprsti ima u rancu. Prašnjavoprsti mu govori da se to njega ne tiče. Farid ističe da si majke i ćerke veoma liče, aludirajući na Megi i Rezu, a Prašnjavoprsti mu odbrusi. Tada Prašnjavoprsti i Farid zaspu.
Sledećeg jutra Megi i Fenoljo idu kod Kaprikorna u crkvu. Fenoljo se, čini se, ne plaši, potpuno je fasciniran svim likovima koje je izmislio. Kaprikorn ne veruje da ga je izmislio Fenoljo, a Fenoljo mu šapne nekoliko detalja o njegovom poreklu koje niko ne može da zna. Postoje stvari i okolnosti koje u knjizi nisu izričito navedene. Kaprikorn probledi. Pretvara se da ne veruje ni reči koje je Fenoljo rekao. Kaže da su ove priče uzbudljive i zanimljive pa Fenoljo mora da ostane. Naređuje svojim ljudima da smeste Fenolja u sobu u njegovoj kući, a Megi se može smestiti tamo gde postoje barem pravi kreveti. Megi teško može misliti na bilo šta drugo osim na svog oca. S jedne strane ona želi da on dođe ovde, s druge strane želi da on ostane podalje, jer se toliko plaši za njega.
Farid vidi kako se u šumi iznad sela pojavio sivi automobil. Mo i Elinor sede u njemu. Prašnjavoprsti zaustavlja automobil. Mo izveštava da je Basta oteo Megi i Fenolju. Želi da vidi svoju ćerku i oslobodi je. Prašnjavoprsti zamoli Moa da pričeka još jednu noć. Prvo se želi vratiti nazad u selo, ukrasti poslednji primerak knjige i istodobno otkriti gde je Kaprikorn sakrio Megi. Mo ne želi da čeka, želi odmah tražiti Megi, iako je to veoma opasno. Prašnjavoprsti nema drugog izbora: preti Elinor i Mo Bastinim nožem i veže ih za drvo. Naravno, Farid mu pomaže u tome. Čim se smrači, Prašnjavoprsti kreće u selo. U međuvremenu, Farid ostaje sa dva zatvorenika.
Fenoljo i Megi su u veoma maloj sobi. Megi odluči pobeći čim se smrači. Reći će da mora ići na wc, a zatim pobeći.
Prašnjavoprsti mora ići drugim putem jer je sad više stražara. Dolazi u kuću Kaprikorna i oponaša Gvinov glas. Vrata se otvore i iziđe devojka. To nije Reza. Devojka gleda pored Prašnjavoprstog. Okreće se i gleda direktno u Bastine oči. Mortola stoji kraj njega, a Basta drži novi nož u ruci. Mortola nalaže da odvedu Prašnjavoprstog u crkvu.
Megi pokušava da pobegne na putu do WC-a. Čuvar ju odmah uhvati i odnese je kao vreću nazad u sobu. Fenoljo je ispod dušeka otkrio svetiljku i nekoliko knjiga. Verovatno potiču od Darija, čitaoca koji je ovde živeo. Možda čitanje pomaže odvratiti pažnju, misli Megi. Otvara knjigu o Petru Panu i počinje da čita. Misli da su reči lepe, šapuće u sebi. Iznenada svetla senka leti po sobi. To je Zvončica, mala vila iz „Petra Pana“! Megi ne može da veruje svojim očima. Da li je upravo iščitala ovu prekrasnu malu vilu iz knjige? Ona budi Fenolju i istog momenta čuju Bastin glas.
Basta otključava vrata i prvo šta vidi je mala vila. Brzo baci jaknu preko nje i ulovi je. Vile bi trebale donositi sreću, kaže on. Sad zgrabi Megi, mora da je vodi do Kaprikorna.
Kaprikorn će biti oduševljen saznanjem da Megi takođe ima sposobnost iščitavanja likova iz knjiga. Basta dovodi Megi u crkvu, gde ih čekaju Kaprikorn i Mortola. Basta prvo oslobađa vilu i objašnjava da Megi takođe može da iščita stvari iz knjiga, a Kaprikorn mu na to kaže da im Moonda više ne treba. Megi je očajna i počne da plače. Kaprikorn signalizuje Mortoli. Dve ribarske mreže sa dva zatvorenika spuštaju se sa plafona. Prašnjavoprsti je u jednoj od mreža, a sluškinja Reza u drugoj. Darije je ovu sluškinju iščitao iz knjige. Nažalost nije uspeo u tome u potpunosti, Reza je izgubila glas i od tada ćuti. Prašnjavoprsti objašnjava Megi da njen otac ubrzo dolazi. Kaprikorn želi da kazni Rezu i Prašnjavoprstog i osudi ih na smrt. Megi mu treba da iščita jednog njegovog prijatelja iz „Srca od mastila“, pa želi da povodom toga organizuje pravu zabavu. Svi njegovi ljudi trebali bi da budu tamo i vide šta se dešava kad ga netko izda. Pripreme će verovatno trajati dva dana, a do tada bi Megi trebala nastaviti da čita, ali ona to odbija. Izlazeći, još jednom pogleda Rezu. Misli da pozna te oči, uski nos – i kad bi kosa bila malo svetlija … Basta ih zgrabi i vraća u Fenoljevu sobu.
Fenoljo se iznenadi kad ugleda Megi. Tako je bleda. Megi priča priču o zatvorenicima.
