Sedefna ruža obrađena lektira književnice Grozdane Olujić. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.
Analiza dela
Grozdana Olujić je bajke stvarala iz potrebe da se ljudska nevolja prevaziđe bar prividno, da čovek makar u priči odskoči iznad svih nedaća, iznad samog sebe, da savlada prostor i vreme, otpore, prepreke i sudbinu. Da li će sudbina u bajci teći rekom romana, tragedije i komedije zavisi od snage junaka, od specifične mašte pisca. U bajci izgleda kao da je sve slučajno, a ustvari uopšte nije. Potrebno je otvoriti oči i shvatiti smisao slučaja i tada on prestaje da bude slučaj već stvarnost.
Bajke postoje da bi nas odvele neobičnim putevima u svet fantastike. Savremene bajke sve više razmatraju i problematizuju aktuele probleme i dileme savremenog čoveka. Grozdana Olujić je koristeći strukturu narodne bajke implicirala neke aktuelne teme savremenog života. Taj spoj savremenog i tradicionalnog izraza donosi nam novu i posebnu izražajnost.
Jedan od bitnih elemenata bajki kod Grozdane Olujić jeste čovek, čovek je u centru svega. Ona gaji neizmernu ljubav prema čoveku. Čovek je u njenim bajkama snažan, odoleva iskušenjima, pobeđuje čak i natprirodne sile. Kod ovog čoveka u bajkama nalazimo iskonsku želju za pobedom, kao što uvek u bajkama biva dobro pobeđuje zlo i u ovim bajkama svoje mesto imaju i dobro i zlo i lepo i ružno. Za lepo je čovek uglavnom nagrađen dok za ružno nije. U središtu njenih bajki obično se nalazi i usamljeno dete, dečak ili devojčica. San i mašta dece pomažu da se bajka razvija i da se ta usamljenost pobedi. Pored ljubavi za čovekom i životom u Grozdaninim bajkama vidimo i njenu neizmernu ljubav prema prirodi. U tradicionalnim bajkama priroda je najčešće bila presonifikovana i često je bila samo dekor u pozadini događanja. Kod Grozdane nalazimo jedan savremeni problem prirode koji je veoma prisutan u stvarnom svetu.
Bajke su u suštini zasnovane na ideji jedinstva sveta i čoveka. Čovek živi u nadi da će u tom svetu pronaći smisao svog življenja. Sve je u njenim bajkama na pravom mestu. Jezgrovita struktura, zbijene sekvence, misaona šarolikost, i sve to rečeno veoma jednostavno i poetično. Ona je otvorila mnoge aktuelne probleme u svojim bajkama. Posebnu živost i kolorit njenim bajkama daje upravo taj neobičan spoj tradicije i aktuelnih događaja. Njeno spontano kazivanje izvire iz njene neiscrpne mašte i dok čitamo neprimetno nas uvodi u svoj svet bajke, što je velika snaga i kvalitet Grozdane Olujić.
Srećan završetak bajke je posledica ispravnog delovanja junaka. Iako nekada rezultat ne dolazi odmah i nije na prvi pogled vidljiv, na kraju će se pokazati da samo prisustvo vrlina donose istinsko zadovoljstvo i sreću. Bajke uče decu da nije bitno da li smo veliki, mali, bogati, siromašni i da svako može pobediti i savladati prepreke uz prisustvo vrlina.
Književni elementi
Vrsta dela: bajka
Vreme radnje: nepoznato
Mesto radnje: morsko dno
Tema: čežnja za nepoznatim svetovima
Ideja: mnogi ljudi imaju želju za pustolovinom, a ne celi život živeti na istom mestu
Prepričano delo
Duboko na dnu mora, živela je jedna školjka zvana Sedefna ruža. Iako je živela na lepom mestu, maštala je da jednog dana izađe iz mora na kopno, da vidi sunce i cveće i oseti vetar na licu. Prijateljica joj je bila jedna riba koju su ribari bili izvukli na površinu. Bila je mala pa su je brzo vratili u vodu, ali taj jedan trenutak što je provela vani, uspela je da vidi sunce i kopno. To je bilo dovoljno da se Sedefnoj ruži stalno prepričava svoj doživljaj van vode, a što je više pričala, to je školja više maštala o tom Gornjem svetu. U glavi bi joj se rojile prekrasne slike s kopna zbog kojih bi joj se njen svet pod vodom činio tako dosadan i bezvezan. Malo po malo, zamrzela je to mesto na kojem živi. Bile su joj dosadne i ribe i meduze, pa i rakovi što šeću po pesku.