„“Uhvatili su Prašnjavoprstog“, odgovorila je. „I jednu ženu.“
„Kakvu ženu? Gospode, potpuno si van sebe.“
Fenoljo ju je povukao prema krevetu. Sela je kraj njega. „
Mislim da je to moja majka“, prošaptala je
„Tvoja majka?“ Fenoljo ju je pogledao zaprepašćeno. Oči su mu bile krvave od neprospavane noći“
„Tvoja majka?“ Fenoglio ju je zaprepašteno pogledao. Oči su mu bile crvene nakon neprospavane noći.“
Megi je odsutno gladila svoju haljinu. Bila je već prilično prljava i izgužvana. Nije ni čudo, već je danima bila u tome. „Kosa joj je malo tamnija“, promucala je. „A i ona Moova slika stara je više od devet godina… Kaprikorn ju je stavio u mrežu, i Prašnjavoprstog isto. „
Megi pita Fenolju da li zna li koga Kaprikorn želi da iščita. Fenoljo probledi. Kaže joj da želi dovući Senku, ljudi ga se boje čak više od Kaprikorna i njegovih ljudi. Senka donosi sigurnu smrt. Dah mu je dovoljan da obriše ceo život. Fenoljo zna da mora nešto da uradi. Mo je imao plan, sada mora da razmisli o tome. Megi napokon zaspe, a Fenoljo razmišlja i razbija glavu u potrazi za rešenjem.
Farid uzalud čeka povratak Prašnjavoprstog. Mo i Elinor konačno su ga ubedili da ih odveže i oslobodi. Farid želi da ide u selo. Tamo želi da sazna šta se desilo sa Prašnjavoprstim. Možda će otkriti gde su zaključali Megi. Farid je mršav dečak koji može da se ušulja kao niko drugi. Niko ga neće primetiti. Ponet će Gvina sa sobom, kuna može da mu bude korisna. Mo obeća da će pričekati dok se Farid ne vrati. Uzima komad papira i piše svojoj ćerki pismo na tajnom jeziku poznatom samo Megi i njemu jer možda postoji šansa da Farid preda Megi pismo.
Darije se pridružuje Megi i Fenolji. Prema Kaprikornovim nalozima, donosi Megi knjigu iz koje bi ona trebala da čita za Mortolu. Darije kaže da je toliko puta čitao za Bastu i Jarca i da većinu vremena nije prošlo dobro. Iz „Srca od mastila“ odabrao je nekoliko likova, među njima i Mortolu i nekoliko sluškinja, uključujući i Rezu. Darije je za Megi donio bajke Hansa Kristijana Andersena jer Kaprikorn želi još jedan dokaz da Megi može da iščita stvari. Trebalo bi da pročita bajku o limenom vojniku. Megi želi da odbije, ali Fenoljo kaže da bi ona jednostavno trebala da postavi dva uslova: prvo, da može da zadrži limenog vojnika; drugo, mora da traži parče papira i pisaći pribor koji su im preko potrebni za njegov plan. Darije odvodi Megi s knjigom bajki u svoju komoru. Megi počinje da čita i odjednom se pojavi mali limeni vojnik. Mortola kaže da ga želi pokazati Kaprikornu, nakon čega ga Megi može dobiti nazad. Megi od uzbuđenja zaboravlja tražiti papir i pisaći pribor za Fenolju.
Kad se vratila u sobu, Megi razmišlja da mora ići kod Reze. Tereza, to je bilo ime njene majke. Odjednom otkriva malu njušku na prozoru. To je Gvin. Megi otvara prozor i hvata malu kunu. Ispod Gvinove ogrlice nalazi se pismo. Napisano je tajnim jezikom, a dolazi od Moa. Pismo kaže da je on veoma blizu i da se ne treba plašiti. Megi nalazi ranac i unutra olovku. Kida stranicu iz knjige i piše mu da može iščitati stvari iz knjiga kao i on. Mora da iščita Senku iz knjige za Kaprikorna, tako da može ubiti Prašnjavoprstog. Stavlja malo pismo na Gvinovu ogrlicu. Fenoljo kaže da će sledeće upotrebiti Bastino sujeverje.
Basta baca mreže s Prašnjavoprstim i Rezom i zaključava ih u kripti u crkvi. Brzo opet nestaje jer se plaši mrtvih. Reza ne samo da ima sveću u džepovima haljine, već uvek ima olovku i papir sa sobom. Prašnjavoprsti pali sveću tako da njih dvoje imaju malo svetlosti u ovoj užasno vlažnoj kripti. Reza uzima parče papira i piše pitanja. Želi znati kako izgleda Čarobnorečivi i ko je ta devojka. Prašnjavoprsti joj odgovori na par pitanja, ali želi da mu napiše priču jer neće dugo imati svetla pa Reza počinje da piše.
Farid se vraća kod Moa i Elinor. Izveštava da je Megi dobro. Mo čita pismo koje je napisala Megi. Kaprikorn je nikada neće pustiti jer i on ima sposobnost da iščita likove iz priča. Mo sada takođe zna da bi Megi trebala da iščita Senku iz knjige, a Elinor i Farid žele da znaju ko je ta Senka.
„“Nije u pitanju nikakav dželat“, rekao je. „Barem ne neki sa mačem. Čak nije ni čovek.“ Farid je prebledeo.
„Nije čovek?““
Čarobnorečivi je odmahnuo glavom. Neko vreme je ćutao, a onda je konačno nastavio. „Ime mu je Senka“, rekao je nečujnim glasom. „Ne sećam se više tačno kojim je rečima opisan u knjizi, ali znam da sam ga uvek zamišljao kao neko biće napravljeno od užarenog pepela, sivo i užareno, i bez lica.“
Farid izveštava da se svi u selu raduju pogubljenju. Ne samo da bi Prašnjavoprsti trebao biti smaknut, već i žena s kojom se Prašnjavoprsti susreo. Prašnjavoprsti ima njenu sliku u rancu i sigurno je zaljubljen u tu Rezu. Farid iz ranca uzme crno odelo za Moa i crnu haljinu za Elinor. Ukrao ih je u selu. Mo ne želi da koristi vatru kako je Farid predložio osim u ekstremnim slučajevima jer bi u protivnom bilo suvišne opasno za Megi. Fenoljo ubedi stražara ispred vrata da ode po Bastu. On dolazi i donosi limenog vojnika za Megi. Fenoljo sugeriše Basti dogovor: ako mu donese parče papira i olovku, Fenoljo će mu pomoći vratiti ključeve koje je Mortola uzela od njega.
Pošto Basta mrzi staricu, ubrzo nakon toga donosi čitavu gomilu papira i pisaćeg materijala. Fenoljo seda za stol i piše na šest malih parčića papira jedva čitljivim slovima. Zatim mu kaže da stavi belešku gde god je Mortola jer su to moćne čarolije. Mortola će se razboliti u roku od tri dana. Basta nestane a beleškama, a Fenoljo počne da piše kao manijak. Megi odlazi u krevet i ubrzo zaspe, ali Fenoljo piše i piše, prekriži sve i počne ispočetka. Megi se budi kad Fenoljo šapne njeno ime. Prepisao je bajku o limenom vojniku. Traži od Megi da ju ponovno iščita jer će sada imati drugačiji kraj. Megi uzme list koji joj Fenoljo pruži i počne da čita. Mali limeni vojnik iznenada nestane. Stvarno je uspelo. Fenoljo odlučuje da prepiše i deo „Srca od mastila“. Pobrinuće se da Senka ne uradi ono što očekuju. Ne zna tačno šta će još napisati, trebaće mu malo vremena za to.
Iznenada čuju pucnje vani. Megin strah je velik, a Fenoljo je smiruje. Megi se popne nazad u svoj krevet. Elinor čuje pucnje i odluči potražiti Moa i Farida jer su se njih dvojica ušuljali u selo bez nje. Rekli su joj da bi žena privukla previše pažnje. Elinor se plaši za njih i počinje hodati. U svojoj dugoj haljini, međutim, uskoro se spotakne oko korena. Tu je i Mo. Farid je lakše povređen po glavi. Mo sada zna da nema drugog načina nego da pokrene vatru. Kad muškarci počnu da je gase, možda će moći da oslobodi svoju ćerku. U isto vreme, Farid će se pobrinuti za Prašnjavoprstog i pomoći mu da pobegne. Kad Mo i Farid spavaju, Elinor se prišulja. Želi da ide u sledeće selo, tamo sigurno ima neka policijska stanica.
Ujutro Basta dovodi Megi kod Mortole. Starica živi u podrumu kuće, ali njena je soba prilično raskošno uređena. Na zidu visi veliki portret Kaprikorna. Mortola posegne za sandukom. Otvori ga i Megi se smrzne. Ovde leže dve zmije koje čuvaju poslednju kopiju knjige „Srce od mastila“. Mortola vadi knjigu iz kutije kožnom rukavicom. Megi bi trebala da vežba čitanje tako da ne muca navečer, a Mortola joj je obeležila šta treba pročitati. Megi tiho čita u sebi, ne razume reči, jer stalno razmišlja o Mou. Megi zatvori knjigu i kaže da večeras neće čitati jer joj je otac upucan. Basta joj objašnjava da je njen otac pobegao. Megi oseća da može da postavlja zahteve, pa postavlja još jedan uslov: želi ponovno da vidi Prašnjavoprstog. Nakon dugog oklevanja, Mortola se složi. Basta se glasno kaje što je morao odvesti Megi do kripte u crkvi. Ovde se ne oseća dobro, sa svim mrtvima i duhovima.
Megi se izvinjava Prašnjavoprstome zbog čitanja večeras, doprinoseći njegovom pogubljenju. Reza diže glavu, dolazi do ograde i pruža Megi poruku. Megi ju brzo pročita: Reza ju je prepoznala, ona je njena ćerka. Basta želi oteti poruku Megi, zgrabi je i drži je nožem za grlo. Prašnjavoprsti se smeje Basti. Devojčicama može pretiti samo na ovaj način, ali boji ga se i ne usuđuje se ući u kriptu. Basta odgurne Megi, otključa rešetku i krene na Prašnjavoprstog. Ali, Prašnjavoprsti je brz, on odskače i nastavlja da se smeje protivniku. Basta je uplašeni zec koji se boji duhova. Kad mu Reza baci kamen u glavu Basti ispadne nož. Prašnjavoprsti sada može savladati Bastu, uzima mu nož i želi ga ubiti. Ali ne može se naterati da ubije nekoga.
Zaključavaju Bastu u kriptu. Prašnjavoprsti želi ostaviti Megi i pobeći s Rezom. Kaprikorn neće nauditi Megi, još uvek mu treba. Ali Reza drži Megi u naručju i ne želi ju pustiti. Prašnjavoprsti beži s priveskom za ključeve i Bastinim nožem. Momenat posle pojavljuju se Jarčevi ljudi. Zatvaraju Rezu u drugu kriptu. Jedan od muškaraca prebaci Megi preko ramena i nosi je natrag u Fenoljevu sobu.