Zato je Sedefna ruža odlučila da popriča sa jednom koralnom granom. Ona je mogla nešto više da zna o oblacima i cveću, možda je i sama bila u Gornjem svetu. Svakako bi tamo mogla ostati duže, za razliku od riba koje su mogle biti van vode samo jedan dah.
Sedefna ruža pristupi koralnoj grani i pita je zna li kako se stiže do Gornjeg sveta. Ona joj odgovori da zna, jer ona je već delom u Gornjem svetu, ali je ni jedan drugi svet, osim onoga u kojem jest, nije zanimao. Koralna grana je mislila da svatko treba da zna svoje mesto i da s njega ne odlazi. Setila se jedne druge koralne grane koja je takođe sanjala da poseti Gornji svet, pa se jednog dana otkinula od morskog dna i krenula u visinu. Nitko ne zna šta se kasnije desilo s njom i zato bi svatko trebao da bude srećan sa onime gde jeste i ne razmišlja o nepoznatome.
Sedefnoj ruži nije se svidelo takvo razmišljanje, pa je otišla da potraži drugo, ali ni drugi sagovornici nisu imali bolje mišljenje o Gornjem svetu. Sedefna ruža to nije mogla da shvati jer Gornji svet za nju nije predstavljao opasnost. Nitko nije pokušavao da je ulovi i pojede, za razliku od riba, koje bi nakon mreže završile u tignju. Ni meduze nisu imale ništa lepoga da kažu ni o suncu ni o vetru, pa je Sedefna ruža odlučila da izbriše tu želju u sebi, da odagna i samu pomisao na Gornji svet.
Bilo je to protivno njenim željama, jer ona je htela da zna sve o cveću koje nazivaju ružama, htela je da oseti sunce i vetar na kopnu. Šum mora i valovi odjednom su joj postali odvratni, a čežnja koja joj je rasla u srcu postala je bol. Plakala je školjka i osetila kako se tuga u njoj oblikuje u jednu jedinu kap. Počela je da se oblikuje u zrno bisera i školjka je počela da zaboravlja Gornji svet. Više joj nije bilo stalo ni do sveta u kojem je živela, jedini važan svet bio joj je onaj u njoj.
Zrno bisera u Sedefnoj ruži postalo je veliko i ljeskalo se kao malo sunce. Ona ga je ljubomorno čuvala od svih, zbog čega je ono postajalo još raskošnije i blještavije. Napokon je pronašla svoj mir i više nije ni razmišljala o Gornjem svijetu. Ali onda je odjednom zgrabi neka ruka i izvuče na sunce. Školjka oseti i toplinu i vetar, ali onda je počeše otvarati i iz nje izvuku biser. Ona beše odbačena, sve dok je ne pokupi dečak. Prinese je uhu i čuje kako šumi poput mora.
Odneo ju je kući zaspao s njom pored glave. Sedefna ruža videla je Mesec i mislila da je to njen biser kojeg su joj uzeli, ali pravi biser bio je izložen u najboljoj prodavnici u gradu. Samo su dečak i školjka znali da je taj biser zapravo čežnja.
Analiza likova
Likovi: Sedefna ruža, koralna grana, riba, meduze, dečak
Sedefna ruža – glavni je lik ove bajke. Ona je školjka koja je najpre slušala priče o Gornjem svetu, a onda je u njoj počela da raste želja da taj svet i poseti. Bila je strašno znatiželja i uskoro joj se činilo da mesto na kojem ona živi nije ni malo zadovoljavajuće. Poznata lica i događanja postala su joj dosadna i ružna. Gadilo joj se more, morsko dno i morske životinje, željela je napokon da vidi i iskusi život na kopnu. Kopno joj se činilo kao neko čarobno mesto na kojem napokon može da bude srećna. Zamišljala je toplinu sunca, lepotu cveća, osećaj vetra… i u njenoj glavi sve je to bilo puno lepše nego u stvarnosti. Ali kada se njena čežnja nije mogla ostvariti, postala je bol. Bol je počela da stvara biser u njoj. Počela je da se materijalizuje i odjednom više nije bila uzaludna – stvarala je nešto lepo. Taj biser postao je važniji i od Gornjeg i od morskog sveta, postao je jedina sreća ove školjke. Ali onda, ostvarila joj se želja i školjka je bila izvučena na kopno. Kao i sve želje, jednom kada se ostvarila, nije bila ni blizu toliko lepa. Najgore od svega, oduzet joj je njen biser, a onda je ostala sa dečakom. Srećom, napokon je mogla da vidi Mesec i mislila je da je upravo on njen biser. Pravi biser bio je izložen u prodavnici i nitko nije znao da je on zapravo školjkina čežnja.