Elinor je bila na putu više od sat vremena kad je konačno stigla do sela. Ulazi u policijsku stanicu. Elinor izveštava o događajima, selu, hapšenju, progonu i planiranom smaknuću. Jedan od policajaca pristaje voziti se do sela s Elinor, a ona mu kaže da bi trebao tražiti pojačanje.
Dolaze u selo. Policajac odmahne glavom stražarima i sledi Elinor do crkve gde se nalazi Kaprikorn. On mirno reaguje na sve optužbe i kaže da su to sve laži. Policajac je zadovoljan ovim odgovorom i žuri. Pošto ima troje male dece kod kuće bilo ga je lako pridobiti na njihovu stranu. Kaprikorn pita Elinor gde je Čarobnorečivi. Elinor odgovara i gleda ga ravno u oči dok mu govori da je Mo mrtav jer su ga upucali njegovi ljudi. Tada ju zgrabe i zaključavaju u kripti u kojoj se nalaze i Basta i Reza.
„Iza vrata se pomaknula rešetka koju je Cockerell otključao. Žena je tamo sjedila u mraku, naslonjena na nešto što je izgledalo poput kamenog lijesa. Elinor nije mogla vidjeti žensko lice, ali tada se lik uspravio.“
„“Kada je Kokerel otključao ogradu, iza nje se nešto pokrenulo. U mraku je sedela neka žena, leđima okrenuta nečemu što je veoma ličilo na kameni mrtvački sanduk. Elinor joj prvo nije mogla videti lice. Ali onda se uspravila.
„Imaš društvo, Rezo!“, doviknuo joj je Kokerel, gurajući Elinor kroz otvorena vrata.
„Moći ćete malo da ćaskate!“ I glasno se nasmejao, odlazeći odatle.
Elinor, međutim, nije znala da li da se smeje ili da plače. Draže bi joj bilo da je svoju omiljenu nećaku srela na nekom drugom mestu.““
Farid i Mo prave baklje u šumi pored izgorele kolibe. Farid je Mou odsekao kosu i obojio lice smeđom zemljom. Niko ga ne sme prepoznati. Odjednom se čuju koraci. U poslednji momenat Farid premešta Moa u skrovište koje je opazio. Pećina je skrivena ispod metalne ploče. Iako je ovo čudno, skrovište je dobro. Muškarci ih ne prepoznaju i nestaju u šumi. Prašnjavoprsti se sakrio u selu, u Bastinoj kući. Tamo ga niko neće tražiti. U spavaćoj sobi otkriva slab blesak u staklenom vrču. To je Zvončica, vila koju je Megi iščitala iz „Petra Pana“. Nežno ju je podigao iz vrča, stavio je na jastuk i prstom nalio mleko. Polako se vila probudi i leti okolo. Prašnjavoprsti je srećan što konačno opet ima čarobno biće oko sebe. Rezu će uskoro progutati Senka. Ne može joj pomoći, ne može ništa da uradi. Kad gozba Kaprikorna bude gotova, konačno će zgrabiti knjigu iz koje potiče.
Fenoljo piše i piše, onda prestaje, pa počinje ispočetka. Megi sluša glasove u hodniku. Muškarci su uzbuđeni i jedva čekaju veče. Fenoljo konačno stavlja olovku u stranu. Gotov je. Nije mnogo toga napisao. Megi će uskoro pročitati tekst kad čuje da Mortola dolazi. Fenoljo brzo sakrije papire ispod dušeka. Mortola stavlja tanjir hrane ispred Megi i naređuje joj da nakon toga sredi kosu. Mortola sa sobom ima i haljinu, belu haljinu koju je Kaprikorn odabrao za Megi. Kad su Fenoljo i ona opet sami, Megi priznaje svoj veliki strah, a Fenoljo je uverava da će sve biti u redu. Megi navuče haljinu. Grebe ju i preduga joj je. Fenoljev list na kojem je pisao može se gurnuti u rukav. Mortola se vraća i češlja Meginu kosu. Kaže joj da ju sa raspuštenom kosom podseća na nekoga, ali ne zna na koga. Mortola vodi Megi sa sobom, a Fenoljo ostaje sam u komori.
Mo i Farid ušuljaju se u selo dok pada sumrak, a Gvina ostaljaju za sobom. Vani je mnogo ljudi. Na fudbalskom terenu, pored kaveza postavljen je presto. Mo i Farid šuljaju se oko sela, a Farid nosi ranac Prašnjavoprstog koji sadrži sve što je potrebno za pokretanje dobre vatre. Gledaju kuću Kaprikorna i vide kako Mortola vodi Megi. S njenog lica mogu videti koliko je velik njen strah. Konačno je samo jedan stražar ispred kuće. Ne prepoznaje ih, samo misle da dolaze sa severa. Čuvar im kaže da je Prašnjavoprsti pobegao. Kad se okrene, Mo uspeva da ga obori. Skrivaju onesvešćenog čuvara iza Jarčeve kuće i kreću da zapale baklje. Mo traži šibice u rancu Prašnjavoprstog i pronalazi fotografiju žene. Mo ju dugo gleda i zaboravlja sve oko sebe. Stavi sliku u džep i baca zapaljenu baklju kroz otvoreni prozor u kuću. Kad vatra počinje da gori Mo baci i drugu baklju iza sebe i beži prema fudbalskom terenu. Farid viče: „Vatra! Vatra u Kaprikornovoj kući!“ Stražar na crkvenoj kuli se okrene, vidi vatru i počne da zvoni o zvono.
Reza i Elinor su dugo razgovarle u kripti. Reza piše svoja pitanja na papir iz džepa kecelje, a Elinor odgovara toliko tiho samo da ih Basta ne razume. Reza želi da zna sve o Megi i šta se dešavalo u posljednjih devet godina. Čuje se muzika i kad svi muškarci sednu, pojavljuje se Kaprikorn. Sedi na fotelji pored pozornice. Muzika prestane da svira i ulaze zatvorenici, a Mortola dovodi Megi. Fenoljo se spotakne ulazeći, a Megi odvuku do trona. Sada Kaprikorn počinje da priča o tome kako su ovi zatvorenici kažnjeni zbog svojih ogovaranja i gluposti. Gomila postane nemirna i svi čuju zvono za vatru.
Kaprikorn šalje petoricu muškaraca u selo da ugase vatru. Zgrabi vreću, izvadi parče tkanine natopljen krvlju koje su pripadale Mou i Prašnjavoprstu. Elinor se više ne može suzdržavati i glasno viče da je Kaprikorn bedan čovek, lažov, otmičar i ubica knjiga, a on samo nastavlja sa svojim govorom. Danas je takođe dan kad će se sresti sa starim prijateljem. Mortola udari rukama i Darije se pojavi na trgu s kutijom. Starica pažljivo vadi knjigu, a Megi stoji iza nje. Opet postaje nemirno, dolaze Kaprikornovi ljudi. Potrebno im je više ljudi da ugase vatru. Kaprikorn šalje još nekoliko muškaraca. Megi odjednom začuje kucanje koje veoma dobro pozna, Mo ju je često budio kucajući jezikom. Megi sad zna da Mo mora biti tu u blizini. To joj daje hrabrost i snagu. Megi kaže da se Mortola mora maknuti jer ne može čitati dok je ona iza nje. Maknula je kosu s čela, a Fenoljo je to prepoznao kao znak. On počne da vrišti i trči prema trgu. Odmah ga ulove i gurnu na stolicu. U međuvremenu, niko ne obraća pažnju na Megi koja izvuče papir iz rukava, a onda napokon počinje da čita. Pročitala je sve strahote koje širi Senka, a zatim čita novi Fenoljev tekst:
„Ali jedne noći, jedne blage, zvezdane noći, kada se Senka pojavio, nije više slušao Kaprikornov glas, već glas jedne devojčice. Kada je izgovorila njegovo ime, setio se svega: i setio se svih onih od čijeg je pepela bio načinjen, i sveg bola i sve tuge…“ Svraka je zgrabila Megi za rame. „Šta je to? Šta to čitaš?“ Ali Megi je odskočila i izmaknula joj se pre nego što je Svraka uspela da joj oduzme papir. „Setio se“, glasno je nastavila Megi, „i odlučio je da se osveti, da se osveti onima koji su bili uzrok sve te nesreće i koji su trovali svet svojom zlobom.“
Kaprikorn viče da bi Megi trebala odmah da prestane. Ali niko se ne miče i Megi samo nastavlja da čita.
„“Da, hteo je da se osveti“, čitala je Megi. Samo kada joj glas ne bi toliko drhtao. Ali nije bilo lako ubiti, čak i ako je to neko drugi trebalo umesto nje da učini. „I tako je Senka krenuo na svog gospodara i ispružio svoje sive pepeljaste ruke prema njemu…“
„I Kaprikorn je pao na njegovo lice, i njegovo crno srce prestalo je da kuca…“
Nije mogla da dovrši, ali onda je Mo dotrčao, uzeo joj knjigu iz ruku i pročitao do kraja.
„I Kaprikorn je pao na njegovo lice, i njegovo crno srce prestalo je da kuca, i svi koji su zajedno sa njim palili i ubijali, svi su nestali – poput pepela koji je oduvao vetar.““
Kaprikorn je mrtav. Mnogi njegovi ljudi jednostavno su nestali, nestali u vazduhu. Preostali beže, beže što brže mogu. Senka je ogromna nad fudbalskim terenom. Megi ponovo uzima knjigu, vadi cedulju jer poslednje rečenice još nisu pročitane, nalaze se na poleđini. Senka se rastopila i svi iz čijeg je pepela napravljena oživeli su. Žene i muškarci, deca, životinje, vile i goblini.
Odjednom su svi tu, čitavo je mesto puno ljudi i magičnih bića. Zatim Megi, Farid i Mo odlaze sa zatvorenicima do kaveza. Mo ne može skinuti pogled sa svoje Tereze. Kad se brava konačno otvori, uskoči unutra i zgrabi Meginu majku. Tu je i Basta. Niko ne može objasniti zašto je on još uvek ovde. Gurne Terezu u stranu i beži što brže može. Mortola je takođe još uvek tu i takođe beži, ali nedostaje neko ko bi trebao biti ovde: Fenoljo je nestao.
Fenoljo sada živi u svetu koji je sam stvorio. Pošto na parkiralištu nema automobila i nema telefona, svi opet spavaju u selu. Kad Megi, umorna i rasterećena, sedne između roditelja, pomisli na Prašnjavoprstog. Da li je mrtav? Selo je te noći bilo očarano. Ljudi se smeju, šetaju između vila i goblina i raduju se. Prašnjavoprsti je sve to gledao s krova kuće. Video je i gde Mo čuva knjigu. U noći kad su svi konačno zaspali, prišunjao se drvetu ispod kojeg su spavali Mo, Megi i Tereza. Farid ga neprestano prati. Prašnjavoprsti krade knjigu iz džepa Moove jakne. Neko će je pročitati, možda stari Darije. Farid želi da prati Prašnjavoprstog, želi ostati s njim. Ubeđuje ga i zajedno kreću u mračnu noć. Prvo žele pronaći Gvina, a zatim zajedno kreću dalje.