Koralna grana – za razliku od školjke, ona je mogla da vidi i Gornji i morski svet jer je delomično provirivala iz vode. Mogla je da vidi sve opasnosti na kopnu pa nije savetovala školjki da tamo ode, jer tamo ne bi bila bezbedna. Koralna grana je smatrala da svatko mora da bude zadovoljan s mestom gde živi i ne zamara se sa čežnjom da ode negde drugde. Nije mislila da je važno otkrivati nova mesta, niti imati želju biti negde drugde. Imala je drugaricu koja je zbog takve želje nestala, pa je mislila da je najbezbednije kada bismo svi jednostavno prihvatili ono što imamo i živeli kako smo navikli. Ali to nije u svačijoj prirodi i normalno je da neka bića imaju potrebu da budu više od onoga što se pretpostavlja da bi trebali da budu.
Beleške o piscu
Grozdana Olujić rođena je 30. avgusta 1934. godine. Gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je na Filozofskom fakultetu Univeriteta u Beogradu na grupi za Engleski jezik i književnost. Već u srednjoj školi objavljivala je svoje radove u „Stražilovu“ i „Mladoj kulturi“.
Prva pripovetka štampana je 1953. godine na konkursu za kratku priču koji je organizovala „Borba“. Prvi njen roman posvećen mladima objavila je u dvadeset drugoj godini života, štampan je 1957. godine. Ovaj roman doživeo je i uspehe i poraze, jedni su ga podržavali, a drugi osporavali. Prema ovoj priči iz romana snimljen je i film „Čudna devojka“, a prilagođen je i za pozorišnu scenu.
Još jedan njen roman prenet je na pozorišnu scenu i filmsko platno, to je roman „Glasam za ljubav“ koji je dobio i prvu nagradu zagrebačkog Telegrama za najbolji kratak roman 1963. godine.
1959. godine izdaje knjigu „Pisci o sebi“, zbirku književnih razgovora sa poznatim srpskim piscima. Romanima „Ne budi zaspale pse“ i „Divlje seme“ prviput je u našu literature unela urbani život naših mladih ljudi, njihove probleme, nedaće, nedoumice, sve one prepreke sa kojima se susreće mlada generacija. Roman „Divlje seme“ je čak u nekim engleskim zemljama uvršten u lektiru.
Njeni romani i bajke prevedeni su na tridesetak jezika i objavljene u zemljama širom Evrope, kao i u Kini i SAD-u.
Takođe je dobitnica Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004.). Počasni je građanin Osla, a zbog svojih velikih zasluga u književnosti dobila je danski viteški orden Daneborg.
Što se tiče književnosti za decu i tu je Grozdana Olujić imala veliki uspeh. Napisala je nekoliko zbirki bajki: „Sedefna ruža i druge bajke“ za koju je dobila nagradu Politikinog zabavnika, „Nebeska reka i druge bajke“, „Dečak i princeza“, „Princ oblaka“, „Zlatni tanjir“, „Kamen koji je leteo“, „Snežni cvet“, roman-bajku „Zvezdane lutalice“.
Veoma je plodan i njen rad na esejistici i kritici od kojih su najznačajniji eseji o Francu Kafki, Tomasu Vulfu, Marselu Prustu i Poetici bajke. Objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf.
Dobitnica je Nin-ove nagrade 2009. godine, nagrade „Političkog zabavnika“, „Mladog pokolenja“, „Zmajevih dečijih igara“, „Narodne prosvete“ i nagrade „Telegrama“. Piše romane, bajke, eseje, antologije, prevode.
Grozdana Olujić je umrla 16. marta 2019. godine.
Autor: V.B.
Ostavite odgovor