Megi žali što je Fenoljo nestao jer ga bez knjige nikad ne može iščitati. Megina majka uzima parče papira i piše da bi i on mogao biti u svetu „Srce od mastila“. Elinor zgrabi sačmaricu i ulazi u kuću Kaprikorna i traži bilo kakav mobitel. Pronađe ga i naručuje taksi. Elinor i Mo voze se do sledećeg većeg sela, tamo iznajmljuju dva mala autobusa i voze se nazad kući. Elinor poziva sve koji žele da dođu u njen dom. Kod nje će svi dobiti azil: ljudi, mačke, psi, goblini i vile. Darije takođe ulazi u jedan od autobusa. Megi, njena majka i Mo takođe odlaze kod Elinor. Mo želi da joj pomogne da obnovi biblioteku. I u nekom momentu, danima ili nedeljama kasnije, svima je jasno da žele zauvek da ostanu s Elinor u velikoj kući. Megi puno misli. Postepeno postaje svesna da želi da nauči pisati onako kako je Fenoljo mogao.
Analiza likova
Likovi: Megi, Mo, Fenoljo, Kaprikorn, Mortola, Prašnjavoprsti, Gvin, Elinor, Basta, Darije, Farid, Mortola, Senka, Tereza (Reza)
Megi
Dvanaestogodišnja gorljiva čitateljka i ćerka Mortimera „Čarobnorečivog“/ Moa Folharta, ambiciozna i nestašna, znatiželjna, takođe ima mogućnost da iščita stvari iz knjiga poput svog oca; ljubav prema knjigama nasleđuje od oca; ima snažan osećaj za pravdu, ne želi da ubije nikoga, ima saosećanje prema životinjama i ljudima koji pate, ne želi da se Mo prema njoj ophodi kao prema detetu, voli Moa više od bilo koga i bilo čega.
„Megi je knjige nosila na putovanja iz jednog drugog razloga. Za nju su one bile delić doma u tuđini – poznati glasovi, prijatelji koji se nikad nisu sa njom svađali, mudri, moćni prijatelji, odvažni i premazani svim bojama, prijatelji koji su puno proputovali, svašta doživeli. One bi je činile raspoloženom kad bi bila tužna, i terale joj dosadu dok bi Mo krojio kožu i materijal za povez i spajao stranice istrošene od dugih godina i od bezbrojnih prstiju koji su ih listali.“
Mo (Mortimer)
Megin otac, likovi iz knjiga su ga zvali Čarobnorečivi šta znači da ima sposobnost da iščita likove iz priča, baš kao i njegova ćerka; Rezin muž; pročitao je knjigu „Srce od mastila“ naglas pa su se pojavili Kaprikorn, Basta i Prašnjavoprsti, a Reza je nestala u njihov svet.
Pestao je da čita naglas kad je shvatio da je njegov dar više prokletstvo nego blagoslov, nikad nije Megi pročitao knjigu, samo je prepričavao priče, uvezuje knjige, putuje po svetu i popravlja drugima knjige
„Iz te knjige je već dovoljno zla izašlo, a ja nisam pisac koji ume da piše reči koje kasnije želi da pročita. Ja sam pre lekar za knjige. Mogu im napraviti novi povez, mogu ih malčice podmladiti, očistiti ih od moljaca i sprečiti da im od starosti ispadaju stranice, kao ljudima kosa.“
Prašnjavoprsti
Lik iz knjige koja se zove „Srce od mastila“, Mortimer ga je pročitao iz knjige, vešt izvođač koji koristi vatru; ima svoju rogatu kunu koju zove Gvin kao svog pratioca, ima tri ožiljka na licu od toga što ga je Basta isekao i ima kosu peščane boje. Celo vreme traži samo knjigu koja je jedini put natrag u njegov svet. Iako je izdao Mortimera i prodao ga Kaprikornu, on je to uradio samo zato što je Kaprikorn obećao da će ga poslati kući. Nekoliko puta štiti Megi, nije istinski zao, ne uklapa se u svet u koji ga je Mo iščitao i brine se samo za povratak kući svojoj porodici, što je i razlog mnogih njegovih naoko suorvih dela. Poznat je po tome što je bio veoma rigidan i vešt u tome da ostane nevidljiv, ima smireno i postojano izražavanje stava skoro svo vreme.
„Prašnjavoprsti je sedeo na hladnim kamenim stepenicama i čekao. Bilo mu je muka od straha, ali čega se tačno bojao nije ni sam znao. Možda ga je spomenik koji mu je stajao iza leđa i suviše podsećao na smrt. Smrti se oduvek bojao, zamišljao ju je kao nešto hladno, kao noć bez vatre. Doduše, u međuvremenu se pojavila još jedna stvar, koje se plašio još više: bila je to tuga. Otkada ga je Čarobnorečivi doveo na ovaj svet, pratila ga je poput druge senke. Tuga, koja nam koči udove i koja nam nebo boji u sivo.“
Kaprikorn
Još jedan lik iz knjige „Srce od mastila“, Mo ga je takođe iščitao iz knjige; mafijaški šef, veoma visok, bled kao pergament, s kratkom čekinjastom kosom i veoma svetlim očima; glavni je antagonist u prvoj knjizi, brine samo o sebi i ne želi da se vrati u sopstveni svet i vreme jer je u svetu u koji je došao na visokoj poziciji moći.
„U prolazu je bacio kratak pogled na statuu sa svojim likom, a zatim je žurnim koracima produžio prema središtu crkve. Nosio je crveno odelo, crveno kao zidovi crkve, jedino mu je košulja bila crna, kao i pero u reveru. Pratilo ga je najmanje šest slugu, kao vrane papagaja. Koraci su im odzvanjali do tavanice.“
Gvin
Prašnjavoprstovi rogati kućni ljubimac koja živi u Prašnjavoprstovom rancu, nije treniran pa obično ugrize Prašnjavoprstog.
„Životinja je bila velika skoro kao kunić, ali mnogo vitkija, sa repom koji je poput čupave krznene kragne ležao Prašnjavoprstom na grudima. Sićušne kandžice zarila mu je u rukave dok je posmatrala Megi svojim sjajnim crnim očima, koje su ličile na veliku dugmad, a kada je zevnula, ukazali su se njeni oštri, špicasti zubi.“
Elinor
Tetka Moove žene koja je nestala, živi u velikoj kući na severu Italije, ima veliku biblioteku punu knjiga, ponosi se svojom zbirkom knjiga; isprva je pomalo neprijatna prema Megi, plaši se da će joj Megi upropastiti njene knjige, ali počinje se radovati kad shvati da Megi voli knjige jednako kao i ona
„“Kod mene je svaka knjiga na sigurnom“, odgovorila je Elinor ozbiljno. „Ti to znaš. Ja ih pazim i mazim kao svoju decu, decu od mastila. Čuvam njihove stranice dalje od sunčeve svetlosti, brišem prašinu sa njih i štitim ih od gladnih moljaca i od nečistih ljudskih prstiju.“
Basta
Lik iz knjige „Srce od mastila“, ima uske oči i uska ramena, nije visok, u njemu se skuplja bes, izuzetno je sujeveran za razliku od ostalih Kaprikornovih ljudi koji nose crnu odeću, Basta nosi belu košulju. Jako voli nož koji nosi i koristiti ga za pretnju drugima.
„“Pripazi malo na taj svoj jezik!“, prosiktao je Basta. „Još jedna reč i odseći ću ti ga, pa bio on još toliko dragocen.““
Darije
Nervozan, mali, mršav čovek, ima loše savijena leđa i nosi naočare; Kaprikorn je otkrio da takođe može da čita likove iz knjiga, ali to radi loše, jer likovi imaju različite deformitete zbog njegovog mucanja.
„“Svaki put kada nešto ne bih baš najbolje iščitao“, kazao je, izbegavajući direktan odgovor. „Dakle, gotovo uvek. U jednom trenutku su odustali od toga, jer su primetili da se moje čitanje ne bi nimalo poboljšalo kada bi me zastrašili. Naprotiv…“
Farid
Mladić koga je Mo iščitao iz knjige „1001 noć“, Farid postaje pratioc Prašnjavoprstog, veoma vešt u „igranju s vatrom“, takođe razvija naklonost prema Megi
„“Uvek bi poslali mene“, nastavio je Farid. „Ko se još boji jednog mršavog dečaka? Mogao sam svuda da njuškam, a da niko ništa ne posumnja. Kada je smena straže? Kuda se može najbrže pobeći iz sela? Gde stanuje najbogatiji čovek u selu? Ako bi sve dobro proteklo, dobio bih dovoljno za jelo. Ako bi nešto krenulo naopako, isprebijali bi me kao psa.““
Fenoljo
Autor knjige „Srce od mastila“, ima lice kao kornjača, ponosan na svoju knjigu i koliko je dobro opisao likove da kad ih je Mo iščitao iz knjige su izašli tačno onakvi kako ih je opisao, pomaže Megi i Mo da pobede Kaprikorna. Kad Mo i Megi iščitaju Senku i Senka ubije Kaprikorna, Fenoljo nestaje u sopstvenoj knjizi.
„To jest, star jeste bio, i to prilično star – barem u Meginim očima; bilo mu je bar šezdeset godina, a možda i više. Lice mu je bilo izborano kao u kornjače, ali kosa mu je bila crna, bez ijedne sede (kasnije će Megi saznati da se farbao u crno), a nije delovao ni starački slabo. Naprotiv, tako se hitro nacrtao na dovratku da je Megi zanemela u čudu.“
Mortola (Svraka)
Darije ju je iščitao iz dela „Srca od mastila“, ima lice kao svraka, oči su joj jedno do drugog, a vilica joj se pruža prema napred, noge su joj natečene i umotane u zavoje, veoma je okrutna, kontroliše sve kad Kaprikorna nema; Kaprikornova majka
„Budeš li pred Mortolom izvodila takve drskosti kao preda mnom, strpaće te u jednu od onih mreža u crkvi, i visićeš tamo dok od gladi ne počneš da glođeš konopac. U poređenju sa njenim, moje srce je meko kao kod plišane igračke koje ljudi stavljaju malenim devojčicama u krevet kad ne mogu da zaspe.“
Senka
Pojavljuje se tek kad ga Megi iščita iz knjige, urađen od pepela svih bića koja je Kaprikorn spalio, slična je konceptu Ništa u Neverovatnoj priči Majkla Endea. Pošto je Fenoljo ispravio deo iz knjige gde Senka ubija Kaprikornove neprijatelje, Senka ubija Kaprikorna i njegove podanike
„Nešto je počelo da se pomalja iz šljunka koji je prekrivao poljanu i da raste u visinu, protežući svoje udove boje pepela. Noć je počela da se oseća na sumpor. Taj miris je toliko štipao Megi za oči da su slova počela da joj se razlivaju, ali morala je da čita dalje, dok je ono strašno biće sve više i više raslo, kao da želi svojim sumpornim prstima dotaći nebo.“
Tereza (Reza)
Mortimerova/Moova žena, Megina majka i Elinorina nećaka, nestala je pre devet godina kad je Megi imala 3 godine u knjizi kad je Mortimer iz nje prvi put čitao naglas, posle se otkriva da je izgubila glas kad ju je Darije iščitao nazad, radila je kao Kaprikornova sluškinja kad su je pronašli Mo i Megi, učila je Prašnjavoprstog da čita, koristi papir i olovku za komunikaciju s drugima.
„Ni Tereza nije želela dozvoliti sebi da zaplače pred ljudima koji su došli da ih odvedu iz grobnice. Da psuje ili proklinje – to ionako nije mogla. Glas više nije imala, kao da je bio neki odevni predmet koji je jednostavno prestala da nosi. Na svu sreću, barem je imala kod sebe ona dva parčeta papira, dva zgužvana, prljava papirića, pretesna za sve reči koje su se nakupile za ovih devet godina, ali bolje išta nego ništa.“
Beleške o piscu
Kornelija Marija Funke rođena je 10. septembra 1958. godine u Dorstenu (severna Rajna-Vestafalija) u Nemačkoj. Poznata je nemačka književnica za decu i po pisanju dela (avanture i fantastike) iz žanra dečje fiikcije.
Kao mala, bila je veoma kreativna i maštovita, a kad bi ju roditelji upitali šta želi biti kad odraste uvek bi odgovarala astronaut ili pilot. Ali ipak se odlučuje za studij pedagogije.
Posle završetka studija na Univerzitetu u Hamburgu, radila je kao socijalna radnica tri godinena programima u kojima je radila sa decom iz siromašnih porodica. Kako nije bila sigurna u kom smeru želi da krene sa svojom karijerom, odlučuje da pohađa kurs za ilustratoricu knjiga na koledžu za dizajn u Hamburgu. Odlučila je da se u potpunosti posveti ilustraciji knjiga, a onda ih počinje i sama da piše i ilustrira.
1981. godine udala se za Rolfa Frahma i s njim imala dvoje dece – Anu (1989.) i Bena (1994.). Sa svojom porodicom je živela u Hamburgu sve dok se u maju 2005. godine nije preselila na Beverli Hils. 2006. je doživela lični gubitak – umro joj je muž od raka i ona ostaje sama sa svojom decom.
Svoju književnu karijeru započinje radeći ilustracije za druge književnike koje su mnogi voleli jer su njene ilustracije pozitivno uticale na mnogu siromašnu decu sa kojima se susretala dok je radila kao socijalna radnika. Posle nekoliko godina počela je da gubi interesovanje za ilustrovanje knjiga jer su joj priče na kojima je radila bile dosadne. Htela je da radi illustracije za uzbudljive priče, avanture, priče o zmajevima, pa je tako jedno veče dobila inspiraciju da napiše svoju prvu uzbudljivu priču.
Poslala je svoje prvo delo u četiri najpoznatije izdavačke kuće u Njemačkoj i sve četiri su bile zainteresovane za njen rukopis.
Tokom 1980ih i 1990ih prošlog veka objavila je dve fantazije na nemačkom jeziku „Divlji pilići“ i „Lovci na duhove“.
Prvu dužu knjigu za decu „Zmajev letač“ izdaje 1997. godine u Nemačkoj, a zatim i delo „Gospodar lopova“ koji je doživeo velik uspeh u Nemačkoj. Ali Funke to nije bilo dostatno, želela je da objavljuje svoja dela i na engleskom jeziku jer je na taj način mogla da dopre do većeg broja čitaoca. Tako šalje svoje rukopise i američkim izdavačkim kućama.
Beri, koji je prvi prepoznao kvalitet Heri Potera i objavio ga kad niko nije hteo, prepoznao je kvalitet i u njenim delima. Pročitao je njene rukopise i kupio prava za objavu dela „Gospodar lopova“ na engleskom jeziku koji je ugledao svetlo dana 2000. godine. Delo je dugo bilo na Njujork Tajmsovoj listi bestelera i rasprodalo se samo u desetak dana šta je onda bio fenomen kad su u pitanju knjige za decu.
Sledeće delo koje je doživelo ogroman uspeh u Americi bilo je „Zmajev letač“ koji se u rukama malih čitaoca našao 2004. godine i dospeo na listu Njujork Tajmsa kao najprodavanija knjiga i ostao na listi čak 78 sedmica.
Sledeći objavljen roman ove književnice je prvi deo trilogije „Svet od mastila“ s prvim naslovom „Srce od mastila“ koje je izdano 2003. godine s kojim je Funke osvojila Buksense nagradu za dečju knjigu godine. Delo je filmski adaptovano, a Funke je na njemu radila i kao producentica.
Drugi deo ove trilogije „Krv od mastila“ izdano je 2005. godine što joj takođe donosi još jednu Buksense nagradu za dečju knjigu godine, a zadnji deo trilogije koji je svetlo dana ugledao 2007. godine u Nemačkoj i 2008. godine u Engleskoj i Americi je „Smrt od mastila“.
Danas Funke broji velik broj fanova (obožavaoca) koji su sami sebe prozvali „Funkis“.
Ostavite odgovor